Dovitljivost na delu

TRI mladića iz centralne Afrike želela su da prisustvuju oblasnom kongresu koji se održavao u mestu koje je bilo udaljeno od njihovog oko 90 kilometara. Kako će stići tamo? Trebalo je da putuju neravnim, prašnjavim putevima, a nisu imali nikakav prevoz. Odlučili su da pozajme tri bicikla, ali nisu mogli da nađu nijedan koji bi valjao.

Jedan starešina iz tamošnje skupštine video je u kakvoj su se neprilici našli pa im je ponudio svoj bicikl — star ali još uvek u funkciji. Ispričao im je šta su on i još neki ranije radili kako bi stigli na kongres. Predložio je da njih trojica naizmenično koriste taj bicikl. Jednostavno rešenje, ali nimalo lak zadatak. Kako bi to mogli izvesti?

Da bi izbegla jako sunce, braća su se našla rano ujutro i natovarila bicikl svojim prtljagom. Jedan od njih je seo na bicikl i krenuo napred, a druga dvojica su žurno koračala za njim. Kada je prešao otprilike 500 metara, prvi brat je stao i naslonio bicikl s prtljagom na drvo. Naravno, vodio je računa o tome da bicikl bude na vidiku druge dvojice, kako ne bi došao neko sa strane i „pozajmio“ ga. Zatim bi prvi brat nastavio put peške.

Kada bi dvojica braće koja su išla peške stigla do bicikla, jedan od njih bi počeo da vozi dok bi drugi nastavio da pešači narednih 500 metara, nakon čega bi došao red na njega da vozi bicikl. Tako su uz dobar plan i odlučnost ova trojica braće prepešačila otprilike 60 kilometara umesto 90, koliko je bilo udaljeno mesto gde se održavao kongres. To je bilo vredno truda. Bili su zajedno sa suhrišćanima i uživali u duhovnoj gozbi (P. zak. 31:12). Hoćeš li ove godine učiniti sve što je u tvojoj moći kako bi prisustvovao oblasnom kongresu u tvom kraju?