Izabrane misli iz poslanice Rimljanima
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz poslanice Rimljanima
OKO 56. n. e., dok je bio na trećem misionarskom putovanju, apostol Pavle stiže u Korint. Čuo je da u Rimu postoje razlike u gledištu među hrišćanima jevrejskog i nejevrejskog porekla. U želji da ih ujedini u Hristu, Pavle im piše poslanicu.
U poslanici Rimljanima, Pavle objašnjava kako ljudi mogu biti proglašeni pravednima i kako treba da žive. Ova poslanica nam pomaže da obogatimo našu riznicu znanja o Bogu i njegovoj Reči, ističe Božju nezasluženu dobrotu i uzvisuje Hristovu ulogu u našem spasenju (Jevr. 4:12).
PROGLAŠENI PRAVEDNIMA — KAKO?
„Svi su sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“, piše apostol Pavle. „Dar je to što su [Božjom] nezasluženom dobrotom proglašeni pravednima zbog toga što su oslobođeni otkupninom koju je platio Hrist Isus.“ Takođe dodaje: „Čovek biva proglašen pravednim zbog vere, a ne zbog vršenja dela propisanih zakonom“ (Rimlj. 3:23, 24, 28). Putem vere u ’jedan čin opravdanja‘, i pomazani hrišćani i pripadnici ’velikog mnoštva‘ ’drugih ovaca‘ mogu biti ’proglašeni pravednima‘ — jedni za život na nebu kao sunaslednici s Hristom, a drugi kao Božji prijatelji sa izgledom da će preživeti ’veliku nevolju‘ (Rimlj. 5:18; Otkr. 7:9, 14; Jov. 10:16; Jak. 2:21-24; Mat. 25:46).
„Zar da grešimo zato što nismo pod zakonom nego pod nezasluženom dobrotom?“, pita Pavle, a zatim odgovara: „Nipošto!“ „Robovi ste... bilo greha, koji vodi u smrt, bilo poslušnosti, koja vodi u pravednost“, objašnjava on (Rimlj. 6:15, 16). Zatim kaže: „Ako duhom usmrtite dela tela, živećete“ (Rimlj. 8:13).
Odgovori na biblijska pitanja:
1:24-32 — Da li se moralna iskvarenost o kojoj se ovde govori odnosi na Izraelce ili na pripadnike drugih naroda? Premda se opis može odnositi na obe grupe, Pavle je konkretno govorio o otpadničkim Izraelcima koji su vekovima bili neposlušni Božjem zakonu. Premda su poznavali Božje pravedne odredbe, „nisu želeli da dobro upoznaju Boga“. Zbog toga su zaslužili osudu.
3:24, 25 — Kako su ’gresi počinjeni u prošlosti‘ mogli biti pokriveni „otkupninom koju je platio Hrist Isus“ pre nego što je on to učinio? Prvo proročanstvo o Mesiji zapisano u Postanku 3:15 ispunilo se 33. n. e. kada je Isus pribijen na mučenički stub (Gal. 3:13, 16). Onog trenutka kada je Jehova izgovorio to proročanstvo, s njegovog stanovišta otkupnina je bila punovažna kao da je već plaćena pošto njega ništa ne može sprečiti da ostvari svoju nameru. Zato je, na temelju otkupne žrtve koju će u budućnosti Isus Hrist dati, Jehova mogao oprostiti Adamovim potomcima koji su pokazali veru u to obećanje. Otkupnina takođe omogućava uskrsenje onih koji su umrli u prethrišćansko doba (Dela 24:15).
6:3-5 — Šta se misli pod krštenjem u Isusa Hrista i krštenjem u njegovu smrt? Kada Jehova pomazuje Isusove sledbenike svetim duhom, oni postaju ujedinjeni sa Isusom i deo skupštine, to jest tela čija je glava Hrist (1. Kor. 12:12, 13, 27; Kol. 1:18). To je njihovo krštenje u Isusa Hrista. Pomazani hrišćani su takođe „kršteni u [Hristovu] smrt“ tako što žive požrtvovano i odriču se mogućnosti da žive večno na zemlji. Njihova smrt je žrtvena kao i Isusova, samo što nema otkupnu vrednost. To krštenje u Hristovu smrt završava se kada umru i uskrsnu za život na nebu.
7:8-11 — Kako je ’greh našao uporište u zapovesti‘? Zakon je pomogao ljudima da u potpunosti shvate šta je greh, na osnovu čega su mnogi postali svesniji da su grešni. Zahvaljujući Zakonu, uvideli su da su mnogi njihovi postupci u stvari bili pogrešni. Zato se može reći da je greh našao uporište u Zakonu.
Pouka za nas:
1:14, 15. Imamo mnogo razloga da revno objavljujemo dobru vest. Jedan od njih je taj što smo dužni da ljudima koji su otkupljeni Isusovom krvlju pomognemo da upoznaju Boga i njegovu nameru.
1:18-20. Bezbožni i nepravedni ljudi „nemaju izgovora“ budući da se Božja nevidljiva svojstva jasno vide u onome što je stvoreno.
2:28; 3:1, 2; 7:6, 7. Nakon što iznosi neke izjave koje bi za Jevreje mogle biti uvredljive, Pavle govori nešto čime će to ublažiti. To je primer za nas kako da na taktičan i vešt način govorimo o osetljivim temama.
3:4. Kada je ono što ljudi kažu u suprotnosti s onim što Bog kaže u svojoj Reči, mi dopuštamo da se „Bog pokaže da je istinit“ tako što verujemo onome što stoji u Bibliji i postupamo u skladu s Božjom voljom. Revno učestvujući u propovedanju o Kraljevstvu i stvaranju učenika možemo pomoći drugima da uvide da je Bog istinit.
4:9-12. Bog je Avrahama smatrao pravednim zbog njegove vere, i to davno pre nego što je bio obrezan u 99. godini života (Post. 12:4; 15:6; 16:3; 17:1, 9, 10). Tako je Bog na upečatljiv način pokazao šta je potrebno da bi neko bio pravedan u njegovim očima.
4:18. Nada je suštinski deo vere — naša vera se zasniva na nadi (Jevr. 11:1).
5:18, 19. Logički ukazujući na sličnost između Isusa i Adama, Pavle sažeto objašnjava kako jedan čovek može ’svoj život dati kao otkupninu za mnoge‘ (Mat. 20:28). Logično zaključivanje i sažetost su odlične metode poučavanja koje treba da primenjujemo (1. Kor. 4:17).
7:23. Delovi tela kao što su naše ruke, noge i jezik mogu nas ’zarobiti zakonom greha‘, i zato bi trebalo da pazimo kako ih ne bismo koristili na pogrešan način.
8:26, 27. Kada se suočavamo s tako složenim situacijama da ne znamo za šta da se molimo, „duh [se] zauzima za nas“. Tada Jehova, „onaj koji sluša molitve“, uzima u obzir određene molitve zabeležene u njegovoj Reči i prihvata ih kao da smo ih mi lično uputili (Ps. 65:2).
8:38, 39. Nevolje, zla duhovna stvorenja i ljudske vlasti ne mogu sprečiti Jehovu da nas voli, niti bi trebalo da nas spreče da volimo njega.
9:22-28; 11:1, 5, 17-26. Mnoga proročanstva o obnovi Izraela ispunjavaju se na skupštini pomazanih hrišćana, koji su ’pozvani ne samo između Judejaca nego i između neznabožaca‘.
10:10, 13, 14. Pored ljubavi prema Bogu i bližnjima, jaka vera u Jehovu i njegova obećanja može nas motivisati da revno učestvujemo u službi propovedanja.
11:16-24, 33. ’Božja dobrota i strogost‘ su na divan način uravnotežene. Zaista, on je „Stena, delo je njegovo savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda“ (P. zak. 32:4).
ŽIVETI U SKLADU S PRAVEDNIM POLOŽAJEM PRED BOGOM
„Zato vas, braćo, usrdno molim Božjom samilošću da svoja tela date kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu“, kaže Pavle (Rimlj. 12:1). Izrazom „zato“ Pavle se poziva na to da su hrišćani proglašeni pravednima na osnovu svoje vere. Shodno tome, sledeća izjava treba da utiče na njihovo gledište o sebi i drugima, kao i o vlastima.
„Kažem svakome među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli“, piše Pavle i zatim podstiče: „Neka vaša ljubav ne bude licemerna“ (Rimlj. 12:3, 9). „Neka svaki čovek bude podložan vlastima nad sobom“ (Rimlj. 13:1). Takođe, on podstiče hrišćane da ’ne osuđuju jedni druge‘ u pitanjima koja se tiču savesti (Rimlj. 14:13).
Odgovori na biblijska pitanja:
12:20 — Kako ’zgrćemo užareno ugljevlje‘ na glavu neprijatelja? U biblijska vremena, prilikom topljenja rude u peći stavljao se sloj uglja odozgo i ispod nje. Visoka temperatura topila je rudu i tako su se iz nje izdvajale nečistoće. Slično tome, mi stavljamo užareno ugljevlje na neprijateljevu glavu tako što činimo dobra dela kojima figurativno govoreći topimo, to jest smekšavamo njegov negativan stav i pomažemo da njegove dobre osobine dođu do izražaja.
12:21 — Kako možemo i dalje ’nadvladavati zlo dobrim‘? Jedan način je tako što ćemo nastaviti da neustrašivo izvršavamo zadatak koji nam je Jehova poverio — da propovedamo dobru vest o Kraljevstvu — sve dok on smatra da je to potrebno (Mar. 13:10).
13:1 — U kom smislu je ’Bog postavio vlasti na njihov položaj‘? Bog ih je ’postavio na njihov položaj‘ u tom smislu što one postoje uz njegovo dopuštenje, a u nekim slučajevima je čak prorekao njihovo vladanje. To se jasno vidi iz biblijskih proročanstava o mnogim vladarima.
Pouka za nas:
12: 17, 19. Ako bismo se svetili, to bi značilo da uzimamo u svoje ruke ono što treba prepustiti Jehovi. Bilo bi zaista oholo s naše strane ako bismo ’vraćali zlo za zlo‘!
14:14, 15. Ne treba da žalostimo našeg brata niti da ga spotičemo time što bismo mu nudili određenu vrstu hrane ili pića.
14:17. Dobar odnos s Bogom u suštini ne zavisi od toga šta neko jede ili pije ili od kog jela i pića se uzdržava. Umesto toga, on je povezan s pravednošću, mirom i radošću.
15:7. Sve koji iskreno tragaju za istinom treba bez predrasuda rado da prihvatamo u našu skupštinu i da objavljujemo poruku o Kraljevstvu svim ljudima.
[Slike na 31. strani]
Može li se otkupnina primeniti na grehe koji su počinjeni pre nego što je bila plaćena?