Od čega hrišćani treba da beže
Od čega hrišćani treba da beže
„Leglo zmijsko! Ko vas je uputio da bežite od gneva koji dolazi?“ (MAT. 3:7)
1. Navedi neke primere iz Biblije kada su Božje sluge morale doslovno da beže.
NA ŠTA prvo pomisliš kada čuješ reč „bežati“? Neki odmah pomisle na Josifa, zgodnog mladića koji je pobegao od Petefrijeve žene i njenih nemoralnih ponuda (Post. 39:7-12). Drugi pomisle na hrišćane koji su pobegli iz Jerusalima 66. n. e. poslušavši Isusovu zapovest: „Kad vidite da je Jerusalim opkolila vojska i ulogorila se oko njega... tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore. Oni koji budu u gradu neka ga napuste“ (Luka 21:20, 21).
2, 3. (a) Na šta je Jovan Krstitelj upozorio verske vođe? (b) Kako je Isus potkrepio Jovanovo upozorenje?
2 Prethodno pomenuti primeri odnose se na doslovno bežanje. Međutim, hrišćani kojih danas ima u gotovo svim zemljama sveta moraju hitno da beže u figurativnom smislu. Jovan Krstitelj je upotrebio reč „bežati“ u tom značenju. Među onima koji su došli kod Jovana bile su i samopravične jevrejske verske vođe koje su smatrale da im nije potrebno pokajanje. Oni su s prezirom gledali na običan narod koji je došao da se krsti u znak pokajanja. Jovan je neustrašivo razotkrio te licemerne verske vođe rekavši: „Leglo zmijsko! Ko vas je uputio da bežite od gneva koji dolazi? Donesite, dakle, plod koji dolikuje pokajanju“ (Mat. 3:7, 8).
3 Jovan Krstitelj nije govorio o doslovnom bežanju. On je verske vođe upozorio na predstojeći sud, dan gneva. Stavio im je do znanja da moraju donositi plod koji dolikuje pokajanju ukoliko žele da budu pošteđeni u taj dan. Kasnije ih je Isus otvoreno optužio, pošto su njihove ubilačke namere otkrile da je njihov pravi otac Đavo (Jov. 8:44). Potkrepljujući Jovanovo upozorenje, Isus ih je nazvao ’leglom zmijskim‘ i pitao: „Kako ćete pobeći od osude gehene?“ (Mat. 23:33). Na šta je Isus mislio kada je pomenuo gehenu?
4. Na šta je Isus mislio kada je pomenuo gehenu?
4 Gehena je bila dolina van zidina Jerusalima gde se spaljivalo đubre i životinjski leševi. Isus je koristio gehenu kao simbol večne smrti. (Videti stranu 27.) Kada je upozorio na osudu gehene, Isus je pokazao da su jevrejske vođe zaslužile da budu zauvek uništene (Mat. 5:22, 29).
5. Kako istorija potvrđuje da se obistinilo ono na šta su Jovan Krstitelj i Isus upozorili?
5 Greh jevrejskih verskih vođa bio je još teži zbog toga što su progonili Isusa i njegove sledbenike. Kasnije, kao što su Jovan Krstitelj i Isus upozorili, došao je dan Božjeg gneva. Tom prilikom bilo je pogođeno samo jedno područje — Jerusalim i Judeja — tako da je bilo moguće doslovno pobeći. Taj dan gneva je došao kada su Rimljani uništili Jerusalim i hram 70. n. e. Jerusalim nikada ranije nije doživeo takvu nevolju. Mnogi su izgubili život ili su odvedeni u zarobljeništvo. Ta nevolja je predočavala jedno veće uništenje koje će zadesiti pripadnike hrišćanskog sveta i drugih religija (Mat. 24:21).
Predstojeći dan gneva od kog treba bežati
6. Šta se s vremenom desilo u ranoj hrišćanskoj skupštini?
6 Neki rani hrišćani su postali otpadnici i pridobili su sledbenike (Dela 20:29, 30). Dok su bili živi, Isusovi apostoli su ’zadržavali‘ širenje otpadništva, ali nakon njihove smrti pojavile su se mnoge sekte unutar hrišćanstva. Danas u hrišćanskom svetu postoji na stotine religija čija su učenja međusobno protivrečna. Biblija je prorekla pojavljivanje klase sveštenstva u hrišćanskom svetu, koja je opisana kao „čovek bezakonja“ i „sin uništenja... [koga] će Gospod Isus ubiti dahom svojih usta i uništiti pokazivanjem svoje prisutnosti“ (2. Sol. 2:3, 6-8).
7. Zašto se može reći da izraz „čovek bezakonja“ dobro opisuje sveštenstvo hrišćanskog sveta?
7 Sveštenstvo hrišćanskog sveta čini bezakonje u tom smislu što zavodi milione ljudi šireći učenja i popularizujući praznike i ponašanje koji su u suprotnosti s Biblijom. Poput verskih vođa koje je Isus osudio, i današnje verske vođe koje su deo ’sina uništenja‘ biće uništene bez nade u uskrsenje (2. Sol. 1:6-9). Međutim, šta očekuje ljude koje je zavelo sveštenstvo hrišćanskog sveta ili verske vođe drugih religija? Da bismo dobili odgovor na to pitanje, razmotrićemo događaje koji su usledili nakon jednog ranijeg uništenja Jerusalima, 607. pre n. e.
„Bežite iz Vavilona“
8, 9. (a) Koju je proročansku poruku Jeremija imao za Judejce zarobljene u Vavilonu? (b) Šta je pobeda Medo-Persijanaca nad Vavilonom omogućila Judejcima?
8 Jeremija je prorekao uništenje Jerusalima koje se odigralo 607. pre n. e. Rekao je da će Božji narod biti odveden u ropstvo i da će se vratiti u svoju otadžbinu nakon „sedamdeset godina“ (Jer. 29:4, 10). Za Judejce zarobljene u Vavilonu, Jeremija je imao jednu važnu poruku — da ne potpadnu pod uticaj tamošnje krive religije. Tako će biti spremni da se u prorečeno vreme vrate u Jerusalim i obnove obožavanje pravog Boga. To se dogodilo ubrzo nakon što su Medo-Persijanci osvojili Vavilon 539. pre n. e. Persijski kralj Kir II izdao je dekret da se Judejci vrate u Jerusalim i ponovo izgrade Jehovin hram (Jezd. 1:1-4).
9 Hiljade Judejaca je iskoristilo tu mogućnost i vratilo se u Judu (Jezd. 2:64-67). Čineći to, ispunili su Jeremijinu proročansku zapovest koja se u njihovom slučaju odnosila na doslovno bežanje na drugo mesto. (Pročitati Jeremiju 51:6, 45, 50.) Okolnosti nisu dozvolile svim Judejcima da krenu na to dugo putovanje i vrate se u Jerusalim i Judu. Oni koji su ostali u Vavilonu, kao na primer prorok Danilo, imali su Božji blagoslov sve dok su celim srcem podupirali obožavanje pravog Boga u Jerusalimu i držali se podalje od vavilonske krive religije.
10. Za koje gadosti Vavilon Veliki snosi odgovornost?
10 Danas milijarde ljudi pripadaju različitim religijama koje vode poreklo iz drevnog Vavilona (Post. 11:6-9). Te religije su sve zajedno nazvane „Vavilon Veliki, majka bludnicama i zemaljskim gadostima“ (Otkr. 17:5). Kriva religija je poznata po tome što je kroz istoriju podržavala vladare ovog sveta. Među „gadostima“ za koje ona snosi odgovornost jesu i mnogi ratovi koji su doveli do toga da stotine miliona ljudi budu „pobijeni na zemlji“ (Otkr. 18:24). Osim toga, tu spadaju i pedofilija i drugi nemoralni postupci koje čine pripadnici sveštenstva a tolerišu ih crkvene vlasti. Stoga, da li je čudo što će Jehova uskoro ukloniti krivu religiju s lica zemlje? (Otkr. 18:8).
11. Koju odgovornost pravi hrišćani imaju pre uništenja Vavilona Velikog?
11 Pravi hrišćani koji to znaju imaju odgovornost da upozore pripadnike Vavilona Velikog. Jedan način na koji to čine jeste tako što distribuišu Biblije i biblijske publikacije koje izdaje „verni i razboriti rob“, kog je Isus postavio da pruža duhovnu „hranu u pravo vreme“ (Mat. 24:45). Kada neko pokaže zanimanje za biblijsku poruku, objavitelji se pobrinu za to da mu se pruži daljnja pomoć putem proučavanja Biblije. Nadamo se da će te osobe uvideti potrebu da ’beže iz Vavilona‘ pre nego što bude prekasno (Otkr. 18:4).
Bežimo od idolopoklonstva
12. Kako Bog gleda na obožavanje likova i idola?
12 Još nešto što spada u „gadosti“ koje se praktikuju u Vavilonu Velikom jeste obožavanje likova i idola. Biblija ih naziva ’gadostima i odvratnim idolima‘ (P. zak. 29:17). Svi koji žele da ugode Bogu moraju da se klone idolopoklonstva, u skladu s njegovim rečima: „Ja sam Jehova. To je ime moje, i nikome neću dati slavu svoju, niti hvalu svoju likovima rezbarenim“ (Isa. 42:8).
13. Od kojih manje očiglednih oblika idolopoklonstva treba da bežimo?
13 Božja Reč takođe razotkriva manje očigledne oblike idolopoklonstva. Na primer, ona za lakomstvo kaže da je „idolopoklonstvo“ (Kol. 3:5). Biti lakom znači želeti ono na šta nemamo pravo, na primer ono što pripada drugoj osobi (Izl. 20:17). Anđeo koji je postao Satana Đavo razvio je želju da bude sličan Svevišnjem i da ga drugi obožavaju (Luka 4:5-7). To je dovelo do toga da se pobuni protiv Jehove i navede Evu da poželi ono što je Bog zabranio. U nekom smislu, Adam je takođe počinio idolopoklonstvo dozvolivši da mu sebična želja da ne izgubi svoju ženu bude važnija od poslušnosti brižnom nebeskom Ocu. Stoga, svi koji žele da izbegnu Božji dan gneva moraju biti isključivo odani njemu i boriti se protiv svake vrste lakomstva.
’Bežimo od bluda‘
14-16. (a) Zašto se za Josifa može reći da je bio odličan primer u pogledu morala? (b) Šta treba da radimo ako nam se pojavi neispravna seksualna želja? (v) Kako možemo bežati od bluda?
14 Pročitati 1. Korinćanima 6:18. Kada je Petefrijeva žena pokušala da zavede Josifa, on je doslovno pobegao od nje. To je zaista dobar primer za hrišćane, kako one koji su u braku tako i one koji nisu! Josif je očigledno oblikovao svoju savest po onome što je znao o događajima iz prošlosti koji su otkrivali Božje gledište o nemoralu. Ukoliko želimo da budemo poslušni zapovesti da ’bežimo od bluda‘, izbegavaćemo ono što bi moglo da u nama probudi polnu požudu prema nekome ko nije naš bračni drug. Božja Reč kaže: „Svoje telesne udove... usmrtite s obzirom na blud, nečistoću, polnu pohotu, štetnu želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo. Zbog tih stvari dolazi Božji gnev“ (Kol. 3:5, 6).
15 Zapazi da se kaže da zbog tih stvari ’Božji gnev dolazi‘. U svetu je postalo uobičajeno da mnogi ljudi imaju neispravne seksualne želje i postupaju po njima. Zato mi hrišćani moramo da se molimo za Božju pomoć i sveti duh kako neispravne seksualne želje ne bi upravljale nama. Osim toga, proučavanje Biblije, prisustvovanje hrišćanskim sastancima i objavljivanje dobre vesti našim bližnjima pomoći će nam da ’hodimo po duhu‘. Tako ’nećemo izvršavati nikakvu telesnu želju‘ (Gal. 5:16).
16 Sasvim sigurno, ne možemo ’hoditi po duhu‘ ukoliko gledamo pornografiju. Isto tako, svaki hrišćanin mora da se čuva toga da ne čita, ne gleda i ne sluša materijal koji budi seksualne želje. Takođe, neprikladno je da Božje ’svete‘ sluge nalaze zadovoljstvo u šalama na račun toga ili da razgovaraju o tome (Ef. 5:3, 4). Pazeći na sve to, pokazaćemo našem Ocu da zaista želimo da izbegnemo njegov gnev i živimo u pravednom novom svetu.
Bežimo od ’ljubavi prema novcu‘
17, 18. Zašto moramo bežati od ’ljubavi prema novcu‘?
17 U prvom pismu Timoteju, Pavle je istakao načela po kojima bi trebalo da postupaju robovi koji su hrišćani, od kojih su neki možda očekivali povlastice zbog toga što su im gospodari suvernici. Drugi su možda pokušali da iskoriste hrišćansko bratstvo radi lične dobiti. Pavle je upozorio da ne treba ’smatrati da je odanost Bogu izvor dobitka‘. Koren problema može biti „ljubav prema novcu“, koja može loše uticati na bilo koga, kako na bogate tako i na siromašne (1. Tim. 6:1, 2, 5, 9, 10).
18 Možeš li se setiti nekih biblijskih izveštaja o osobama čiji je odnos s Bogom bio ugrožen zbog ljubavi prema novcu ili ljubavi prema ispraznim stvarima koje se mogu kupiti novcem? (Is. Nav. 7:11, 21; 2. Kralj. 5:20, 25-27). Pavle je podstakao Timoteja: „Ti, Božji čoveče, beži od toga. Teži za pravednošću, odanošću Bogu, verom, ljubavlju, istrajnošću, blagošću“ (1. Tim. 6:11). Poslušnost tom savetu od presudne je važnosti ako želimo da preživimo predstojeći dan gneva.
„Beži od mladalačkih želja“
19. Šta je svim mladima potrebno?
19 Pročitati Poslovice 22:15. Ludost u srcu mlade osobe može lako da je navede na pogrešan put. Biblijska pouka može sprečiti da dođe do toga. Mnogim mladim hrišćanima čiji roditelji ne dele njihova verovanja pomaže to što se trude da razumeju i primene načela iz Biblije. Drugima koriste mudri saveti zrelih osoba u skupštini. Bez obzira na koji način dobijaju biblijske savete, poslušnost može pomoći mladima da budu srećni kako sada tako i u budućnosti (Jevr. 12:8-11).
20. Šta mladima može pomoći da beže od neispravnih želja?
20 Pročitati 2. Timoteju 2:20-22. Mnogi mladi kojima nedostaje ispravna pouka postali su žrtve takmičarskog duha, lakomstva, bluda, ljubavi prema novcu i jurnjave za zadovoljstvima. Sve je to svojstveno ’mladalačkim željama‘ od kojih treba da bežimo. Da bi mladi pobegli od tih želja, potrebno je da se čuvaju loših uticaja, bez obzira na to odakle oni dolaze. Posebno im može koristiti savet da razvijaju osobine dopadljive Bogu, i to „zajedno sa onima koji iz čistog srca prizivaju Gospoda“.
21. Koje je divno obećanje Isus Hrist dao svojim sledbenicima?
21 Bilo da smo mladi ili stari, ukoliko odbijamo da slušamo ljude koji pokušavaju da nas zavedu, mi pokazujemo da želimo da budemo među Isusovim sledbenicima koji ’beže od glasa stranaca‘ (Jov. 10:5). Međutim, da bismo izbegli Božji dan gneva nije dovoljno samo da bežimo od onoga što je štetno. Takođe moramo težiti za dobrim osobinama. U sledećem članku biće osmotreno sedam takvih osobina. Imamo dobar razlog da to detaljnije razmotrimo jer je Isus dao sledeće divno obećanje: „Ja im [svojim ovcama] dajem večni život i nikada neće propasti i niko ih neće ugrabiti iz moje ruke“ (Jov. 10:28).
Kako bi odgovorio?
• Na šta je Isus upozorio verske vođe?
• U kojoj se opasnoj situaciji nalaze milioni ljudi danas?
• Od kojih manje očiglednih oblika idolopoklonstva treba da bežimo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 8, 9]
Na šta prvo pomisliš kada čuješ reč „bežati“?