Budi razuman u svojim očekivanjima i zadrži radost

„JOŠ jedan neuspeh!“ Koliko puta si rekao sebi nešto slično jer nisi uspeo da uradiš ono što si isplanirao? Mlada majka se može tako osećati jer je iscrpljena pošto stalno mora da pazi na svoju bebu i teško joj je što ne može da posveti više vremena hrišćanskim aktivnostima. Drugi hrišćanin se može osećati sputano zbog načina na koji su se roditelji u detinjstvu ophodili prema njemu, i smatrati da u skupštini nikada ne čini dovoljno. Starija sestra je možda potištena jer ne može da učestvuje u hrišćanskim aktivnostima kao nekada, kada je imala više snage i mogla lakše da se kreće. „Ponekad je dovoljno samo da čujem govor u kom smo podstaknuti da služimo kao pioniri pa da zaplačem“, kaže Kristijana koja zbog porodične situacije ne može da učini u službi Jehovi onoliko koliko bi to želela.

Šta možemo da učinimo kada se pojave takva osećanja? Kako su neki hrišćani uspeli da razviju realno gledište o svojim okolnostima? Kako nam može koristiti ako smo uravnoteženi u svojim očekivanjima?

Pokazuj razumnost

Apostol Pavle je otkrio kako možemo zadržati radost: „Uvek se radujte u Gospodu. I opet kažem: Radujte se! Neka vaša razumnost bude poznata svim ljudima“ (Fil. 4:4, 5). Da bismo bili radosni i zadovoljni dok služimo Bogu, treba da budemo razumni u onome što očekujemo od sebe, uzimajući u obzir svoje mogućnosti i okolnosti. Ukoliko se naprežemo da po svaku cenu dostignemo nerealne ciljeve, stavljamo sebe pod prevelik pritisak. S druge strane, treba da pazimo da ne budemo i suviše popustljivi prema sebi nalazeći izgovore za to što smo u hrišćanskoj službi usporili više nego što okolnosti nalažu.

Bez obzira na lične okolnosti, Jehova očekuje da mu dajemo najbolje — da mu služimo celim srcem i dušom (Kol. 3:23, 24). Ako bismo mu davali manje od toga, ne bismo ispunili svoje predanje (Rimlj. 12:1). Nadalje, lišili bismo sebe dubokog zadovoljstva, prave sreće i drugih bogatih blagoslova koje donosi služenje Bogu celom dušom (Posl. 10:22).

Reč koja je u Bibliji prevedena kao „razuman“ nosi misao o tome da se bude uviđavan. Njeno značenje podrazumeva spremnost da se popusti (Jak. 3:17, fusnota). Ona je takođe povezana s tim da se ne bude previše strog. Prema tome, ako smo razumni, imaćemo uravnoteženo gledište o svojim okolnostima. Da li je to teško? Nekima jeste, iako su uviđavni kada su u pitanju drugi. Na primer, ako bismo primetili da naš blizak prijatelj pokazuje znake iscrpljenosti jer je  preopterećen, zar se ne bismo potrudili da mu pomognemo kako bi uvideo da je mudro da načini neke promene u životu? Slično tome, treba da naučimo da primećujemo znakove koji ukazuju da radimo nešto što je iznad naših mogućnosti (Posl. 11:17).

Mnogo je teže da na uravnotežen način sagledamo svoja ograničenja ukoliko su naši roditelji bili previše zahtevni. Neki su u detinjstvu imali osećaj da uvek moraju da urade nešto više ili da budu još bolji kako bi zadobili ljubav roditelja. Ako je to bio slučaj i s nama, možda sada imamo pogrešnu predstavu o tome kako Jehova gleda na nas. On nas voli zbog toga što mu služimo celom dušom. Božja Reč nas uverava da Jehova „dobro poznaje građu našu, pamti da smo prah“ (Ps. 103:14). On zna koja su naša ograničenja i voli nas jer mu uprkos njima revno služimo. Kada smo svesni da naš Bog nije poput krutog poslodavca, to će nam pomoći da budemo umereni u onome što očekujemo od sebe, priznajući svoja ograničenja (Mih. 6:8).

I pored toga, nekima je teško da razviju takav uravnotežen stav. Ako je to slučaj i s tobom, zašto ne zamoliš za pomoć nekog zrelog hrišćanina koji te dobro poznaje? (Posl. 27:9). Na primer, da li želiš da služiš kao opšti pionir? To je izvrstan cilj! Da li ti je teško da ga ostvariš? Možda ti je potrebna pomoć da pojednostaviš svoj život. Ili bi s tim prijateljem u kog imaš poverenja mogao da razgovaraš o tome da li je trenutno moguće da i pored mnogih porodičnih odgovornosti postaneš pionir. On bi mogao da ti pomogne da uvidiš da li si u stanju da ispuniš dodatne obaveze, kao i da razmisliš šta bi mogao promeniti kako bi učinio više. Suprug je takođe u dobrom položaju da pomogne svojoj supruzi da pronađe tempo u skladu s njenim mogućnostima. Na primer, može joj predložiti da se malo odmori pre nego što započne novi mesec s pojačanim aktivnostima. To bi joj pomoglo da obnovi snagu i tako zadrži radost u službi.

Usredsredi se na ono što možeš da uradiš

Zbog poodmaklih godina ili slabog zdravlja možda ne možemo mnogo da učinimo u službi Jehovi. Ako si roditelj, možda imaš utisak da izvlačiš malo koristi iz ličnog proučavanja ili hrišćanskih sastanaka jer ti briga za decu oduzima mnogo vremena i snage. Međutim, da li se toliko koncentrišeš na ono što te sputava da ponekad izgubiš iz vida stvari koje još uvek možeš da uradiš?

Jedan Levit je pre nekoliko hiljada godina poželeo nešto što se nije moglo ostvariti. On je imao posebnu priliku da svake godine dve sedmice služi u hramu. Međutim, izrazio je hvale vrednu  želju da neprestano bude blizu oltara (Ps. 84:1-3). Šta je tom vernom čoveku pomoglo da ostane zadovoljan? Shvatio je da je čast boraviti i samo jedan dan u dvorištima hrama (Ps. 84:4, 5, 10). Slično tome, umesto da se usredsredimo na naša ograničenja, treba da uvidimo šta možemo uraditi i da budemo zahvalni za to.

Uzmi za primer Nerland, sestru iz Kanade. Pošto je vezana za invalidska kolica, smatrala je da može veoma malo da učini u službi. Međutim, promenila je svoj stav kada je na obližnji tržni centar počela da gleda kao na lično područje za propovedanje. Ona priča: „U svojim kolicima sedim blizu jedne klupe u tom centru. Drago mi je što mogu da svedočim ljudima koji dolaze da bi se kratko odmorili na klupi.“ Učestvovanje u tom vidu službe pruža joj mnogo zadovoljstva.

Ako je potrebno, načini neke promene

Jedrenjak može da plovi punom brzinom kada je vetar povoljan. Međutim, kada naiđe snažna oluja, kormilar mora da podesi jedra. On ne može da stiša oluju, ali podešavajući jedra može da zadrži kontrolu nad brodom. Na sličan način, često ne možemo da utičemo na nepovoljne životne okolnosti koje su nalik oluji. Ali možemo zadržati kontrolu nad svojim životom u što većoj meri tako što ćemo načiniti promene u pogledu toga kako koristimo fizičku, mentalnu i emocionalnu snagu. Ako uzimamo u obzir svoje nove okolnosti, to će nam pomoći da ostanemo zadovoljni i srećni dok služimo Bogu (Posl. 11:2).

Osmotri neke situacije. Ako nemamo mnogo snage, bilo bi dobro da se ne opterećujemo iscrpljujućim aktivnostima u toku dana kako bismo uveče mogli da odemo na skupštinski sastanak. Na taj način ćemo imati punu korist od druženja sa suhrišćanima. Majka koja ne može da učestvuje u službi od kuće do kuće jer joj je dete bolesno, može da pozove neku sestru kod sebe da zajedno svedoče telefonom dok dete spava.

Šta ako ti okolnosti onemogućavaju da unapred pripremiš sav materijal koji će se osmatrati na skupštinskim sastancima? Možeš odrediti koliko toga si u stanju da pripremiš i učiniti to najbolje što možeš. Ako smo  prilagodljivi kada se radi o našim sadašnjim ciljevima, možemo ostati aktivni i srećni.

Prilagođavanje ciljeva okolnostima može od nas iziskivati odlučnost i trud. Serž i Anjes, bračni par iz Francuske, morali su da načine velike promene u svojim planovima. „Kada smo saznali da je Anjes trudna, srušili su se naši snovi o misionarskoj službi“, kaže Serž. Sada, kao otac dve živahne devojčice, on priča koji su novi cilj postavili: „Pošto nismo mogli da odemo u drugu zemlju, odlučili smo da budemo ’misionari‘ u svojoj zemlji. Počeli smo da sarađujemo s grupom na stranom jeziku.“ Da li im je koristilo to što su postavili novi cilj? Serž zapaža: „Osećamo da mnogo doprinosimo u skupštini.“

Odil, sestra iz Francuske koja ima preko 70 godina i boluje od osteoartritisa u kolenima, ne može dugo da stoji. Bila je obeshrabrena jer joj zdravstveni problemi onemogućavaju da učestvuje u službi od kuće do kuće. Međutim, nije odustala. Počela je da svedoči telefonom. Ona kaže: „To je mnogo lakše i donosi više zadovoljstva nego što sam mislila!“ Ovaj način svedočenja dao joj je novi podstrek u službi propovedanja.

Razumna očekivanja vode do blagoslova

Kada imamo razumno gledište o tome šta možemo uraditi, poštedećemo sebe mnogih frustracija. Postavljanje realnih ciljeva pružiće nam osećaj da smo postigli nešto vredno uprkos našim ograničenjima. Tako ćemo se radovati onome što možemo učiniti čak i ako to nije mnogo (Gal. 6:4).

Kada smo uravnoteženi u onome što očekujemo od sebe, bićemo uviđavniji prema suhrišćanima. Ako imamo na umu njihova ograničenja, uvek ćemo biti zahvalni za ono što čine za nas. Time što cenimo pomoć koja nam se pruža, doprinosimo duhu saradnje i međusobnog razumevanja (1. Petr. 3:8). Imaj na umu da Jehova, kao otac pun ljubavi, nikada ne traži od nas više nego što možemo dati. Kada gajimo razumna očekivanja i postavljamo dostižne ciljeve, naše hrišćanske aktivnosti će nam donositi više zadovoljstva i radosti.

[Istaknuti tekst na 29. strani]

Da bismo bili radosni i zadovoljni dok služimo Bogu, treba da budemo razumni u onome što očekujemo od sebe, uzimajući u obzir svoje mogućnosti i okolnosti

[Slika na 30. strani]

Nerland pronalazi zadovoljstvo u onome što može da učini u službi

[Slika na 31. strani]

Nauči da „podešavaš jedra“

[Izvor]

© Wave Royalty Free/age fotostock

[Slika na 32. strani]

Za Serža i Anjes je bilo korisno što su postavili nove ciljeve