Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz prve i druge poslanice Korinćanima

APOSTOL Pavle je veoma zabrinut za duhovnu dobrobit korintske skupštine. Čuo je da među tamošnjom braćom postoje neslaganja u mišljenju. Nemoral se toleriše. Osim toga, skupština mu je pisala i postavila određena pitanja. Zato oko 55. n. e., dok boravi u Efesu tokom trećeg misionarskog putovanja, Pavle piše prvu od svoje dve poslanice Korinćanima.

Druga poslanica, verovatno napisana samo nekoliko meseci nakon prve, predstavlja njen nastavak. Pošto su okolnosti kako unutar tako i van korintske skupštine u prvom veku bile u mnogo čemu slične našem vremenu, Pavlove poslanice Korinćanima su od velike važnosti za nas (Jevr. 4:12).

’BDITE, BUDITE NEPOKOLEBLJIVI, BUDITE JAKI‘

(1. Kor. 1:1–16:24)

„Podstičem vas... da svi jedno govorite“, kaže Pavle (1. Kor. 1:10). Nema ’drugog temelja osim Isusa Hrista‘ na kome se grade hrišćanske osobine (1. Kor. 3:11-13). Govoreći o čoveku koji je počinio blud, on kaže: „Uklonite zloga iz svoje sredine!“ (1. Kor. 5:13). Takođe govori: „Telo nije za blud, nego za Gospoda“ (1. Kor. 6:13).

Odgovarajući na ’ono što su mu pisali‘, Pavle pruža mudre savete o braku i samaštvu (1. Kor. 7:1). Nakon što govori o hrišćanskom poglavarstvu, o redu koji treba da vlada na hrišćanskim sastancima i o tome koliko je sigurno da će biti uskrsenje, Pavle daje sledeći podstrek: „Bdite, budite nepokolebljivi u veri, držite se muški, budite jaki“ (1. Kor. 16:13).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:21 — Da li Jehova stvarno koristi ’ludost‘ da bi spasao one koji veruju? Ne. Međutim, pošto „svet svojom mudrošću nije upoznao Boga“, ono što on koristi da bi spasao ljude ovom svetu izgleda kao ludost (Jov. 17:25).

5:5 — Šta znači ’predati [prestupnika] Satani  da se odstrani telesni uticaj, kako bi duh skupštine bio spasen‘? Kada neko ko je počinio ozbiljan greh i ne kaje se bude isključen iz skupštine, on ponovo postaje deo Sataninog zlog sveta (1. Jov. 5:19). Zato se za njega kaže da biva predat Satani. Njegovim isključenjem se iz skupštine odstranjuje loš uticaj, čime se čuva njen duh (2. Tim. 4:22).

7:33, 34 — Šta su ’svetovne stvari‘ za koje se brine osoba koja je u braku? Pavle govori o svakodnevnim stvarima o kojima hrišćani koji su u braku moraju da brinu. U to spadaju hrana, odeća i krov nad glavom, ali ne i loše stvari ovog sveta kojih se hrišćani klone (1. Jov. 2:15-17).

11:26 — Koliko često treba obeležavati Isusovu smrt i dokle to treba činiti? Pavle nije mislio da Isusovu smrt treba često obeležavati. On je rekao da „kad god“ pomazani hrišćani uzimaju simbole, a to je jedanput godišnje 14. nisana, oni ’objavljuju Gospodovu smrt‘. Oni će to činiti „dok on ne dođe“, to jest dok ih ne primi na nebo putem uskrsenja (1. Sol. 4:14-17).

13:13 — U kom smislu je ljubav veća od vere i nade? Kada „ono čemu se nadamo“ postane stvarnost i naše „čvrsto pouzdanje“ u to se ostvari, vera i nada u izvesnom smislu prestaju (Jevr. 11:1). Ljubav je veća od vere i nade po tome što ostaje zauvek.

15:29 — U kom smislu se neki „krštavaju da budu mrtvi“? Pavle nije govorio da živi treba da se krste umesto onih koji su umrli nekršteni, što bi se moglo zaključiti iz nekih prevoda Biblije. On je ovde govorio o krštenju pomazanih hrišćana koje označava početak života u kom će morati da ostanu besprekorni do smrti, nakon čega sledi uskrsenje u duhovni život.

Pouka za nas:

1:26-31; 3:3-9; 4:7. Ako se ponizno hvalimo Jehovom a ne sobom, time se unapređuje jedinstvo u skupštini.

2:3-5. Dok je svedočio u Korintu, centru grčke filozofije i obrazovanja, Pavle se možda brinuo da li će uspeti da uveri svoje slušaoce. Pa ipak, on nije dozvolio da ga neke njegove slabosti i strah ometu u izvršavanju zadatka koji je dobio od Boga. Ni mi ne treba da dozvolimo da nas izmenjene okolnosti i poteškoće spreče da objavljujemo dobru vest o Božjem Kraljevstvu. S pouzdanjem možemo da očekujemo pomoć od Jehove, baš kao i Pavle.

2:16. Imati „Hristov um“ znači poznavati njegov način razmišljanja i usvojiti ga, dobro poznavati njegovu ličnost i slediti njegov primer (1. Petr. 2:21; 4:1). Kako je samo važno da pažljivo proučavamo Isusov život i službu!

3:10-15; 4:17. Treba da analiziramo i poboljšavamo svoju veštinu poučavanja i stvaranja učenika (Mat. 28:19, 20). Ukoliko ne poučavamo dobro, osoba možda neće položiti ispit vere i mi ćemo pretrpeti gubitak koji je tako bolan da će naše spasenje biti „kao kroz vatru“.

6:18. ’Bežati od bluda‘ ne znači samo izbegavati postupke koji su obuhvaćeni rečju pornia, već takođe i pornografiju, moralnu nečistoću, seksualne fantazije i flertovanje — sve što može voditi do bluda (Mat. 5:28; Jak. 3:17).

7:29. Bračni drugovi treba da budu pažljivi kako ne bi postali toliko zaokupljeni jedno drugim da im Kraljevstvo više ne bude najvažnije u životu.

10:8-11. Jehovu je veoma vređalo kada su Izraelci gunđali na Mojsija i Arona. Treba da pazimo kako ne bismo i mi razvili naviku da prigovaramo.

 16:2. Ukoliko razmišljamo unapred i planski odvajamo novac na stranu, bićemo redovni u davanju novčanih priloga za delo Kraljevstva.

„ISPRAVLJAJTE SE“

(2. Kor. 1:1–13:14)

Pavle govori Korinćanima da ’spremno oproste i uteše‘ prestupnika koji se pokajao nakon što je ukoren. Premda ih je njegova prva poslanica ražalostila, Pavle izražava radost jer ih je ta „žalost navela na pokajanje“ (2. Kor. 2:6, 7; 7:8, 9).

On podstiče hrišćane da ’kao što obiluju u svemu, obiluju i u sakupljanju priloga‘. Nakon što odgovara na optužbe protivnika, daje zaključni savet svima: „Radujte se, ispravljajte se, utešavajte se, budite složni u razmišljanju, živite u miru“ (2. Kor. 8:7; 13:11).

Odgovori na biblijska pitanja:

2:15, 16 — Na koji način smo mi „Hristov prijatan miris“? To je zbog toga što se držimo Biblije i propovedamo njenu poruku. Premda nepravednicima taj miris može biti odvratan, za Jehovu i iskrene osobe to je prijatan miris.

5:16 — U kom smislu pomazani hrišćani ’nikoga ne poznaju po telu‘? Oni ne gledaju na ljude telesnim očima tako što bi im povlađivali zbog njihovog bogatstva, rase, etničke ili nacionalne pripadnosti. Za njih je važna duhovna veza sa suvernicima.

11:1, 16; 12:11 — Da li je Pavle zaista bio nerazuman prema Korinćanima? Nije. Međutim, možda je nekima delovalo kao da se hvali ili da je nerazuman zbog onoga što je morao da kaže u odbranu svog apostolstva.

12:1-4 — Ko je „bio odnesen u raj“? Pošto Biblija ne pominje nijednu drugu osobu koja je imala takvu viziju, a ove reči slede nakon Pavlove odbrane svog apostolstva, on je po svemu sudeći govorio o ličnom iskustvu. Vizija koju je dobio verovatno se odnosila na duhovni raj u kom će se hrišćanska skupština nalaziti u ’vremenu kraja‘ (Dan. 12:4).

Pouka za nas:

3:5. Ovaj stih nam u načelu govori da Jehova osposobljava hrišćane za službu putem svoje Reči, svetog duha i zemaljskog dela svoje organizacije (Jov. 16:7; 2. Tim. 3:16, 17). Treba marljivo da proučavamo Bibliju i biblijske publikacije, da se istrajno molimo za sveti duh i redovno prisustvujemo hrišćanskim sastancima i učestvujemo na njima (Ps. 1:1-3; Luka 11:10-13; Jevr. 10:24, 25).

4:16. Pošto Jehova obnavlja našeg ’unutrašnjeg čoveka iz dana u dan‘, treba redovno da koristimo sve što nam on pruža i da ne dozvolimo da prođe dan a da se nismo bavili duhovnim stvarima.

4:17, 18. Ako imamo na umu da je nevolja „trenutna i laka“, to nam može pomoći da ostanemo verni Jehovi i u teško vreme.

5:1-5. Pavle na veoma lep način izražava osećanja koja pomazani hrišćani imaju prema svojoj nadi u nebeski život.

10:13. Ukoliko nismo dodeljeni da služimo tamo gde je veća potreba, preporučljivo je da propovedamo samo na području koje pripada našoj skupštini.

13:5. Da bismo ’ispitali da li smo u veri‘, moramo da sagledamo svoje ponašanje u svetlu onoga što učimo iz Biblije. Da bismo ’sami sebe proverili‘, moramo da procenimo na kom je nivou naša duhovnost, koliko je izoštrena naša „moć zapažanja“ i koliko smo bogati u delima vere (Jevr. 5:14; Jak. 1:22-25). Ako primenjujemo Pavlov mudar savet, možemo i dalje hoditi u istini.

[Slika na stranama 26, 27]

Šta znače reči „kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu“? (1. Kor. 11:26)