Nismo se plašili jer je Jehova bio uz nas

Ispričala Egiptija Petridu

Godine 1972, Svedoci sa celog Kipra okupili su se u Nikoziji da bi slušali poseban govor Natana Nora, koji je već godinama predvodio delo Jehovinih svedoka. Odmah me je prepoznao, i pre nego što sam stigla da se predstavim pitao me je: „Šta ima novo u Egiptu?“ Brata Nora sam upoznala 20 godina ranije u svom rodnom gradu Aleksandriji.

RODILA sam se u Aleksandriji 23. januara 1914, kao najstarije od četvoro dece. Odrasli smo na samoj obali mora. Aleksandrija je tada bila prelep kosmopolitski grad, čuven po svojoj arhitekturi i istoriji. Pošto su se Evropljani pomešali sa Arapima, već kao deca smo govorili arapski, engleski, francuski i italijanski, a naravno i svoj maternji jezik, grčki.

Kada sam završila školu, zaposlila sam se u jednoj francuskoj modnoj kući, gde sam s ponosom radila na kreiranju i šivenju večernjih haljina za dame iz visokog društva. Takođe sam bila jako religiozna i volela sam da čitam Bibliju, iako sam malo toga razumela.

Otprilike u to vreme, sredinom tridesetih, upoznala sam finog mladića koji je bio rodom s Kipra. Teodotos Petridis je bio uspešan rvač, ali je takođe izučio poslastičarski zanat i radio je u jednoj poznatoj poslastičarnici. Zaljubio se u mene, malenu brinetu. Često mi je pod prozorom pevao serenade, grčke ljubavne pesme. Venčali smo se 30. juna 1940. To su bila srećna vremena. Živeli smo u stanu koji se nalazio odmah ispod majčinog. Naš prvi sin Džon rodio se 1941.

Upoznali smo biblijsku istinu

Neko vreme Teodotos nije bio zadovoljan našom religijom i imao je puno pitanja u vezi s Biblijom. Bez mog znanja, počeo je da proučava s Jehovinim svedocima. Jednog dana, dok sam bila kod kuće s bebom, jedna gospođa je pokucala na naša vrata i pružila mi kartu s biblijskom porukom. Iz pristojnosti sam je uzela i pročitala. Zatim mi je ponudila literaturu. To su bile iste knjige kao one koje je Teodotos doneo kući!

„Imam te knjige“, rekla sam. „Molim vas, uđite.“ Odjednom sam je zatrpala brojnim pitanjima. Ta žena, Eleni Nikolau, strpljivo mi je odgovarala koristeći Bibliju. Svidelo mi se ono što je govorila. Sada mi je biblijska poruka bila mnogo jasnija. U jednom trenutku  tokom našeg razgovora, Eleni je prepoznala mog muža na jednoj fotografiji. „Poznajem ovog gospodina!“, uzviknula je. Teodotosova tajna je bila otkrivena. Bila sam zapanjena. Teo je išao na sastanke Jehovinih svedoka bez mene — nije mi čak ni rekao! Kada se vratio kući tog dana, rekla sam mu: „Sledeći put i ja idem s tobom tamo gde si bio u nedelju!“

Na prvom sastanku na kom sam prisustvovala, grupa od oko desetoro ljudi razmatrala je biblijsku knjigu proroka Miheja. Upijala sam svaku reč! Od tada su svakog petka uveče Džordž i Katerini Petraki dolazili kod nas da bi proučavali Bibliju s nama. Moj otac i moja braća protivili su se tome, ali moja sestra je bila tolerantna, iako nikad nije postala Svedok. Međutim, majka je prihvatila biblijsku istinu. Godine 1942, majka, Teodotos i ja u znak predanja Jehovi krstili smo se u moru u Aleksandriji.

Životne okolnosti se menjaju

Drugi svetski rat je počeo 1939. i brzo je uzeo maha. Početkom četrdesetih, nemački general Ervin Romel i njegove tenkovske jedinice bili su u susednom El Alamejnu, a Aleksandrija je bila puna britanske vojske. Pobrinuli smo se da imamo zalihe dugotrajnih namirnica. Tada je Teodotosa gazda zamolio da preuzme novu poslastičarnicu u Port Tofiku blizu Sueca, pa smo se preselili tamo. Jedan bračni par Svedoka koji je govorio grčki potrudio se da nas pronađe. Iako nisu znali našu adresu, propovedali su od kuće do kuće sve dok nisu naišli na nas.

Dok smo bili u Port Tofiku, proučavali smo Bibliju sa Stavrosom i Julom Kipreos i njihovom decom Totosom i Džordžijom. Oni su postali naši bliski prijatelji. Stavros je toliko uživao u proučavanju Biblije da bi sve časovnike u kući pomerao jedan sat unazad kako bismo zakasnili na poslednji voz i tako morali da ostanemo. Naši razgovori su trajali do kasno u noć.

Živeli smo u Port Tofiku 18 meseci, a zatim smo se vratili u Aleksandriju kada se moja majka razbolela. Ostala je verna Jehovi sve do svoje smrti 1947. Još jednom smo osetili kako nas Jehova podržava preko zrelih hrišćana koji su nam bili dobri prijatelji. Takođe smo imali prilike da ugostimo misionare na putu do strane dodele kada bi njihov brod nakratko pristao u Aleksandriji.

 Radosti i nevolje

Naš drugi sin Džejms rodio se 1952. Kao roditelji, razumeli smo koliko je važno da odgajamo svoje sinove u duhovnom okruženju, pa je naš dom postao mesto gde su se redovno održavali sastanci za proučavanje Biblije. Takođe smo često imali u gostima punovremene sluge. Tako je naš stariji sin Džon razvio ljubav prema biblijskoj istini i počeo da služi kao pionir dok je još bio tinejdžer. Istovremeno je pohađao večernju školu kako bi dovršio školovanje.

Nedugo zatim, Teodotosu je ustanovljeno ozbiljno srčano oboljenje i savetovano mu je da više ne radi svoj posao. Naš sin Džejms je imao samo četiri godine. Šta ćemo sada? Zar Jehova nije obećao: „Ne boj se, jer sam ja s tobom“? (Isa. 41:10). Zamislite koliko smo bili iznenađeni i radosni kada smo 1956. pozvani da služimo kao pioniri u Ismailiji, koja se nalazi blizu Sueckog kanala. U Egiptu su usledile burne godine i našoj braći je bilo potrebno ohrabrenje.

Egipat smo morali da napustimo 1960. sa po jednim koferom u ruci. Preselili smo se na Kipar, rodno ostrvo mog muža. U to vreme je on već bio veoma bolestan i nije mogao da radi. Međutim, jedan brižan brat i njegova supruga ponudili su nam smeštaj u njihovom domu. Nažalost, dve godine kasnije moj muž je umro, a ja sam ostala sama s malim Džejmsom. Džon, koji se takođe doselio na Kipar, oženio se i imao je svoju porodicu o kojoj je morao da brine.

Zbrinuta tokom teškog vremena

Ljubazan bračni par Stavros i Dora Kairis ponudili su nam smeštaj u svojoj kući. Kleknula sam i zahvalila Jehovi što se ponovo pobrinuo za naše potrebe (Ps. 145:16). Kada su Stavros i Dora odlučili da prodaju kuću i izgrade novu s Dvoranom Kraljevstva u prizemlju, dogradili su i dvosoban stan za Džejmsa i mene.

Kasnije se Džejms oženio, i on i njegova žena služili su kao pioniri sve dok im se nije rodilo prvo od četvoro dece. Godine 1974, dve godine nakon nezaboravne posete brata  Nora, došlo je do političkog prevrata na Kipru. * Mnogi ljudi, među kojima su bili i neki Svedoci, napustili su svoje domove i morali su da počnu sve iznova. Moj sin Džon je bio među njima. Preselio se u Kanadu sa ženom i troje dece. Uprkos svemu, bili smo radosni jer je broj objavitelja na Kipru ipak bio u porastu.

Kada sam počela da primam penziju, mogla sam više da učestvujem u službi. Ali pre nekoliko godina, doživela sam blaži šlog i preselila sam se kod mog sina Džejmsa. Kasnije, kada se moje zdravlje još više pogoršalo, provela sam nekoliko sedmica u bolnici a zatim sam prešla u starački dom. Uprkos tome što stalno imam bolove, svedočim osoblju, pacijentima i posetiocima. Takođe provodim dosta vremena u proučavanju i zahvaljujući brižnoj braći mogu da prisustvujem obližnjem Skupštinskom razmatranju knjige.

Uteha u poznim godinama

Ohrabrim se kada čujem vesti o onima kojima smo Teodotos i ja pomagali. Mnoga njihova deca i unučad su u punovremenoj službi, a neki služe u Australiji, Kanadi, Engleskoj, Grčkoj i Švajcarskoj. Moj sin Džon sa ženom i sinom sada živi u Kanadi. Njihova starija ćerka i njen muž su pioniri, a najmlađa ćerka Linda i njen muž Džošua Snejp pozvani su da pohađaju 124. razred Galada.

Moj sin Džejms i njegova žena sada žive u Nemačkoj. Njihova dva sina služe u Betelu — jedan u Atini a drugi u Seltersu. Najmlađi sin, kao i ćerka i njen muž, služe kao pioniri u Nemačkoj.

Toliko toga ćemo imati da ispričamo mojoj majci i mom dragom Teodotosu kada uskrsnu! Biće oduševljeni kada vide kakvo su nasleđe ostavili svojoj porodici. *

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 24. strani]

Još jednom smo osetili kako nas Jehova podržava preko zrelih hrišćana koji su nam bili dobri prijatelji

[Mapa na 24. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

KIPAR

NIKOZIJA

SREDOZEMNO MORE

EGIPAT

KAIRO

El Alamejn

Aleksandrija

Ismailija

Suec

Port Tofik

Suecki kanal

[Izvor]

Based on NASA/Visible Earth imagery

[Slika na 23. strani]

S Teodotosom, 1938.

[Slika na 25. strani]

Moj sin Džejms sa svojom ženom

[Slika na 25. strani]

Moj sin Džon sa svojom ženom