Ostanimo verni Jehovi nepodeljenog srca

„Hodiću u istini tvojoj. Daj mi srce nepodeljeno, da bi se bojalo imena tvoga“ (PS. 86:11)

1, 2. (a) Prema rečima iz Psalma 86:2, 11, šta će nam pomoći da ostanemo verni Jehovi uprkos ispitima ili kušnjama koje doživljavamo? (b) Kada je vreme da razvijamo vernost Jehovi koja dolazi iz dubine srca?

 ZAŠTO su se neki hrišćani koji su godinama ostali verni Jehovi uprkos tome što su bili zatvarani ili progonjeni kasnije uhvatili u zamku materijalizma? Suština odgovora na ovo pitanje povezana je s našim figurativnim srcem koje u stvari predstavlja ono što mi zaista jesmo. U 86. psalmu se vernost dovodi u vezu s nepodeljenim, to jest celim srcem. Psalmista David se molio: „Čuvaj dušu moju, jer sam ja veran.“ U toj molitvi, David je takođe rekao: „Jehova, pouči me putu svome. Hodiću u istini tvojoj. Daj mi srce nepodeljeno, da bi se bojalo imena tvoga“ (Ps. 86:2, 11).

² Ukoliko se ne uzdamo u Jehovu svim srcem, neke druge stvari i sklonosti mogu lako oslabiti našu vernost prema istinitom Bogu. Sebične želje su poput mina skrivenih na putu kojim idemo. Iako smo možda pod teškim okolnostima ostali verni Jehovi, ipak se može desiti da upadnemo u Satanine zamke. Zato je veoma važno da iz dubine srca budemo verni Jehovi i da tu osobinu razvijamo već sada, pre nego što se nađemo pred nekim ispitima ili kušnjama. Biblija kaže: „Više od svega što se čuva, čuvaj srce svoje“ (Posl. 4:23). U tom pogledu  možemo dosta naučiti na osnovu onoga što se desilo jednom proroku iz Jude kog je Jehova poslao kod izraelskog kralja Jerovoama.

’Daću ti dar‘

3. Kako je Jerovoam reagovao na oštru osudu koju mu je preneo Božji prorok?

³ Zamisli sledeći prizor. Božji čovek je upravo preneo oštru osudu kralju Jerovoamu, koji je uveo obožavanje teleta u severnom desetoplemenskom kraljevstvu Izraela. Kralj se razbesneo. Naredio je svojim ljudima da uhvate proroka. Ali, Jehova je bio sa svojim slugom. Kralj je u svom gnevu ispružio ruku koja se istog trena čudom osušila, a oltar koji je korišćen za krivo obožavanje se raspao. Jerovoam se iznenada promenio. Preklinjao je Božjeg čoveka: „Molim te, umilostivi lice Jehove, svog Boga, i moli se za mene da mi ozdravi ruka.“ Prorok se pomolio i kraljeva ruka je bila isceljena (1. Kralj. 13:1-6).

4. (a) Zašto je kraljeva ponuda predstavljala pravi ispit vernosti za proroka? (b) Kako je prorok odgovorio?

⁴ Zatim je Jerovoam rekao Božjem čoveku: „Pođi sa mnom mojoj kući da se okrepiš, a daću ti i dar“ (1. Kralj. 13:7). Šta će prorok uraditi? Da li je trebalo da odbije kraljevo gostoprimstvo pošto mu je upravo saopštio poruku osude? (Ps. 119:113). Ili je trebalo da prihvati poziv jer je kralj delovao skrušeno? Jerovoam je sigurno bio bogat i mogao je zasipati prijatelje skupim poklonima. Da je Božji prorok imao bilo kakve skrivene želje za materijalnim stvarima, kraljeva ponuda bi verovatno predstavljala ogromno iskušenje. Međutim, Jehova je zapovedio proroku: „Ne jedi hleb i ne pij vodu niti se vraćaj putem kojim si došao.“ Zato je prorok jasno odgovorio: „Da mi daš i polovinu svoje kuće, ne bih pošao s tobom niti bih jeo hleb niti bih pio vodu na ovom mestu.“ Nakon toga, prorok je otišao iz Vetilja drugim putem (1. Kralj. 13:8-10). Šta na osnovu njegove odluke možemo naučiti o vernosti koja dolazi iz dubine srca? (Rimlj. 15:4).

„Budimo zadovoljni“

5. U kom smislu je stav prema materijalnim stvarima pitanje vernosti Jehovi?

⁵ Možda izgleda da stav prema materijalnim stvarima nije pitanje vernosti, ali zapravo jeste. Da li se uzdamo u Jehovino obećanje da će obezbediti ono što nam je stvarno potrebno? (Mat. 6:33; Jevr. 13:5). Možemo li živeti bez nekih „boljih“ stvari ukoliko ih trenutno ne možemo sebi priuštiti, umesto da se trudimo da ih po svaku cenu dobijemo? (Pročitati Filipljanima 4:11-13.) Da li smo u iskušenju da žrtvujemo mogućnost da učinimo više u skupštini ili službi propovedanja samo zato da bismo sebi priuštili ono što sada želimo da imamo? Da li verna služba Jehovi zauzima prvo mesto u našem životu? Naš odgovor će umnogome zavisiti od toga da li Bogu služimo ili ne služimo celim srcem. Apostol Pavle je napisao: „Odanost Bogu i jeste izvor velikog dobitka kad je čovek zadovoljan onim što ima. Jer ništa nismo doneli na svet, pa ne možemo ništa ni odneti s njega. Dakle, kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni time“ (1. Tim. 6:6-8).

6. Šta bi moglo da nam se ponudi kao „dar“ i šta će nam pomoći da odlučimo da li ćemo ga prihvatiti?

⁶ Na primer, šef nam može ponuditi unapređenje s boljom platom i drugim pogodnostima. Ili možda shvatamo da možemo biti u boljoj finansijskoj situaciji ako bismo se zaposlili u nekoj drugoj zemlji. Takve mogućnosti mogu u prvi mah izgledati kao blagoslov od Jehove. Ali pre nego što bilo šta odlučimo, zar ne bi trebalo da ispitamo svoje motive? Najpre treba da razmišljamo o tome kako će se naša odluka odraziti na naš odnos s Jehovom.

7. Zašto je važno iskoreniti materijalističke želje iz srca?

 ⁷ Satanin sistem neprekidno stavlja naglasak na materijalne stvari. (Pročitati 1. Jovanovu 2:15, 16.) Đavolu je cilj da nam iskvari srce. Zato treba da budemo na oprezu kako bismo prepoznali materijalističke želje u svom srcu i iskorenili ih (Otkr. 3:15-17). Isusu nije bilo teško da odbije Satanu kada mu je ponudio sva kraljevstva sveta (Mat. 4:8-10). On je upozorio: „Budite oprezni, čuvajte se svakog lakomstva, jer čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Vernost će nam pomoći da se oslanjamo na Jehovu, a ne na sebe.

Stari prorok ga je „prevario“

8. Kako je bila ispitana vernost Božjeg proroka?

⁸ Sve bi bilo dobro da je Božji prorok posle toga produžio svojoj kući. Međutim, on se skoro odmah suočio s jednim drugim ispitom. Biblija kaže: „U Vetilju je živeo jedan stari prorok. Njegovi sinovi došli su kod njega i ispričali mu“ sve što se desilo tog dana. Kada je to čuo, tražio je da mu osedlaju magarca kako bi sustigao Božjeg proroka. Ubrzo ga je našao kako se odmara ispod jednog velikog drveta i rekao mu: „Pođi sa mnom mojoj kući da pojedeš malo hleba.“ Kada je Božji čovek odbio poziv, starac mu je rekao: „I ja sam prorok kao i ti, i anđeo mi je po Jehovinoj reči kazao: ’Vrati ga sa sobom kući da jede hleb i da pije vodu.‘“ Ali Pismo kaže: „On ga je prevario“ (1. Kralj. 13:11-18).

9. Šta Biblija kaže o ljudima koji se služe prevarom i kome oni nanose štetu?

⁹ Kakve god da je motive imao stari prorok, ipak je lagao. Možda je taj čovek nekada bio veran Jehovin prorok. Međutim, ovom prilikom se poslužio prevarom. Pismo snažno osuđuje takvo ponašanje. (Pročitati Psalam 5:6.) Lukavi ljudi nanose duhovnu štetu ne samo sebi, nego i drugima.

’Vratio se‘ sa starim prorokom

10. Da li je Božji prorok prihvatio poziv starog proroka i šta se dogodilo?

¹⁰ Trebalo je da prorok iz Jude bude u stanju da prozre lukavstvo starog proroka. Mogao je da se zapita: ’Zašto bi Jehova preko anđela obavestio nekog drugog o novim smernicama koje se tiču mene?‘ Prorok je mogao da pita Jehovu da mu objasni tu situaciju, ali Pismo ne pokazuje da je on to uradio. Umesto toga, ’vratio se [sa starim prorokom] da jede hleb i pije vodu u njegovoj kući‘. Jehovi se to nije dopalo. Kada je prevareni prorok na kraju  pošao nazad u Judu lav ga je napao i ubio. Njegova proročka služba se zaista tragično završila! (1. Kralj. 13:19-25). *

11. Koji je dobar primer pružio Ahija?

¹¹ S druge strane, prorok Ahija koji je bio poslat da pomaže Jerovoama za kralja ostao je veran i u poznim godinama. Kada je Ahija ostario i oslepeo, Jerovoam je poslao svoju ženu da ga upita šta će biti s njihovim bolesnim sinom. Ahija je hrabro prorekao da će Jerovoamov sin umreti (1. Kralj. 14:1-18). Među mnogim blagoslovima koje je Ahija dobio bila je i čast da doprinese sastavljanju nadahnute Reči. Na koji način? Sveštenik Jezdra je kasnije upotrebio njegove zapise kao izvor informacija (2. Let. 9:29).

12-14. (a) Šta možemo naučiti iz onoga što se dogodilo s mlađim prorokom? (b) Navedi primere koji pokazuju koliko je važno da se pažljivo i pod molitvom uzmu u obzir biblijski saveti koje daju starešine?

¹² Biblija ne kaže zašto mlađi prorok nije tražio savet od Jehove pre nego što se vratio sa starim prorokom da jede i pije u njegovoj kući. Da li je možda stari prorok rekao ono što je on želeo da čuje? Šta možemo naučiti iz toga? Treba da budemo potpuno uvereni u to da je ono što Jehova traži od nas zaista ispravno. I moramo biti odlučni da po tome i postupamo, šta god da se desi.

¹³ Kada je u pitanju savet, neki čuju samo ono što žele da čuju. Na primer, nekom objavitelju je možda ponuđen posao koji će mu oduzimati vreme koje bi inače provodio sa svojom porodicom ili u teokratskim aktivnostima. Zato možda od nekog starešine traži savet. Starešina možda na početku ukazuje da on ne može reći bratu kako treba da podmiri potrebe svoje porodice. Zatim mu možda predočava s kakvim će se duhovnim opasnostima suočiti ukoliko prihvati posao koji mu je ponuđen. Da li će brat upamtiti samo ono što mu je starešina rekao na početku ili će ozbiljno razmišljati i o onome što mu je rekao nakon toga? Sasvim je jasno da brat treba da donese odluku koja je u duhovnom pogledu najbolja za njega.

¹⁴ Razmisli o još jednoj mogućoj situaciji. Neka sestra možda pita starešinu da li treba da se odvoji od muža koji ne služi Jehovi. Starešina će joj nedvosmisleno objasniti da je na njoj odluka da  li će se razdvojiti. Zatim će možda razmotriti šta Biblija kaže o tome (1. Kor. 7:10-16). Da li će sestra ozbiljno razmišljati o onome što joj starešina kaže? Ili je već rešila da napusti muža? Mudro je da prilikom donošenja odluke razmisli pod molitvom o onome što Biblija savetuje.

Budimo skromni

15. Šta učimo iz greške koju je napravio Božji prorok?

¹⁵ Šta još možemo naučiti iz greške koju je napravio prorok iz Jude? U Poslovicama 3:5 stoji: „Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati.“ Umesto da se i dalje oslanjao na Jehovu kao ranije, prorok iz Jude se ovom prilikom oslonio na sopstveno rasuđivanje. Ta greška ga je koštala života i dobrog imena pred Bogom. Njegovo iskustvo snažno ističe koliko je važno da budemo skromni i verni dok služimo Jehovi!

16, 17. Šta će nam pomoći da ostanemo verni Jehovi?

¹⁶ Sebične sklonosti našeg srca mogu nas prevariti. „Srce je varljivije od svega i na sve je spremno“ (Jer. 17:9). Da bismo ostali verni Jehovi, moramo se i dalje truditi da skinemo staru ličnost koja je sklona oholosti i samouverenosti. Takođe moramo obući novu ličnost „koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i vernosti“. (Pročitati Efešanima 4:22-24.)

¹⁷ „Mudrost je kod skromnih“, piše u Poslovicama 11:2. Ako smo skromni i oslanjamo se na Jehovu, to nam pomaže da ne napravimo greške koje nas mogu skupo koštati. Na primer, obeshrabrenje lako može poremetiti našu sposobnost rasuđivanja (Posl. 24:10). Možda smo se umorili u nekom vidu svete službe i smatramo da smo već dosta toga uradili tokom godina i da je sada možda vreme da neko drugi nosi te odgovornosti. Ili bismo mogli poželeti da malo „normalnije“ živimo. Međutim, ako se ’snažno naprežemo‘ i ako smo „uvek zaokupljeni Gospodovim delom“, to će čuvati naše srce (Luka 13:24; 1. Kor. 15:58).

18. Šta možemo učiniti ako ne znamo kakvu odluku treba da donesemo u nekoj teškoj situaciji?

¹⁸ Ponekad možda treba da donesemo neke teške odluke i možda nije tako očigledno šta bi bilo ispravno da uradimo. Da li ćemo biti u iskušenju da uzmemo stvari u svoje ruke? Kad god se nađemo u takvoj situaciji, bilo bi mudro da se molimo Jehovi da nam pomogne. „Ako nekom od vas nedostaje mudrosti“, piše u Jakovu 1:5, „neka traži od Boga, jer on velikodušno daje svima.“ Naš nebeski Otac će nam dati sveti duh koji nam je potreban da bismo mogli donositi dobre odluke. (Pročitati Luku 11:9, 13.)

Budimo odlučni da ostanemo verni

19, 20. Na šta treba da budemo odlučni?

¹⁹ Tokom burnih godina koje su usledile nakon što je Solomon zastranio od ispravnog načina obožavanja Božje sluge su imale ozbiljne ispite vernosti. Tačno je da mnogi nisu ostali verni Jehovi, na jedan ili drugi način. Međutim, neki ipak jesu.

²⁰ Svakog dana stojimo pred izborima i odlukama koje predstavljaju ispit naše vernosti. I mi moramo pokazati da smo verni. Uvek ostanimo verni Jehovi nepodeljenog srca, potpuno sigurni da će Jehova i dalje blagosiljati one koji su mu verni (2. Sam. 22:26).

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

• Zašto treba da iskorenimo materijalističke želje iz svog srca?

• Šta će nam pomoći da ostanemo verni Jehovi?

• Kako nam skromnost može pomoći da ostanemo verni Bogu?

[Pitanja za razmatranje]

[Slike na 9. strani]

Da li ti je teško da se odupreš iskušenjima?

[Slike na 10. strani]

Da li ćeš pod molitvom razmisliti o onome što Biblija savetuje?