Drevno klinasto pismo i Biblija

NAKON što su u Vavilonu nastali mnogi jezici, razvile su se različite forme pisma. Drevni Sumeri i Vavilonci, koji su živeli u Mesopotamiji, koristili su klinasto pismo. Ta reč potiče iz latinskog i u osnovi znači „zaoštren poput klina“. Ona ukazuje na trouglaste simbole koji su se pomoću pisaljke urezivali u vlažnu glinu.

Arheolozi su pronašli tekstove pisane klinastim pismom, u kojima se nalaze opisi ljudi i događaja iz Biblije. Šta znamo o tom drevnom pismu? Kako takvi tekstovi potvrđuju tačnost Biblije?

Zapisi stari vekovima

U jednom delu, koje postoji na našem jeziku stoji: ’U Mesopotamiji se koristio piktografski obrazac u kojem slika (piktogram) predstavlja jedan predmet, radnju ili pojam.‘ * Na primer, simbol za vola je prvobitno izgledao poput glave vola. Kako je rasla potreba za trajnim zapisom, razvijen je klinopis. ’Slike su ubrzo postale stilizovane, a nedugo potom su neke od njih počele da se koriste kao foneme i da grafički prikazuju glasove ili slogove‘, navodi se u istoj knjizi. S vremenom je pomoću nekih 200 simbola bilo moguće da se klinastim pismom verno ’prenesu svi elementi po redu kako su se javljali u govoru. Sa sve većom fonetizacijom, pismo je počelo da izražava složene sastave jezika. Tako su zapisivana pripovedanja i iskazi‘. *

Do vremena kada je živeo Avraham, negde oko 2 000. pre n. e., klinasto pismo je bilo veoma razvijeno. U narednih 20 vekova, oko 15 jezika je prihvatilo to pismo. Preko 99 posto otkrivenih tekstova, koji su pisani klinastim pismom, nalazi se na glinenim tablicama. U poslednjih 150 godina, veliki broj tih tablica je pronađen u Uru, Uruku, Vavilonu, Nimrudu, Nipuru, Asuru, Ninivi, Mariju, Ebli, Ugaritu i Amarni. U jednom časopisu se navodi: „Istraživači procenjuju da je iskopano od milion do dva miliona pločica pisanih klinastim pismom, a da se svake godine pronađe otprilike 25 000.“ *

Širom sveta, izučavaoci klinastog pisma imaju težak zadatak da to pismo prevedu na današnje jezike. Prema jednoj proceni, „u savremeno doba je pregledano samo oko 1/10 postojećih tekstova pisanih klinastim pismom“.

Važan faktor u dešifrovanju klinastog pisma bilo je otkriće dvojezičnih i trojezičnih tekstova. Izučavaoci su shvatili da ti tekstovi imaju isti sadržaj pisan klinastim pismom na nekoliko jezika. Ono što je pomoglo u dešifrovanju ovih tekstova jeste činjenica da se u njima nalaze ista imena vladara, njihove počasti, rodoslovlja, pa čak i počasne titule.

Do 50-ih godina XIX veka, izučavaoci su mogli rastumačiti akadski, to jest asirsko-vavilonski, koji je na drevnom Bliskom istoku bio lingva franka, to jest jezik koji su znali mnogi tadašnji narodi. U jednoj enciklopediji stoji: „Kada je akadski dešifrovan, odgonetnuta je sama suština tog sistema i stvoren je prototip za tumačenje i drugih jezika pisanih klinastim pismom.“ * Kakve veze ti zapisi imaju s Biblijom?

 Potvrda biblijskog teksta

Biblija navodi da su Jerusalimom vladali hananski kraljevi, sve dok ga kralj David nije osvojio, oko 1070. pre n. e. (Is. Nav. 10:1; 2. Sam. 5:4-9). Ali neki izučavaoci su to dovodili u pitanje. Međutim, 1887. u Amarni u Egiptu jedna seljanka je pronašla jednu glinenu tablicu. Tamo je pronađeno oko 380 tekstova, za koje se na kraju ustanovilo da su bili diplomatska prepiska između egipatskih kraljeva (Amenhotepa III i Ehnatona) i hananskih kraljeva. Šest pisama su bila od Abdi-Hepe, koji je bio vladar u Jerusalimu.

U jednom časopisu stoji: „To što glinene tablice, pronađene u Amarni, navode da Jerusalim nije bio samo neka naseobina, već grad u kom je bila smeštena četa od 50 egipatskih vojnika i da je Abdi-Hepa bio vladar koji je živeo u njemu ukazuje da je Jerusalim bio mala brežuljkasta kraljevina.“ * U istom časopisu se navodi: „Na osnovu pisama iz Amarne, možemo biti sigurni da je Jerusalim u to vreme postojao i da je bio značajan.“

Imena u asirskim i vavilonskim zapisima

Asirci, a kasnije i Vavilonci, zapisivali su svoju istoriju na glinenim tablicama, kao i na cilindrima, prizmama i spomenicima. Kada su izučavaoci dešifrovali akadsko klinasto pismo, otkrili su da su tekstovi pisani tim pismom pominjali i neke ličnosti iz Biblije.

U jednoj knjizi o drevnim spisima stoji: „U svom govoru 1870. godine, dr Samjuel Berč je pred tek osnovanim Londonskim društvom biblijskih arheologa pomenuo da je uspeo dešifrovati imena [pisana klinastim pismom] jevrejskih kraljeva Amrija, Ahava, Juja, Azarije... Menajima, Fekaja, Osije, Jezekije i Manasije, asirskih kraljeva Teglat-Felasara... [III], Sargona, Senahirima, Esaradona i Asurbanipala... i sirijskih vladara Venadada, Azaila i Resina.“ *

Jedna knjiga, koja govori o utvrđivanju drevnih datuma, upoređuje biblijsku istoriju Izraela i Jude s drevnim tekstovima pisanim klinastim pismom. I šta to upoređivanje pokazuje? „Ukupno 15 odnosno 16 kraljeva, koji se pominju u izvorima van Biblije, u potpunosti odgovaraju imenima i vremenu življenja kraljeva u Judi i Izraelu, koji se pominju u biblijskim knjigama Prvoj i Drugoj kraljevima. U vanbiblijskim izvorima se ne spominje nijedan kralj na kog se ne ukazuje u Bibliji.“ *

Jedan čuveni natpis na klinastom pismu pronađen 1879, takozvani Kirov cilindar, govori o tome kako je Kir, nakon što je zauzeo Vavilon 539. pre n. e., dozvolio svojim zarobljenicima da se vrate u domovinu. Među njima su bili i Jevreji (Jezd. 1:1-4). Mnogi izučavaoci iz XIX veka, dovodili su u pitanje autentičnost tog dekreta koji se pominje u Bibliji. Međutim, dokumenti pisani klinastim pismom iz persijskog perioda, uključujući i Kirov cilindar, pružaju jasan dokaz da je biblijski izveštaj tačan.

U Nipuru, blizu Vavilona, 1883. pronađena je zbirka od preko 700 tekstova pisanih klinastim pismom. Od 2 500 imena, za oko 70 se može reći da su jevrejska. Istoričar Edvin Jamauči kaže da su u pitanju imena „stranaka u nekim ugovorima, zastupnika, svedoka, poreznika i kraljevske svite“. Značajno je to što se u tim tekstovima iz persijskog perioda pominju i neki Jevreji koji su tada živeli u blizini Vavilona. Sve to potkrepljuje proročansku izjavu iz Biblije da će se za razliku od mnogih Izraelaca samo ostatak vratiti u Judu iz zarobljeništva u Asiriji i Vavilonu (Isa. 10:21, 22).

Tokom prvog milenijuma pre n. e., klinasto pismo je postojalo uporedo s alfabetskim pismom. Međutim, Asirci i Vavilonci su ga na kraju zamenili alfabetskim načinom pisanja.

Ostaje da se istraži na stotine hiljada glinenih tablica koje se nalaze u muzejima. Tekstovi na tim tablicama, koje su stručnjaci uspeli da dešifruju, govore snažno u prilog tačnosti Biblije. Ko zna do kakvih ćemo još saznanja doći kada se dešifruju i ostali tekstovi?

[Fusnote]

[Izvor slike na 21. strani]

Photograph taken by courtesy of the British Museum