Da li treba da insistiram na ličnim pravima?

DVA deteta se zajedno igraju. Jedno otima svoju omiljenu igračku od drugog i viče: „To je moje!“ Nesavršeni ljudi odmalena pokazuju izvesnu meru sebičnosti (Post. 8:21; Rimlj. 3:23). Štaviše, u celom svetu se popularizuje stav „prvo ja“. Ako ne želimo da podlegnemo tom duhu, moramo se snažno boriti protiv sebičnih sklonosti. U suprotnom bismo lako mogli nekome postati uzrok spoticanja i narušiti svoj odnos s Jehovom (Rimlj. 7:21-23).

Podstičući nas da pazimo na to kako naši postupci utiču na druge, apostol Pavle je napisao: „Sve je dozvoljeno, ali nije sve korisno. Sve je dozvoljeno, ali nije sve izgrađujuće.“ Takođe je rekao: „Ne budite na spoticanje“ (1. Kor. 10:23, 32). Dakle, kada su u pitanju lične odluke, mudro je da se pitamo: ’Da li sam zbog mira u skupštini spreman da se odreknem nekih svojih prava? Da li sam odlučan da se povinujem biblijskim načelima čak i kada mi to nije lako?‘

Pri izboru zaposlenja

Većina ljudi smatra da je izbor zaposlenja stvar lične odluke koja gotovo da  nema nikakvog uticaja na druge. Ali, osmotrimo primer jednog poslovnog čoveka iz malog grada u Južnoj Americi. On je bio poznat kao kockar i pijanica. Međutim, počeo je da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima, duhovno je napredovao i promenio svoj način života (2. Kor. 7:1). Kada je izrazio želju da zajedno sa skupštinom učestvuje u propovedanju, jedan starešina ga je taktično podstakao da razmisli o poslu kojim se bavi. Ovaj čovek je već neko vreme u svom gradu bio glavni dobavljač čistog alkohola koji se dobija od trske — proizvoda koji ima široku primenu, ali ga ljudi u tom kraju obično mešaju sa bezalkoholnim pićima i koriste za opijanje.

Ovaj čovek je zaključio da bi skupštinu doveo na loš glas i narušio svoj odnos s Bogom ukoliko bi propovedao drugima a i dalje prodavao taj proizvod. Iako je morao da brine o velikoj porodici, prestao je s prodajom alkohola. Sada izdržava porodicu tako što prodaje proizvode od papira. On, njegova žena i dvoje od petoro dece sada su kršteni Svedoci. Oni revno propovedaju dobru vest sa slobodom govora.

Pri izboru društva

Da li je druženje sa onima koji ne dele naša verovanja samo stvar ličnog izbora ili su uključena i biblijska načela? Jedna sestra je htela da ide na zabavu s mladićem koji nije bio Svedok. Iako je upozorena na opasnosti, smatrala je da ima pravo na to i zato je ipak otišla. Ubrzo nakon što je tamo stigla, dato joj je piće pomešano s jakim sedativom. Probudila se nekoliko sati kasnije i saznala da ju je takozvani prijatelj silovao. (Uporediti s Postankom 34:2.)

Premda se druženje sa osobama koje nisu naši suvernici ne mora uvek završiti ovako tragično, Biblija nas upozorava: „Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći“ (Posl. 13:20). Sasvim je jasno, loš izbor društva izlaže nas opasnosti! „Pametan čovek vidi zlo i sklanja se“, navodi se u Poslovicama 22:3, „a ludi idu dalje i bivaju kažnjeni.“ Izbor društva može uticati na nas i naš odnos s Bogom (1. Kor. 15:33; Jak. 4:4).

U oblačenju i doterivanju

Modni trendovi i stilovi menjaju se svake sezone. Međutim, biblijska načela o oblačenju i doterivanju ostaju nepromenjena. Pavle je podstakao hrišćanke da se „pristojno odevaju i da pri tome budu skromne i razborite“ — što je  načelo koje se podjednako odnosi i na muškarce (1. Tim. 2:9). Pavle nije rekao da treba da se oblačimo krajnje jednostavno niti da svi hrišćani treba da imaju isti stil oblačenja. Ali, šta znači biti skroman? Prema jednom rečniku, skromna osoba „nije uobražena niti sujetna... pristojna je u odevanju, govoru i ponašanju“.

Potrebno je da se pitamo: ’Da li stvarno mogu reći da sam skroman ako insistiram na svom pravu da se oblačim na određeni način, iako time skrećem preteranu pažnju na sebe? Da li moj način oblačenja šalje pogrešnu poruku o tome ko sam ili kakav život vodim?‘ Ako ’ne gledamo samo na svoju korist nego i na korist drugih‘, nećemo ’davati nikakav razlog za spoticanje‘ (2. Kor. 6:3; Fil. 2:4).

U poslovnim odnosima

Kada su se pojavili ozbiljni problemi u vezi s nepravednim postupanjem u korintskoj skupštini, Pavle je napisao: „Zašto radije ne pretrpite nepravdu? Zašto radije ne pregorite štetu?“ On je savetovao hrišćane da radije odustanu od nekih svojih prava nego da se sude s braćom (1. Kor. 6:1-7). Jedan brat iz Sjedinjenih Država ozbiljno je shvatio taj savet. Između njega i njegovog poslodavca, koji je takođe Svedok, postojala je nesuglasica u vezi s platom koju mu je dugovao. U skladu s biblijskim smernicama, ova dva brata su se više puta sastala, ali nisu uspela da pronađu rešenje. Na kraju su problem izložili „skupštini“, to jest hrišćanskim starešinama (Mat. 18:15-17).

Nažalost, problem ni tada nije bio rešen. Nakon mnogih molitava, ovaj brat je odlučio da se odrekne većeg dela novca za koji je smatrao da mu pripada. Zašto? Kasnije je rekao: „Ovaj nesporazum mi je oduzimao radost i dragoceno vreme koje sam mogao upotrebiti u hrišćanskim aktivnostima.“ Nakon što je doneo tu odluku, brat je ponovo osećao radost i Jehovin blagoslov u službi.

Čak i u malim stvarima

Kada čak i u malim stvarima ne insistiramo na ličnim pravima, to donosi blagoslove. Jedan bračni par pionira je prvog dana oblasnog kongresa stigao ranije i zauzeo mesta. Kada je program počeo, jedna velika porodica s nekoliko dece u žurbi je uletela u prepunu dvoranu. Primetivši da traže gde će sesti, ovaj par im je ustupio svoja dva mesta. Zahvaljujući tome cela porodica je mogla sedeti zajedno. Nekoliko dana nakon kongresa, bračni par je primio pismo zahvalnosti od njih. Napisali su kako su bili obeshrabreni zbog toga što su zakasnili na kongres. Ali zbog ljubaznog gesta ovog para, to osećanje se ubrzo pretvorilo u radost i zahvalnost.

Kad god imamo priliku, budimo spremni da se odreknemo svojih prava u korist drugih. Pokazujući ljubav koja „ne gleda svoju korist“, mi doprinosimo miru u skupštini, kao i s drugim ljudima (1. Kor. 13:5). I što je najvažnije, čuvamo svoje prijateljstvo s Jehovom.

[Slika na 20. strani]

Da li insistiram na ličnim pravima pri izboru odeće?

[Slika na stranama 20, 21]

Da li sam spreman da braći ustupim mesto?