Dopustimo Isusovim poukama da oblikuju naše stavove

„Onaj koga je Bog poslao govori Božje reči“ (JOV. 3:34)

1, 2. S čime se mogu uporediti Isusove reči iz Propovedi na gori i zašto možemo reći da se ta Propoved temelji na ’Božjim rečima‘?

 JEDAN od najvećih brušenih dijamanata za koje se danas zna jeste Zvezda Afrike, dijamant od 530 karata. To je zaista dragulj velike vrednosti. Međutim, daleko vredniji su dragulji u duhovnom smislu, koji se mogu naći u Isusovoj Propovedi na gori. To nije nimalo čudno, jer Hristove pouke potiču od Jehove! Biblija o Isusu kaže: „Onaj koga je Bog poslao govori Božje reči“ (Jov. 3:34-36).

² Iako je Propoved na gori možda izneta za manje od pola sata, Isus je 21 put citirao iz osam knjiga današnjeg hebrejskog dela Svetog pisma. Dakle, ona se čvrsto temelji na ’Božjim rečima‘. Videćemo kako možemo primeniti neke od brojnih neprocenjivih pouka koje se nalaze u toj izvanrednoj Propovedi, koju je održao Božji voljeni Sin.

„Prvo se pomiri sa svojim bratom“

3. Koji je savet Isus dao nakon što je upozorio svoje učenike na posledice dugotrajnog gneva?

³ Kao hrišćani, mi smo srećni i težimo ka miru zato što imamo Božji sveti duh, a njegov plod obuhvata radost i mir (Gal. 5:22, 23). Isus nije želeo da njegovi učenici izgube mir i sreću i zato ih je upozorio na smrtonosne posledice dugotrajnog gneva. (Pročitati Mateja 5:21, 22.) Zatim je rekao: „Ako, dakle, doneseš svoj dar na oltar i  tamo se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi svoj dar tamo pred oltarom, pa idi i prvo se pomiri sa svojim bratom, a onda se vrati i prinesi svoj dar“ (Mat. 5:23, 24).

4, 5. (a) Šta je bio „dar“ na koji je Isus ukazao u Mateju 5:23, 24? (b) Koliko je važno pomiriti se s uvređenim bratom?

⁴ „Dar“ koji je Isus spomenuo odnosio se na žrtve koje su se prinosile u hramu u Jerusalimu. Na primer, životinjske žrtve su bile veoma važne, jer ih je narod prinosio kao deo svete službe Jehovi. Međutim, Isus je naglasio da je važnije bilo pomiriti se s uvređenim bratom, i to pre nego što se prinese dar Bogu.

⁵ „Pomiriti se“ znači „obnoviti, uspostaviti mir, prijateljstvo“. S obzirom na to, šta možemo naučiti iz ovih Isusovih reči? Sasvim je jasno da naše ophođenje prema drugima direktno utiče na naš odnos s Jehovom (1. Jov. 4:20). Zaista, ako se onaj koji je u drevna vremena prinosio žrtve Bogu nije dobro ophodio prema bližnjima, njegove žrtve su bile beznačajne. (Pročitati Miheja 6:6-8.)

Važnost poniznosti

6, 7. Zašto je poniznost potrebna da bismo se pomirili s bratom kog smo uvredili?

⁶ Pomiriti se s uvređenim bratom često predstavlja ispit naše poniznosti. Ponizne osobe se ne prepiru i ne svađaju sa suvernicima kako bi se izborile za neka navodna prava. Tako nešto bi stvorilo nezdravu atmosferu, poput one koja se pojavila među hrišćanima u drevnom Korintu. U pogledu toga, apostol Pavle je dao sledeći poučan savet: „Krajnje je porazno za vas što se parničite među sobom. Zašto radije ne pretrpite nepravdu? Zašto radije ne pregorite štetu?“ (1. Kor. 6:7).

⁷ Isus nije rekao da treba da priđemo bratu da bismo ga ubedili da smo mi u pravu i da nam je on naneo nepravdu. Cilj treba da nam bude da se pomirimo. Da bismo se pomirili, treba da otvoreno kažemo kako se osećamo. Takođe moramo priznati i da je naš brat povređen. A ukoliko smo pogrešili, sigurno ćemo želeti da se ponizno izvinimo.

„Ako te tvoje desno oko navodi na greh“

8. Iznesi suštinu Isusovih reči iz Mateja 5:29, 30.

⁸ Isus je u Propovedi na gori dao dobar savet u pogledu moralnosti. On je znao da naše nesavršeno telo može pogubno uticati na nas. Zato je rekao: „Ako te tvoje desno oko navodi na greh, iskopaj ga i baci od sebe. Jer bolje ti je da izgubiš jedan od svojih udova nego  da celo tvoje telo bude bačeno u gehenu. I ako te tvoja desna ruka navodi na greh, odseci je i baci od sebe. Jer bolje ti je da izgubiš jedan od svojih udova nego da celo tvoje telo ode u gehenu“ (Mat. 5:29, 30).

9. Kako nas naše ’oko i ruka mogu navesti na greh‘?

⁹ „Oko“ o kom je Isus govorio predstavlja sposobnost da usmerimo svoju pažnju na nešto, a „ruka“ označava ono što radimo. Ako nismo pažljivi, ti udovi nas mogu ’navesti na greh‘ i dovesti do toga da prestanemo ’hoditi s Bogom‘ (Post. 5:22; 6:9). Prema tome, kada smo u iskušenju da budemo neposlušni Jehovi, treba da odlučno postupimo i, figurativno rečeno, iskopamo oko ili odsečemo ruku.

10, 11. Šta nam može pomoći da izbegnemo polni nemoral?

¹⁰ Kako možemo imati kontrolu nad svojim očima tako da ne gledamo ono što je nemoralno? Pobožni Jov je rekao: „Savez sam sklopio sa očima svojim. Kako bih onda za devojkom gledao?“ (Jov 31:1). On je bio oženjen čovek koji je bio odlučan da ne prekrši Božji zakon. I mi treba da imamo isto gledište, bez obzira na to da li smo u braku ili ne. Da bismo izbegli polni nemoral, treba da nas vodi Božji sveti duh, koji pomaže onima koji vole Boga da pokazuju samosavladavanje (Gal. 5:22-25).

¹¹ Da bismo izbegli polni nemoral, dobro je da se pitamo: ’Da li dozvoljavam svojim očima da u meni probude želju za nemoralnim materijalom, koji se lako može naći u knjigama, na televiziji ili na Internetu?‘ Dobro je i da imamo na umu reči učenika Jakova: „Svakoga iskušava njegova želja tako što ga vuče i mami. Zatim želja, kada je začeta, rađa greh, a greh, kad se učini, donosi smrt“ (Jak. 1:14, 15). U stvari, svako ko služi Bogu, a „požudno gleda“ neku osobu suprotnog pola mora da napravi drastične promene, koje su ravne tome da se oko iskopa i baci. (Pročitati Mateja 5:27, 28.)

12. Koji Pavlov savet nam može pomoći u borbi protiv nemoralnih, telesnih želja?

¹² Budući da korišćenje ruku s nepristojnim namerama može voditi do ozbiljnog kršenja Jehovinih moralnih merila, moramo biti odlučni da ostanemo čisti u pogledu morala. Zato treba da poslušamo Pavlov savet: „Usmrtite... ono što je zemaljsko u vašim udovima: blud, nečistoću, polnu požudu, zlu želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo“ (Kol. 3:5). Reč „usmrtite“ ističe koliko su oštre mere koje se moraju preduzeti u borbi protiv nemoralnih telesnih želja.

13, 14. Zašto je važno da izbegavamo nemoralne misli i postupke?

¹³ Neko bi verovatno pristao da mu se hirurškim putem odstrani neki deo tela kako bi ostao u životu. Da bismo izbegli nemoralno razmišljanje i postupke zbog kojih možemo izgubiti Jehovinu naklonost, veoma je važno da, figurativno rečeno, ’bacimo od sebe‘ oko ili ruku koji nas navode na greh. Samo ako smo mentalno, moralno i duhovno neuprljani, možemo izbeći večno uništenje koje je predstavljeno gehenom.

¹⁴ Pošto smo nasledili greh i nesavršenost, moramo se truditi kako bismo sačuvali svoju moralnu čistoću. Pavle je rekao: „Bijem svoje telo i držim ga u pokornosti kao roba, da ne bih i sam bio odbačen nakon što sam propovedao drugima“ (1. Kor. 9:27). Stoga, budimo odlučni da primenjujemo Isusov savet o moralu, nikada ne dozvoljavajući sebi da postupimo na način koji bi pokazao da smo nezahvalni za njegovu otkupnu žrtvu (Mat. 20:28; Jevr. 6:4-6).

 Vrednost velikodušnog davanja

15, 16. (a) Zašto je Isus postavio dobar primer u davanju? (b) Šta znače Isusove reči koje su zapisane u Luki 6:38?

¹⁵ Isusove pouke i izvanredan primer podstiču nas da rado dajemo drugima. Isus je dao najviše što je mogao kada je došao na zemlju da bi pomogao nesavršenom čovečanstvu. (Pročitati 2. Korinćanima 8:9.) On se dragovoljno odrekao nebeske slave kako bi postao čovek i dao život za grešne ljude, od kojih će neki steći blago na nebu i postati sunaslednici s njim u Kraljevstvu (Rimlj. 8:16, 17). Nema sumnje da je podsticao na sličan stav kada je rekao:

¹⁶ „Dajte, i daće vam se. Sipaće vam u krilo dobru meru, nabijenu, stresenu i prepunu. Jer kakvom merom merite, takvom će vam se meriti“ (Luka 6:38). Izraz ’sipati u krilo‘ odnosi se na običaj kada je prodavac kupcu sipao kupljenu robu u nabor gornje haljine, koju je kupac vezao napred za pojas tako da je izgledala poput vreće u kojoj je mogao da nosi stvari. Naša spontana velikodušnost može dovesti do toga da za uzvrat dobijemo „dobru meru“, možda kada nama to bude bilo potrebno (Prop. 11:2).

17. Zašto možemo reći da je Jehova najbolji primer u davanju i u kakvom duhu treba da dajemo?

¹⁷ Jehova voli i nagrađuje one koji radosno daju. On je postavio najbolji primer kada je dao svog jedinorođenog Sina „da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jov. 3:16). Pavle je napisao: „Ko obilno seje, obilno će i žeti. Neka svako učini kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje“ (2. Kor. 9:6, 7). Kada izdvajamo vreme, snagu i materijalna sredstva u služenju pravom Bogu, to će nam sigurno doneti radost i bogate blagoslove. (Pročitati Poslovice 19:17 i Luku 16:9.)

„Ne trubi pred sobom“

18. U kom slučaju ’nećemo imati platu‘ od našeg nebeskog Oca?

¹⁸ „Pazite da pravedna dela ne činite pred ljudima, da vas oni vide, jer nećete imati platu od svog Oca koji je na nebesima“ (Mat. 6:1). Kada je spomenuo „pravedna dela“, Isus je imao na umu dela koja su u skladu s Božjom voljom. On nije mislio da dobra dela nipošto ne treba činiti javno, budući da je svojim učenicima rekao da ’njihovo svetlo treba da svetli pred ljudima‘ (Mat. 5:14-16). Međutim, ako činimo dobra dela samo da bi ’nas ljudi videli‘ i da bi nam se divili, kao  što to čine glumci na pozornici, ’nećemo imati platu‘ od našeg nebeskog Oca. Ako imamo takve motive, ne možemo imati blizak odnos s Jehovom i nećemo doživeti večne blagoslove pod vlašću Kraljevstva.

19, 20. (a) Na šta je Isus mislio kada je govorio o tome da ne treba da ’trubimo pred sobom kada dajemo milostinju‘? (b) Na koji način ne dozvoljavamo levici da zna šta radi desnica?

¹⁹ Ako imamo ispravan stav, poslušaćemo Isusov savet: „Kad daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što to rade licemeri u sinagogama i na ulicama, da bi ih slavili ljudi. Zaista, kažem vam, već su primili svoju platu“ (Mat. 6:2). ’Milostinja‘ je predstavljala priloge koji su se davali za siromašne. (Pročitati Isaiju 58:6, 7.) Isus i apostoli su zajednički izdvajali sredstva kako bi pomagali siromašnima (Jov. 12:5-8; 13:29). Kada je rekao da ne treba da ’trubimo‘ pred sobom kada ’dajemo milostinju‘, Isus je očigledno mislio da ne treba da skrećemo pažnju na sebe. Ne treba da se hvalimo pred drugima onim što dajemo, kao što su to radili fariseji. Isus ih je nazvao licemerima, jer su isticali svoje novčane priloge „u sinagogama i na ulicama“. Ti licemeri su ’već primili svoju platu‘. Sva nagrada koju su dobili bilo je priznanje od ljudi i možda prva mesta kraj čuvenih rabina u sinagogi, pošto im Jehova nije dao ništa (Mat. 23:6). Međutim, kako je trebalo da postupaju Hristovi učenici? Isus im je dao sledeći odgovor koji se odnosi i na nas:

²⁰ „Kad daješ milostinju, neka tvoja levica ne zna šta radi tvoja desnica, da bi tvoja milostinja bila u tajnosti. Tada će ti tvoj Otac, koji vidi u tajnosti, uzvratiti“ (Mat. 6:3, 4). Kada nešto radimo, obično koristimo obe ruke. Prema tome, ne dati levici da zna šta radi desnica znači da nećemo isticati milostinju koju činimo, čak i onima s kojima tesno sarađujemo kao što tesno sarađuju leva i desna ruka.

21. Kako nam uzvraća Onaj „koji vidi u tajnosti“?

²¹ Ako se ne hvalimo onim što dajemo drugima, naša „milostinja“ će ostati tajna. Tada će nam naš Otac „koji vidi u tajnosti“ uzvratiti. Pošto živi na nebu, naš nebeski Otac prebiva „u tajnosti“, to jest nevidljiv je za ljudske oči (Jov. 1:18). Jehova, Onaj koji vidi u tajnosti, uzvraća nam tako što nam omogućuje da budemo bliski s njim, oprašta nam grehe i omogućuje večni život (Posl. 3:32; Jov. 17:3; Ef. 1:7). To je mnogo bolje nego da dobijemo hvalu od ljudi!

Dragocene pouke koje treba ceniti

22, 23. Zašto treba da cenimo Isusove pouke?

²² Propoved na gori je nesumnjivo puna duhovnih dragulja. U njoj se neosporno nalaze vredne misli koje nam mogu doneti radost čak i u ovom nesrećnom svetu. Bićemo srećni ako cenimo Isusove pouke i dozvolimo im da oblikuju naše stavove i način života.

²³ Svako ko ’čuje i izvršava‘ ono što je Isus naučavao, biće blagoslovljen. (Pročitati Mateja 7:24, 25.) Stoga, budimo odlučni da primenimo Isusove savete. U zaključnom razmatranju ove serije članaka biće reči o još nekim njegovim poukama iz Propovedi na gori.

Kako bi odgovorio?

• Zašto je važno pomiriti se s uvređenim bratom?

• Kako možemo izbeći da nas naše ’desno oko‘ navede na greh?

• S kakvim stavom treba da dajemo drugima?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 11. strani]

Zaista je pohvalno kada se pomirimo s uvređenim suvernikom

[Slike na stranama 12, 13]

Jehova blagosilja one koji radosno daju