Gde treba da budemo kada dođe kraj?

ŠTA će biti sa čestitim osobama kada Jehova bude uništavao ovaj zli svet u Armagedonu? Odgovor nalazimo u Poslovicama 2:21, 22: „Čestiti će živeti na zemlji, i besprekorni će ostati na njoj. A zli će biti istrebljeni sa zemlje, i oni koji postupaju neverno biće iščupani iz nje.“

Kako će besprekorni ostati na zemlji? Da li će postojati neko mesto gde će moći da se sklone? Gde treba da budu čestiti kada dođe kraj? Četiri biblijska izveštaja o izbavljenju Božjih slugu pomoći će nam da to razumemo.

Prilike u kojima je mesto bilo važno

O izbavljenju patrijarhâ Noja i Lota, u 2. Petrovoj 2:5-7 čitamo: „[Bog] nije poštedeo drevni svet, ali je sačuvao Noja, propovednika pravednosti, sa još sedmoro drugih kada je naveo potop na svet bezbožnih ljudi. I osudio je gradove Sodom i Gomoru i pretvorio ih u pepeo, i time bezbožnicima postavio primer onoga što treba da dođe, a izbavio je pravednog Lota, koji je patio zbog besramnih dela tih drskih bezakonika.“

Kako je Noje preživeo Potop? Bog mu je rekao: „Došlo [je] vreme da učinim kraj svakom stvorenju, jer je zbog njih zemlja puna nasilja; i evo, uništiću ih zajedno sa zemljom. Napravi sebi arku od drveta koje sadrži smolu“ (Post. 6:13, 14). Noje je napravio arku tačno onako kako mu je Jehova zapovedio. Sedam dana pre početka Potopa, Jehova mu je rekao da uvede životinje u arku i da uđe u nju sa svojom porodicom. Sedmog dana su se vrata zatvorila za njim, i „kiša je pljuštala na zemlju četrdeset dana i četrdeset noći“ (Post. 7:1-4, 11, 12, 16). Noje i njegova porodica su se ’spasli prošavši kroz vodu‘ (1. Petr. 3:20). Da bi preživeli, morali su da budu u arci. Na planeti nije postojalo drugo mesto gde bi se moglo naći utočište (Post. 7:19, 20).

Lot je dobio nešto drugačija uputstva. Dva anđela su mu rekla gde ne sme da bude. „Izvedi iz ovog mesta [Sodoma]... sve svoje“, rekli su mu anđeli, „jer ćemo uništiti ovo mesto.“ Lot je s porodicom morao da ’pobegne u brda‘ (Post. 19:12, 13, 17).

Izbavljenja Noja i Lota pokazuju da „Jehova zna kako da ljude koji su mu odani izbavi iz kušnje, a nepravedne da sačuva za dan suda“ (2. Petr. 2:9). U oba slučaja, presudan faktor je bilo mesto. Noje je morao da uđe u arku, a Lot je morao da izađe iz Sodoma. Ali, da li je uvek tako? Može li Jehova izbaviti pravedne bez obzira na mesto gde se nalaze? Da bismo dobili odgovor na to pitanje, osmotrimo još dva zapisa o izbavljenju.

Da li je mesto uvek važno?

Pre nego što je u Mojsijevim danima naneo desetu i najtežu nevolju Egiptu, Jehova je Izraelcima zapovedio da krvlju pashalne žrtve poprskaju nadvratke i dovratke svojih kuća. Zbog čega? Bilo im je rečeno: „Kad Jehova bude prolazio da Egipćane udari pomorom i kad vidi krv na nadvratku  ulaznih vrata i na oba dovratka, Jehova će proći pored tih vrata i neće dopustiti da uništenje uđe u vaše kuće i da udari na vas.“ Te noći „Jehova [je] pobio sve prvence u egipatskoj zemlji, od prvenca faraona koji sedi na prestolu do prvenca zatvorenika u zatvoru, a i sve prvorođeno od životinja“. Izraelski prvenci nisu morali da odu na neko drugo mesto da bi bili spaseni (Izl. 12:22, 23, 29).

Osmotrimo takođe slučaj Rave, bludnice koja je živela u Jerihonu. U to vreme su se Izraelci pripremali da započnu osvajanje Obećane zemlje. Kada je Rava shvatila da će Jerihon biti uništen, rekla je dvojici izraelskih uhoda da svi stanovnici strahuju od Izraelaca koji su se približavali. Sakrila je uhode i zamolila ih da joj se zakunu da će nju i njenu porodicu poštedeti kada budu osvojili Jerihon. Oni su joj rekli da pozove porodicu u svoju kuću, smeštenu na gradskim zidinama. Ko god bi napustio kuću, bio bi ubijen sa ostalim stanovnicima grada (Is. Nav. 2:8-13, 15, 18, 19). Međutim, Jehova je kasnije rekao Isusu Navinu da će se „gradske zidine do temelja srušiti“ (Is. Nav. 6:5). Izgledalo je da mesto koje su uhode odredile za sklonište uopšte nije bilo bezbedno. Kako će Rava i njena porodica biti izbavljeni?

Kada je došlo vreme za osvajanje Jerihona, sveštenici su zatrubili u rogove a narod je povikao. „Čim je [izraelski] narod čuo zvuk roga i oglasio se snažnim ratnim pokličem, zidine su počele da se ruše“ (Is. Nav. 6:20). Niko od ljudi nije mogao da zaustavi njihov pad. Pa ipak, rušenje zidina je na čudesan način prestalo kod Ravine kuće. Isus Navin je rekao dvojici uhoda: „Idite u kuću one žene bludnice i izvedite odande nju i sve njene, kao što ste joj se zakleli“ (Is. Nav. 6:22). Svi u Ravinoj kući bili su spaseni.

Šta je bilo najvažnije?

Šta možemo da naučimo iz izbavljenja Noja, Lota, Izraelaca u Mojsijevim danima i Rave? Kako nam ovi zapisi pomažu da uvidimo gde treba da budemo kada dođe kraj ovog zlog sveta?

Istina, Noje je bio spasen jer se nalazio u arci. Ali zašto je ušao u nju? Zar nije to učinio zbog toga što je iskazivao veru i bio poslušan? „Noje je učinio sve onako kako mu je Bog zapovedio“, kaže Biblija. „Učinio je upravo tako“ (Post. 6:22; Jevr. 11:7). Šta se može reći za nas? Da li i mi  činimo sve što nam je Bog zapovedio? Noje je takođe bio ’propovednik pravednosti‘ (2. Petr. 2:5). Da li i mi poput njega revno učestvujemo u delu propovedanja, čak i ako ljudi na našem području ne žele da slušaju?

Lot je izbegao uništenje tako što je pobegao iz Sodoma. Bog ga je sačuvao jer je video da je pravedan i da pati zbog besramnih dela bezakonih stanovnika Sodoma i Gomore. Da li i na nas tako utiču besramni postupci koji su danas prisutni na svakom koraku? Ili smo se toliko navikli na njih da nas takve stvari uopšte ne pogađaju? Da li dajemo sve od sebe da budemo ’čisti, besprekorni i u miru‘? (2. Petr. 3:14).

Da bi bili izbavljeni, Izraelci u Egiptu i Rava u Jerihonu morali su da ostanu u svojim kućama. Za to su bile potrebne vera i poslušnost (Jevr. 11:28, 30, 31). Zamisli kako su izraelske porodice netremice gledale u svoje prvorođene dok se iz jedne egipatske kuće za drugom „razlegao veliki jauk“ (Izl. 12:30). Zamisli kako su se Rava i njeni najbliži zbili jedni uz druge osluškujući zvuk rušenja zidina koji se sve više približavao. Zaista joj je bila potrebna vera da bude poslušna i ostane u kući.

Uskoro će doći kraj Sataninom zlom svetu. Još uvek ne znamo kako će Jehova zaštititi svoj narod u tom zastrašujućem ’danu gneva‘ (Sof. 2:3). Međutim, gde god se tada budemo nalazili i u kakvim god okolnostima bili, možemo biti sigurni da će naše izbavljenje zavisiti od vere u Jehovu i poslušnosti njemu. U međuvremenu, treba da razvijamo ispravan stav prema onome što je u Isaijinom proročanstvu nazvano našim „sobama“.

„Uđi u svoje sobe“

„Hajde, narode moj, uđi u svoje sobe gde ćeš biti na sigurnom i zatvori vrata za sobom“, kaže se u Isaiji 26:20. „Sakrij se načas dok ne prođe gnev.“ Ovo proročanstvo je verovatno imalo prvo ispunjenje 539. pre n. e. kada su Međani i Persijanci osvojili Vavilon. Dok su njegove trupe ulazile u Vavilon, Kir Persijanac je po svemu sudeći svim stanovnicima zapovedio da ostanu u svojim kućama, jer je vojnicima bilo naređeno da ubiju svakoga koga zateknu napolju.

Danas bi „sobe“ iz ovog proročanstva mogle predstavljati više od 100 000 skupština Jehovinih svedoka širom sveta. Te skupštine imaju važnu ulogu u našem životu, a tako će biti i tokom „velike nevolje“ (Otkr. 7:14). Božjem narodu je zapoveđeno da uđe u „svoje sobe“ i da se sakrije „dok ne prođe gnev“. Veoma je važno da razvijemo i sačuvamo ispravan stav prema skupštini i budemo odlučni da u punoj meri sarađujemo s njom. Dobro je da uzmemo k srcu podsticaj apostola Pavla: „Razmišljajmo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela, i ne propuštajmo svoje sastanke, kao što neki imaju običaj, nego hrabrimo jedni druge, tim više što [vidimo] da se približava dan“ (Jevr. 10:24, 25).

[Slike na 7. strani]

Čemu nas uče izbavljenja koja je Bog učinio u prošlosti?

[Slika na 8. strani]

Šta bi u naše vreme mogle da predstavljaju „sobe“?