Seme istine stiže do udaljenih područja

RUSKA republika Tuva se nalazi na najjužnijem kraju Sibira. Na jugu i istoku se graniči s Mongolijom. Tamo mnogi žive u zabačenim naseljima do kojih je teško doći s dobrom vešću o Kraljevstvu. Međutim, pre nekog vremena je jedna grupa ljudi iz udaljenih krajeva Tuve došla u glavni grad Kizil na jedan seminar. Jedna pionirka iz tog grada koja se zove Marija čula je za taj seminar i shvatila da je to retka prilika da im prenese dobru vest.

Marija priča šta se desilo: „Škola u kojoj radim kao prosvetni radnik organizovala je jedan seminar koji je govorio o borbi protiv zavisnosti od droge i alkohola. Trebalo je da dođe oko 50 ljudi iz najudaljenijih krajeva Tuve. Među njima je bilo prosvetnih radnika, psihologa, socijalnih radnika i drugih.“ Ovaj seminar je za Mariju bio dobra prilika da svedoči, ali to joj uopšte nije bilo lako. Ona kaže: „Po prirodi sam stidljiva i teško mi je da neformalno svedočim. Ipak, molila sam se Jehovi za hrabrost da pobedim svoj strah i iskoristim tu priliku da svedočim.“ Da li je uspela u tome?

Marija dalje kaže: „Našla sam jedno izdanje Probudite se! koje je govorilo o fobijama. Pomislila sam da bi to moglo interesovati nekog od psihologa tako da sam ponela taj časopis u školu. Tog dana je jedna nastavnica koja je bila na seminaru došla u moj kabinet i ja sam joj ponudila taj časopis. Rado ga je uzela. Rekla je da i sama ima jednu vrstu fobije. Sutradan sam joj donela prvi tom knjige Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja. I nju je rado uzela. Pošto je ona tako lepo reagovala, pomislila sam da bi možda i drugi nastavnici bili zainteresovani za tu knjigu. Zato sam u školu ponela kutiju punu knjiga Mladi pitaju i drugih publikacija.“ Kutija je ubrzo bila prazna. Marija objašnjava šta se u stvari desilo: „Nekoliko kolega i koleginica one nastavnice kojoj sam dala knjigu ušli su u moj kabinet i pitali: ’Gde se dele one knjige?‘“ Došli su na pravo mesto!

Poslednji dan seminara je bila subota. Pošto Marija tog dana nije radila, ostavila je literaturu na nekoliko stolova u svom kabinetu. Na tabli je napisala: „Dragi nastavnici, slobodno uzmite literaturu za sebe i svoje poznanike. Ove izvanredne publikacije će vam pomoći da budete uspešni na svom poslu, kao i da ojačate svoje porodične veze.“ Šta se zatim dogodilo? „Kada sam tog dana svratila u kabinet, videla sam da je većina literature uzeta sa stolova. Brzo sam stavila još knjiga i časopisa.“ Do kraja seminara, Marija je podelila 380 časopisa, 173 knjige i 34 brošure. Kada su se učesnici seminara vratili na udaljena područja u kojima žive i rade, sa sobom su poneli i literaturu. Marija kaže: „Tako sam srećna što je seme istine sada stiglo do najudaljenijih krajeva Tuve!“ (Prop. 11:6).

[Mapa na 32. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

RUSIJA

REPUBLIKA TUVA