Ne dozvoli da te išta ometa u ’danu dobrih vesti‘

ČETIRI gubavca su razmišljala šta da učine. Niko im nije dao milostinju na gradskim vratima. Samarija je bila pod opsadom Sirijaca i nastala je velika glad. Nije vredelo ulaziti u grad, jer su cene hrane bile previsoke. Već se desio jedan slučaj kanibalizma (2. Kralj. 6:24-29).

’Zašto ne bismo otišli u sirijski logor?‘, pomislili su gubavci. ’Nemamo šta da izgubimo.‘ Pod okriljem mraka, krenuli su te večeri. Kada su stigli u logor, vladala je tišina. Nije bilo stražara. Konje i magarce su našli privezane, ali vojnika nije bilo. Njih četvorica su zavirili u jedan šator. Bio je prazan, ali je hrane i pića bilo u izobilju. Oni su jeli i pili. Takođe su ugledali zlato, srebro, odeću i druge vredne stvari. Uzeli su ih, sakrili i vratili se po još. Ceo logor je bio pust. Jehova je čudom učinio da Sirijci čuju tutnjavu velike vojske. Misleći da su napadnuti, pobegli su iz logora. Sve su ostavili kako je bilo!

Gubavci su uzeli i sakrili vredne stvari. Međutim, počela je da ih muči savest na pomisao da ljudi u Samariji umiru od gladi. Zato su rekli jedan drugom: „Nije dobro to što radimo. Danas je dan dobrih vesti.“ Brzo su se vratili u Samariju i preneli dobru vest o tome šta su pronašli (2. Kralj. 7:1-11).

I mi živimo u vremenu koje se može nazvati „dan dobrih vesti“. Ukazujući na jedno posebno obeležje ’znaka svršetka ovog poretka‘, Isus je rekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj“ (Mat. 24:3, 14). Kako to treba da utiče na nas?

Mogu nas zaokupiti životne brige i lične težnje

Ushićeni zbog onog što su pronašli, gubavci su u prvi mah zaboravili na Samariju. Mislili su samo na svoju korist. Da li se nešto slično može desiti i nama? Glad je jedno obeležje složenog znaka koji pokazuje da je blizu kraj ovog poretka (Luka 21:7, 11). Isus je upozorio svoje učenike: „Pazite na sebe da vam srce ne bude zaokupljeno prekomernim jelom i opijanjem i životnim brigama“ (Luka 21:34). Kao hrišćani, moramo paziti da zbog svakodnevnih briga ne izgubimo iz vida činjenicu da živimo u ’danu dobrih vesti‘.

Hrišćanka po imenu Blesing nije dozvolila da je zaokupe lične težnje. Služila je kao pionir, dovršila školovanje, udala se za jednog brata iz Betela i postala član betelske porodice u Beninu. Ona kaže: „Radim kao spremačica i zaista uživam u svojoj dodeli.“ Ona sa zadovoljstvom gleda na 12 godina koje je provela u punovremenoj službi i srećna je što je ostala usredsređena na „dan dobrih vesti“ u kom sada živimo.

 Čuvaj se aktivnosti koje kradu vreme

Kada je poslao 70 učenika, Isus im je rekao: „Žetva je zaista velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu“ (Luka 10:2). Kao što odlaganje žetve može dovesti do propadanja letine, naš nemaran stav prema propovedanju može voditi do gubitka ljudskih života. Zato je Isus dodao: „Putem nikoga nadugačko ne pozdravljajte kako je to običaj“ (Luka 10:4). Izvorna reč za „pozdraviti“ može imati šire značenje od običnog „zdravo“ ili „dobar dan“. Može se odnositi i na grljenje i dugačak razgovor prilikom susreta prijatelja. Isus je tako poučio svoje sledbenike da izbegavaju nepotrebno gubljenje vremena i da ga mudro koriste. Poruka koju je trebalo da propovedaju bila je hitna.

Razmisli o vremenu koje nam može otići na manje važne stvari. Televizija već godinama važi za najvećeg kradljivca vremena u mnogim delovima sveta. Šta reći za mobilne telefone i kompjutere? Prema jednom istraživanju koje je uključivalo 1 000 ispitanika iz Britanije ustanovljeno je da „prosečan Britanac svakodnevno troši 88 minuta na razgovore fiksnim telefonom, 62 minuta na razgovore mobilnim telefonom, 53 minuta na elektronsku poštu i 22 minuta na tekstualne poruke“. Ukupno potrošeno vreme je više nego duplo duže od vremena koje pomoćni pionir svakog dana provede u službi! Koliko vremena ti trošiš na ove oblike komunikacije?

Ernst i Hildegard Zeliger su mudro koristili svoje vreme. Zajedno su proveli više od 40 godina u nacističkim koncentracionim logorima i komunističkim zatvorima. Nakon što su oslobođeni, služili su kao pioniri do kraja svog života na zemlji.

Mnogi su želeli da se dopisuju s njima. Ovaj par je mogao veći deo svog vremena da provede u čitanju i pisanju pisama. Međutim, duhovne stvari su bile na prvom mestu u njihovom životu.

Naravno, svi mi volimo da budemo u kontaktu s dragim osobama i nema ničeg lošeg u tome. Korisno je da nam dan bude ispunjen raznim aktivnostima. Međutim, mudro ćemo postupiti ako držimo pod kontrolom aktivnosti koje kradu vreme tokom ovog „dana“ za propovedanje dobre vesti.

Temeljno propovedaj dobru vest

Zaista je blagoslov živeti u ’danu dobrih vesti‘. Ne dozvolimo da nam išta skrene pažnju kao što se to desilo četvorici gubavaca. Setimo se da su oni kasnije zaključili: „Nije dobro to što radimo.“ Isto tako, nije dobro da dozvolimo ličnim težnjama ili aktivnostima koje kradu vreme da nas spreče da damo sve od sebe u službi.

Imamo izvanredan primer u tome. Osvrnuvši se na prvih 20 godina svoje službe, apostol Pavle je napisao: „Temeljno [sam] propovedao dobru vest o Hristu“ (Rimlj. 15:19). Pavle nije dozvolio da išta umanji njegovu revnost. Budimo revni poput njega dok objavljujemo poruku o Kraljevstvu u ovom ’danu dobrih vesti‘.

[Slika na 28. strani]

Blesing nije dozvolila da je lične težnje odvrate od punovremene službe

[Slika na 29. strani]

Bračni par Zeliger je mudro koristio svoje vreme