Pronađeno skriveno blago

DA LI si nekada otkrio skriveno blago na nekom neočekivanom mestu? To se 27. marta 2005. desilo Ivi Lodu, Jehovinom svedoku iz Estonije. On je pomagao Almi Varđi, jednoj starijoj suhrišćanki da poruši staru šupu. Dok su uklanjali spoljni zid, zapazili su dasku koja je pokrivala jednu stranu stuba. Kada su je sklonili, pronašli su udubljenje široko 10 centimetara, dugačko 1,2 metra i duboko 10 centimetara, zatvoreno letvom odgovarajuće veličine. (1) Bila je to riznica skrivenog blaga! O kakvom blagu je reč? Ko ga je tamo sakrio?

U tom tajnom skrovištu nalazilo se nekoliko paketa koji su bili pažljivo umotani u deblji papir.  (2) U njima se nalazila literatura Jehovinih svedoka, uglavnom članci za razmatranje iz Stražarske kule, uključujući i neke iz 1947. godine. (3) Oni su bili pažljivo ispisani rukom na estonskom jeziku. U nekim paketima su se nalazila ukazivanja na osobu koja je sakrila taj materijal. To su bile beleške sa saslušanja Alminog supruga, Viljema Varđe. Među njima su takođe bile informacije o godinama koje je on proveo u zatvoru. Zašto je bio zatvoren?

Viljem Varđa je imao mnogo odgovornosti u skupštini Tartu i kasnije u skupštini Otepa, u bivšoj sovjetskoj republici Estoniji. Izgleda da je za biblijsku istinu saznao nešto pre Drugog svetskog rata. Nekoliko godina kasnije, 24. decembra 1948, komunističke vlasti su uhapsile brata Varđu zbog učešća u religioznim aktivnostima. Tajna policija ga je saslušavala i maltretirala, pokušavajući da ga primora da otkrije imena drugih Svedoka. Nakon što mu je uskraćeno pravo da se brani na sudu, dobio je kaznu od deset godina u sovjetskim logorima.

Viljem Varđa je ostao veran Jehovi sve do svoje smrti 6. marta 1990. Njegova žena uopšte nije znala za ove zalihe literature. Verovatno joj nije rekao zato što je želeo da je zaštiti ako bi je policija ispitivala. Zašto je morao da skriva tu literaturu? Zbog toga što je Komitet državne bezbednosti, KGB, često neočekivano vršio pretres u domovima Jehovinih svedoka, tražeći religioznu literaturu. Brat Varđa je verovatno sakrio tu literaturu kako bi drugi Svedoci imali duhovnu hranu u slučaju da KGB zapleni sve ostalo. Druge zalihe pronađene su ranije, u leto 1990. Jedna je otkrivena u Tartuu, u južnoj Estoniji. Nju je takođe sakrio Viljem Varđa.

Zašto ovu literaturu nazivamo blagom? Zato što ovi marljivo prepisivani i pažljivo skrivani primerci pružaju snažan dokaz o tome koliko su Svedoci cenili duhovnu hranu koja im je bila dostupna u to vreme (Matej 24:45). Da li i ti ceniš duhovnu hranu koja ti stoji na raspolaganju? Tu spada i Stražarska kula na estonskom i na preko 170 drugih jezika.