Ceniš li ono što je Jehova učinio za tvoje izbavljenje?
Ceniš li ono što je Jehova učinio za tvoje izbavljenje?
„Neka je blagoslovljen Jehova, Bog Izraelov, jer se smilovao svom narodu i izbavio ga“ (LUKA 1:68)
1, 2. Sa čim bi se mogla uporediti ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i koja pitanja ćemo osmotriti?
ZAMISLI da se nalaziš u bolnici. Smešten si na odeljenje gde svi pacijenti pate od iste smrtonosne bolesti za koju nema leka. Kada saznaš da je jedan lekar započeo sa istraživanjima da bi pronašao lek, u tebi se javlja zračak nade. S nestrpljenjem očekuješ svaku vest o napretku istraživanja. Jednog dana ti javljaju da je lek pronađen! Lekar koji je ostvario to izuzetno dostignuće žrtvovao je mnogo toga da bi napravio lek. Kako bi to uticalo na tebe? Nema sumnje da bi osećao neizmernu zahvalnost i duboko poštovanje prema čoveku koji je tebe i mnoge druge spasao od sigurne smrti.
2 Možda ova zamišljena situacija deluje previše dramatično, ali ona sasvim odgovara stvarnosti s kojom se svi suočavamo. Situacija u kojoj se svako od nas nalazi daleko je ozbiljnija od ove koju smo opisali. Izbavljenje nam je preko potrebno. (Pročitati Rimljanima 7:24.) Jehova je žrtvovao mnogo toga da bi nas izbavio. Njegov Sin je takođe podneo velike žrtve. Osmotrimo zato četiri važna pitanja. Zašto nam je izbavljenje potrebno? Koje žrtve je Isus podneo radi našeg izbavljenja? Koju cenu je Jehova platio za to? Kako možemo pokazati zahvalnost za izbavljenje koje nam je Bog omogućio?
Zašto nam je izbavljenje potrebno?
3. U kom smislu je greh sličan pandemiji?
3 Prema nedavnoj proceni, jedna od najgorih pandemija u ljudskoj istoriji bila je španska groznica koja je izbila 1918. i odnela desetine miliona života. Druge bolesti su u izvesnom smislu još smrtonosnije. Premda od njih oboli manje ljudi, veći procenat zaraženih umre. * Međutim, šta bi se moglo reći za greh ako bismo ga uporedili s takvom pandemijom? Prisetimo se onoga što stoji u Rimljanima 5:12: „Preko jednog čoveka [je] u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili.“ Kada se radi o grehu, stopa zaraze iznosi 100 procenata, pošto svi nesavršeni ljudi greše. (Pročitati Rimljanima 3:23.) A kolika je stopa smrtnosti? Pavle je napisao da se preko greha smrt proširila „na sve ljude“.
4. Kakvo je Jehovino gledište o našem životnom veku i kako se ono razlikuje od mišljenja većine ljudi?
4 Po mišljenju mnogih ljudi, greh i smrt su sastavni deo ljudskog postojanja. Pribojavaju se onoga što nazivaju preranom smrću, ali smatraju da je smrt koja se polako ali sigurno primiče čoveku tokom procesa starenja nešto „prirodno“. Čovečanstvo je izgubilo iz vida Stvoriteljevu prvobitnu nameru. Trebalo je da živimo neuporedivo duže nego što je to slučaj. Gledano s Jehovinog stanovišta, nijedan čovek u istoriji nije živeo čak ni „jedan dan“ (2. Petr. 3:8). Božja Reč zato kaže da je ljudski život prolazan i kratkotrajan, poput daha ili trave koja brzo uvene (Ps. 39:5; 1. Petr. 1:24). Neophodno je da to zadržimo na umu. Zbog čega? Ako uviđamo koliko je ozbiljna „bolest“ od koje patimo, bićemo svesniji toga koliko je dragocen „lek“ koji smo dobili — naše izbavljenje.
5. Šta smo izgubili zbog greha?
5 Da bismo razumeli ozbiljnost greha i njegovih posledica, važno je da shvatimo šta smo zbog njega izgubili. U prvi mah to može biti teško jer zbog greha nikad nismo iskusili ono što su imali naši praroditelji. Adam i Eva su u početku bili savršeni. Pošto su imali savršen um i telo, u potpunosti su mogli da kontrolišu svoje misli, osećanja i postupke. Kao sluge Jehove Boga, mogli su u nedogled da razvijaju predivne osobine koje su imali. Umesto toga, odbacili su taj neprocenjivo vredan dar. Izabrali su da budu neposlušni Jehovi zbog čega su i oni i njihovi potomci izgubili život koji je Jehova želeo da imaju (Post. 3:16-19). U isto vreme, oboleli su od užasne „bolesti“ koju smo spomenuli i zatim je preneli na nas. Jehova ih je s punim pravom osudio. Ali, nama je pružio nadu u izbavljenje (Ps. 103:10).
Koje žrtve je Isus podneo radi našeg izbavljenja?
6, 7. (a) Kojim rečima je Jehova prvi put pokazao da će naše izbavljenje iziskivati veliku žrtvu? (b) Šta nam otkrivaju žrtve koje su Avelj i patrijarsi prinosili pre uvođenja Mojsijevog zakona?
6 Jehova je znao da će izbavljenje Adamovih i Evinih potomaka iziskivati veliku žrtvu. Proročanstvo koje se nalazi u Postanku 3:15 otkriva nam nešto o ceni tog izbavljenja. Jehova će obezbediti potomstvo, to jest spasitelja koji će jednog dana uništiti Satanu i izbrisati ga iz postojanja. Međutim, taj spasitelj će morati da pati i da simbolično govoreći bude ranjen u petu. Rana će biti bolna i oduzeće mu snagu. Šta to ranjavanje u petu zapravo znači? Šta će Jehovin izabranik morati da pretrpi?
7 Da bi čovečanstvo bilo spaseno od greha, bilo je neophodno da spasitelj na neki način izbriše posledice greha i tako omogući očišćenje i otvori put da se ljudi pomire s Bogom. Šta bi to podrazumevalo? Već na početku ljudske istorije nagovešteno je da će za to biti potrebna žrtva. Jehova je pokazao naklonost prvom vernom čoveku, Avelju, kada mu je on prineo životinjske žrtve. Kasnije su bogobojazni patrijarsi kao što su Noje, Avraham, Jakov i Jov prinosili slične žrtve, što je bilo ugodno Bogu (Post. 4:4; 8:20, 21; 22:13; 31:54; Jov 1:5). Posle toga je Mojsijev zakon pomogao ljudima da postanu svesniji dubljeg značenja tih žrtava.
8. Šta je prvosveštenik svake godine činio na Dan očišćenja?
8 Među najvažnijim žrtvama propisanim Zakonom bile su one koje su svake godine prinošene na Dan očišćenja. Tog dana je prvosveštenik obavljao niz radnji koje su imale simbolično značenje. Prinosio je žrtve Jehovi radi očišćenja greha — najpre za grehe sveštenika, zatim za grehe nesvešteničkih plemena. Prvosveštenik je ulazio u Svetinju nad svetinjama u šatoru sastanka ili u hramu, gde je mogao ući samo on i samo tog dana u godini. Tamo je unosio krv žrtava i škropio njome pred poklopcem kovčega saveza. Iznad tog svetog kovčega ponekad se pojavljivao sjajan, blistav oblak koji je predstavljao Jehovinu prisutnost (Izl. 25:22; Lev. 16:1-30).
9. (a) Koga je na Dan očišćenja predočavao prvosveštenik i šta su značile žrtve koje je on prinosio? (b) Šta je predočavao ulazak prvosveštenika u Svetinju nad svetinjama?
9 Apostol Pavle je pod nadahnućem otkrio simbolično značenje tih radnji. On je objasnio da je prvosveštenik predočavao Mesiju, Isusa Hrista, dok je prinošenje žrtava predočavalo Hristovu žrtvenu smrt (Jevr. 9:11-14). Ta savršena žrtva će omogućiti pravo očišćenje za dve grupe ljudi — za svešteničku klasu koju sačinjavaju 144 000 Hristove duhom pomazane braće i za „druge ovce“ (Jov. 10:16). Ulazak prvosveštenika u Svetinju nad svetinjama predočavao je Isusov ulazak u samo nebo, gde je predao Jehovi Bogu život koji je na zemlji žrtvovao za otkup čovečanstva (Jevr. 9:24, 25).
10. Šta je prema biblijskim proročanstvima trebalo da se dogodi s Mesijom?
10 Bilo je jasno da će za izbavljenje Adamovih i Evinih potomaka biti potrebna velika žrtva. Trebalo je da Mesija žrtvuje svoj život! U hebrejskom delu Svetog pisma, proroci su to prikazali na veoma slikovit način. Primera radi, prorok Danilo je rekao da će ’Mesija, Vođa‘ biti pogubljen da se „očisti krivica“ (Dan. 9:24-26). Isaija je prorekao da će Mesija biti odbačen, progonjen i ubijen, to jest proboden za grehe nesavršenih ljudi (Isa. 53:4, 5, 7).
11. Kako je Jehovin Sin pokazao spremnost da se žrtvuje zarad našeg izbavljenja?
11 Pre svog dolaska na zemlju, Božji jedinorođeni Sin je bio svestan cene koju će morati da plati za naše izbavljenje. Trebalo je da podnese strahovite patnje i da zatim bude ubijen. Da li se on povukao ili bunio kada mu je Otac to otkrio? Ne, on je pokazao podložnost svom Ocu tako što ga je poslušao (Isa. 50:4-6). Isto tako, Isus je poslušno vršio volju svog Oca dok je bio na zemlji. Zbog čega? Odgovor nalazimo u njegovim rečima: „Volim Oca.“ Naveo je još jedan razlog: „Niko nema veću ljubav od ove — da neko položi svoj život za svoje prijatelje“ (Jov. 14:31; 15:13). Prema tome, našem izbavljenju je u velikoj meri doprinela ljubav Jehovinog Sina. Premda je to značilo da će morati da položi svoj savršeni život, učinio je to rado, da bismo mi bili izbavljeni.
Koju cenu je Jehova platio za naše izbavljenje?
12. Čija je volja bila da se obezbedi otkupnina i zašto je to učinio?
12 Zamisao o otkupnoj žrtvi i o tome kako će ona biti obezbeđena ne potiče od Isusa. Izbavljenje čovečanstva omogućeno je prvenstveno zahvaljujući Jehovinoj volji. Apostol Pavle je ukazao da je hramski oltar na kom su prinošene žrtve predočavao Jehovinu volju (Jevr. 10:10). To znači da zahvalnost za izbavljenje koje smo dobili putem Hristove žrtve dugujemo iznad svega Jehovi (Luka 1:68). To je izraz njegove savršene volje i velike ljubavi prema ljudima. (Pročitati Jovana 3:16.)
13, 14. Kako nam Avrahamov primer pomaže da razumemo ono što je Jehova učinio za nas?
13 Koje je žrtve Jehova podneo da bi nam na taj način pokazao svoju ljubav? Nama ljudima je teško da to shvatimo. Međutim, u Bibliji postoji zapis koji produbljuje naše razumevanje. Jehova je rekao vernom Avrahamu da uradi nešto izuzetno teško — da prinese svog sina Isaka kao žrtvu. Avraham je mnogo voleo svog sina, što se vidi iz Jehovinih reči: „Uzmi svog sina jedinca... koga toliko voliš“ (Post. 22:2). Pa ipak, vršenje Jehovine volje mu je bilo važnije čak i od ljubavi prema Isaku. Zato je poslušao Boga. Međutim, Jehova nije dozvolio Avrahamu da učini ono što će On sam učiniti jednog dana. Bog je poslao anđela da zaustavi Avrahama trenutak pre nego što će žrtvovati svog sina. Taj verni čovek je bio toliko odlučan da posluša Boga u tom teškom ispitu da se pomirio s tim da će svog sina ponovo videti živog tek kada uskrsne. Imao je potpunu veru da će ga Bog uskrsnuti. Kao što je Pavle rekao, Avraham je takoreći dobio Isaka iz mrtvih, što „služi kao poređenje“ (Jevr. 11:19).
14 Možeš li da naslutiš bol koji je Avraham osećao dok se pripremao da prinese svog sina kao žrtvu? Avrahamovo iskustvo nam pomaže da donekle shvatimo šta je Jehova doživeo kada je žrtvovao onoga koga je nazvao „moj Sin, voljeni“ (Mat. 3:17). Međutim, treba imati u vidu da je Jehovin bol po svemu sudeći bio mnogo snažniji. On i njegov Sin su zajedno proveli bezbrojne milione, možda i milijarde godina. Sin je radosno sarađivao sa Ocem kao njegov voljeni „vešt graditelj“ i Govornik, „Reč“ (Posl. 8:22, 30, 31; Jov. 1:1). Mi ne možemo ni zamisliti šta je Jehova osećao kada je njegov Sin bio mučen, ismevan i zatim pogubljen kao zločinac. Jehova je platio ogromnu cenu za naše izbavljenje! S obzirom na to, kako možemo pokazati da smo zahvalni za ono što je učinio za nas?
Kako možemo pokazati zahvalnost za naše izbavljenje?
15. Kako je Isus dovršio značajno delo očišćenja i šta je time omogućeno?
15 Isus je dovršio to značajno delo očišćenja nakon što je uskrsnuo na nebo. Tada je svom Ocu predao život koji je žrtvovao na zemlji kao otkupninu za ljudski rod. Usledili su veliki blagoslovi. Bilo je moguće potpuno oproštenje — najpre za grehe Hristove pomazane braće, a zatim i za grehe „celog sveta“. Na osnovu te žrtve, svi koji se iskreno kaju za svoje grehe i postanu pravi Hristovi sledbenici mogu dobiti Božje odobravanje (1. Jov. 2:2). Šta to znači za svakog od nas?
16. Kako bismo mogli objasniti zašto treba da pokažemo zahvalnost za izbavljenje koje nam je Jehova omogućio?
16 Vratimo se na poređenje s početka članka. Pretpostavimo da lekar koji je pronašao lek za smrtonosnu bolest obilazi pacijente na odeljenju gde ležiš i iznosi sledeću mogućnost: Svako ko bude uzimao lek i pridržavao se propisane terapije biće potpuno izlečen. Šta ako bi većina pacijenata odbila da sluša lekareva uputstva, tvrdeći da im je i suviše teško da uzimaju lek ili da se pridržavaju propisane terapije? Da li bi i ti učinio isto, iako imaš uverljive dokaze da je lek zaista delotvoran? Naravno da ne bi! Sigurno bi bio zahvalan za lek i zatim bi se pažljivo pridržavao uputstava lekara, možda čak govoreći drugima o svojoj odluci. Neuporedivo važnije od toga je da svako od nas svim srcem pokaže Jehovi koliko ceni izbavljenje koje nam je omogućio putem otkupne žrtve svog Sina. (Pročitati Rimljanima 6:17, 18.)
17. Kako možemo pokazati zahvalnost za ono što je Jehova učinio da bi nas izbavio od greha i smrti?
17 Ukoliko smo zahvalni za ono što su Jehova i njegov Sin učinili da bi nas izbavili od greha i smrti, onda ćemo to i pokazati svojim delima (1. Jov. 5:3). Borićemo se protiv sklonosti da grešimo. Nikada nećemo svesno činiti greh niti licemerno voditi dvostruki život koji često ide ruku pod ruku sa grehom. To bi značilo da nemamo nimalo cenjenja ni zahvalnosti za otkupninu. Suprotno tome, pokazaćemo zahvalnost tako što ćemo davati sve od sebe da ostanemo čisti u Božjim očima (2. Petr. 3:14). Pokazaćemo je i tako što ćemo govoriti drugima o tom predivnom izbavljenju, kako bi se i oni približili Jehovi i imali nadu u večnu budućnost (1. Tim. 4:16). Nema sumnje da Jehova i njegov Sin zaslužuju svaki delić vremena i energije koji uložimo da bismo ih hvalili! (Mar. 12:28-30). Pomisli samo — možemo se radovati vremenu kada ćemo biti potpuno izlečeni od greha. Tada ćemo živeti onako kako je Jehova nameravao, u savršenstvu, večno — i sve to zahvaljujući onome što je Jehova učinio za naše izbavljenje! (Rimlj. 8:21).
[Fusnota]
^ Prema nekim izvorima, od španske groznice je obolelo od 20 do 50 posto tadašnjeg svetskog stanovništva. Smatra se da je umrlo od 1 do 10 posto obolelih. Nasuprot tome, virus ebole se mnogo ređe javlja, ali kada se to desi, usmrti skoro 90 posto zaraženih.
Kako bi odgovorio?
• Zašto nam je izbavljenje preko potrebno?
• Kako na tebe utiče to što je Isus žrtvovao svoj život?
• Šta misliš o Jehovinom daru otkupnine?
• Na šta te podstiče ono što je Jehova učinio za tvoje izbavljenje?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 27. strani]
Na Dan očišćenja izraelski prvosveštenik je predočavao Mesiju
[Slika na 28. strani]
Avrahamova spremnost da žrtvuje svog sina mnogo govori o daleko većoj žrtvi koju je Jehova podneo