Pronašao sam smisao života

Ispričao Gaspar Martinez

Na neki način, ovo je jednostavna priča o siromašnom dečaku sa sela koji je pronašao blago u gradu. Ali, videćete da je bogatstvo koje sam tamo stekao drugačije od onog koje sam očekivao.

DETINJSTVO sam proveo u oblasti Rioha u severnoj Španiji. Bilo je to 1930-ih i živeli smo u jednom selu na neplodnom području. Kada sam imao deset godina, morao sam da napustim školu ali do tada sam već naučio da čitam i pišem. Sa svoje šestoro braće i sestara provodio sam dane na poljima čuvajući ovce ili obrađujući naše malo imanje.

Zbog siromaštva smo veliki značaj pridavali materijalnim stvarima. Zavideli smo onima koji su imali više od nas. I pored toga, biskup je jednom prilikom rekao da je naše selo „najpobožnije u njegovoj biskupiji“. Tada nije ni slutio da će mnogi s vremenom napustiti katolicizam.

Potraga za nečim boljim

Oženio sam se Mersedes, devojkom iz mog sela. Posle nekog vremena smo dobili sina. Zatim smo se 1957. preselili u obližnji grad Logronjo, što je s vremenom učinila cela moja porodica. Ubrzo sam shvatio da postoji mala verovatnoća da ću uspeti da zaradim dovoljno novca jer nisam bio kvalifikovan radnik. Pitao sam se gde bih mogao da potražim pomoć i savet. Počeo sam svoju potragu u gradskoj biblioteci iako nisam znao šta zapravo tražim.

Kasnije sam na jednom radio-programu čuo za dopisnu biblijsku školu. Nedugo nakon što sam je završio, posetili su me neki evangelisti. Nekoliko puta sam otišao u njihovu crkvu i primetio da među istaknutim članovima postoji suparništvo. Zaključio sam da su sigurno sve religije iste i nisam više odlazio tamo.

Otvaraju se novi vidici

Na naša vrata je 1964. pokucao mladić po imenu Euhenio koji je bio Jehovin svedok. Iako nikada ranije nisam čuo za tu religiju, imao sam veliku želju da razgovaram o Bibliji. Smatrao sam da je prilično dobro poznajem. U toku razgovora sam citirao nekoliko biblijskih stihova koje sam naučio tokom dopisne škole. Iako sam se trudio da odbranim neka od protestantskih učenja, u stvari nisam čvrsto verovao u njih.

Nakon dva duga razgovora, morao sam da priznam da Euhenio vrlo vešto koristi  Božju Reč. Bio sam zadivljen kada sam video kako pronalazi stihove i objašnjava njihovu primenu, iako je njegovo obrazovanje bilo još skromnije od mog. Euhenio mi je iz Biblije pokazao da živimo u poslednjim danima i da će Božje Kraljevstvo uskoro pretvoriti zemlju u raj. To me je veoma zainteresovalo i želeo sam da saznam više (Ps. 37:11, 29; Isa. 9:6, 7; Mat. 6:9, 10).

Rado sam prihvatio ponudu da proučavam Bibliju. Praktično sve što sam učio mi je bilo potpuno novo i ostavilo je snažan utisak na mene. Preda mnom su se otvarali novi vidici i saznao sam da postoji nešto za šta vredi živeti. Moja potraga se završila. Nastojanja da poboljšam svoj društveni položaj sada više nisu bila važna i moja borba da rešim probleme oko zaposlenja nije imala tako veliki značaj. Ako će i bolest i smrt biti uklonjene, šta tek reći za druge probleme? (Isa. 33:24; 35:5, 6; Otkr. 21:4).

Odmah sam počeo da pričam svojim rođacima o onome što sam učio, oduševljeno im govoreći da Bog obećava da će zemlja postati raj u kom će verni ljudi živeti zauvek.

Moja porodica prihvata biblijsku istinu

Uskoro je više od desetoro nas odlučilo da se svake nedelje popodne sastaje u kući mog strica da bismo zajedno osmatrali biblijska obećanja. To smo činili dva ili tri sata svake sedmice. Kada je Euhenio video da se tako mnogo mojih rođaka zanima za Bibliju, organizovao je da se svakoj porodici pomogne da je bolje upozna.

Još neki moji rođaci su živeli u Durangu, oko 120 kilometara udaljenom gradiću u kom nije bilo Svedoka. Zato sam tri meseca kasnije uzeo nekoliko slobodnih dana i posetio ih da bih im govorio o verovanjima koja sam prihvatio. Nas desetak se okupljalo svako veče i razgovarali smo do ranih jutarnjih časova. Svi su bili oduševljeni onim što su čuli od mene. Na kraju te kratke posete ostavio sam im nekoliko Biblija i nešto biblijske literature. Nakon toga smo i dalje bili u kontaktu.

Kada su Svedoci došli u Durango, gde ranije niko nije propovedao, zatekli su 18 osoba koje su jedva čekale da započnu s proučavanjem Biblije. Svedocima je bilo drago da proučavaju sa svakom porodicom.

Mersedes do tada nije pokazala zanimanje za istinu, ne zato što nije želela da prihvati biblijska učenja već zbog straha od ljudi. U to vreme je u Španiji delo Jehovinih svedoka bilo zabranjeno. Zbog toga se plašila da će vlasti izbaciti naša dva sina iz škole i da ćemo svi biti odbačeni od društva. Ali kada je videla da je cela naša porodica prihvatila biblijsku istinu, i ona je želela da počne da proučava Bibliju.

U roku od dve godine, 40 mojih rođaka se krstilo u znak svog predanja Bogu. Svi smo imali iste životne ciljeve. Osećao sam da sam postigao nešto zaista vredno. Bog nas je blagoslovio duhovnim bogatstvom.

Sve ispunjeniji život

Tokom narednih 20 godina posvetio sam se odgajanju naša dva sina i pomaganju skupštini u kojoj smo služili. Kada smo se Mersedes i ja doselili u Logronjo, grad sa oko 100 000 stanovnika, u njemu je bilo samo dvadesetak Svedoka. Vrlo brzo sam dobio dosta skupštinskih odgovornosti.

Kada sam imao 56 godina, iznenada je zatvorena fabrika u kojoj sam radio tako da sam ostao bez posla. Uvek sam imao veliku želju da punovremeno služim, pa sam iskoristio te nove okolnosti da postanem pionir. Moja penzija je bila mala i teško bismo sastavljali kraj s krajem da Mersedes nije povremeno radila. Tako smo mogli da izdržavamo našu porodicu  i nikada nismo ostali bez onoga što je neophodno. Još uvek sam opšti pionir, a Mersedes s vremena na vreme služi kao pomoćni pionir i veoma uživa u službi propovedanja.

Pre nekoliko godina, Mersedes je redovno nosila časopise mladoj ženi po imenu Merče koja je kao dete proučavala Bibliju. Merče je sa zanimanjem čitala našu literaturu i Mersedes je zapazila da ona u srcu i dalje ceni biblijska učenja. S vremenom je Merče ponovo počela da proučava Bibliju i dobro je napredovala. Međutim, njen suprug Visente je puno pio i nije mogao da zadrži nijedan posao. Zbog toga nije bio u stanju da finansijski podupire porodicu a njegova zavisnost je pretila da ugrozi njihov brak.

Moja supruga je predložila Merče da Visente popriča sa mnom i on je to na kraju učinio. Nakon nekoliko razgovora, prihvatio je ponudu da proučava Bibliju. Počeo je da se menja i uspevao je da ne pije po nekoliko dana zaredom. Zatim su se ti periodi produžili na nedelju dana ili više. Na kraju je potpuno prestao da pije. Njegovi stavovi i izgled su se vidno poboljšali a njihova porodica se zbližila. On, njegova supruga i ćerka svesrdno podupiru malu skupštinu na Kanarskim ostrvima, gde sada žive.

Osvrt na smisaon život

Iako neki rođaci koji su pre mnogo godina upoznali biblijska učenja više nisu živi, naša velika porodica i dalje raste a Bog nas bogato blagosilja (Posl. 10:22). Veliko je zadovoljstvo videti da skoro svi koji su počeli da proučavaju Bibliju pre 40 godina još uvek verno služe Jehovi, i to sa svojom decom i unucima!

Imam puno rođaka koji su Svedoci, i mnogi od njih su starešine, sluge pomoćnici i pioniri. Naš stariji sin sa svojom suprugom služi u podružnici Jehovinih svedoka u Madridu. Kada sam se krstio, u Španiji je bilo oko 3 000 Svedoka. Sada nas ima preko 100 000. Punovremena služba mi pričinjava veliku radost i veoma sam zahvalan Bogu za predivan život koji imam kao njegov sluga. Uprkos skromnom obrazovanju, s vremena na vreme služim kao zamenik pokrajinskog nadglednika.

Pre nekoliko godina sam saznao da je selo u kom sam odrastao opustelo. Siromaštvo je nateralo sve stanovnike da jedan za drugim napuste svoja polja i dom u potrazi za boljim životom. Na sreću, popriličan broj tih iseljenika — uključujući i mene — pronašao je duhovno blago. Saznali smo da život ima smisao i da služenje Jehovi donosi najveću moguću sreću.

[Slika na 32. strani]

Skoro svi rođaci brata Martineza koji su u istini