Razmišljajmo poput Hrista
Razmišljajmo poput Hrista
’Razmišljajte poput Hrista Isusa‘ (RIMLJ. 15:5)
1. Zašto treba da se trudimo da razmišljamo poput Hrista?
„DOĐITE k meni“, rekao je Isus Hrist. „Učite od mene, jer sam ja blag i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu dušama svojim“ (Mat. 11:28, 29). Ovaj srdačan poziv pokazuje kako je Isus razmišljao. Niko drugi ne bi mogao da bude bolji uzor od njega. Iako je kao Božji Sin imao veliku moć, bio je saosećajan i blag, posebno prema onima koji su patili.
2. O kojih pet Isusovih karakternih crta ćemo govoriti?
2 U ovom i u sledeća dva članka videćemo kako da naučimo da razmišljamo poput Isusa i kako da u svom životu pokazujemo da imamo „Hristov um“ (1. Kor. 2:16). Zato ćemo se usredsrediti na njegovih pet karakternih crta. To su kao prvo blagost i poniznost, zatim ljubaznost, poslušnost Bogu, hrabrost i neiscrpna ljubav.
Budimo blagi poput Hrista
3. (a) Kako je Isus jednom prilikom poučio svoje učenike poniznosti? (b) Kako je Isus reagovao kada su kod njegovih učenika došle do izražaja slabosti?
3 Savršeni Božji Sin Isus je dragovoljno došao na zemlju da služi nesavršenim i grešnim ljudima. Neki od njih su ga kasnije ubili. Pa ipak, Isus je tokom svog života na zemlji sačuvao radost i samosavladavanje (1. Petr. 2:21-23). Božja Reč nas savetuje da ’upremo pogled’ u Isusa, jer nam njegov primer može pomoći da i mi zadržimo radost i samosavladavanje kada nas pogađaju nečiji propusti i nesavršenost (Jevr. 12:2). Isus je pozvao svoje učenike da ’dođu k njemu pod njegov jaram‘ i tako uče od njega (Mat. 11:29, fusnota). Šta su mogli da nauče? Na primer, Isus je bio blag i strpljiv sa svojim učenicima i pored njihovih propusta. Isus im je zadnje večeri svog života na zemlji oprao noge i poučio ih da budu ’ponizni u srcu‘. Bila je to pouka koja se ne zaboravlja. (Pročitati Jovana 13:14-17.) Kasnije, kada Petar, Jakov i Jovan nisu uspeli da ostanu budni, Isus je saosećajno rekao da je to zbog njihove slabosti. „Simone, zar spavaš?“, upitao ga je. „Bdite i molite se, da ne dođete u iskušenje. Duh je, doduše, srčan, ali je telo slabo“ (Mar. 14:32-38).
4, 5. Kako nam Isusov primer pomaže da ispravno reagujemo na slabosti drugih?
4 Kako reagujemo kada drugi pokazuju takmičarski duh, lako se uvrede ili sporo prihvataju smernice koje nam daju starešine ili „verni i razboriti rob“? (Mat. 24:45-47). Možda lako prelazimo preko mana ljudi iz sveta smatrajući to nečim normalnim, ali nam teško padaju slabosti braće i sestara. Ako se lako uznemiravamo zbog tuđih grešaka, treba da se pitamo: ’Kako bi moje razmišljanje moglo da bude još sličnije Hristovom?‘ Zadrži na umu da se Isus nije ljutio na svoje učenike, čak ni kada su pokazivali izvesnu meru duhovne slabosti.
5 Pogledajmo to na primeru apostola Petra. Kada je Isus pozvao Petra da izađe iz čamca i hoda po vodi, Petar je zaista i napravio nekoliko koraka. Međutim, kada je video koliko je vetar jak, počeo je da tone. Da li se Isus naljutio na njega i rekao mu: „Tako ti i treba. Neka ti to bude za nauk“? Ne. „Isus je odmah ispružio ruku, uhvatio ga i rekao mu: ’Maloverni, zašto si posumnjao?‘“ (Mat. 14:28-31). Ako ikada primetimo da je nekom bratu oslabila vera, možemo li mu pružiti ruku i pomoći mu da je ojača? To je sigurno jedna od pouka koju možemo izvući iz Isusove reakcije u ovom slučaju.
6. Šta je Isus rekao apostolima o težnji za istaknutošću?
6 Petar je učestvovao i u raspravama apostola oko toga ko je najveći među njima. Jednom prilikom su Jakov i Jovan tražili od Isusa da im dozvoli da sednu s njegove desne i leve strane u njegovom Kraljevstvu. Petar i drugi apostoli su se razgnevili kada su čuli za to. Isus je znao da su oni takav stav verovatno razvili pod uticajem sredine u kojoj su odrasli. Zato ih je pozvao k sebi i rekao: „Znate da vladari gospodare narodima i velikaši ih drže pod svojom vlašću. A među vama neka ne bude tako. Nego ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga, i ko hoće da bude među vama prvi, neka vam bude rob.“ Zatim je Isus skrenuo pažnju na svoj primer: „Ni Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (Mat. 20:20-28).
7. Kako svako od nas može doprineti jedinstvu u skupštini?
7 Razmišljanje o Isusovoj poniznosti može nam pomoći da se ’ponašamo kao manji‘ među braćom (Luka 9:46-48). To doprinosi našem jedinstvu. Poput oca u nekoj velikoj porodici, Jehova želi da njegova deca „žive zajedno u jedinstvu“, da se slažu (Ps. 133:1). Isus se molio svom Ocu da svi pravi hrišćani budu ujedinjeni, ’kako bi svet spoznao da ga je on poslao i da njih voli kao što voli njega‘ (Jov. 17:23). Prema tome, naše jedinstvo potvrđuje da smo pravi Hristovi sledbenici. Da bismo uživali u takvom jedinstvu, na tuđu nesavršenost moramo gledati poput Hrista. Isus je opraštao drugima i rekao je da će Bog nama oprostiti samo ako mi opraštamo drugima. (Pročitati Mateja 6:14, 15.)
8. Šta možemo naučiti od dugogodišnjih Božjih slugu?
8 Kada posmatramo one koji godinama verno slede Hrista možemo mnogo toga naučiti. Poput Isusa, oni obično imaju razumevanja za slabosti drugih. Oni su naučili da ako je čovek saosećajan poput Hrista, ne samo što lakše ’nosi slabosti onih koji nisu jaki‘ već i doprinosi jedinstvu u skupštini. Pored toga, to podstiče sve u skupštini da razmišljaju poput Hrista. Oni žele svojoj braći isto što je i apostol Pavle želeo hrišćanima u Rimu: „Bog koji daje istrajnost i utehu neka vam dâ da među sobom imate isti misaoni stav kakav je imao Hrist Isus, kako biste jednodušno jednim ustima slavili Boga i Oca našeg Gospoda Isusa Hrista“ (Rimlj. 15:1, 5, 6). To što smo ujedinjeni kao Jehovine sluge donosi hvalu Jehovi.
9. Zašto nam je potreban sveti duh da bismo mogli da sledimo Isusov primer?
9 Isus je poniznost doveo u vezu s blagošću, koja je deo ploda Božjeg svetog duha. Zato nam je osim proučavanja Isusovog primera potreban i Jehovin sveti duh kako bismo mogli da sledimo njegov primer. Treba da se molimo za Božji sveti duh i da se trudimo da donosimo njegov plod, naime ’ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost, samokontrolu‘ (Gal. 5:22, 23). Ako smo ponizni i blagi poput Isusa, to će se dopasti našem nebeskom Ocu, Jehovi.
Isus je bio ljubazan prema ljudima
10. Kako je Isus pokazivao ljubaznost?
10 Ljubaznost je takođe deo ploda Božjeg svetog duha. Isus je uvek bio ljubazan prema drugima. Sve koji su ga tražili iz iskrenih pobuda, Isus je „ljubazno primio“. (Pročitati Luku 9:11.) Šta možemo naučiti od Isusa u pogledu ljubaznosti? Ljubazna osoba je prijateljski raspoložena, blaga, saosećajna i srdačna. Isus je bio takav. On se sažalio na ljude „jer su bili izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Mat. 9:35, 36).
11, 12. (a) Opiši kako je Isus jednom prilikom pokazao saosećanje. (b) Šta možemo naučiti iz tog primera?
11 Isus nije samo osećao sažaljenje prema ljudima nego je nešto i činio za njih. Pogledajmo jedan primer. Jedna žena je čitavih 12 godina patila od krvarenja. Ona je znala da su po Mojsijevom zakonu i ona i onaj ko bi je dotakao bili ceremonijalno nečisti (Lev. 15:25-27). Ali s obzirom na glas koji je pratio Isusa bila je sigurna da on može i da će hteti da je izleči. Zato je pomislila: „Ako dotaknem samo njegove haljine, ozdraviću.“ Skupivši hrabrost, tako je i uradila i odmah je osetila da je ozdravila.
12 Isus je osetio da ga je neko dotakao i osvrnuo se da vidi ko je to bio. Žena se verovatno uplašila da će je Isus prekoriti zato što je prekršila Zakon, pa je pala pred njegove noge i sve mu ispričala. Da li je Isus prekorio ovu jadnu, napaćenu ženu? Ni najmanje. „Kćeri“, rekao joj je umirujućim glasom, „tvoja vera te je izlečila. Idi s mirom“ (Mar. 5:25-34). Te ljubazne reči su je sigurno veoma utešile.
13. (a) Kako se Isusov stav razlikovao od stava koji su imali fariseji? (b) Kakav je Isus bio prema deci?
13 Za razliku od nemilosrdnih fariseja, Isus nikada nije otežavao život drugima samo zato što je imao autoritet (Mat. 23:4). Naprotiv, on je ljubazno i strpljivo poučavao druge o Jehovi i njegovim merilima. Isus je bio pravi prijatelj svojim sledbenicima i do kraja ih je iskreno voleo (Posl. 17:17; Jov. 15:11-15). Čak su i deca volela da budu u njegovom društvu, a i njemu je očigledno bilo lepo s njima. Nikada nije smatrao da je toliko zauzet da nema vremena za decu. Njegovi učenici koji su još uvek bili zaokupljeni sobom i sopstvenom važnošću, kao i tadašnje verske vođe, pokušali su da spreče ljude da dovode decu kod Isusa da ih dotakne. Isusu se to nije dopalo. Rekao im je. „Pustite decu da dolaze k meni. Ne branite im, jer takvima pripada Božje kraljevstvo.“ Zatim je na primeru dece pružio jednu važnu pouku i rekao: „Zaista, kažem vam, ko ne primi Božje kraljevstvo poput deteta, neće ući u njega“ (Mar. 10:13-15).
14. Zašto je dobro da se deci poklanja pažnja?
14 Razmislimo na trenutak kako su se neka od te dece možda osećala kada su se godinama kasnije kao odrasli ljudi prisetili kako ih je Isus Hrist ’uzeo u krilo i blagosiljao‘ (Mar. 10:16). I današnja deca će se s radošću sećati starešina i drugih koji se iskreno zanimaju za njih. Što je još važnije, deca kojoj se od malih nogu poklanja takva pažnja u skupštini uviđaju da Jehovin narod ima njegov sveti duh.
Budimo ljubazni u neljubaznom svetu
15. Zašto ne treba da nas iznenadi što danas ima sve manje ljubaznosti?
15 Danas mnogi misle da nemaju vremena da budu ljubazni prema drugima. Jehovin narod je svakodnevno okružen duhom sveta u školi, na poslu, u prevozu i u službi propovedanja. Neljubaznost nas može razočarati ali nas ne treba iznenaditi. Jehova je nadahnuo apostola Pavla da nas upozori da će hrišćani u ovim naročito teškim „poslednjim danima“ dolaziti u kontakt s ljudima koji su „sebični... bezosećajni prema drugima“ (2. Tim. 3:1-3).
16. Kako u skupštini možemo biti ljubazni poput Hrista?
16 S druge strane, atmosfera u pravoj hrišćanskoj skupštini je potpuno drugačija i predstavlja pravo osveženje. Svako od nas može doprineti toj lepoj atmosferi tako što se trudi da se ugleda na Isusa. Kako? Mnogima u skupštini treba naša pomoć i ohrabrenje jer se suočavaju sa zdravstvenim problemima ili drugim poteškoćama. U ovim „poslednjim danima“ takvih problema ima sve više, ali to ne treba da nas iznenadi. Hrišćani su u biblijska vremena imali slične probleme. Zato treba da pomažemo drugima, kao što su to radili i hrišćani koji su tada živeli. Na primer, apostol Pavle je podstakao hrišćane da ’teše potištene duše, da pomažu slabima, da budu dugotrpljivi sa svima‘ (1. Sol. 5:14). Za tako nešto je potrebno da budemo ljubazni poput Hrista.
17, 18. Kako možemo biti ljubazni poput Isusa?
17 Mi smo kao hrišćani dužni da ’ljubazno primamo‘ braću, da se prema njima ophodimo kao što bi se Isus ophodio, tako što ćemo biti istinski zainteresovani za one koje godinama poznajemo, kao i za one koje prvi put vidimo (3. Jov. 5-8). Treba da budemo saosećajni poput Isusa, i tako ćemo uvek biti izvor okrepe za druge (Isa. 32:2; Mat. 11:28-30).
18 Svako od nas može pokazati ljubaznost tako što će nešto konkretno uraditi za druge. Tražimo načine i stvarajmo prilike za to. Potrudimo se oko drugih. Apostol Pavle je rekao: „Bratskom ljubavlju srdačno volite jedni druge“. Zatim je dodao: „Prednjačite u iskazivanju poštovanja jedni drugima“ (Rimlj. 12:10). Ako smo srdačni i ljubazni prema drugima i učimo kako da pokazujemo ’nelicemernu ljubav‘, tada sledimo Hristov primer (2. Kor. 6:6). Pavle je takvu ljubav opisao sledećim rečima: „Ljubav je dugotrpljiva i dobra. Ljubav nije zavidna, ne hvali se, ne uzvisuje se“ (1. Kor. 13:4). Umesto da se ljutimo na našu braću i sestre, poslušajmo sledeći savet: „Budite dobri jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima kao što je i Bog preko Hrista spremno oprostio vama“ (Ef. 4:32).
19. Do kojih dobrih rezultata dolazi kada smo ljubazni poput Hrista?
19 Ako se trudimo da u svakom trenutku i svakoj situaciji budemo ljubazni poput Hrista, to će doneti mnoge dobre rezultate. Jehovin duh će moći slobodno da deluje u skupštini, a onda će svakome biti lakše da pokazuje plod duha. Pored toga, Jehovi će doneti radost to što vidi da smo ujedinjeni jer sledimo primer koji nam je Isus ostavio i pomažemo drugima da čine to isto. Zato uvek nastojmo da poput Isusa budemo blagi i ljubazni prema drugima.
Možeš li objasniti?
• Kako je Isus pokazao da je „blag i ponizan u srcu“?
• Kako je Isus pokazao ljubaznost?
• Na koje načine možemo oponašati Hrista u pokazivanju blagosti i ljubaznosti u ovom neljubaznom svetu?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 8. strani]
Kada nekom bratu oslabi vera, kao što je oslabila Petru, da li ćemo mu pružiti ruku i pomoći?
[Slika na 10. strani]
Kako možeš doprineti tome da u tvojoj skupštini vlada duh ljubaznosti?