„Budite u miru sa svim ljudima“

„Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima“ (RIMLJ. 12:18)

1, 2. (a) Na šta je Isus upozorio svoje sledbenike? (b) Gde možemo naći savete o tome kako treba da reagujemo kad nam se ljudi suprotstavljaju?

 ISUS je upozorio svoje sledbenike da će im se suprotstavljati svi narodi sveta, a veče uoči svoje smrti objasnio im je i zašto. Svojim apostolima je rekao: „Kad biste bili deo sveta, svet bi vas voleo jer biste bili njegovi. Ali pošto niste deo sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta, zato vas svet mrzi“ (Jov. 15:19).

² Apostol Pavle je iz ličnog iskustva znao koliko su te reči istinite. U drugom pismu koje je uputio svom mladom saradniku Timoteju, Pavle je napisao: „Ti si dobro upoznao moje učenje,  moj način života, moj životni cilj, moju veru, moju dugotrpljivost, moju ljubav, moju istrajnost, moja progonstva, moje patnje.“ Zatim je dodao: „Svi koji žele da žive odano Bogu u jedinstvu sa Hristom Isusom, biće progonjeni“ (2. Tim. 3:10-12). U 12. poglavlju poslanice Rimljanima, Pavle je svojim suvernicima dao mudre savete o tome kako treba da reaguju kad im se ljudi suprotstavljaju. Njegove reči mogu pomoći i nama u ovom vremenu kraja.

’Činite dobro‘

3, 4. Kako se savet iz Rimljanima 12:17 može primeniti (a) u porodici u kojoj nisu svi Jehovini svedoci? (b) u kontaktu s drugima?

³ Pročitati Rimljanima 12:17. Pavle kaže da kada nailazimo na neprijateljski stav, ne treba da vraćamo istom merom. Ovaj savet naročito treba da uvaže naša braća i sestre koji žive u porodici u kojoj nisu svi Jehovini svedoci. Naša braća i sestre se trude da se odupru iskušenju da na neljubazne reči ili postupke svog bračnog druga uzvrate na isti način. Nećemo ništa postići ako budemo ’vraćali zlo za zlo‘. To samo može pogoršati situaciju.

⁴ Pavle preporučuje bolji način: „Činite ono što svi ljudi smatraju dobrim.“ Jedna žena u svojoj kući može sprečiti izbijanje svađe ako je istinski dobra prema mužu koji je upravo rekao nešto ružno o njenim verovanjima (Posl. 31:12). Karlos, koji je sada član betelske porodice, priča kako je njegova majka uspela da savlada veliko protivljenje njegovog oca tako što je bila dobra prema njemu i lepo se brinula o porodici. „Uvek nam je govorila da treba da poštujemo oca. Insistirala je da idem s njim na boćanje, mada mi se to nije baš mnogo sviđalo. Ali njemu je to mnogo značilo.“ Na kraju je počeo da proučava Bibliju i krstio se. Jehovini svedoci često ruše predrasude o sebi tako što ’čine ono što svi ljudi smatraju dobrim‘ pomažući bližnjima kada izbiju prirodne katastrofe.

Smekšati protivnike ’užarenim ugljevljem‘

5, 6. (a) U kom smislu se ’užareno ugljevlje‘ zgrće na glavu neprijatelja? (b) Ispričaj neko iskustvo koje pokazuje kako je primena saveta iz Rimljanima 12:20 donela dobre rezultate.

⁵ Pročitati Rimljanima 12:20. Birajući reči koje su zabeležene u ovom stihu, Pavle je nesumnjivo imao u mislima ono što piše u Poslovicama 25:21, 22: „Ako je gladan onaj ko te mrzi, nahrani ga hlebom, i ako je žedan, daj mu vode da pije. Jer tako zgrćeš živo ugljevlje na njegovu glavu, i Jehova će te nagraditi.“ S obzirom na savete koje je dao u 12. poglavlju Rimljanima, Pavle sigurno nije mislio da takvim  ugljevljem treba kazniti ili osramotiti nekog protivnika. Izgleda da ta poslovica kao i slične reči u poslanici Rimljanima ukazuju na jedan drevni metod topljenja rude. Čarls Bridžiz, izučavalac iz 19. veka, rekao je: „Metali koji su se teško kovali nisu se samo stavljali u vatru već se na njih zgrtalo i užareno ugljevlje. Malo koje srce je toliko tvrdo da neće smekšati pod snagom strpljive, samopožrtvovane, žarke ljubavi.“

⁶ Poput ’užarenog ugljevlja‘, dobra dela mogu smekšati srce protivnika i ublažiti njegov neprijateljski stav. Dobra dela mogu tako uticati na ljude da oni promene svoj stav prema Jehovinim slugama i biblijskoj poruci koju propovedaju. Apostol Petar je napisao: „Neka vaš život među ljudima iz sveta bude uzoran, da bi oni, videvši vaša dobra dela, iako vas optužuju da zlo činite, slavili Boga u dan kad dođe da ispita kakva su dela što se čine“ (1. Petr. 2:12).

„Budite u miru sa svim ljudima“

7. Kakav je mir Hrist ostavio svojim učenicima i na šta to treba da nas podstakne?

⁷ Pročitati Rimljanima 12:18. Tokom poslednje večeri koju je proveo sa svojim apostolima, Isus im je rekao: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam“ (Jov. 14:27). Mir koji je Hrist ostavio svojim učenicima je unutrašnji mir koji imaju zato što znaju da ih Jehova Bog i njegov Sin vole i priznaju. Taj unutrašnji mir treba da nas podstakne da živimo u miru s drugima. Pravi hrišćani vole mir i trude se da budu mirotvorci (Mat. 5:9).

8. Kako možemo biti mirotvorci u svojoj kući i u skupštini?

⁸ Jedan od načina da budemo mirotvorci u porodičnom krugu jeste da po mogućnosti odmah rešavamo probleme umesto da dozvolimo da se situacija pogorša (Posl. 15:18; Ef. 4:26). Isto važi i za hrišćansku skupštinu. Apostol Petar je rekao da ako neko teži za mirom treba da kontroliše svoj jezik (1. Petr. 3:10, 11). Jakov je takođe dao jasan savet o tome kako treba koristiti jezik i da ne treba biti ljubomoran i svadljiv, a zatim je napisao: „Mudrost odozgo je najpre čista, zatim miroljubiva, razumna, spremna da posluša, puna milosrđa i dobrih plodova, nepristrana, nelicemerna. A plod pravednosti seje se u miru i ubraće ga oni koji mir tvore“ (Jak. 3:17, 18).

9. Šta treba da zadržimo u mislima dok se trudimo da budemo ’u miru sa svima‘?

⁹ Ono što je Pavle rekao u Rimljanima 12:18 podrazumeva više od toga da budemo u miru samo sa članovima svoje  porodice i skupštine. On kaže da treba da budemo „u miru sa svim ljudima“. To znači s komšijama, kolegama na poslu, školskim drugovima i ljudima koje srećemo u službi propovedanja. Međutim, apostol ublažava ovaj savet kad kaže: „Ako je moguće, koliko od vas zavisi.“ To znači da treba da činimo sve što je u razumnoj meri moguće kako bismo bili ’u miru sa svima‘, ali ne do te mere da kršimo Božja pravedna merila.

Osveta je Jehovina

10, 11. Zašto treba da ’damo mesta Božjem gnevu‘?

¹⁰ Pročitati Rimljanima 12:19. Moramo se ’obuzdavati kad trpimo zlo‘ i ’biti blagi‘ čak i prema onima koji se bune što propovedamo, uključujući i one koji to otvoreno pokazuju (2. Tim. 2:23-25). Pavle je hrišćanima dao savet da se ne osvećuju, već da ’daju mesta Božjem gnevu‘. Mi kao hrišćani znamo da nije na nama da se svetimo. Psalmista je napisao: „Odbaci gnev i odagnaj srdžbu, ne žesti se, jer to samo ka zlu vodi“ (Ps. 37:8). A Solomon je rekao: „Ne govori: ’Vratiću zlo!‘ Uzdaj se u Jehovu i on će te spasti“ (Posl. 20:22).

¹¹ Ako nam protivnici učine neko zlo, mudro je da prepustimo Jehovi da ih kazni ako bude smatrao da to treba da učini i u vreme koje on odredi. Pavle je upravo to imao na umu jer je rekao: „Pisano [je]: ’Moja je osveta, ja ću uzvratiti, kaže Jehova.‘“ (Uporediti s Ponovljenim zakonima 32:35.) Bilo bi drsko s naše strane ako bismo pokušali da se nekome osvetimo jer bismo time uzeli u svoje ruke ono na šta Jehova ima isključivo pravo. Sem toga, pokazali bismo da nemamo veru u Jehovino obećanje: „Ja ću uzvratiti.“

12. Kada i kako će Jehova izliti svoj gnev?

¹² Pavle je na početku poslanice Rimljanima rekao: „Božji gnev se izliva s neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi koji nepravedno potiskuju istinu“ (Rimlj. 1:18). Jehova će izliti svoj gnev s neba posredstvom svog Sina u vreme „velike nevolje“ (Otkr. 7:14). To će biti „dokaz da Bog pravedno sudi“, kao što je Pavle objasnio u jednoj drugoj poslanici kada je rekao: „Jer je pravedno da Bog uzvrati nevolju onima koji vama nanose nevolju, a vama, koji trpite nevolju, da donese olakšanje, kao i nama, kad se s neba pojavi Gospod Isus sa svojim moćnim anđelima u plamenoj vatri i kad izvrši osvetu nad onima koji ne poznaju Boga i koji se ne pokoravaju dobroj vesti o našem Gospodu Isusu“ (2. Sol. 1:5-8).

Nadvladati zlo dobrim

13, 14. (a) Zašto nas ne iznenađuje to što nailazimo na protivljenje? (b) Kako možemo blagosiljati one koji nas progone?

¹³ Pročitati Rimljanima 12:14, 21. Pošto smo potpuno uvereni da će Jehova ispuniti svoju nameru, svu svoju snagu možemo slobodno usmeriti na delo koje nam je povereno, to jest na propovedanje ’dobre vesti o Božjem Kraljevstvu‘ po celom svetu (Mat. 24:14). Mi znamo da će to izazvati gnev naših neprijatelja jer nas je Isus upozorio: „Svi će vas narodi mrzeti zbog mog imena“ (Mat. 24:9). Zato nismo iznenađeni niti obeshrabreni kada nailazimo na protivljenje. Apostol Petar je napisao: „Voljeni, ne čudite se vatri što bukti među vama da vas iskuša, kao da vam se događa nešto neobično. Naprotiv, radujte se što imate udela u Hristovim patnjama“ (1. Petr. 4:12, 13).

¹⁴ Umesto da osećamo neprijateljstvo prema onima koji nas progone, mi pokušavamo da im pomognemo jer shvatamo da neki od njih to rade iz neznanja (2. Kor. 4:4). Nastojimo da primenjujemo Pavlov savet: „Blagosiljajte one koji  vas progone — blagosiljajte, a ne proklinjite“ (Rimlj. 12:14). Jedan od načina da blagosiljamo protivnike jeste da se molimo za njih. Isus je u Propovedi na gori rekao: „Volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze, blagosiljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas vređaju“ (Luka 6:27, 28). Apostol Pavle je iz ličnog iskustva znao da neki progonilac može postati veran Isusov učenik i revan Jehovin sluga (Gal. 1:13-16, 23). U jednoj drugoj poslanici Pavle je rekao: „Kad nas vređaju, blagosiljamo. Kad nas progone, strpljivo podnosimo. Kad nas kleveću, odgovaramo ljubazno“ (1. Kor. 4:12, 13).

15. Koji je najbolji način da nadvladamo zlo dobrim?

¹⁵ Pravi hrišćani zato primenjuju savet koji se nalazi u poslednjem stihu 12. poglavlja poslanice Rimljanima: „Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladavaj zlo dobrim.“ Izvor zla je Satana Đavo (Jov. 8:44; 1. Jov. 5:19). Isus je u jednoj viziji rekao apostolu Jovanu da su njegova pomazana braća pobedila Satanu „Jagnjetovom krvlju i rečju svog svedočenja“ (Otkr. 12:11). To pokazuje da je najbolji način da pobedimo Satanu i da se odupremo zlom uticaju koji ima nad sadašnjim svetom da propovedamo dobru vest o Božjem Kraljevstvu.

Radovati se u nadi

16, 17. Šta smo iz 12. poglavlja Rimljanima naučili o tome (a) kako treba da živimo? (b) kako da se ponašamo u skupštini? (v) kako da se ophodimo prema ljudima koji nam se protive zbog naših verovanja?

¹⁶ Ovo kratko razmatranje 12. poglavlja Pavlove poslanice upućene hrišćanima u Rimu podsetilo nas je na mnogo toga. Videli smo da kao Jehovine sluge treba da budemo spremni da se žrtvujemo. Podstaknuti Božjim duhom mi to rado činimo jer smo se uverili da je to Božja volja. Taj duh nas podstiče da revno koristimo različite darove koje imamo. Ponizni smo i skromni dok služimo Jehovi i dajemo sve od sebe da bismo sačuvali naše hrišćansko jedinstvo. Trudimo se da budemo gostoljubivi i da delimo radosti i tuge naše braće i sestara.

¹⁷ U 12. poglavlju poslanice Rimljanima nalazimo više saveta o tome kako treba da reagujemo na protivljenje. Ne treba da vraćamo istom merom, već da uzvratimo dobrim delima. Trudimo se da koliko je god to moguće živimo u miru sa svim ljudima, pazeći da pri tom ne kršimo biblijska načela. To važi u porodičnom krugu, u skupštini, s komšijama, na poslu, u školi i u službi propovedanja. Čak i kada nailazimo na otvoreno neprijateljstvo, dajemo sve od sebe da zlo nadvladamo dobrim jer znamo da je osveta Jehovina.

18. Koja tri saveta nalazimo u Rimljanima 12:12?

¹⁸ Pročitati Rimljanima 12:12. Osim svih ovih mudrih i praktičnih saveta, Pavle nam preporučuje još tri stvari. Pošto sve ovo ne bismo mogli postići bez Jehovine pomoći, apostol nas savetuje da ’ustrajemo u molitvi‘. To će nam pomoći da ’strpljivo podnosimo nevolje‘. I na kraju, u mislima treba da se usredsredimo na budućnost koju nam je Jehova obećao i da se ’radujemo u nadi‘ da ćemo večno živeti bilo na nebu bilo na zemlji.

Za ponavljanje

• Kako treba da reagujemo na protivljenje?

• Na kojim područjima života treba da budemo mirotvorci i kako?

• Zašto ne treba da se svetimo drugima?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 8. strani]

Predrasude o Jehovinim svedocima možemo srušiti tako što ćemo pomagati svojim bližnjima

[Slika na 9. strani]

Da li se trudiš da budeš mirotvorac u skupštini?