„Neka vas duh podstiče na revnost“
„Neka vas duh podstiče na revnost“
„U poslu ne budite lenji. Neka vas duh podstiče na revnost. Robujte Jehovi“ (RIMLJ. 12:11)
1. Zašto su Izraelci prinosili životinjske žrtve i druge prinose?
JEHOVA ceni dobrovoljne žrtve koje mu njegove sluge prinose da bi time izrazile svoju ljubav prema njemu i podložnost njegovoj volji. On je u drevna vremena prihvatao različite životinjske žrtve i druge prinose. Prema Mojsijevom zakonu Izraelci su te žrtve prinosili da bi dobili oproštenje greha i da bi njima izrazili svoju zahvalnost Jehovi. On od svojih današnjih slugu ne traži da mu prinose neke propisane, doslovne žrtve. Međutim, u 12. poglavlju poslanice koju je apostol Pavle uputio hrišćanima u Rimu, on kaže da se od nas još uvek očekuje da prinosimo neke žrtve. Pogledajmo o kakvim se to žrtvama radi.
Živa žrtva
2. Kakav život vodimo kao pravi hrišćani i šta to podrazumeva?
2 Pročitati Rimljanima 12:1, 2. U prvom delu poslanice Rimljanima Pavle je jasno rekao da su pomazani hrišćani, bilo da su jevrejskog ili nejevrejskog porekla, proglašeni pravednima pred Bogom na osnovu vere, a ne na osnovu dela (Rimlj. 1:16; 3:20-24). U 12. poglavlju Pavle objašnjava da hrišćani treba da pokažu zahvalnost Jehovi svojim samopožrtvovanim načinom života. Za tako nešto je potrebno da promenimo način na koji razmišljamo. Pošto smo svi nasledili nesavršenost, podložni smo ’zakonu greha i smrti‘ (Rimlj. 8:2). Zato treba da se preobrazimo, to jest da se ’obnovimo u sili koja pokreće naš um‘, tako što ćemo iz korena promeniti svoje stavove i sklonosti (Ef. 4:23). Do takve potpune promene može doći samo uz pomoć Boga i njegovog duha. Od nas se takođe očekuje da se ozbiljno potrudimo i da ’koristimo svoj razum‘. To znači da ne smemo dozvoliti da nas „oblikuje ovaj svet“ svojim nemoralom, iskvarenom zabavom i izopačenim načinom razmišljanja (Ef. 2:1-3).
3. Zašto učestvujemo u hrišćanskim aktivnostima?
3 Pavle nas takođe poziva da ’koristimo svoj razum‘ da bismo utvrdili „šta je Božja volja — šta je dobro, ugodno i savršeno“. Zašto svakog dana čitamo Bibliju, razmišljamo o onome što smo pročitali, molimo se, idemo na sastanke i učestvujemo u propovedanju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu? Da li zato što starešine kažu da to treba da radimo? Naravno, zahvalni smo što imamo starešine koje nas povremeno podsećaju na to. Ali mi sve to radimo zato što nas sveti duh podstiče da tako pokažemo svoju iskrenu ljubav prema Jehovi. Sem toga, mi smo lično uvereni da Jehova to očekuje od nas (Zah. 4:6; Ef. 5:10). Osećamo veliku radost i zadovoljstvo kada znamo da time što živimo kao pravi hrišćani možemo ugoditi Bogu‘.
Različiti darovi
4, 5. Kako starešine treba da koriste svoje darove?
4 Pročitati Rimljanima 12:6-8, 11. Pavle kaže da „imamo različite darove, prema nezasluženoj dobroti koja nam je ukazana“. Neki od darova koje Pavle spominje, kao što su podsticanje i predvođenje, naročito se odnose na hrišćanske starešine koje to treba da ’revno čine‘.
5 Pavle kaže da ta ista revnost treba da se vidi i kada nadglednici služe kao učitelji. Izgleda da kontekst pokazuje da Pavle ovde govori o ’službi‘ koja se obavlja unutar skupštine, koja je „jedno telo“ (Rimlj. 12:4, 5). Ta služba je slična službi koja se spominje u Delima apostolskim 6:4 gde su apostoli rekli: „Mi ćemo se posvetiti molitvi i poučavanju Božjoj reči [„službi reči“, fusnota].“ Šta takva služba podrazumeva? Hrišćanske starešine koriste svoje darove da bi ojačali članove skupštine. Oni ’izvršavaju tu službu‘ kada svojom revnošću pružaju primer drugima, kada pod molitvom proučavaju i istražuju Božju Reč, kada poučavaju i služe kao pastiri. Nadglednici treba savesno da koriste svoje darove i da s radošću brinu o Božjem stadu (Rimlj. 12:7, 8; 1. Petr. 5:1-3).
6. Kako možemo primeniti savet iz Rimljanima 12:11 koji je vodeći stih ovog članka?
6 Pavle dalje kaže: „U poslu ne budite lenji. Neka vas duh podstiče na revnost. Robujte Jehovi.“ Ako primetimo da više nismo toliko revni u službi propovedanja, možda bi trebalo da preispitamo kakve su nam navike što se tiče proučavanja i da se usrdnije i češće molimo Jehovi za njegov duh koji nam može pomoći da se borimo sa sopstvenom ravnodušnošću i da ponovo budemo revni (Luka 11:9, 13; Otkr. 2:4; 3:14, 15, 19). Sveti duh je dao snagu prvim hrišćanima da „govore o veličanstvenim Božjim delima“ (Dela 2:4, 11). Taj isti duh i nas može ’podstaći na revnost‘ u službi.
Poniznost i skromnost
7. Zašto treba da budemo ponizni i skromni dok služimo Jehovi?
7 Pročitati Rimljanima 12:3, 16. Darove koje imamo dobili smo zahvaljujući Jehovinoj „nezasluženoj dobroti“. Pavle je na jednom drugom mestu rekao da „naša sposobnost dolazi od Boga“ (2. Kor. 3:5). Zato ne treba da se hvalimo. Treba ponizno da priznamo da je svaki uspeh koji u službi možda imamo rezultat Božjeg blagoslova, a ne naših sposobnosti (1. Kor. 3:6, 7). Pavle je u skladu s tim rekao: „Kažem svakome među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli.“ Neophodno je da imamo samopoštovanje i da nalazimo radost i zadovoljstvo u službi Jehovi. Međutim, ako smo ponizni i svesni svojih granica nećemo biti samouvereni, već ćemo imati razumno mišljenje o sebi.
8. Kako možemo izbeći da ’sami sebe smatramo razboritima‘?
8 Bilo bi glupo da se hvalimo svojim uspesima jer je ’Bog taj koji daje da raste‘ (1. Kor. 3:7). Pavle kaže da je Bog svakom članu skupštine dao neku ’meru vere‘ (Rimlj. 12:3, dr Lujo Bakotić). Umesto da sebe smatramo boljim od drugih treba da cenimo ono što drugi čine u skladu s merom vere koju imaju. Pavle dalje kaže: „O drugima mislite onako kako mislite i o sebi.“ U jednoj drugoj poslanici Pavle nam kaže: „Ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe“ (Fil. 2:3). Zaista je potrebna poniznost i svestan trud kako bismo uvek imali na umu da su sva naša braća i sestre u nečemu bolji od nas. Poniznost će nas sprečiti da ’sami sebe smatramo razboritima‘. Premda zbog nekog vida posebne službe neki mogu biti u centru pažnje, svi će naći veliku radost u izvršavanju neznatnih zadataka koji kod ljudi često prolaze nezapaženo (1. Petr. 5:5).
Jedinstvo u skupštini
9. Zašto je Pavle duhom rođene hrišćane uporedio sa udovima tela?
9 Pročitati Rimljanima 12:4, 5, 9, 10. Pavle je pomazane hrišćane uporedio sa udovima tela čija je glava, to jest Poglavar, Hrist i koje zato skladno funkcioniše (Kol. 1:18). On je podsetio duhom rođene hrišćane da telo ima mnogo udova koji imaju različite funkcije i da ’iako ih je mnogo, oni su jedno telo u jedinstvu s Hristom‘. Pavle se na sličan način obratio pomazanim hrišćanima u Efesu: „U svemu ljubavlju uzrastimo do zrelosti da budemo poput njega koji je poglavar, a to je Hrist. Od njega celo telo — kome su svi delovi skladno sastavljeni i složno rade, jer svaki zglob koji ih povezuje ispunjava svoju svrhu kako bi svaki pojedini ud mogao primereno da deluje — doprinosi svom rastu na izgradnju samoga sebe u ljubavi“ (Ef. 4:15, 16).
10. Čiji autoritet „druge ovce“ treba da poštuju?
10 Premda „druge ovce“ ne sačinjavaju Hristovo simbolično telo, one ipak mogu mnogo toga naučiti iz ovog poređenja (Jov. 10:16). Pavle kaže da je Jehova ’sve podložio Hristu pod noge i učinio ga poglavarem nad svim za dobro skupštine‘ (Ef. 1:22). Danas to „sve“ nad čim je Jehova postavio svog sina za Poglavara podrazumeva i druge ovce. One takođe spadaju u ’imanje‘ koje je Hrist poverio svom ’vernom i razboritom robu‘ (Mat. 24:45-47). Zato oni koji se nadaju životu na zemlji treba da priznaju Hrista za svog Poglavara i da budu podložni vernom i razboritom robu i njegovom Vodećem telu, kao i ljudima koji su postavljeni za nadglednike u skupštinama (Jevr. 13:7, 17). To doprinosi jedinstvu u skupštini.
11. Na čemu se zasniva naše jedinstvo i koje je još savete Pavle dao?
11 Takvo jedinstvo se zasniva na ljubavi koja nas „savršeno povezuje“ (Kol. 3:14). U 12. poglavlju poslanice Rimljanima Pavle to naglašava kad kaže da naša ljubav ne sme biti „licemerna“ i da „bratskom ljubavlju“ treba da ’srdačno volimo jedni druge‘. To vodi do uzajamnog poštovanja. Apostol Pavle kaže: „Prednjačite u iskazivanju poštovanja jedni drugima.“ Naravno, ljubav ne smemo mešati sa sentimentalnošću. Treba da učinimo sve što možemo da bi skupština ostala čista. Kada je dao ovaj savet o ljubavi, Pavle je još rekao: „Mrzite zlo, držite se dobra.“
Gostoljubivost
12. Šta od prvih hrišćana u Makedoniji možemo naučiti o pomaganju drugima?
12 Pročitati Rimljanima 12:13. Ljubav prema braći će nas podstaći da ’delimo sa svetima prema njihovim potrebama‘ i u skladu s našim mogućnostima. Čak i ako smo siromašni, ono što imamo možemo deliti s drugima. Pavle je o hrišćanskim skupštinama u Makedoniji napisao: „Premda su bile u poteškoćama jer su doživele velike kušnje, obilovale su radošću, pa je njihovo krajnje siromaštvo urodilo bogatstvom darežljivosti. Jer mogu posvedočiti da su davali prema svojim mogućnostima, a i preko svojih mogućnosti. Jer oni su nas sami usrdno molili i preklinjali da im omogućimo da prilože svoj velikodušni dar i da učestvuju u prikupljanju pomoći za svete [u Judeji]“ (2. Kor. 8:2-4). Hrišćani u Makedoniji su bili velikodušni iako su bili siromašni. Bila im je čast da ono što imaju podele sa svojom braćom u Judeji.
13. Šta znači biti gostoljubiv?
13 Izraz „budite gostoljubivi“ je prevod grčke reči koja ukazuje na preuzimanje inicijative. U jednom prevodu taj izraz glasi „tražite prilike da budete gostoljubivi“ (The New Jerusalem Bible). Gostoljubivost ponekad pokazujemo tako što nekoga pozovemo na ručak, i to je za svaku pohvalu ako se radi iz ljubavi. Ali ako malo razmislimo videćemo da ima još mnogo načina da budemo gostoljubivi. Na primer, ako zbog finansijske situacije ili lošeg zdravlja ne možemo druge pozvati na ručak, možemo ih pozvati na kafu ili čaj, što je svakako izraz gostoljubivosti.
14. (a) Od kojih se reči sastoji grčka reč prevedena kao „gostoljubivost“? (b) Kako u službi propovedanja možemo pokazati da smo zainteresovani za strance?
14 Gostoljubivost je i odraz našeg stava. Grčka reč koja je prevedena kao „gostoljubivost“ sastoji se od dve reči koje znače „ljubav“ i „stranac“. Kako gledamo na strance? Naša braća i sestre koji se trude da nauče neki drugi jezik da bi dobru vest propovedali strancima koji su se doselili na područje njihove skupštine zaista se mogu smatrati gostoljubivima. Naravno, mnogi od nas nisu u situaciji da uče neki strani jezik. Pa ipak, svi možemo pomagati strancima ako koristimo brošuricu Dobra vest za ljude iz svih naroda, u kojoj se nalazi biblijska poruka na mnogim jezicima. Da li si već imao priliku da koristiš ovu brošuricu u službi propovedanja?
Saosećanje
15. Kako nam Isusov primer pomaže da primenimo savet iz Rimljanima 12:15?
15 Pročitati Rimljanima 12:15. Savet koji je Pavle dao u ovom stihu može se sažeti u dve reči: Budimo saosećajni. Treba da naučimo da razumemo i čak da delimo osećanja drugih, bilo da su u pitanju radost ili tuga. Ako smo ispunjeni svetim duhom, videće se da s drugima možemo da delimo njihovu radost ili tugu. „Sveti duh je ispunio Isusa radošću“ kada su se sedamdesetorica njegovih učenika vratili iz propovedanja i radosno mu ispričali šta su sve doživeli (Luka 10:17-21). On se radovao s njima. Jednom drugom prilikom je ’plakao s onima koji su plakali‘ kada je njegov prijatelj Lazar umro (Jov. 11:32-35).
16. Kako možemo pokazati saosećanje i ko to naročito treba da radi?
16 I mi želimo da poput Isusa budemo saosećajni. Kada se naša braća i sestre raduju, i mi ćemo se radovati s njima. Isto tako ćemo biti saosećajni kada naša braća i sestre pate ili su tužni. Možda će im biti lakše ako ih zaista saosećajno saslušamo. Nekad ćemo možda biti dirnuti do suza (1. Petr. 1:22). Naročito starešine treba da primenjuju ovaj Pavlov savet.
17. Šta smo do sada naučili iz 12. poglavlja poslanice Rimljanima i o čemu će biti reči u sledećem članku?
17 Stihovi koje smo do sada razmotrili iz 12. poglavlja poslanice Rimljanima pružili su nam savete koje možemo primeniti u svom životu, kao i u odnosima s braćom i sestrama. U sledećem članku ćemo razmotriti preostale stihove iz ovog poglavlja koji govore o tome kakav stav treba da imamo prema ljudima van skupštine, uključujući i one koji nam se protive i koji nas progone.
Za ponavljanje
• Po čemu se vidi da nas „duh podstiče na revnost“?
• Zašto treba da budemo ponizni i skromni dok služimo Bogu?
• Kako možemo pokazati da s našom braćom i sestrama delimo njihove radosti i tuge?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 4. strani]
Zašto učestvujemo u ovim hrišćanskim aktivnostima?
[Slika na 6. strani]
Kako svako od nas može pomoći strancima da čuju dobru vest o Kraljevstvu?