Šta naše molitve govore o nama?
Šta naše molitve govore o nama?
„Ti si onaj koji sluša molitve, k tebi svaki čovek prilazi“ (PS. 65:2)
1, 2. Zašto Božje sluge mogu s pouzdanjem upućivati molitve Jehovi?
JEHOVA se nikada ne oglušuje o molbe svojih vernih slugu. Možemo biti uvereni da nas on sluša. Čak i kada bi se milioni Jehovinih svedoka molili Bogu u isto vreme, niko od njih ne bi dobio „signal da je veza zauzeta“.
2 Sa uverenjem da Bog čuje njegove molbe, David je u jednom psalmu rekao: „Ti si onaj koji sluša molitve, k tebi svaki čovek prilazi“ (Ps. 65:2). Davidove molitve su bile uslišene zato što je verno služio Jehovi. Dobro je da se pitamo: ’Da li moje molitve pokazuju da se uzdam u Jehovu i da mi je služenje njemu na prvom mestu u životu? Šta moje molitve govore o meni?‘
Obratimo se Jehovi ponizno
3, 4. (a) S kakvim stavom treba da se obraćamo Jehovi? (b) Šta treba da učinimo ako nas muče „nespokojne misli“ zbog nekog ozbiljnog greha?
3 Ako želimo da naše molitve budu uslišene, moramo se ponizno obratiti Bogu (Ps. 138:6). Treba da molimo Jehovu da nas ispita, kao što je to učinio David kada je rekao: „Pronikni u mene, Bože, i upoznaj srce moje. Ispitaj me i vidi nespokojne misli moje, i vidi ima li u meni nešto što me na put boli navodi, i vodi me putem večnim“ (Ps. 139:23, 24). Pored toga što se molimo, takođe treba da pokažemo želju da nas Bog ispita i da slušamo savete iz njegove Reči. Jehova nas može voditi „putem večnim“, pomažući nam da ostanemo na putu koji vodi u beskrajan život.
4 Šta da učinimo ako nas muče „nespokojne misli“ zbog nekog ozbiljnog greha? (Pročitati Psalam 32:1-5.) Potiskivanje griže savesti može nas potpuno iscrpsti, baš kao što letnja žega crpe vlagu iz drveta. Zbog greha koji je počinio, David je izgubio radost i verovatno se razboleo. Ali osetio je ogromno olakšanje nakon što je priznao Bogu svoj greh! Zamisli koliko je David bio srećan kada mu je Jehova ’oprostio prestup‘. Iako priznanje greha Bogu donosi olakšanje, da bi osoba obnovila duhovno zdravlje potrebna joj je i pomoć hrišćanskih starešina (Posl. 28:13; Jak. 5:13-16).
Usrdno se molimo i zahvaljujmo Bogu
5. Šta da uradimo ako smo ozbiljno zabrinuti zbog nečega?
5 Ako smo ozbiljno zabrinuti zbog nečega, treba da poslušamo Pavlov savet: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Bogu“ (Fil. 4:6). „Usrdno moliti“ znači „ponizno uputiti molbu“. Treba da preklinjemo Jehovu za pomoć i vođstvo, naročito kada se nalazimo u opasnosti ili se suočavamo s progonstvom.
6, 7. Zbog čega u svoje molitve treba da uključimo i zahvaljivanje?
6 Međutim, ako se molimo samo kada nam je nešto potrebno, šta to otkriva o našim motivima? Pavle je rekao da svoje molbe Bogu treba da iznesemo „sa zahvaljivanjem“. Nema sumnje da imamo razloga da pokažemo istu zahvalnost kao David koji je rekao: „Tebi, Jehova, pripada veličanstvo i moć i lepota i uzvišenost i čast, jer je tvoje sve što je na nebu i na zemlji. Tebi, Jehova, pripada kraljevstvo, ti si uzvišen kao poglavar nad svima... Zato ti sada zahvaljujemo, Bože naš, i hvalimo divno ime tvoje“ (1. Let. 29:11-13).
7 Isus je zahvaljivao Bogu za hranu, a tokom Gospodove večere je u molitvi zahvalio za hleb i vino (Mat. 15:36; Mar. 14:22, 23). I mi treba da postupamo na isti način, kao i da ’zahvaljujemo Jehovi za čudesna dela koja je učinio za sinove ljudske‘, za „pravedne zakone“ koje nam je dao i za njegovu reč, to jest poruku zapisanu u Svetom pismu (Ps. 107:15; 119:62, 105).
Molimo se za druge
8, 9. Zašto treba da se molimo za suhrišćane?
8 Mi se bez sumnje molimo za sebe, ali u svoje molitve treba da uključimo i druge — čak i hrišćane koje nismo lično upoznali. Premda nije poznavao sve suvernike u Kolosima, apostol Pavle je napisao: „Zahvaljujemo Bogu, Ocu našeg Gospoda Isusa Hrista, uvek kad se molimo za vas, jer smo čuli za vašu veru u Hrista Isusa i za ljubav koju imate prema svima svetima“ (Kol. 1:3, 4). On se takođe molio za hrišćane u Solunu (2. Sol. 1:11, 12). Takve molitve govore mnogo o nama i o našem stavu prema braći i sestrama.
9 Kada se molimo za pomazane hrišćane i za njihove saradnike, „druge ovce“, pokazujemo da smo zainteresovani za dobrobit Božje organizacije (Jov. 10:16). Pavle je zamolio suvernike da se mole za njega, ’da mu Bog pomogne da obznani svetu tajnu dobre vesti‘ (Ef. 6:17-20). Da li upućujemo takve molbe za druge hrišćane?
10. Kako na nas može uticati to što se molimo za druge?
10 Ukoliko se molimo za druge, naš stav prema njima se može promeniti. Ako se molimo za nekoga ko nam se ne dopada, naša osećanja prema njemu će verovatno postati drugačija (1. Jov. 4:20, 21). Takve molitve imaju pozitivan uticaj i jačaju jedinstvo među braćom. Takođe pružaju dokaz da imamo ljubav poput Hristove (Jov. 13:34, 35). Ta osobina je deo ploda Božjeg duha. Da li se molimo Jehovi za sveti duh i za pomoć da pokazujemo njegov plod — ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost i samosavladavanje? (Luka 11:13; Gal. 5:22, 23). Ako to činimo, naše reči i dela će pokazati da hodimo i živimo po duhu. (Pročitati Galatima 5:16, 25.)
11. Zašto se može reći da je ispravno zamoliti druge da se mole za nas?
11 Ako saznamo da su naša deca u iskušenju da varaju na testovima u školi, treba da se molimo za njih i da koristimo Sveto pismo kako bismo im pomogli da postupaju pošteno i ne učine nešto neispravno. Pavle je rekao hrišćanima u Korintu: „Molimo se Bogu da ne učinite nikakvo zlo“ (2. Kor. 13:7). Takve ponizne molitve su ugodne Jehovi i pokazuju da smo dobre osobe. (Pročitati Poslovice 15:8.) Takođe možemo zamoliti druge da se mole za nas, što je činio i apostol Pavle. „Molite se za nas“, napisao je on, „jer smo uvereni da imamo čistu savest, jer u svemu želimo da pošteno postupamo“ (Jevr. 13:18).
Šta još otkrivaju naše molitve
12. Šta treba da budu glavna obeležja naših molitvi?
12 Da li se iz naših molitvi vidi da smo srećni i revni Jehovini svedoci? Da li u njima najveću važnost pridajemo vršenju Božje volje, propovedanju poruke o Kraljevstvu, potvrđivanju Jehovinog prava da bude Vrhovni Vladar i posvećenju njegovog imena? To treba da budu glavna obeležja naših molitvi, po uzoru na Isusovu molitvu Očenaš koja počinje rečima: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje. Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Mat. 6:9, 10).
13, 14. Šta naše molitve otkrivaju o nama?
13 Kada se molimo Bogu, do izražaja dolaze naši motivi, interesovanja i želje. Jehova zna kakvi smo zaista kao osobe. U Poslovicama 17:3 piše: „Topionica je za srebro i peć je za zlato, a srca Jehova ispituje.“ Bog vidi šta nam je u srcu (1. Sam. 16:7). On zna kakav je naš stav prema sastancima, službi propovedanja i našoj duhovnoj braći i sestrama. Svestan je toga šta mislimo o Hristovoj „braći“ (Mat. 25:40). Jehova zna da li nam je zaista stalo do onoga za šta se molimo ili samo ponavljamo iste reči. „Kad se molite“, rekao je Isus, „ne govorite uvek jedno te isto, kao što to rade neznabošci, jer oni [pogrešno] misle da će biti uslišeni zato što koriste mnogo reči“ (Mat. 6:7).
14 Ono što kažemo u molitvi takođe otkriva koliko se oslanjamo na Boga. David je rekao Jehovi: „Ti [si] utočište moje, jaka kula pred licem neprijatelja. Biću gost u šatoru tvome doveka, utočište ću naći pod zaštitom krila tvojih“ (Ps. 61:3, 4). Kada Bog simbolično govoreći ’razapne svoj šator nad nama‘, osećamo se bezbedno jer on brine o nama i štiti nas (Otkr. 7:15). Divno je što se možemo moliti Jehovi sa uverenjem da je on ’na našoj strani‘, na kakav god ispit vere da naiđemo! (Pročitati Psalam 118:5-9.)
15, 16. Šta molitve mogu pokazati o našoj težnji za većim odgovornostima u skupštini?
15 Iskrena molitva Jehovi u pogledu naših motiva može nam pomoći da ih sagledamo u pravom svetlu. Primera radi, da li težimo za odgovornom službom među Božjim narodom zato što ponizno želimo da pomažemo drugima i pružimo maksimum u delu propovedanja i u skupštini? Ili je možda u pitanju želja ’da budemo prvi‘ ili čak da ’gospodarimo‘ nad drugima? Među Jehovinim narodom ne bi trebalo da bude tako. (Pročitati 3. Jovanovu 9, 10; Luku 22:24-27.) Iskrena molitva Jehovi Bogu može razotkriti pogrešne želje i pomoći nam da se promenimo pre nego što se one duboko ukorene.
16 Neke hrišćanske supruge bi veoma volele da njihovi muževi postanu sluge pomoćnici a kasnije možda i nadglednici, to jest starešine. Kada tu želju izraze u svojim molitvama, one treba da postupaju u skladu s njima, nastojeći da se uzorno ponašaju. To je važno, jer govor i ponašanje članova porodice nekog brata utiču na to kako će drugi u skupštini gledati na njega.
Zastupanje drugih u javnim molitvama
17. Zašto je dobro da smo sami kada upućujemo lične molitve?
17 Isus se često povlačio na osamljena mesta da bi se molio svom Ocu (Mat. 14:13; Luka 5:16; 6:12). I nama je ponekad potrebna samoća. Molitve koje izgovaramo kada smo sami i u miru verovatno će voditi do odluka koje će biti ugodne Jehovi i pomoći nam da ostanemo jaki u veri. Međutim, Isus se takođe molio u javnosti i dobro je da osmotrimo kakvo ponašanje je prikladno u takvim prilikama.
18. Šta braća treba da imaju na umu kada zastupaju skupštinu u javnoj molitvi?
18 Na našim sastancima, verna braća zastupaju skupštinu u javnoj molitvi (1. Tim. 2:8). Na kraju takve molitve suvernici treba da kažu „amin“, što znači „neka bude tako“. Međutim, da bi to učinili, oni se moraju slagati sa onim što je rečeno. U Isusovoj molitvi Očenaš nema ničega što bi nekoga uznemirilo ili uvredilo (Luka 11:2-4). Osim toga, on nije pojedinačno spomenuo potrebe ili probleme svih prisutnih. Ono što pogađa nas ili druge prikladna je tema za lične, a ne za javne molitve. U molitvama u kojima zastupamo druge ne treba da iznosimo poverljive stvari.
19. Kako treba da se ponašamo tokom javne molitve?
19 Dok slušamo javnu molitvu, treba da pokažemo duboko poštovanje i strah pred Bogom (1. Petr. 2:17). Postoji odgovarajuće vreme i mesto za neke postupke koji ne bi bili prikladni na hrišćanskim sastancima (Prop. 3:1). Primera radi, pretpostavimo da više osoba želi da se drži za ruke tokom javne molitve. To bi moglo skretati pažnju ili zasmetati drugima, uključujući i one koji ne dele naša verovanja. Neki supružnici se tokom javne molitve mogu diskretno držati za ruke ali, ako bi bili zagrljeni, oni koji to vide mogli bi steći utisak da je tom bračnom paru njihova veza važnija od toga da odaju čast Jehovi. Stoga pokažimo duboko poštovanje tako što ćemo ’sve činiti na Božju slavu‘ i izbegavati ponašanje koje bi drugima moglo odvlačiti pažnju, neprijatno ih iznenaditi ili navesti na spoticanje (1. Kor. 10:31, 32; 2. Kor. 6:3).
Za šta da molimo?
20. Kako bi objasnio smisao reči iz Rimljanima 8:26, 27?
20 Ponekad se može dogoditi da ne znamo šta da kažemo u molitvi. „Ne znamo za šta da molimo kad treba da se molimo“, napisao je Pavle, „ali se [sveti] duh zauzima za nas kad u molitvi ne možemo ni izreći svoje uzdisaje. A [Bog] koji istražuje srca zna na šta ukazuje duh“ (Rimlj. 8:26, 27). U Svetom pismu se nalaze mnoge molitve koje su zapisane pod Jehovinim vođstvom. On prihvata te nadahnute molbe kao da su naše vlastite i odgovara na njih. Bog nas poznaje i zna na šta ukazuju reči koje su pisci Biblije zabeležili pod vođstvom njegovog duha. Jehova uslišava naše usrdne molitve kada se duh „zauzima“ ili posreduje za nas. Osim toga, što bolje poznajemo Božju Reč, biće nam lakše da se setimo onoga za šta treba da molimo.
21. Šta ćemo osmotriti u sledećem članku?
21 Kao što smo videli, naše molitve mnogo govore o nama. Na primer, one mogu pokazati koliko nam je Jehova blizak i koliko dobro poznajemo njegovu Reč (Jak. 4:8). U sledećem članku ćemo osmotriti neke molitve koje su zabeležene u Bibliji. Kako osmatranje tih zapisa može uticati na naše molitve Bogu?
Kako bi odgovorio?
• Kakav stav treba da imamo kada se molimo Jehovi?
• Zašto treba da se molimo za suvernike?
• Šta naše molitve otkrivaju o nama i našim motivima?
• Kako treba da se ponašamo tokom javne molitve?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 4. strani]
Da li redovno zahvaljuješ i upućuješ hvale Jehovi?
[Slika na 6. strani]
Naše ponašanje tokom javne molitve treba uvek da bude na čast Jehovi