Pokazujmo lepe manire kao Božje sluge

„Ugledajte [se] na Boga“ (EF. 5:1)

1, 2. (a) Zašto je važno imati lepe manire? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

 „LEPI maniri nikad ne idu na godišnji odmor. Učtivost je uvek i na svakom mestu dobrodošla“, napisala je Su Foks, stručnjak u oblasti lepog ponašanja. Kad ljudima pređe u naviku da budu ljubazni, problemi s drugima se svode na minimum i često nestaju. S druge strane, neuljudno ponašanje vodi do sukoba, ogorčenosti i tuge.

² Lepi maniri su uobičajeni među pravim hrišćanima. Pa ipak, moramo paziti da ne poprimimo loše manire koji su uobičajeni u današnjem svetu. Pogledajmo kako nas primenjivanje biblijskih načela što se tiče učtivosti može zaštititi od toga i kako može privući ljude obožavanju istinitog Boga. Da bismo razumeli šta su to lepi maniri, pogledajmo primer Jehove Boga i njegovog Sina.

 Jehova i njegov Sin — uzori učtivosti

3. Kakav je primer Jehova Bog što se tiče učtivosti?

³ Jehova Bog je savršen primer učtivosti. Iako je Vladar čitavog svemira, prema ljudima se ophodi veoma ljubazno i s poštovanjem. Kada se obraćao i Avrahamu i Mojsiju, Jehova je koristio hebrejski izraz koji se često prevodi sa „molim te“ (Post. 13:14; Izl. 4:6). Jehova je „milosrdan i milostiv, spor na gnev i pun dobrote i istine“ čak i kada njegove sluge u nečemu pogreše (Ps. 86:15). On je sušta suprotnost ljudima koji se razbesne kad drugi ne ispune njihova očekivanja.

4. Kako se možemo ugledati na Jehovu kad nam se drugi obraćaju?

⁴ Dobri maniri Jehove Boga vide se i u tome kako sluša ljude koji mu se obraćaju. Jehova je strpljivo odgovorio na sva pitanja koja je Avraham postavio za ljude iz Sodoma (Post. 18:23-32). Nije smatrao da Avraham traći njegovo vreme. Jehova sluša molitve svojih slugu i vapaje grešnika koji se kaju. (Pročitati Psalam 51:11, 17.) Zar ne bi trebalo da se ugledamo na Jehovu tako što ćemo slušati one koji nam se obraćaju?

5. Kako naš trud da budemo učtivi poput Isusa može poboljšati naše odnose s drugima?

⁵ Jedna od mnogih stvari koje je Isus Hrist naučio od svog Oca jeste i to da bude učtiv. Isus je uvek bio strpljiv i ljubazan iako mu je služba ponekad oduzimala mnogo vremena i snage. Bio je spreman da pomogne gubavima, slepima koji su morali da prose i drugima kojima je bila neophodna pomoć. Nije ih ignorisao iako su dolazili bez najave. Često je prekidao ono što je radio da bi pomogao nekome ko je bio vidno uznemiren. Bio je posebno obziran prema onima koji su iskazivali veru u njega (Mar. 5:30-34; Luka 18:35-41). Mi kao pravi hrišćani sledimo Isusov primer tako što smo ljubazni i predusretljivi. To ne prolazi nezapaženo kod naših rođaka, komšija i drugih ljudi. Sem toga, takvo ponašanje slavi Jehovu, a nas čini srećnima.

6. Kakav je primer Isus ostavio što se tiče srdačnosti?

⁶ Isus je pokazivao poštovanje prema ljudima tako što im se obraćao po imenu. Da li su judejske verske vođe to radile? Nisu. Oni su smatrali da su ljudi koji ne poznaju Zakon ’proklet narod‘ i tako su se i ponašali prema njima (Jov. 7:49). Ali Božji Sin nije bio takav. Oslovljavao je po imenu Martu, Mariju, Zakheja i mnoge druge (Luka 10:41, 42; 19:5). Premda pravila ponašanja i okolnosti određuju kako ćemo se danas obraćati ljudima, Jehovine sluge se trude da budu srdačne prema drugima. * Ne žele da ih klasne razlike sprečavaju da pokazuju poštovanje koje njihovi suvernici i drugi ljudi zaslužuju. (Pročitati Jakova 2:1-4.)

7. Kako nam biblijska načela pomažu da budemo učtivi prema drugima gde god da živimo?

⁷ Jehova Bog i njegov Sin svojom učtivošću pokazuju da poštuju dostojanstvo ljudi iz svih naroda i privlače one koji imaju ispravan stav prema istini. Naravno, ono što se smatra lepim manirima u jednoj zemlji ne mora biti tako i u nekoj drugoj. Zato se nećemo voditi nekim striktnim nizom pravila ponašanja, već ćemo dozvoliti da nam biblijska načela pomognu da budemo prilagodljivi dok se trudimo da pokažemo poštovanje prema ljudima gde god da živimo. Pogledajmo kako učtivost utiče na naš uspeh u službi propovedanja.

 Pozdravljajmo ljude i razgovarajmo s njima

8, 9. (a) Koja navika se može protumačiti kao neučtivost? (b) Zašto treba da dozvolimo da Isusove reči zabeležene u Mateju 5:47 utiču na to kako se ophodimo prema ljudima?

⁸ U današnjem užurbanom svetu ljudi često bez pozdrava prolaze jedni pored drugih. Naravno, niko ne očekuje da se javimo svakome pored koga prođemo na ulici. Međutim, u mnogim drugim situacijama je prikladno i poželjno da se javimo ljudima. Da li imaš takav običaj? Ili često prolaziš pored drugih bez osmeha ili prijatne reči? Čovek nesvesno može stvoriti naviku koja je u stvari odraz neučtivosti.

⁹ Isus nas je opomenuo sledećim rečima: „Ako pozdravljate samo svoju braću, šta to naročito činite? Zar to isto ne rade i neznabošci?“ (Mat. 5:47). Stručni savetnik Donald Vajs je napisao: „Ljudima smeta kad drugi gledaju kroz njih ili kada ih ne primećuju. Jednostavno nema izgovora kojim bismo mogli da se opravdamo pred onim koga smo ignorisali. Recept je jednostavan: Javljajte se ljudima, pričajte s njima.“ Ako nismo rezervisani ili hladni, imaćemo više uspeha u kontaktu s ljudima.

10. Kako nam lepi maniri pomažu da budemo uspešni u službi propovedanja? (Videti okvir „Započnimo razgovor srdačnim osmehom“.)

¹⁰ Pogledajmo primer Toma i Kerol, bračnog para koji živi u jednom gradu na severu Sjedinjenih Država. Oni su se potrudili da prijatni razgovori s ljudima koje sreću budu deo njihove službe. Kako im to uspeva? Ukazujući na stih iz Jakova 3:18, Tom kaže: „Trudimo se da budemo ljubazni i opušteni s ljudima. Prilazimo onima koji su ispred svoje kuće ili napolju nešto rade. Osmehnemo im se i poželimo dobar dan. Pričamo s njima o onome što ih interesuje — o njihovoj deci, kući, psima, poslu. S vremenom nas smatraju svojim prijateljima.“ Kerol dodaje: „Neki drugi put im se predstavimo i pitamo kako se oni zovu. Kažemo im šta radimo u tom kraju ali ne dužimo razgovor. Na kraju možemo da im svedočimo.“ Tom i Kerol su stekli poverenje mnogih ljudi koje sreću. Dosta njih je uzelo naše publikacije, a  neki su se malo više zainteresovali za istinu.

Budimo ljubazni i u neprijatnim situacijama

11, 12. Zašto treba da računamo na neprijatnosti u službi propovedanja i kako treba da reagujemo na to?

¹¹ Ponekad su ljudi neprijatni prema nama kad im propovedamo dobru vest. Mi to i očekujemo jer je Isus Hrist upozorio svoje učenike: „Ako su progonili mene, progoniće i vas“ (Jov. 15:20). Ali ništa nećemo postići ako im vratimo istom merom. Kako onda treba da reagujemo? Apostol Petar je napisao: „Neka Hrist kao Gospod bude svet u vašem srcu i budite uvek spremni za odbranu pred svakim ko od vas traži obrazloženje nade koja je u vama, ali činite to s blagošću i dubokim poštovanjem“ (1. Petr. 3:15). Možda će oni koji nas vređaju malo smekšati ako smo ljubazni i ako reagujemo blago i s poštovanjem (Titu 2:7, 8).

¹² Da li se možemo pripremiti da na negativne komentare reagujemo onako kako bi Bog to želeo? Možemo. Pavle je dao sledeći savet: „Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena, da biste znali svakome da odgovorite kako treba“ (Kol. 4:6). Ako imamo naviku da se ljubazno ophodimo prema članovima porodice, drugovima u školi, saradnicima na poslu, braći i sestrama u skupštini i ljudima u komšiluku, to će nam pomoći da se pripremimo da na ruganje i uvrede reagujemo na način dostojan jednog Jehovinog sluge. (Pročitati Rimljanima 12:17-21.)

13. Ispričaj kako ljubaznost može smekšati protivnike.

¹³ Pokazivanje lepih manira u neprijatnim situacijama donosi dobre rezultate. Na primer, jednom našem bratu u Japanu su se u službi propovedanja rugali jedan stanar i njegov gost. Ali brat je ipak bio ljubazan i kulturno je otišao. Dok je dalje propovedao na tom području, primetio je da ga čovek koji je bio gost u onoj kući posmatra sa izvesne daljine. Kada mu je brat prišao, taj čovek je rekao: „Izvinite zbog onoga što se desilo. Primetio sam da ste ostali  nasmejani iako smo bili neljubazni prema vama. Šta treba da radim da bih i ja bio takav?“ Pošto je taj čovek ostao bez posla i nedavno mu je umrla majka, izgubio je svaku nadu da će opet biti srećan. Naš brat mu je ponudio da proučava Bibliju, što je on i prihvatio. Ubrzo je proučavao dva puta nedeljno.

Najbolji način da se steknu lepi maniri

14, 15. Kako su Jehovine sluge u biblijsko vreme vaspitavale svoju decu?

¹⁴ U biblijsko vreme bogobojazni roditelji su se trudili da kod kuće nauče svoju decu da budu ljubazna. U Postanku 22:7 možemo videti kako su Avraham i njegov sin Isak ljubazno razgovarali jedan s drugim. I kod Josifa se videlo da su ga roditelji lepo vaspitali. Dok se nalazio u zatvoru bio je učtiv čak i prema drugim zatvorenicima (Post. 40:8, 14). Po tome kako se obratio faraonu vidi se da je znao kako se razgovara sa osobama na visokom položaju (Post. 41:16, 33, 34).

¹⁵ Jedna od Deset zapovesti koje su Izraelci dobili bila je i sledeća: „Poštuj svog oca i svoju majku da ti se produže dani na zemlji koju ti daje Jehova, tvoj Bog“ (Izl. 20:12). Deca su dobrim manirima kod kuće pokazivala da poštuju svoje roditelje. Jeftajeva ćerka je pokazala izvanredno poštovanje prema svom ocu kada je pristala da ispuni njegov zavet koji je od nje iziskivao veliku žrtvu (Sud. 11:35-40).

16-18. (a) Kako decu možemo naučiti lepim manirima? (b) Koje su neke koristi od toga?

¹⁶ Veoma je važno vaspitavati decu da budu učtiva. Da bi izrasli u ljude koji znaju da se lepo ponašaju, mladi treba da nauče kako da se pozdravljaju s drugima, kako da se javljaju na telefon i kako da se ponašaju za stolom. Treba im pomoći da razumeju zašto treba pridržati vrata drugima, biti ljubazan prema starijima i bolesnima i pomoći onima koji nose nešto teško. Treba da shvate zašto je važno iskreno reći „molim vas“, „izvolite“, „hvala“, „nema na čemu“ i „izvinite“.

¹⁷ Naučiti decu tome ne bi trebalo da bude teško. Najbolje je da im pružimo dobar primer. Dvadesetpetogodišnji Kurt priča kako su on i trojica njegove braće naučili da budu ljubazni: „Gledali smo kako mama i tata međusobno ljubazno razgovaraju i kako su prema drugima strpljivi i obzirni. Tata me je u Dvorani Kraljevstva pre i posle sastanka  vodio sa sobom da razgovaramo sa starijom braćom i sestrama. Čuo sam kako se pozdravlja s njima i video sam kakvo poštovanje ima prema njima.“ On još kaže: „S vremenom sam počeo da se ponašam kao on. Prešlo mi je u naviku da budem učtiv prema ljudima. To više nije nešto što moram da radim, već nešto što želim da radim.“

¹⁸ Šta će se verovatno desiti ako roditelji uče svoju decu lepim manirima? Deca će naučiti kako da sklapaju prijateljstva i da budu u dobrim odnosima s drugima. Znaće kako da dobro sarađuju s poslodavcima i kolegama. Sem toga, deca koja su učtiva i lepo vaspitana doneće svojim roditeljima radost i zadovoljstvo. (Pročitati Poslovice 23:24, 25.)

Lepi maniri nas čine drugačijima od ovog sveta

19, 20. Zašto treba da čvrsto rešimo da se ugledamo na Jehovu i njegovog Sina?

¹⁹ „Ugledajte [se] na Boga, kao njegova voljena deca“, napisao je Pavle (Ef. 5:1). Ako želimo da se ugledamo na Jehovu Boga i njegovog Sina treba da primenjujemo biblijska načela, između ostalih i ona koja su razmotrena u ovom članku. Tako nećemo biti licemerno ljubazni samo da bismo stekli nečiju naklonost ili da bismo izvukli neku korist (Juda 16).

²⁰ U poslednjim danima svog zlog vladanja, Satana je rešio da uništi merila lepog ponašanja koja je Jehova postavio. Ali Đavo neće uspeti da uništi dobre manire kod pravih hrišćana. Budimo odlučni da budemo učtivi poput našeg Boga Jehove i njegovog Sina. Tada će naše reči i ponašanje uvek odudarati od ponašanja onih koji ne žele da budu učtivi. Tako ćemo doneti hvalu našem Bogu Jehovi i privući ćemo iskrene ljude obožavanju istinitog Boga.

[Fusnota]

Da li se sećaš?

• Šta možemo naučiti od Jehove i njegovog Sina o pokazivanju lepih manira?

• Zašto naša srdačnost prema ljudima pruža dobru sliku o nama kao pravim hrišćanima?

• Kako učtivost doprinosi našem uspehu u službi?

• Kako roditelji mogu naučiti svoju decu lepim manirima?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 27. strani]

Započnimo razgovor srdačnim osmehom

Mnogi se ustručavaju da počnu razgovor s nekim koga ne poznaju. Međutim, zbog ljubavi prema Bogu i bližnjima Jehovini svedoci se trude da nauče kako da biblijsku istinu prenesu drugima. Šta nam može pomoći da u tome budemo još bolji?

Jedno korisno načelo se nalazi u Filipljanima 2:4 gde piše: „Ne gledajte samo na svoju korist nego i na korist drugih.“ Razmislimo o ovim rečima na sledeći način: Ako prvi put razgovaramo s nekom osobom, mi smo za nju stranci. Šta možemo učiniti da joj zbog toga ne bude neprijatno? Srdačan osmeh i prijateljski pozdrav dobro će doći. Ali još nešto treba uzeti u obzir.

Dok pokušavamo da počnemo razgovor s nekom osobom verovatno smo je prekinuli u nekom razmišljanju. Ako pokušamo da razgovaramo o onome o čemu mi razmišljamo ne uzimajući u obzir ono o čemu ona razmišlja, možda će negativno reagovati. Dakle, ako možemo da pretpostavimo o čemu ta osoba razmišlja, zašto to ne bismo iskoristili za početak razgovora? Isus je upravo to uradio kad je sreo jednu Samarićanku na bunaru (Jov. 4:7-26). Ona je razmišljala o tome kako da zahvati vodu. Isus je na osnovu toga započeo razgovor koji je ubrzo prerastao u lep razgovor o duhovnim stvarima.

[Slike na 26. strani]

Ako se prijateljski ophodimo prema ljudima možda ćemo moći da im damo dobro svedočanstvo

[Slika na 28. strani]

Dobri maniri su uvek dobrodošli