Neka tvoj napredak bude očigledan

„Razmišljaj o tome, sav se tome posveti, da tvoj napredak svima bude očigledan“ (1. TIM. 4:15)

1, 2. Šta znamo o Timotejevom detinjstvu i o promeni do koje je došlo kada je imao oko 20 godina?

 TIMOTEJ je odrastao u rimskoj provinciji Galatiji, koja se nalazila na području današnje Turske. Tamo je tokom decenija nakon Isusove smrti bilo osnovano nekoliko hrišćanskih skupština. Mladi Timotej, njegova majka i baka prihvatili su hrišćanstvo i priključili se jednoj od tamošnjih skupština (2. Tim. 1:5; 3:14, 15). Timotej je kao hrišćanin sigurno imao lepo detinjstvo u takvom okruženju. Međutim, iznenada je došlo do nekih promena.

² To je bilo kada je apostol Pavle drugi put došao u taj kraj. Timotej je u to vreme verovatno imao oko 20 godina. Pavle je tokom svoje posete, po svemu sudeći dok je bio u Listri, zapazio kako su u tamošnjim skupštinama ’braća dobro govorila‘ o Timoteju (Dela 16:2). Taj mladić je sigurno bio više nego zreo za svoje godine. Pavle i lokalne starešine su pod vođstvom svetog duha položili ruke na Timoteja i naimenovali ga za posebnu službu u skupštini (1. Tim. 4:14; 2. Tim. 1:6).

3. Koja je posebna služba bila poverena Timoteju?

³ Timotej je dobio jedan neuobičajen poziv — da prati apostola Pavla na njegovim putovanjima! (Dela 16:3). Zamisli samo koliko je Timotej bio iznenađen i uzbuđen! Tokom narednih godina, Timotej je putovao s Pavlom, a ponekad i s drugima, izvršavajući razne zadatke koje su mu davali apostoli i starešine. Pavle i Timotej su bili u putujućoj službi i tako u velikoj meri doprineli duhovnom napretku braće. (Pročitati Dela apostolska 16:4, 5.) Zato je Timotej mnogim hrišćanima bio poznat po svom duhovnom napretku. Posle otprilike deset godina saradnje s Timotejem, apostol Pavle je napisao Filipljanima: „Nemam nikog drugog poput [Timoteja] ko bi se istinski brinuo za vašu dobrobit... Vi znate kakvim se dokazao, da je kao dete s ocem robovao sa mnom u širenju dobre vesti“ (Fil. 2:20-22).

4. (a) Koje su velike odgovornosti bile poverene Timoteju? (b) Koja se pitanja mogu postaviti u vezi s Pavlovim rečima u 1. Timoteju 4:15?

⁴ Otprilike u vreme kada je pisao Filipljanima, Pavle je poverio Timoteju jednu veliku odgovornost — da naimenuje starešine i sluge pomoćnike (1. Tim. 3:1; 5:22). Timotej je postao veoma pouzdan hrišćanski nadglednik. Ipak, Pavle je u tom istom pismu podstakao Timoteja da nastavi da napreduje i ’da  njegov napredak svima bude očigledan‘ (1. Tim. 4:15). Zar Timotejev napredak nije već bio više nego očigledan? Na šta je Pavle mislio kada je napisao te reči i kako njegov savet i nama može koristiti?

Kako naš duhovni napredak postaje očigledan?

5, 6. Kako je bila ugrožena duhovna čistoća skupštine u Efesu i kako je Timotej mogao da zaštiti tu skupštinu?

⁵ Pogledajmo kontekst 1. Timoteju 4:15. (Pročitati 1. Timoteju 4:11-16.) Pre nego što je napisao te reči Pavle je otputovao u Makedoniju, ali je zamolio Timoteja da ostane u Efesu. Zašto? Neki u tom gradu su prouzrokovali podele u skupštini tako što su uveli lažna učenja. Timotej je imao zadatak da zaštiti skupštinu kako bi ona u duhovnom smislu ostala čista. Kako bi on to mogao postići? Donekle tako što bi pružio dobar primer koji bi drugi sledili.

⁶ Pavle je napisao Timoteju: „Budi uzor vernima u govoru, u ponašanju, u ljubavi, u veri, u čistoći.“ Zatim je dodao: „Razmišljaj o tome, sav se tome posveti, da tvoj napredak svima bude očigledan“ (1. Tim. 4:12, 15). Taj napredak je bio povezan sa osobinama koje je razvijao, a ne s položajem koji bi imao u skupštini. Svaki hrišćanin treba da se trudi da tako napreduje.

7. Šta se očekuje od svih u skupštini?

⁷ I danas kao i u Timotejevo vreme postoje razne odgovornosti u skupštini. Neki služe kao starešine ili sluge pomoćnici. Drugi su opšti pioniri. Neki su u putujućoj službi, neki u Betelu, a neki su misionari. Starešine iznose razne govore, na primer na pokrajinskim sastancima i kongresima. Međutim, svi hrišćani — muškarci, žene i mladi — imaju mogućnost da duhovno napreduju i da to bude očigledno (Mat. 5:16). Zapravo, kao što je to bilo s Timotejem, čak se i od hrišćana koji imaju posebne odgovornosti očekuje da njihov duhovni napredak svima bude očigledan.

Budi uzor u govoru

8. Kako ono što govorimo utiče na našu službu Bogu?

⁸ Jedno područje na kom je trebalo da Timotej pruži primer bio je govor. Kako naš napredak može biti očigledan na tom području? Ono što govorimo otkriva mnogo toga o nama. Isus je lepo objasnio: „Usta govore ono čega je srce puno“ (Mat. 12:34). Isusov polubrat Jakov je takođe primetio da ono što govorimo može uticati na našu službu Bogu. On je napisao: „Ako neko misli da je pobožan, a ne obuzdava svoj jezik, nego obmanjuje svoje srce, njegovo obožavanje je uzaludno“ (Jak. 1:26).

9. Kako možemo biti uzor u govoru?

⁹ Naš govor može otkriti drugima u skupštini do koje smo mere duhovno napredovali. Otuda, umesto da koriste neprimerene reči, da su negativni, kritični ili da povređuju druge, zreli hrišćani nastoje da ojačaju, uteše i ohrabre druge (Posl. 12:18; Ef. 4:29; 1. Tim. 6:3-5, 20). To što rado razgovaramo o Božjim visokim merilima i izražavamo svoju želju da živimo po njima pokazuje da smo predani Bogu (Rimlj. 1:15, 16). Osobe koje vole ono što je dobro sigurno će primetiti kako koristimo dar govora i možda će slediti naš primer (Fil. 4:8, 9).

Uzor u ponašanju i čistoći

10. Zašto je za naš duhovni napredak veoma važno da ne budemo licemerni u iskazivanju vere?

¹⁰ Biti primeran hrišćanin ne znači biti primeran samo u govoru. Ako bi neko samo govorio o onome što je ispravno, a ne bi u skladu s tim i postupao, bio bi licemeran. Pavle je dobro znao da  su fariseji bili licemerni i kakve je posledice to imalo. Više puta je upozorio Timoteja na takvu neiskrenost i pretvaranje (1. Tim. 1:5; 4:1, 2). Međutim, Timotej nije bio licemeran. U svom drugom pismu Timoteju, Pavle je napisao: „Sećam se tvoje nelicemerne vere“ (2. Tim. 1:5). Ipak, bilo je potrebno da iskrenost kojom se Timotej odlikovao kao hrišćanin bude očigledna i drugima. Trebalo je da bude uzor u dobrom ponašanju.

11. Šta je Pavle napisao Timoteju o bogatstvu?

¹¹ Pavle je u svoja dva pisma Timoteju ukazao na nekoliko stvari kada je reč o ponašanju. Na primer, Timotej nije smeo da teži za bogatstvom. Pavle je napisao: „Ljubav prema novcu [je] koren svakog zla i zbog nje su neki odlutali od vere i naneli sebi mnoge patnje“ (1. Tim. 6:10). Ljubav prema bogatstvu je znak nedostatka duhovnosti. S druge strane, kod hrišćana koji su zadovoljni jednostavnim životom, to jest time što ’imaju hranu, odeću i zaklon‘, očigledno je da su duhovno napredovali (1. Tim. 6:6-8; Fil. 4:11-13).

12. Kako u našem privatnom životu može biti očigledno da smo napredovali?

¹² Pavle je spomenuo Timoteju koliko je važno da se hrišćanke „pristojno odevaju i da pri tome budu skromne i razborite“ (1. Tim. 2:9). Hrišćanke koje su skromne i razborite kada je reč o odevanju i doterivanju, kao i na drugim područjima života, pružaju odličan primer (1. Tim. 3:11). To načelo se primenjuje i na muškarce koji služe Bogu. Pavle je savetovao nadglednike da budu ’umereni u svemu, razboriti, da uredno žive‘ (1. Tim. 3:2). Kada te osobine pokazujemo u svakodnevnom životu, naš napredak će svima biti očigledan.

13. Kako i mi poput Timoteja možemo biti uzor u čistoći?

 ¹³ Timotej je morao biti uzor i u čistoći. Pavle je ovim izrazom aludirao na jedno vrlo specifično područje ponašanja, naime na polni moral. Timotej je morao da se besprekorno ponaša posebno prema osobama suprotnog pola. Sa starijim ženama trebalo je da se ophodi kao s majkama, a s mlađim ženama kao sa sestrama (1. Tim. 4:12; 5:2). Čak i ako neko tajno počini nemoral, Bog zna za to, a na kraju će za to sigurno saznati i drugi. S druge strane, ne mogu se sakriti ni nečija dobra dela (1. Tim. 5:24, 25). Svi u skupštini mogu napredovati što se tiče dobrog ponašanja i čistoće, što će biti očigledno drugima.

Ljubav i vera su neophodne

14. Kako se u Pismu naglašava da je potrebno da volimo jedni druge?

¹⁴ Ljubav je veoma važno obeležje pravog hrišćanstva. Isus je rekao svojim učenicima: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jov. 13:35). Kako pokazujemo takvu ljubav? Božja Reč nas podstiče da podnosimo „jedni druge s ljubavlju“, da budemo „dobri jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima“ i da budemo gostoljubivi (Ef. 4:2, 32; Jevr. 13:1, 2). „Bratskom ljubavlju srdačno volite jedni druge“, napisao je apostol Pavle (Rimlj. 12:10).

15. Zašto je neophodno da svi, a naročito hrišćanski nadglednici, pokazuju ljubav?

¹⁵ Da je Timotej bio grub ili neljubazan prema suhrišćanima, palo bi u vodu sve ono što je postigao kao učitelj i nadglednik. (Pročitati 1. Korinćanima 13:1-3.) S druge strane, to što je iskreno voleo braću, što je bio gostoljubiv i dobar prema njima sigurno je bio jasan pokazatelj njegovog duhovnog napretka. Zato je sasvim na mestu što je apostol Pavle u pismu koje mu je napisao naveo baš ljubav kao jednu od osobina po kojima je Timotej morao da bude primer.

16. Zašto je Timoteju bila potrebna jaka vera?

¹⁶ Timotejeva vera je bila na ispitu dok je bio u Efesu. Izvesni pojedinci su širili učenja koja nisu bila u skladu s hrišćanskom istinom. Drugi su širili ’izmišljene priče‘ ili ideje do kojih su došli nekim istraživanjima, a koje uopšte nisu doprinosile duhovnosti skupštine. (Pročitati 1. Timoteju 1:3, 4.) Pavle je za takve rekao da su ’ponosni i ne razumeju ništa, nego boluju od zapitkivanja i prepirki oko reči‘ (1. Tim. 6:3, 4). Da li je trebalo da Timotej rizikuje i ispituje štetne ideje koje su se uvukle u skupštinu? Ne, jer ga je Pavle podstakao da se ’bori u dobroj borbi vere‘ i da se kloni „ispraznih razgovora koji skrnave ono što je sveto i protivrečnog nazoviznanja“ (1. Tim. 6:12, 20, 21). Timotej je sigurno poslušao Pavlov mudar savet (1. Kor. 10:12).

17. Kako bi naša vera mogla danas biti na ispitu?

¹⁷ Zanimljivo je da je Timoteju bilo rečeno da će „u budućim vremenima neki otpasti od vere, slušajući zavodljive nadahnute objave i učenja demona“ (1. Tim. 4:1). Trebalo je da svi u skupštini, uključujući i one koji su imali odgovornosti, budu poput Timoteja i da pokazuju snažnu, nepokolebljivu veru. Ako zauzmemo čvrst stav i preduzmemo  odlučne korake protiv otpadništva, naš napredak može biti očigledan i služiti kao primer vere.

Neka tvoj napredak bude očigledan

18, 19. (a) Kako će naš napredak svima biti očigledan? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁸ Pravi duhovni napredak nekog hrišćanina nije povezan s ličnim izgledom, prirodnim sposobnostima ili odgovornostima koje ima u skupštini. On se ne ogleda ni u tome koliko je dugo neko u istini. Umesto toga, duhovni napredak se vidi po tome da li slušamo Jehovu kada je reč o načinu na koji razmišljamo, kako govorimo i kako se ponašamo (Rimlj. 16:19). Treba da slušamo zapovest da volimo jedni druge i da razvijamo jaku veru. Zato razmišljajmo o onome što je Pavle rekao Timoteju i radimo tako. Tada će naš napredak svima biti očigledan.

¹⁹ Još jedna osobina po kojoj se vidi naš duhovni napredak i hrišćanska zrelost je radost, koja je deo ploda Božjeg duha (Gal. 5:22, 23). U sledećem članku ćemo videti kako možemo biti i ostati radosni i kad naiđu problemi.

Kako bi odgovorio?

• Šta drugi mogu zaključiti o nama na osnovu našeg govora?

• Kako se po našem ponašanju i čistoći može videti naš napredak?

• Zašto hrišćani treba da budu uzor u pokazivanju ljubavi i vere?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 11. strani]

Timotej je još kao mladić bio više nego zreo za svoje godine

[Slike na 13. strani]

Da li je tvoj napredak očigledan drugima?