Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li na Jehovu gledaš kao na svog Oca?

Da li na Jehovu gledaš kao na svog Oca?

Da li na Jehovu gledaš kao na svog Oca?

„GOSPODE, nauči nas da se molimo.“ Kada je jedan od Isusovih učenika to zatražio, on je odgovorio: „Kad se molite, recite: ’Oče, neka se sveti ime tvoje‘“ (Luka 11:1, 2). Isus je mogao da upotrebi impresivne titule, kao što su „Svemoćni“, „Veličanstveni Učitelj“, „Stvoritelj“, „Pradavni“ i „Kralj večnosti“ (Post. 49:25; Is. 30:20; 40:28; Dan. 7:9; 1. Tim. 1:17). Umesto toga, Isus je Jehovu nazvao Ocem. Zašto? Možda zato što je želeo da se najvećoj ličnosti u svemiru obraćamo onako kako se jedno dete obraća svom ocu.

Međutim, nekima je teško da na Boga gledaju kao na svog Oca. Jedna hrišćanka koju ćemo zvati Acuko * otvoreno kaže: „Godinama nakon krštenja još uvek mi je bilo teško da se približim Jehovi i da mu se molim kao svom Ocu.“ Objašnjavajući koji je jedan od uzroka njenog problema, ona kaže: „Ne mogu se setiti da mi je moj rođeni otac ikada pokazao da me voli.“

U ovim naročito teškim poslednjim danima, mnogima očajnički nedostaje očinska ljubav koju s pravom očekuju od svog roditelja (2. Tim. 3:1, 3, fusnota). Zato nije ništa neobično što se neki osećaju kao Acuko. Međutim, ohrabrujuće je znati da imamo dobre razloge da na Jehovu gledamo kao na Oca koji nas voli.

Jehova se s ljubavlju stara o nama

Da bismo na Jehovu gledali kao na svog Oca, moramo ga dobro upoznati. Isus je rekao: „Niko ne poznaje Sina tako dobro kao Otac, i niko ne poznaje Oca tako dobro kao Sin i onaj kome Sin hoće da ga otkrije“ (Mat. 11:27). Dobar način da saznamo kakav je Jehova kao otac jeste da razmišljamo o onome što je Isus otkrio o njemu kao istinitom Bogu. Dakle, šta nam je Isus otkrio o svom Ocu?

Govoreći o Jehovi kao o Izvoru svog života, Isus je rekao: „Živim zbog Oca“ (Jov. 6:57). I mi dugujemo svoje postojanje nebeskom Ocu (Ps. 36:9; Dela 17:28). Šta je Jehovu pokrenulo da stvori druga živa bića? Zar to nije bila ljubav? Sasvim sigurno treba da volimo našeg nebeskog Oca zbog tog dara koji nam je dao.

Najveći izraz Božje ljubavi prema čovečanstvu jeste to što je omogućio da Isus prinese otkupnu žrtvu. To delo na koje ga je pokrenula ljubav omogućilo je grešnim ljudima da se približe Jehovi preko njegovog voljenog Sina (Rimlj. 5:12; 1. Jov. 4:9, 10). Budući da naš nebeski Otac ispunjava svoja obećanja, možemo biti sigurni da će svi koji ga vole i koji su mu poslušni na kraju uživati u ’slavnoj slobodi Božje dece‘ (Rimlj. 8:21).

Naš nebeski Otac takođe „daje da njegovo sunce izlazi“ svaki dan (Mat. 5:45). Verovatno smatramo da nije neophodno da se molimo da sunce izađe. Pa ipak, ono nam je preko potrebno i uživamo u njegovim toplim zracima. Štaviše, naš Otac je nenadmašan u svojoj brizi o nama i zna šta nam je potrebno i pre nego što ga zamolimo za bilo šta. Prema tome, zar ne bi trebalo da izdvojimo vreme da razmišljamo o tome na koje se sve načine naš nebeski Otac stara o svemu što je stvorio? (Mat. 6:8, 26).

Naš nebeski Otac je milosrdan i štiti nas

Bog je svom drevnom narodu preko proroka Isaije dao sledeću garanciju: „’Gore [se] mogu pomeriti i bregovi se mogu poljuljati, ali moja milost neće se odmaći od tebe niti će se moj savez mira poljuljati‘, kaže Jehova, onaj koji ti se smilovao“ (Is. 54:10). Ovo obećanje potkrepljuje i molitva koju je Isus uputio poslednje noći koju je proveo na zemlji, iz koje se vidi da je Jehova zaista milosrdan Bog koji nas štiti. Isus se za svoje učenike ovako molio: „Oni jesu u svetu, a ja dolazim k tebi. Sveti Oče, čuvaj ih zbog svog imena“ (Jov. 17:11, 14). Jehova je čuvao i štitio Isusove učenike.

Jedan od načina na koji nas Bog danas štiti od Sataninih lukavstava jeste to što nam putem ’vernog i razboritog roba‘ obezbeđuje pravovremenu duhovnu hranu (Mat. 24:45). Neophodno je da uzimamo tu hranu koja nas jača ako želimo da ’obučemo svu Božju ratnu opremu‘. Uzmimo za primer „veliki štit vere“ kojim ’možemo da ugasimo sve goruće strele Zloga‘ (Ef. 6:11, 16). Naša vera nas štiti u duhovnom pogledu i pokazuje da se uzdamo u Očevu moć da nas zaštiti.

Možemo još više naučiti o milosrđu našeg nebeskog Oca ako pažljivo analiziramo dela Božjeg Sina koja je činio dok je bio na zemlji. Pogledajmo izveštaj iz Marka 10:13-16. Tamo je zabeleženo da je Isus rekao svojim učenicima: „Pustite decu da dolaze k meni.“ Kad su se ti mališani okupili oko njega, Isus ih je nežno zagrlio i blagoslovio. Lica su im sigurno sijala od sreće. I budući da je Isus rekao: „Ko je video mene, video je i Oca“, znamo da istiniti Bog želi da mu se približimo (Jov. 14:9).

Jehova Bog je nepresušan Izvor ljubavi. On je nenadmašan u svojoj brizi o nama i neuporediv zaštitnik koji želi da mu se približimo (Jak. 4:8). Zato je Jehova bez sumnje najbolji Otac kojeg bismo mogli zamisliti.

Zašto je to dobro za nas

Za naše je dobro da se uzdamo u Jehovu, našeg nebeskog Oca punog ljubavi i milosrđa (Posl. 3:5, 6). I Isusu je koristilo to što se potpuno uzdao u svog nebeskog Oca. Svojim učenicima je rekao: „Nisam sam, nego je sa mnom Otac koji me je poslao“ (Jov. 8:16). Isus je uvek bio siguran u Božju podršku. Primera radi, prilikom njegovog krštenja, Otac ga je javno uverio u svoju ljubav, rekavši: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji“ (Mat. 3:15-17). A samo nekoliko trenutaka pre nego što je izdahnuo, povikao je: „Oče, u tvoje ruke poveravam svoj duh!“ (Luka 23:46). Isus je i u tim trenucima, kao i uvek, imao veliko poverenje u svog Oca.

Isto može biti i s nama. Čega da se plašimo ako je Jehova na našoj strani? (Ps. 118:6). Acuko, koju smo spomenuli na početku, navikla je da se oslanja na sebe kada je nailazila na probleme. A onda je rešila da proučava Isusov život i službu, a posebno se usredsredila na blizak odnos koji je on imao sa svojim nebeskim Ocem. Kako joj je to pomoglo? „Naučila sam šta znači imati Oca i oslanjati se na njega“, kaže Acuko. Ona još kaže: „Osetila sam pravi mir i radost. Stvarno, nema razloga da se brinemo oko bilo čega.“

Kako nam još može koristiti to što na Jehovu gledamo kao na svog Oca? Deca uglavnom vole svoje roditelje i žele da im ugode. Božji Sin je iz ljubavi prema svom Ocu ’uvek činio ono što je njemu ugodno‘ (Jov. 8:29). Ljubav prema našem nebeskom Ocu i nas može pokrenuti da mudro postupamo i da ga slavimo (Mat. 11:25; Jov. 5:19).

Naš Otac nas ’drži za desnicu‘

Naš nebeski Otac nam je takođe obezbedio „pomoćnika“, to jest svoj sveti duh. „Uputiće vas u svu istinu“, rekao je Isus (Jov. 14:15-17; 16:12, 13). Božji sveti duh nam može pomoći da bolje razumemo našeg nebeskog Oca. Može nam pomoći da srušimo ’ono što je snažno utvrđeno‘, na primer unapred formirane predstave o nečemu, pogrešne ideje ili iskrivljena gledišta, tako što bismo ’obuzdavali svaku misao da bi se pokorila Hristu‘ (2. Kor. 10:4, 5). Zato molimo Jehovu za obećanog „pomoćnika“, uvereni da će „Otac, koji je na nebu, dati svetog duha onima koji ga mole za to“ (Luka 11:13). Takođe je prikladno da se molimo za to da nam sveti duh pomogne da se što više približimo Jehovi.

Dete koje se šeta sa ocem držeći ga za ruku oseća se sigurno i bezbedno i ničega se ne plaši. Ako zaista na Jehovu gledaš kao na svog Oca, možeš biti uveren u istinitost sledećih utešnih reči: „Ja, Jehova, tvoj Bog, držim te za desnicu i kažem ti: ’Ne boj se. Ja ću ti pomoći‘“ (Is. 41:13). Možeš imati predivnu čast da zauvek „hodiš“ s Bogom (Mih. 6:8). Nastavi da vršiš njegovu volju i osetićeš ljubav, radost i sigurnost, jer na Jehovu gledaš kao na svog Oca.

[Fusnota]

^ Ime je promenjeno.