’Odvažno govorimo Božju Reč‘

„Svi su se ispunili svetim duhom pa su odvažno govorili Božju reč“ (DELA 4:31)

1, 2. Zašto treba da se trudimo da budemo delotvorni u službi?

 TRI dana pre svoje smrti, Isus je rekao učenicima: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj.“ Pre nego što je uzašao na nebo, uskrsnuli Isus je svojim sledbenicima poverio zadatak da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih naroda, učeći ih da se drže svega što im je zapovedio‘. Obećao im je da će biti s njima „u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Mat. 24:14; 26:1, 2; 28:19, 20).

² Kao Jehovini svedoci, mi učestvujemo u delu koje je započelo u prvom veku. Ništa nije toliko važno kao delo propovedanja i stvaranja učenika kojim se spasavaju životi. Stoga je zaista bitno da budemo delotvorni u službi! U ovom članku ćemo videti kako nam vođstvo svetog duha pomaže da budemo odvažni u službi. Naredna dva članka pokazaće kako nas Jehovin duh može voditi da bismo vešto poučavali i bili postojani u propovedanju.

Potrebna nam je odvažnost

3. Zašto je za propovedanje o Kraljevstvu potrebna odvažnost?

³ Zadatak da objavljujemo Kraljevstvo koji smo dobili od Boga velika je čast. Međutim, to sa sobom nosi i neke izazove. Dok neki spremno prihvataju dobru vest o Božjem Kraljevstvu, mnogi su poput ljudi iz Nojevog vremena. Oni „nisu  obraćali pažnju dok nije došao potop i sve ih odneo“, rekao je Isus (Mat. 24:38, 39). Tu su i oni koji nam se podsmevaju ili protive (2. Petr. 3:3). Progonstvo može doći od vlasti, školskih drugova ili kolega na poslu, pa čak i od članova porodice. Pored toga, mi se borimo i sa svojim ličnim slabostima, kao što su stidljivost i strah od toga da budemo odbačeni. Postoji mnoštvo razloga koji nam mogu otežati da „sa svom slobodom“ i „odvažno“ govorimo Božju reč (Ef. 6:19, 20). Da bismo istrajno propovedali, potrebna nam je odvažnost. Šta nam može pomoći da je steknemo?

4. (a) Šta je odvažnost? (b) Kako se apostol Pavle odvažio da propoveda Solunjanima?

⁴ Grčka reč prevedena kao odvažnost znači „biti otvoren, iskren i direktan u govoru“ i prenosi misao o „hrabrosti, uverenosti i neustrašivosti“. Biti odvažan ne znači biti netaktičan i neučtiv (Kol. 4:6). Mi želimo da budemo u miru sa svima (Rimlj. 12:18). Takođe, dok propovedamo dobru vest o Božjem Kraljevstvu, treba da zadržimo ravnotežu između odvažnosti i taktičnosti kako ne bismo nekoga nesmotreno uvredili. Zaista, odvažnost zahteva osobine za koje je potrebno mnogo truda. Pa ipak, ne možemo se samo osloniti na svoju snagu ili sposobnosti. Kako su se apostol Pavle i njegovi saradnici, nakon što su ’bili zlostavljani u Filipima‘, odvažili da propovedaju u Solunu? „Uz pomoć našeg Boga“, napisao je Pavle. (Pročitati 1. Solunjanima 2:2.) Jehova Bog može odagnati naše strahove i dati nam sličnu odvažnost.

5. Kako je Jehova pomogao Petru, Jovanu i drugim učenicima da steknu odvažnost?

⁵ Kada su „poglavari [naroda], starešine i pismoznalci“ ispitivali apostola Petra i Jovana, oni su rekli: „Sami prosudite da li je pravo pred Bogom da slušamo vas, a ne Boga. Mi ne možemo a da ne govorimo o onome što smo videli i čuli.“ Oni nisu tražili da progonstvo prestane, već su se zajedno sa suvernicima molili Bogu sledećim rečima: „Jehova, obrati pažnju na njihove pretnje, i daj svojim slugama da i dalje sa svom odvažnošću govore tvoju reč!“ (Dela 4:5, 19, 20, 29). Kako je Jehova odgovorio na njihovu molbu? (Pročitati Dela apostolska 4:31.) On im je putem svog duha pomogao da budu odvažni. Božji duh isto tako može pomoći i nama. Kako onda možemo dobiti Božji duh i dozvoliti da nas vodi u službi?

Kako steći odvažnost

6, 7. Koji je najneposredniji način za dobijanje Božjeg duha? Navedi primere.

⁶ Najneposredniji način da dobijemo Božji sveti duh jeste da se molimo za njega. Isus je svojim slušaocima rekao: „Ako vi, iako ste zli, znate da dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac, koji je na nebu, dati svetog duha onima koji ga mole za to!“ (Luka 11:13). Zaista, treba neprestano da se molimo za sveti duh. Ako imamo strah od nekih vidova službe, kao što su ulično i neformalno svedočenje ili obrađivanje poslovnog područja, možemo se moliti Jehovi za njegov duh i tražiti da nam pomogne da budemo odvažni (1. Sol. 5:17).

⁷ To je učinila i hrišćanka po imenu Roza. * Jednog dana kada je bila na radnom mestu, učiteljica s kojom radi čitala je izveštaj iz druge škole o maltretiranju dece. To ju je toliko uznemirilo da je uzviknula: „U šta se pretvorio ovaj svet?“ Roza nije mogla da propusti tu priliku za svedočenje. Kako je skupila hrabrost da započne razgovor? „Pomolila sam se Jehovi za pomoć njegovog duha“, kaže ona. Dala je dobro svedočanstvo i dogovorila se da nastavi razgovor.  Osmotrimo i primer petogodišnje devojčice po imenu Milani, koja živi u Njujorku. Ona kaže: „Pre nego što krenem u školu, mama i ja se uvek pomolimo Jehovi.“ Za šta se mole? Da Milani ima hrabrost da zauzme stav i govori o svom Bogu! „To joj pomaže da objasni svoj stav prema rođendanima i praznicima i da ne učestvuje u tim proslavama“, kaže njena majka. Zar nam ovi primeri ne pokazuju da molitva zaista pomaže da budemo odvažni?

8. Šta možemo naučiti od proroka Jeremije o sticanju odvažnosti?

⁸ Razmislimo i o tome šta je pomoglo proroku Jeremiji da bude odvažan. Kada ga je Jehova postavio za proroka narodima, on je rekao: „Ja ne znam da govorim, jer sam još dete“ (Jer. 1:4-6). Međutim, s vremenom je postao toliko istrajan i energičan u propovedanju da se za njega govorilo da uvek najavljuje nevolju (Jer. 38:4). On je odvažno objavljivao Jehovine osude više od 65 godina. U Izraelu je bio toliko poznat po svom hrabrom i neustrašivom propovedanju da su oko 600 godina kasnije, slušajući Isusa kako odvažno govori, neki mislili da je Jeremija uskrsnuo (Mat. 16:13, 14). Kako je prorok Jeremija, koji je u početku bio nesiguran, pobedio svoju stidljivost? On je rekao: „[Božja] reč je u mom srcu kao rasplamsala vatra zatvorena u mojim kostima, tako da više nisam mogao da ćutim“ (Jer. 20:9). Jehovina reč je delovala na njega i pokrenula ga da govori.

9. Zašto Božja reč može uticati na nas kao što je uticala i na Jeremiju?

⁹ Pavle je u poslanici Jevrejima napisao: „Božja reč je živa i delotvorna, oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire dotle da razdvaja dušu i duh, kosti i njihovu moždinu, i može prosuditi misli i namere srca“ (Jevr. 4:12). Božja reč, to jest poruka, može uticati na nas kao što je uticala i na Jeremiju. Iako su Bibliju pisali ljudi, ne zaboravimo da ona nije zbirka ljudske mudrosti, već je nadahnuta od Boga. U 2. Petrovoj 1:21 stoji: „Proročanstvo nikada nije bilo izrečeno ljudskom voljom, nego su ljudi govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je sveti duh vodio.“ Kada odvajamo vreme za smisaono proučavanje Biblije, to ispunjava naš um mislima koje su nadahnute svetim duhom. (Pročitati 1. Korinćanima 2:10.) Njena poruka biće u nama „kao rasplamsala vatra“ koju nećemo moći zadržati za sebe.

10, 11. (a) Kako treba da proučavamo Bibliju ako želimo da postanemo odvažni? (b) Navedi barem jedan korak koji planiraš da preduzmeš kako bi poboljšao kvalitet ličnog proučavanja.

¹⁰ Da bi Biblija snažno delovala na nas, treba da je proučavamo na takav  način da istina iz nje prodre duboko u nas i da utiče na naša najdublja osećanja. Na primer, prorok Jezekilj je imao viziju u kojoj mu je rečeno da pojede svitak u kom se nalazila snažna poruka za buntovni narod. Trebalo je da je potpuno usvoji i da ona postane deo njega. Tako bi mu povereni zadatak bio izvor zadovoljstva — poput slatkog meda. (Pročitati Jezekilja 2:8–3:4, 7-9.)

¹¹ Naša situacija je slična Jezekiljevoj. Danas mnogi jednostavno ne žele da čuju šta Biblija govori. Ako želimo da istrajemo u prenošenju Božje poruke, važno je da proučavamo Bibliju na takav način da potpuno usvojimo ono što se u njoj nalazi. Naše proučavanje treba da bude redovno, a ne prepušteno slučaju. Treba da imamo istu želju kao i psalmista koji je rekao: „Neka ti reči usta mojih i razmišljanja srca moga budu ugodni, Jehova, Steno moja i Otkupitelju moj“ (Ps. 19:14). Zaista je važno da odvojimo vreme da razmišljamo o onome što smo pročitali kako bi istina iz Biblije prodrla duboko u naše srce! Jasno je da treba da se trudimo da poboljšamo kvalitet ličnog proučavanja. *

12. Zašto se može reći da nam hrišćanski sastanci pomažu da budemo vođeni svetim duhom?

¹² Još jedan način da nas vodi Jehovin duh jeste da ’razmišljamo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela, i da ne propuštamo svoje sastanke‘ (Jevr. 10:24, 25). Ako se trudimo da budemo redovni na hrišćanskim sastancima, pažljivo slušamo i primenjujemo ono što učimo, time dopuštamo svetom duhu da nas vodi. Na kraju krajeva, zar Jehovin duh ne daje uputstva preko skupštine? (Pročitati Otkrivenje 3:6.)

Odvažnost donosi dobre rezultate

13. Šta možemo naučiti iz toga što su hrišćani u prvom veku postigli izvanredne rezultate u službi?

¹³ Sveti duh je najmoćnija sila u svemiru i može osposobiti ljude da vrše Jehovinu volju. Zahvaljujući njegovom delovanju, hrišćani iz prvog veka postigli su izvanredne rezultate u službi. Oni su propovedali „među svim stvorenjima pod nebom“ (Kol. 1:23). Kada uzmemo u obzir da su uglavnom bili „neuki i obični“, očigledno je da ih je podržavala neka snažnija sila (Dela 4:13).

14. Kako nas „duh podstiče na revnost“?

 ¹⁴ Ako živimo u skladu s vođstvom svetog duha, to nas može motivisati da hrabro vršimo službu. Redovna molitva za duh, marljivo proučavanje, razmišljanje uz molitvu o onome što smo pročitali i redovnost na sastancima — sve su to načini na koje nas „duh podstiče na revnost“ (Rimlj. 12:11). Biblija ističe primer ’Judejca po imenu Apolo, rodom iz Aleksandrije, čoveka rečitog i dobro upućenog u Pisma, koji je stigao u Efes‘. O njemu se kaže: „Pošto ga je duh podsticao na revnost, govorio je i tačno poučavao o Isusu“ (Dela 18:24, 25). Ako smo ’plamenog duha‘, bićemo odvažniji u službi od kuće do kuće i u neformalnom svedočenju (Rimlj. 12:11, Bakotić).

15. Kako će veća odvažnost uticati na nas?

¹⁵ Veća odvažnost u svedočenju dobro će uticati na nas. Imaćemo pozitivniji stav jer ćemo bolje razumeti važnost našeg dela i dobre rezultate koji se time postižu. Bićemo oduševljeniji jer ćemo imati više radosti kada smo uspešni u službi. A naša revnost biće snažnija jer smo svesniji hitnosti dela propovedanja.

16. Šta treba da radimo ako smo izgubili revnost za službu?

¹⁶ Šta ako smo izgubili revnost za službu ili više nismo tako gorljivi kao što smo nekada bili? Tada je neophodno iskreno samoispitivanje. Pavle je pisao: „Ispitujte da li ste u veri, sami sebe proveravajte“ (2. Kor. 13:5). Zapitaj se: ’Da li me još uvek duh podstiče na revnost? Da li se molim Jehovi za njegov duh? Da li moje molitve pokazuju da se oslanjam na njega dok vršim njegovu volju? Da li u molitvi izražavam zahvalnost za službu koja nam je poverena? Kakve su moje navike ličnog proučavanja? Koliko vremena odvajam za razmišljanje o onome što pročitam i čujem? Koliko sam aktivan na hrišćanskim sastancima?‘ Razmišljanje o ovakvim pitanjima pomoći će nam da prepoznamo područja na kojima smo slabi i da preduzmemo potrebne korake da se popravimo.

Neka nas Božji duh učini odvažnim

17, 18. (a) Koje je razmere dostiglo delo propovedanja u današnje vreme? (b) Kako „sa svom slobodom govora“ možemo propovedati dobru vest o Božjem Kraljevstvu?

¹⁷ Uskrsnuli Isus je rekao svojim učenicima: ’Primićete snagu kad sveti duh dođe na vas i bićete mi svedoci u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje‘ (Dela 1:8). Delo koje je tada započelo danas je dostiglo nezapamćene razmere. Oko sedam miliona Jehovinih svedoka objavljuje vest o Kraljevstvu u preko 230 zemalja, provodeći oko milijardu i po sati godišnje u službi. Veliko je zadovoljstvo revno učestvovati u ovom delu koje se nikada neće ponoviti!

¹⁸ Kao i u prvom veku, svetsko delo propovedanja obavlja se pod vođstvom Božjeg duha. Ako se odazovemo na njegovo vođstvo, moći ćemo da propovedamo „sa svom slobodom govora“ (Dela 28:31). Stoga, učinimo sve kako bi nas duh vodio dok objavljujemo dobru vest o Božjem Kraljevstvu!

[Fusnote]

Šta si naučio?

• Zašto treba da budemo odvažni dok govorimo Božju reč?

• Šta je prvim učenicima pomoglo da odvažno propovedaju?

• Kako možemo steći odvažnost?

• Koje dobre rezultate donosi odvažnost?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 7. strani]

Kako roditelji mogu pomoći deci da budu odvažna?

[Slike na 8. strani]

Kratka molitva može ti pomoći da budeš odvažan u službi