Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Marko — „koristan za službu“

Marko — „koristan za službu“

Marko — „koristan za službu“

SKUPŠTINA u Antiohiji ponekad je imala problema, ali je sukob između apostola Pavla i Varnave bio nešto novo. Oni su planirali misionarsko putovanje i kada je trebalo da odluče koga će povesti sa sobom, došlo je do „žestoke svađe“ (Dela 15:39). Razdvojili su se i otišli svako svojim putem. Svađa je nastala zbog trećeg saputnika — Marka.

Ko je bio Marko? Zašto su se dvojica apostola posvađala zbog njega? Zašto nijedan od njih nije hteo da popusti? Da li su kasnije promenili mišljenje? Šta možemo naučiti iz Markove životne priče?

Kod kuće u Jerusalimu

Marko, koji je verovatno poticao iz bogate jevrejske porodice, odrastao je u Jerusalimu. Prvo direktno ukazivanje na njega vezano je za istoriju rane hrišćanske skupštine. Kada je oko 44. n. e. Jehovin anđeo čudom oslobodio apostola Petra koga je zatvorio Irod Agripa I, on je otišao u „kuću Marije, majke Jovana koga zovu Marko. Tamo su se mnogi okupljeni molili“ (Dela 12:1-12). *

Izgleda da je jerusalimska skupština održavala sastanke u kući Markove majke. Činjenica da su tamo bili „mnogi okupljeni“ govori da je ta kuća bila velika. Marija je imala sluškinju po imenu Roda koja je otvorila kada je Petar „pokucao na ulazna vrata“. Svi ovi detalji ukazuju na to da je Marija bila imućna žena. Takođe, to što se u izveštaju pominje njena kuća, a ne kuća njenog muža, možda znači da je bila udovica i da je Marko tada bio prilično mlad (Dela 12:13).

Marko je verovatno bio među onima koji su se okupljeni molili. Sigurno je dobro poznavao Isusove učenike i druge koji su bili svedoci događaja iz Isusove službe. Zapravo, izgleda da je Marko bio oskudno odeveni mladić koji je krenuo za Isusom kada je bio uhapšen, ali je pobegao kada su pokušali da ga uhvate (Mar. 14:51, 52).

Odgovornosti u skupštini

Druženje sa zrelim hrišćanima sigurno je pozitivno uticalo na Marka. On je duhovno sazreo i odgovorna braća su ga zapazila. Kada su Pavle i Varnava oko 46. n. e. iz Antiohije doneli „pomoć braći“ u Jerusalimu zbog gladi, zainteresovali su se za Marka. Po povratku u Antiohiju, poveli su ga sa sobom (Dela 11:27-30; 12:25).

Površnim čitanjem bi se moglo zaključiti da između njih nije postojala neka druga veza osim što su bili duhovna braća, i da su poveli Marka sa sobom jednostavno zbog njegovih sposobnosti. Ali jedna Pavlova poslanica otkriva da je Marko bio Varnavin rođak (Kol. 4:10). To nam pomaže da razumemo ono što će se kasnije desiti s Markom.

Nakon otprilike godinu dana, sveti duh je rekao Pavlu i Varnavi da krenu na misionarsko putovanje. Iz Antiohije su se uputili na Kipar. Jovan Marko krenuo je s njima ’kao pomoćnik‘ (Dela 13:2-5). Možda je Marko brinuo o praktičnim stvarima tokom putovanja kako bi apostoli mogli da se usredsrede na svoj misionarski zadatak.

Pavle, Varnava i Marko su bili na Kipru, gde su propovedali, a zatim su nastavili do Male Azije. Tamo je Jovan Marko doneo odluku koja je razočarala Pavla. Izveštaj kaže da ih je po dolasku u Pergu „napustio i vratio se u Jerusalim“ (Dela 13:13). Zašto je to uradio nije poznato.

Par godina kasnije, Pavle, Varnava i Marko ponovo su bili u Antiohiji. Dvojica apostola su se dogovarala o drugom misionarskom putovanju kako bi nastavili ono što su započeli na prvom. Varnava je želeo da povedu njegovog rođaka, ali Pavle nije hteo ni da čuje za to, jer ih je Marko prethodni put napustio. Upravo je to dovelo do svađe opisane u uvodnom delu članka. Varnava je uzeo Marka i otišao da propoveda na svom rodnom Kipru, dok se Pavle uputio u Siriju (Dela 15:36-41). Očigledno su Pavle i Varnava na Markovu odluku gledali drugačijim očima.

Pomirenje

Marko je sigurno bio žalostan zbog svega što se desilo. Pa ipak, ostao je veran Božji sluga. Nekih 11 ili 12 godina nakon razlaza s Pavlom, Marko se ponovo pojavljuje u istoriji ranog hrišćanstva, i to tamo gde bismo ga najmanje očekivali — sa apostolom Pavlom!

Između 60. i 61. n. e., dok je bio u zatvoru u Rimu, Pavle je poslao više poslanica koje su sada deo Svetog pisma. U poslanici Kološanima napisao je: „Pozdravlja vas Aristarh, moj zatvorski drug, i Marko, Varnavin rođak (za koga vam je već ranije zapoveđeno da ga lepo primite ako dođe kod vas)... Oni su moji jedini saradnici u službi za Božje kraljevstvo, oni su mi pomagali i jačali me“ (Kol. 4:10, 11).

Kakav preokret! Marko, koji je bio razlog Pavlovog otvorenog nezadovoljstva, ponovo je bio dragoceni saradnik. Izgleda da je Pavle obavestio Kološane da bi ih Marko mogao posetiti. Da se to zaista desilo, on bi došao u ulozi Pavlovog predstavnika.

Da li je Pavle godinama ranije bio previše kritičan prema Marku? Da li je Marko naučio nešto iz tog događaja? Ili je donekle i jedno i drugo u pitanju? Bilo kako bilo, njihovo pomirenje otkriva kako Pavlovu tako i Markovu zrelost. Ono što se ranije desilo prepustili su prošlosti i nastavili da sarađuju. Kakav izvanredan primer za sve one koji imaju nesuglasice s nekim suhrišćaninom!

Markova putovanja

Dok čitamo o raznim Markovim putovanjima, jasno je da je on bio veliki putnik. Iz Jerusalima se preselio u Antiohiju, a zatim je plovio do Kipra i Perge. Potom je otišao u Rim. Odatle je Pavle hteo da ga pošalje u Kolose. I to nije sve!

Apostol Petar je napisao svoju prvu poslanicu između 62. i 64. n. e. Zabeležio je: „Pozdravlja vas ona koja je u Vavilonu, izabrana kao i vi, a i Marko, moj sin“ (1. Petr. 5:13). Dakle, Marko je otputovao u Vavilon da bi služio rame uz rame sa apostolom Petrom koji je godinama ranije prisustvovao sastancima u kući njegove majke.

Kada je Pavle tokom svog drugog zatočeništva u Rimu oko 65. n. e. pozvao Timoteja da dođe iz Efesa, napisao je: „Uzmi Marka i dovedi ga sa sobom“ (2. Tim. 4:11). Dakle, Marko je tada bio u Efesu. Ima li ikakve sumnje da se nije odazvao na Pavlov poziv da ponovo dođe u Rim s Timotejem? U to vreme nije bilo lako putovati, ali je Marko to rado činio.

Još jedna posebna čast

Marku je ukazana jedna posebna čast — da pod Jehovinim nadahnućem zapiše jedno od jevanđelja. Iako se u drugom jevanđelju nigde ne navodi ime pisca, prema najranijoj tradiciji ono se pripisuje Marku a smatra se da je njegov izvor informacija bio Petar. Zapravo, on je bio očevidac svega što je Marko zabeležio.

Analitičari Jevanđelja po Marku veruju da ga je pisao za nejevreje, budući da je dao neka korisna objašnjenja jevrejskih običaja (Mar. 7:3; 14:12; 15:42). Preveo je aramejske izraze koje nejevrejski čitaoci ne bi mogli razumeti (Mar. 3:17; 5:41; 7:11, 34; 15:22, 34). Koristio je mnoge latinske izraze i čak objasnio uobičajene grčke reči koristeći latinske. Izrazio je vrednost jevrejskih novčića u rimskom novcu (Mar. 12:42, fusnota). Sve to izgleda da je u skladu s dugogodišnjim predanjem po kom je Marko napisao svoje jevanđelje u Rimu.

„Koristan za službu“

Pisanje jevanđelja sigurno nije bio jedini Markov zadatak u Rimu. Setimo se šta je Pavle rekao Timoteju: „Uzmi Marka i dovedi ga sa sobom.“ Zašto? Zato što mu je bio „koristan za službu“ (2. Tim. 4:11).

Ovo ukazivanje na Marka — hronološki gledano poslednje u Svetom pismu — otkriva dosta toga o njemu. Marko se nigde u svojoj teokratskoj karijeri ne pojavljuje kao apostol, vođa ili prorok. On je bio sluga, to jest onaj koji je brinuo o drugima i služio im. A Pavlu je u tom trenutku, kratko pre smrti, Markova pomoć sigurno bila dobrodošla.

Kada se svi detalji o Marku sklope u jednu celinu, dobija se slika čoveka koji je bio revan objavitelj dobre vesti u različitim delovima tadašnjeg sveta, čoveka koji je rado služio drugima. Zaista, Marko je imao divne blagoslove zato što nije odustao!

Današnje Božje sluge su poput Marka odlučne da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu. Kao i Marko, neki od nas mogu da se presele u drugo mesto, čak u drugu zemlju, kako bi tamo objavljivali dobru vest. Premda većina nas nema tu mogućnost, svi možemo oponašati Marka na jedan važan način. Kao što je on bio spreman da se žrtvuje da bi služio hrišćanskoj braći, tako i mi treba da budemo spremni da na praktične načine pomažemo suvernicima kako bi izvršili svoju službu Bogu. Čineći to, možemo biti sigurni da ćemo i dalje imati Jehovin blagoslov (Posl. 3:27; 10:22; Gal. 6:2).

[Fusnota]

^ U Markovo vreme bilo je uobičajeno da se prihvati drugo jevrejsko ili strano ime. Markovo jevrejsko ime bilo je Johanan, to jest Jovan. Njegovo latinsko ime bilo je Markus, odnosno Marko (Dela 12:25).

[Mapa/Slika na stranama 8, 9]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Neki gradovi koje je Marko posetio

Rim

Efes

Kolosi

Perga

Antiohija (u Siriji)

Kipar

SREDOZEMNO MORE

Jerusalim

Vavilon