Odvratimo pogled od onoga što je bezvredno!
Odvratimo pogled od onoga što je bezvredno!
„Odvrati oči moje od onog što je bezvredno, sačuvaj me u životu na putu svome“ (PS. 119:37)
1. Koliko nam znači to što smo obdareni čulom vida?
ČULO vida je zaista nešto posebno! Zahvaljujući njemu u trenutku možemo zapaziti detalje i boje u svom okruženju. Ono nam omogućava da vidimo drage prijatelje, ali i da prepoznamo opasnosti. Očima vidimo lepotu, zadivljujuća dela stvaranja, dokaze da Bog postoji i da je veličanstven (Ps. 8:3, 4; 19:1, 2; 104:24; Rimlj. 1:20). Pošto se čulom vida informacije prenose do našeg uma, vid nam je važan da bismo sticali znanje o Jehovi i razvijali veru u njega (Is. Nav. 1:8; Ps. 1:2, 3).
2. Zašto treba da pazimo šta gledamo i šta možemo naučiti iz usrdne molitve jednog psalmiste?
2 Međutim, ono što gledamo može biti i na našu štetu. Ono što vidimo toliko snažno utiče na naš um da može pokrenuti ili rasplamsati ambicije i želje u našem srcu. A s obzirom na to da živimo u pokvarenom svetu u kom je sve podređeno zadovoljavanju ličnih želja jer njim vlada Satana Đavo, neprestano smo izloženi slikama i informacijama koje nas lako mogu zavesti — čak i ako im samo nakratko poklonimo pažnju (1. Jov. 5:19). Zato uopšte ne čudi što se psalmista usrdno molio Bogu sledećim rečima: „Odvrati oči moje od onog što je bezvredno, sačuvaj me u životu na putu svome“ (Ps. 119:37).
Kako nas oči mogu prevariti
3-5. Koji biblijski izveštaji pokazuju koliko je opasno dozvoliti očima da nas prevare?
3 Pogledajmo šta se desilo prvoj ženi, Evi. Satana je rekao da će joj se „otvoriti oči“ ako bude jela plod „s drveta spoznanja dobra i zla“. Mora da je Evu kopkalo kako bi to bilo da joj se oči ’otvore‘. Želja da proba zabranjeni plod postala je u njoj još jača kada je „videla da je plod s drveta dobar za jelo, da je primamljiv za oči i prijatan za gledanje“. Eva je s čežnjom gledala to drvo i na kraju je prekršila Božju zapovest. Njen muž, Adam, takođe je bio neposlušan, što se katastrofalno odrazilo na čitavo čovečanstvo (Post. 2:17; 3:2-6; Rimlj. 5:12; Jak. 1:14, 15).
4 U Nojevim danima je i na neke anđele uticalo ono što su gledali. U Postanku 6:2 za njih se kaže: „Sinovi istinitog Boga počeli su da primećuju kako su ljudske kćeri lepe, pa su ih uzimali sebi za žene, sve koje su izabrali.“ To što su ti buntovni anđeli požudno posmatrali ljudske kćeri probudilo je u njima neprirodnu želju za polnim odnosima. Iz takvih veza su se rađala deca koja su bila nasilna. Zbog iskvarenosti koja je u to vreme postojala među ljudima uništeno je čitavo čovečanstvo, izuzev Noja i njegove porodice (Post. 6:4-7, 11, 12).
5 Vekovima kasnije, kada su Izraelci osvojili Jerihon, Ahan je video neke stvari u tom gradu i ukrao ih. Prema onome što im je Bog zapovedio, oni su sve stvari iz tog grada morali da unište osim nekih stvari koje je trebalo doneti u Jehovinu riznicu. Izraelci su bili upozoreni da se ’čuvaju onoga što je određeno za uništenje, da ne bi poželeli‘ i uzeli nešto iz grada. Pošto Ahan nije poslušao tu zapovest, Izraelci su pretrpeli poraz kod grada Gaja, a neki od njih su i poginuli. Ahan nije priznao krađu sve dok nije bio otkriven. On je rekao da je „video“ te stvari i da ih je zatim „poželeo... i uzeo“. Želja očiju odvela je u uništenje njega i „sve što je bilo njegovo“ (Is. Nav. 6:18, 19; 7:1-26). Ahan je u svom srcu poželeo ono što mu je bilo zabranjeno.
Važnost samodiscipline
6, 7. (a) Šta Satana često koristi da bi nas uhvatio u zamku? (b) Kako stručnjaci za marketing apeluju na čulo vida?
6 Ljudi se i danas suočavaju sa sličnim iskušenjima s kojima su se suočili Eva, neposlušni anđeli i Ahan. Od svega što je smislio u nameri da zavede ljude, Satana ima najviše uspeha kada apeluje na ’želje očiju‘ (2. Kor. 2:11; 1. Jov. 2:16). Današnji stručnjaci za marketing dobro znaju da je na ljude oduvek uticalo ono što vide. „Najzavodljivije čulo je čulo vida“, kaže jedan vodeći evropski stručnjak u oblasti marketinga. „Ono često utiče na nas više od drugih čula i navodi ljude da postupaju protiv svake logike.“
7 Uopšte ne čudi što nas reklamna industrija bombarduje slikama koje su vešto osmišljene kako bi se postigao najveći vizuelni efekat i kod ljudi stvorila želja za određenim proizvodima ili uslugama. Jedan istraživač iz Sjedinjenih Država koji je proučavao uticaj reklama na ljude rekao je da su one „osmišljene ne samo da prenose informacije, nego što je još važnije, da izazivaju posebne emocije i reakcije kod ljudi“. U tu svrhu se često koriste provokativne slike. Kako mnogi kažu, „seks sve prodaje“. Zato je zaista važno da pazimo šta gledamo i čemu dozvoljavamo da nam ulazi u misli i srce.
8. Kako se u Bibliji ističe da treba da pazimo šta gledamo?
8 Želje očiju i želje tela utiču i na prave hrišćane. Zato nas Božja Reč podstiče da budemo samodisciplinovani kada je reč o tome šta gledamo i šta priželjkujemo (1. Kor. 9:25, 27; pročitati 1. Jovanovu 2:15-17). Jov je bio čestit čovek koji je shvatio da ono što gledamo može snažno uticati na ono što želimo. On je rekao: „Savez sam sklopio sa očima svojim, pa kako bih onda za devojkom gledao?“ (Jov 31:1). Jov ne samo što nije želeo da na neprimeren način dotakne neku ženu već nije dozvoljavao sebi čak ni da se bavi takvim mislima. Isus je istakao koliko je važno da nam misli budu čiste kada je rekao: „Svako ko požudno gleda neku ženu već je učinio s njom preljubu u svom srcu“ (Mat. 5:28).
Bezvredne stvari kojih se treba kloniti
9. (a) Zašto moramo biti veoma oprezni kada koristimo Internet? (b) Do čega može dovesti čak i kratko gledanje pornografije?
9 U današnjem svetu je sve uobičajenije da se gleda pornografija, naročito na Internetu. Ne moramo mi da tražimo takve sajtove — pronaći će oni nas. Zašto to kažemo? Na monitoru se iznenada može pojaviti neka provokativna slika. Ili se iz nekog naizgled bezazlenog mejla, kada se otvori, može odjednom pojaviti pornografska slika koja je tako napravljena da se ne može lako skloniti sa ekrana. Čak i ako je osoba samo nakratko pogleda pre nego što je izbriše, ta slika joj se već urezala u um. Samo kratak kontakt s pornografijom može imati strašne posledice. Osoba može osećati grižu savesti i možda se mora boriti s time da izbaci nemoralne slike iz glave. Što je još gore, ako neko namerno gleda pornografiju to pokazuje da još uvek nije usmrtio neispravne želje u svom srcu. (Pročitati Efešanima 5:3, 4, 12; Kol. 3:5, 6.)
10. Zašto deca lako mogu doći u kontakt s pornografijom i šta se može desiti ako je gledaju?
10 Deca su po prirodi radoznala i zato lako mogu doći u kontakt s pornografijom. Ako se to desi, to može trajno uticati na njihovo gledište o seksualnosti i ostaviti neke posledice na njih. Kako se zapaža u jednom izveštaju, te posledice se mogu protezati od toga da imaju iskrivljeno gledište o polnim odnosima, pa do toga da im je „teško da održavaju normalne odnose s drugima; da imaju nerealno gledište o ženama, a u nekim slučajevima može doći do zavisnosti od pornografije, što se može loše odraziti na uspeh u školi, prijateljstva i porodične odnose“. Kontakt s pornografijom može imati još razornije posledice kada osoba kasnije stupi u brak.
11. Navedi neki primer koji pokazuje koliko je opasno gledati pornografiju.
11 „Pre nego što sam upoznao istinu bio sam zavisnik od više stvari, ali mi je od svega bilo najteže da se oslobodim pornografije“, napisao je jedan naš brat. „I dalje mi se javljaju te slike, i to u neočekivanim trenucima — izazvane nekim mirisom, nekom muzikom, nečim što vidim ili čak nekom zalutalom mišlju. To je svakodnevna i neprestana borba.“ Jedan drugi brat je kao dete dok je bio sam kod kuće gledao pornografske časopise koje je imao njegov otac koji nije bio u istini. On je napisao: „Te slike su užasno uticale na mene kao dete. Čak i danas, posle 25 godina, ne mogu da izbrišem iz sećanja neke od tih slika. Koliko god da se borim, one su i dalje tu. Zato me prati osećaj krivice, iako se u mislima ne zadržavam na njima.“ Zaista je mudro da ne gledamo takve bezvredne stvari i da tako poštedimo sebe mučnih osećanja. Kako čovek može uspeti u tome? Treba da se trudi da ’obuzda svaku misao da bi se pokorila Hristu‘ (2. Kor. 10:5).
12, 13. Kojih se bezvrednih stvari hrišćani moraju kloniti i zašto?
12 Još nešto što spada u „zlo“, to jest u bezvredne stvari kojih se treba kloniti jeste zabava u kojoj se popularizuje materijalizam ili okultizam, ili u kojoj se prikazuju nasilje, krvoproliće i ubistva. (Pročitati Psalam 101:3.) Jehovini svedoci koji imaju decu odgovorni su pred Jehovom za to šta se gleda u njihovoj kući i u tom pogledu moraju biti izbirljivi. Naravno, nijedan pravi hrišćanin se neće namerno uplesti u spiritizam. Međutim, roditelji treba da znaju da se u nekim filmovima, televizijskim serijama, kompjuterskim igricama, pa čak i u stripovima i knjigama za decu prikazuju natprirodne sile (Posl. 22:5).
13 Kompjuterske igrice u kojima se ističe nasilje i prikazuju krvave scene koje izgledaju vrlo realno nisu za prave hrišćane, bilo da su mladi ili stari. (Pročitati Psalam 11:5.) Ne smemo biti zaokupljeni ničim što Jehova osuđuje. Nemojmo zaboraviti da Satana cilja na naše misli (2. Kor. 11:3). Čak i ako smo izabrali zabavu kojoj se nema šta prigovoriti ali previše vremena trošimo na nju, gubimo vreme koje bismo mogli da provedemo u porodičnom proučavanju, svakodnevnom čitanju Biblije i pripremi za sastanke (Fil. 1:9, 10).
Sledimo Isusov primer
14, 15. Po čemu se izdvaja Satanin treći pokušaj da iskuša Isusa i zahvaljujući čemu je Isus mogao da se tome odupre?
14 Nažalost, u ovom zlom svetu ne možemo a da ne vidimo neke bezvredne stvari. Čak je i Isus bio izložen tome. U svom trećem pokušaju da navede Isusa da više ne vrši Božju volju, „Đavo ga je... poveo na veoma visoku goru, i pokazao mu sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“ (Mat. 4:8). Zašto je Satana to uradio? Sigurno je želeo da iskoristi snažan uticaj koji na čoveka ima ono što vidi svojim očima. Dok je gledao slavu svih kraljevstava sveta, Isus je mogao poželeti da bude istaknuta ličnost u svetu. Kako je reagovao?
15 Isus se nije zadržavao na ovoj primamljivoj ponudi. Nije dozvolio svom srcu da se bavi neispravnim željama. I nije morao da malo razmisli o Đavolovoj ponudi, pa da je onda odbije. Istog časa je reagovao. „Odlazi, Satano!“, rekao je (Mat. 4:10). Isusu je najvažnije bilo da ostane u dobrim odnosima s Jehovom i zato je svojim odgovorom pokazao šta je svrha njegovog života — da vrši Božju volju (Jevr. 10:7). Zahvaljujući tome, Isus je osujetio Sataninu lukavu nameru.
16. Šta možemo naučiti na osnovu iskušenja u kom se Isus našao?
16 Iz Isusovog primera možemo mnogo toga naučiti. Kao prvo, Satana će kod svakoga pokušati da primeni svoje taktike (Mat. 24:24). Kao drugo, ono što gledamo može pojačati želje našeg srca, bile one dobre ili loše. Kao treće, Satana će iskoristiti ’želje očiju‘ koliko god može kako bi nas odvukao od Jehove (1. Petr. 5:8). I kao četvrto, i mi se možemo odupreti Satani, naročito ako odmah reagujemo (Jak. 4:7; 1. Petr. 2:21).
Pazimo da nam oko bude „bistro“
17. Zašto nije mudro čekati da se pojavi nešto bezvredno pa da tek onda razmišljamo kako treba da reagujemo?
17 Kad smo se predali Jehovi, mi smo mu obećali da ćemo se kloniti onoga što je bezvredno. Zavetovali smo se da ćemo vršiti Božju volju i zato se slažemo s psalmistom koji je rekao: „Od svakog zlog puta uklanjam noge svoje, da bih se držao reči tvoje“ (Ps. 119:101). Nije mudro da čekamo da se pojavi nešto bezvredno pa da tek onda razmišljamo kako treba da reagujemo. Sasvim nam je jasno šta se u Svetom pismu osuđuje. Satanine spletke nam nisu nepoznate. Kada je Isus bio iskušan da pretvori kamenje u hlebove? Onda kada je „ogladneo“ jer je postio 40 dana i noći (Mat. 4:1-4). Satana može da zapazi kada smo slabi i kada bismo mogli podleći iskušenju. Zato je sada vreme da dobro razmislimo o svemu tome. Nemojmo to odlagati! Ako svakog dana razmišljamo o zavetu koji smo dali Jehovi, bićemo odlučni da se klonimo onoga što je bezvredno (Posl. 1:5; 19:20).
18, 19. (a) Koja je razlika između „bistrog“ i „zlog“ oka? (b) Zašto je važno da razmišljamo o onome što je vredno i koji savet u vezi s tim nalazimo u Filipljanima 4:8?
18 Svakog dana se suočavamo sa sve više primamljivih stvari koje nam mogu odvratiti pažnju. Zato je važnije nego ikad da poslušamo Isusov savet da imamo „bistro“ oko (Mat. 6:22, 23). „Bistro“ oko je usredsređeno samo na jedno — na vršenje Božje volje. Za razliku od toga, „zlo“ oko je lukavo, zavidno i privlači ga ono što je bezvredno.
19 Nemojmo zaboraviti da ono što gledamo utiče na naše misli, a ono o čemu razmišljamo utiče na naše srce. Stoga je veoma važno da razmišljamo o onome što je vredno. (Pročitati Filipljanima 4:8.) Zato i dalje zadržimo stav kakav je imao psalmista koji je u molitvi rekao: „Odvrati oči moje od onog što je bezvredno.“ Dok se trudimo da postupamo u skladu s tom molitvom, možemo biti uvereni u to da će nas Jehova ’sačuvati u životu na putu svome‘ (Ps. 119:37; Jevr. 10:36).
Za ponavljanje
• Kakva veza postoji između očiju, misli i srca?
• Zašto je opasno gledati pornografiju?
• Zašto je važno da nam oko bude „bistro“?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 23. strani]
Kojih se bezvrednih stvari pravi hrišćani moraju kloniti?