Ostani duhovno jak dok brineš o bolesnom članu porodice

KOD Kim, koja je Jehovin svedok, u blizini kičme je otkrivena izraslina za koju se ispostavilo da je zloćudni tumor. * Njen suprug Stiv kaže: „Tumor je odstranjen hirurškim putem i Kim je započela lečenje zračenjem i hemoterapijom. Zbog neželjenih propratnih pojava u toku lečenja, Kim je bila veoma slaba. Jedva je mogla da se kreće.“

Možeš li da zamisliš bol koji je Stiv osećao dok je posmatrao kako se njegova voljena supruga bori s tom teškom bolešću? Možda i ti imaš člana porodice koji je sve slabiji usled ozbiljne bolesti ili poznih godina (Prop. 12:1-7). Ako je tako, onda si svestan da najpre moraš brinuti o sebi ukoliko želiš da dobro brineš o voljenoj osobi. Ako oslabiš u duhovnom pogledu, tvoje emocionalno i fizičko zdravlje takođe može oslabiti i možda nećeš biti u stanju da pružiš potrebnu pomoć. Kako možeš uravnoteženo ispunjavati svoje hrišćanske odgovornosti dok brineš o bolesnom ili ostarelom članu porodice? Postoji li išta što bi suhrišćani mogli učiniti i tako pokazati brigu za potrebe onih koji su bolesni?

Kako sačuvati ravnotežu?

Da bi bio uravnotežen i sačuvao duhovno i fizičko zdravlje dok brineš o bolesnom članu porodice, neophodno je da budeš prilagodljiv i da mudro raspoređuješ svoje vreme i snagu. „Mudrost je kod skromnih“, stoji u Poslovicama 11:2. U ovom kontekstu, reč „skroman“ znači biti svestan svojih  granica. Da bi bio siguran da se ne iscrpljuješ previše, možda treba da analiziraš svoj raspored i obaveze.

Stiv je pokazao mudrost i skromnost tako što je pažljivo razmotrio sve svoje obaveze. Pored svetovnog zaposlenja služio je kao koordinator starešinstva i nadglednik službe u jednoj skupštini Jehovinih svedoka u Irskoj. Takođe je bio član Odbora za odnose s bolnicama. „Kim se nikada nije žalila da je zapostavljena zbog toga što poklanjam puno pažnje tim odgovornostima“, kaže Stiv. „Ali ja sam bio svestan da sam preopterećen.“ Kako je on rešio taj problem? „Nakon dosta razmišljanja i molitvi odlučio sam da prestanem da služim kao koordinator. I dalje sam bio starešina ali sam neke skupštinske odgovornosti predao drugima. Na taj način sam mogao da posvetim Kim potrebno vreme i pažnju.“

S vremenom se Kim donekle oporavila. Njih dvoje su ponovo sagledali svoje okolnosti i Stiv je uz njenu podršku opet prihvatio nekadašnje skupštinske odgovornosti. „Oboje smo naučili da živimo u skladu sa ograničenjima koja nam je nametnula bolest“, objašnjava Stiv. „Zahvalan sam Jehovi za njegovu  pomoć i svojoj ženi za strpljenje i podršku uprkos slabom zdravlju.“

Razmisli takođe o iskustvu pokrajinskog nadglednika Džerija i njegove supruge Marije. Oni su morali da promene svoje ciljeve da bi brinuli o ostarelim roditeljima. „Oboje smo želeli da služimo kao misionari u drugoj zemlji“, kaže Marija. „Ali, Džeri je jedinac a njegovim roditeljima je bila potrebna nega. Zato smo odlučili da ostanemo u Irskoj i brinemo o njima. Tako smo mogli da budemo neprestano uz Džerijevog oca dok je bio u bolnici pre nego što je umro. Sada smo svakodnevno u kontaktu sa Džerijevom majkom i nismo daleko ukoliko joj zatreba pomoć. Braća i sestre iz skupštine kojoj ona pripada uvek su spremni da pruže podršku i pomoć, zahvaljujući čemu možemo da nastavimo s putujućom službom.“

Kako drugi mogu pomoći

Govoreći o pružanju materijalne pomoći starijim udovicama iz skupštine, apostol Pavle je napisao: „Ako se neko ne brine za svoje, a naročito za svoje ukućane, odrekao se vere i gori je od nevernika.“ Pavle je podsetio suhrišćane da moraju finansijski pomagati ostarelim roditeljima, bakama i dedovima ukoliko žele da njihova dela budu ’ugodna Bogu‘ (1. Tim. 5:4, 8). Međutim, i drugi iz skupštine mogu i treba da pruže pomoć.

Osmotri situaciju Hakana i Inger, starijeg bračnog para iz Švedske. „Kada smo saznali da moja supruga ima rak“, kaže Hakan, „oboje smo bili u šoku. Inger je uvek bila dobrog zdravlja i puna snage. Odjednom smo svakog dana morali da idemo u bolnicu na terapiju usled koje je ona bila veoma iscrpljena. Tokom tog perioda je bila vezana za kuću i bilo je neophodno da budem pored nje i pomažem joj.“ Šta su suvernici činili za njih?

Skupštinske starešine su organizovale da im se sastanci prenose putem telefona. Osim toga, braća i sestre su neprestano bili u kontaktu s njima tako što su ih posećivali ili im telefonirali. Takođe su im slali pisma i poruke. „Osećali smo podršku sve braće, kao i Jehovinu pomoć“, kaže Hakan. „Bez njihove pažnje ne bismo uspeli da ostanemo duhovno jaki. Srećni smo što se Inger oporavila i što ponovo možemo da zajedno prisustvujemo sastancima u Dvorani Kraljevstva.“ Kada članovi skupštine čine sve što mogu da bi pomogli bolesnima i starijima, pokazuju da su ’pravi prijatelji koji vole u svako doba i u nevolji braća postaju‘ (Posl. 17:17).

Jehova ceni tvoj trud

Nema sumnje da briga o bolesnom članu porodice može oduzimati puno snage. Pa ipak, kralj David je napisao: „Srećan je onaj ko obzirno postupa prema ubogome“, kao što je bolesna osoba kojoj je potrebna pomoć (Ps. 41:1).

Zbog čega oni koji brinu o bolesnima ili nemoćnima mogu biti srećni? U Poslovicama 19:17 stoji: „Ko je milostiv siromahu, Jehovi pozajmljuje, i On će mu platiti za dela njegova.“ Pravi Bog je posebno zainteresovan za svoje verne sluge koje se bore s nekom bolešću i blagosilja one koji im pomažu. Psalmista David je u pesmi rekao: ’Jehova će takvog čoveka na postelji bolesničkoj okrepiti, brinuće o njemu u bolesti njegovoj‘ (Ps. 41:3). Ako onaj ko s ljubavlju brine o drugima doživi neku nedaću ili nevolju, možemo biti uvereni da će mu Jehova pomoći.

Divno je znati da Jehova Bog zapaža i ceni ono što činimo dok brinemo o obolelom članu porodice. Iako pružanje pomoći može iziskivati dosta truda, Sveto pismo nas uverava da se „takvim žrtvama ugađa Bogu“ (Jevr. 13:16).

[Fusnota]

[Slike na 18. strani]

Sačuvaj duhovnu ravnotežu i prihvati pomoć drugih