Ljubaznost nas zbližava s drugima
Ljubaznost nas zbližava s drugima
„Neka vaša reč uvek bude ljubazna“ (KOL. 4:6)
1, 2. Šta je jedan brat postigao svojom ljubaznošću?
„DOK sam propovedao od vrata do vrata, naišao sam na čoveka koji se tokom razgovora toliko naljutio da su mu usne podrhtavale i sav se tresao“, priča jedan brat. „Mirno sam pokušao da rezonujem s njim na temelju Svetog pisma, ali se on još više razbesneo. Njegova žena i deca su takođe počeli da viču na mene, pa sam uvideo da je vreme da odem. Rekao sam im da sam došao u miru i da želim da odem u miru. Pročitao sam Galatima 5:22 i 23, gde se spominju ljubav, blagost, samosavladavanje i mir. Zatim sam otišao.
2 „Kasnije, dok sam propovedao ljudima koji stanuju na drugoj strani ulice, video sam tu porodicu kako sedi ispred kuće. Pozvali su me da dođem do njih. ’Šta li sada smeraju?‘, pitao sam se. Čovek je držao bokal i ponudio mi je čašu hladne vode. Izvinio se što je bio neuljudan i pohvalio me što imam snažnu veru. Rastali smo se u miru.“
3. Zašto ne smemo dozvoliti da nas drugi razljute?
3 U današnjem svetu punom pritisaka često nije moguće izbeći susret s ljutitim ljudima, što se događa i u službi. Kada se tako nešto desi, veoma je važno da reagujemo „s blagošću i dubokim poštovanjem“ (1. Petr. 3:15). Da je brat čije smo iskustvo ovde naveli burno reagovao na ljutnju i neljubaznost stanara, taj čovek verovatno ne bi promenio svoj stav, možda bi se još više razgnevio. Zahvaljujući tome što je brat pokazao samosavladavanje i ljubaznost, ishod je bio dobar.
Šta znači pokazivati ljubaznost u razgovoru?
4. Zašto je važno da ljubazno razgovaramo s drugima?
4 Kada se radi o ophođenju s našim suvernicima i drugima, kao i sa članovima porodice, neophodno je da postupamo u skladu sa savetom apostola Pavla: „Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena“ (Kol. 4:6). Takav prijatan, primeren govor je od suštinske važnosti za dobru komunikaciju i mir.
5. Šta se ne podrazumeva pod dobrom komunikacijom? Objasni.
5 Pod dobrom komunikacijom se ne podrazumeva da odmah kažemo sve što mislimo i osećamo, naročito kada smo uzrujani. Sveto pismo pokazuje da su neobuzdani izlivi gneva znak slabosti a ne snage. (Pročitati Poslovice 25:28; 29:11.) U svoje vreme, Mojsije je bio „najkrotkiji čovek na zemlji“. Pa ipak, u jednoj prilici je dozvolio da ga buntovni Izraelci razgneve, zbog čega je propustio da proslavi Boga. Premda je Mojsije objasnio kako se osećao, Jehova nije bio zadovoljan njegovim postupkom. Nakon što je 40 godina predvodio Izraelce, Mojsiju je bila uskraćena čast da ih uvede u Obećanu zemlju (Br. 12:3; 20:10, 12; Ps. 106:32).
6. Šta znači govoriti razborito?
6 Sveto pismo nas podstiče da tokom razgovora biramo reči i pokazujemo razboritost, to jest dobro prosuđivanje. „Mnogo reči ne biva bez greha, a ko obuzdava usne svoje, postupa razborito“ (Posl. 10:19; 17:27). Međutim, to ne znači da razborita osoba nikada ne kaže šta misli i oseća. Ona govori ljubazno i njene reči ne povređuju druge već blagotvorno utiču na njih. (Pročitati Poslovice 12:18; 18:21.)
„Vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“
7. Šta ne smemo ispoljavati u govoru i zašto?
7 Važno je da pokazujemo ljubaznost i odmerenost ne samo kada razgovaramo s ljudima na poslu ili u službi već i u skupštini i kod kuće. Davanje oduška gnevu bez razmišljanja o posledicama može ozbiljno narušiti naše duhovno, emocionalno i fizičko zdravlje, kao i zdravlje drugih (Posl. 18:6, 7). Negativna osećanja — pokazatelj naše nesavršenosti — moramo držati pod kontrolom. U našem rečniku nema mesta za pogrdan govor, ruganje, prezir, mržnju i gnev (Kol. 3:8; Jak. 1:20). Oni mogu uništiti dragocene odnose s drugim ljudima i s Jehovom. Isus je poučavao: „Svako ko se uporno gnevi na svog brata odgovaraće pred sudom. A ko svog brata nazove uvredljivim imenom, odgovaraće pred najvišim sudom. A ko mu kaže da nije vredan da živi, sam bi mogao dospeti u oganj gehene“ (Mat. 5:22).
8. Kada treba da izrazimo ono što osećamo i na koji način?
8 Međutim, postoje situacije kada možemo zaključiti da je potreban otvoren razgovor. Ako neki brat kaže ili uradi nešto što te toliko pogađa da ne možeš jednostavno preći preko toga, nemoj dozvoliti da mržnja uhvati koren u tvom srcu (Posl. 19:11). Ukoliko te neko naljuti, najpre savladaj svoja osećanja, a zatim preduzmi korake koji su potrebni da bi rešio problem. Pavle je napisao: „Sunce da ne zađe, a da vi još osećate gnev.“ Da te taj problem ne bi i dalje mučio, nastoj da ga rešiš u najprikladnije vreme, pokazujući dobrotu. (Pročitati Efešanima 4:26, 27, 31, 32.) Razgovaraj sa svojim bratom otvoreno ali ljubazno, s ciljem da ponovo budete u dobrim odnosima (Lev. 19:17; Mat. 18:15).
9. Zašto treba da savladamo svoja osećanja pre nego što započnemo razgovor o nekom problemu?
9 Naravno, treba da izabereš odgovarajuće vreme. Postoji „vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“ (Prop. 3:1, 7). Nadalje, „srce pravednika razmišlja šta će odgovoriti“ (Posl. 15:28). To znači da ponekad treba sačekati pravi trenutak da bismo razgovarali o nekom problemu. Ako to učinimo dok su nam osećanja još uzburkana, verovatno ćemo samo pogoršati stvari. Međutim, nije mudro ni pustiti da prođe previše vremena.
Ljubazni postupci zbližavaju ljude
10. Kako ljubazni postupci vode do boljih međuljudskih odnosa?
10 Ljubazne reči i dobra komunikacija pomažu da se razviju i održe dobri odnosi. Ako činimo sve što možemo da bismo poboljšali odnos s drugima, i naša komunikacija s njima će biti bolja. Ukoliko iskreno preuzimamo inicijativu da činimo dobra dela za druge — nalazimo načine da im pomognemo, poklonimo nešto od srca, ukažemo gostoprimstvo — otvorićemo put dobroj komunikaciji s njima. Poput ’zgrtanja užarenog ugljevlja‘, takvi postupci mogu navesti osobu da pokaže svoje najbolje osobine, zahvaljujući čemu će nam biti lakše da otvoreno razgovaramo o problemima i rešavamo ih (Rimlj. 12:20, 21).
11. Šta je Jakov učinio da bi se pomirio sa Isavom i kakav je bio ishod?
11 Patrijarh Jakov je razumeo koliko su dobra dela važna da bi se obnovili narušeni odnosi. Njegov brat blizanac, Isav, bio je toliko besan na njega da je Jakov pobegao jer je strahovao da će ga Isav ubiti. Posle mnogo godina, Jakov se vratio. Kada je čuo da mu je Isav krenuo u susret s četiristo ljudi, Jakov se molio za Jehovinu pomoć. Zatim je Isavu poslao mnogo stoke na dar. Taj dar je ispunio svoju svrhu. Isavovo srce je smekšalo pa je, kada su se sreli, potrčao u susret Jakovu i zagrlio ga (Post. 27:41-44; 32:6, 11, 13-15; 33:4, 10).
Jačajmo druge ljubaznim rečima
12. Zašto je važno da ljubazno razgovaramo sa suvernicima?
12 Hrišćani služe Bogu, a ne ljudima. Pa ipak, svi imamo prirodnu potrebu za priznanjem drugih. Ljubaznim rečima možemo olakšati teret koji nose naša braća i sestre. Međutim, ako smo grubi i kritični, možemo otežati njihov teret i čak ih navesti na pomisao da su izgubili Jehovino odobravanje. Zato svojim iskrenim rečima hrabrimo druge, govoreći ono što je ’dobro, da prema potrebi izgrađuje i da bude na korist onima koji slušaju‘ (Ef. 4:29).
13. Šta starešine treba da imaju u vidu (a) kada daju savet? (b) kada pišu pisma?
13 Posebno starešine treba da budu blage i brižne prema stadu (1. Sol. 2:7, 8). Kada je potrebno da daju savet, oni nastoje da to čine „s blagošću“, čak i kada razgovaraju sa onima „koji su buntovni“ (2. Tim. 2:24, 25). Starešine treba da se ljubazno izražavaju i u pismima, na primer, kada je neophodno da na taj način kontaktiraju s drugim starešinstvima ili s Betelom. Oni treba da budu prijatni i taktični, u skladu s onim što stoji u Mateju 7:12.
Ljubaznost u krugu porodice
14. Koji je savet Pavle dao muževima i zašto?
14 Lako je potceniti utisak koji naše reči, izrazi lica i pokreti ostavljaju na druge. Na primer, neki muškarci možda ne uviđaju u potpunosti koliko duboko njihove reči utiču na žene. Jedna sestra je rekla: „Uplašim se kada moj suprug ljutito povisi glas na mene.“ Grube reči mogu više pogoditi ženu nego muškarca i ona ih može dugo pamtiti (Luka 2:19). To je posebno slučaj kada ih izgovori neko koga žena voli i želi da poštuje. Pavle je savetovao muževe: „Volite svoje žene i nemojte se gneviti na njih“ (Kol. 3:19).
15. Objasni zašto muž treba da bude nežan prema ženi.
15 Imajući u vidu Pavlov savet, jedan brat koji je dugo u braku objasnio je zašto muž treba da bude nežan prema svojoj ženi, koja je poput „slabije posude“. „Kada u ruci držiš skupocenu i krhku vazu, ne smeš je prejako stezati jer bi se mogla slomiti. Čak i ako se zalepi, pukotina će se verovatno videti“, rekao je on. „Ukoliko se muž grubo obraća ženi, mogao bi je povrediti. To bi moglo stvoriti trajnu pukotinu u njihovoj vezi.“ (Pročitati 1. Petrovu 3:7.)
16. Kako žena može pozitivno uticati na svoju porodicu?
16 Na muškarce takođe mogu ohrabrujuće ili obeshrabrujuće uticati reči drugih, pa i reči njihovih žena. „Žena razborita“, na koju se muž može potpuno osloniti, ima obzira prema njegovim osećanjima, baš kao što želi da on ima obzira prema njenim (Posl. 19:14; 31:11). Nema sumnje da žena može znatno uticati na svoju porodicu, bilo to pozitivno ili negativno. „Žena koja je zaista mudra kuću svoju gradi, a luda je svojim rukama ruši“ (Posl. 14:1).
17. (a) Kako mladi treba da razgovaraju sa svojim roditeljima? (b) Kako roditelji i starešine treba da razgovaraju s mladima i zašto?
17 Roditelji i deca takođe treba da ljubazno razgovaraju jedni s drugima (Mat. 15:4). Ako smo obzirni dok razgovaramo s mladima, nećemo reći nešto što će ih ’razdražiti‘ (Kol. 3:21; Ef. 6:4). Čak i kada je deci potrebna opomena, roditelji i starešine treba da im se obraćaju s poštovanjem. Na taj način će mladima biti lakše da isprave ono u čemu greše i ostanu u dobrom odnosu s Bogom. To je daleko bolje nego odavati utisak da od njih neće biti ništa, što bi ih moglo navesti da i oni tako misle o sebi. Mladi se možda neće sećati svakog saveta koji su dobili, ali pamtiće kako su drugi razgovarali s njima.
Neka iz našeg srca izviru lepe reči
18. Kako se možemo osloboditi negativnih misli i osećanja?
18 Savladati gnev i ostati pribran ne znači jednostavno imati miran izraz lica. Ne treba da nam bude cilj samo da potisnemo snažna osećanja. Nastojanje da spolja izgledamo smireno dok iznutra kiptimo od besa stvara u nama ogromnu napetost. To je kao da tokom vožnje istovremeno pritiskamo kočnicu i papučicu za gas. Na taj način se automobil dodatno opterećuje i može doći do kvara. Zato nemoj dozvoliti da se u tebi nagomilava gnev koji ćeš kasnije iskaliti. Moli se za Jehovinu pomoć da iz srca iskoreniš negativna osećanja. Neka Jehovin duh preobrazi tvoj um i srce u skladu s njegovom voljom. (Pročitati Rimljanima 12:2; Efešanima 4:23, 24.)
19. Koji koraci nam mogu pomoći da izbegnemo svađe?
19 Preduzmi konkretne korake. Ako se nađeš u napetoj situaciji i osetiš da se u tebi nakuplja gnev, bilo bi dobro da se udaljiš dok se ne sabereš (Posl. 17:14). Ukoliko primetiš da osoba s kojom razgovaraš počinje da se ljuti, trudi se da budeš još ljubazniji prema njoj. Imaj na umu da „blag odgovor smiruje gnev, a oštra reč izaziva jarost“ (Posl. 15:1). Zajedljive ili grube opaske samo dodaju ulje na vatru, čak i kad su izgovorene blagim glasom (Posl. 26:21). Ako primetiš da gubiš samosavladavanje, budi ’spor da govoriš i spor da se ljutiš‘. Moli se da ti Jehovin duh pomogne da govoriš dobre a ne loše stvari (Jak. 1:19).
Iskreno opraštajmo
20, 21. Šta će nam pomoći da opraštamo drugima i zašto to moramo raditi?
20 Nažalost, niko od nas nema savršenu kontrolu nad svojim rečima (Jak. 3:2). I pored najboljih namera, čak i članovi porodice i naša draga braća i sestre ponekad kažu nešto nepromišljeno što nas povredi. Nemojmo se brzo vređati već strpljivo razmislimo zašto su to rekli. (Pročitati Propovednika 7:8, 9.) Da li su bili pod pritiskom, uplašeni, loše su se osećali ili su se borili s nekim problemom za koji mi ne znamo?
21 Ovi faktori nisu opravdanje za takvo ponašanje. Ali, ako ih uzmemo u obzir, verovatno će nam biti lakše da razumemo zašto ljudi ponekad kažu i urade nešto pogrešno. To će nas ujedno pokrenuti da im oprostimo. Svima nam se već desilo da smo svojim rečima i postupcima povredili nekoga, i nadali smo se da će nam ta osoba velikodušno oprostiti (Prop. 7:21, 22). Isus je rekao da moramo opraštati drugima ukoliko želimo da Bog oprosti nama (Mat. 6:14, 15; 18:21, 22, 35). Zato treba da se što pre izvinimo i što pre oprostimo. Tako ćemo i u porodici i u skupštini sačuvati ljubav koja nas „savršeno povezuje“ (Kol. 3:14).
22. Zašto je vredno ulagati trud da ljubazno razgovaramo s drugima?
22 Dok se ovaj svet prepun gneva bliži kraju, naša ljubav i jedinstvo će verovatno sve više biti na udaru. Primenjivanje korisnih načela iz Božje Reči pomoći će nam da govorimo dobre a ne loše stvari. Tada će unutar naše skupštine i porodice vladati mir, i svojim primerom ćemo pružiti drugima lepo svedočanstvo o našem ’srećnom Bogu‘, Jehovi (1. Tim. 1:11).
Možeš li objasniti?
• Zašto je važno izabrati pravi trenutak za razgovor o problemima?
• Zašto članovi porodice uvek treba ljubazno da razgovaraju?
• Kako možemo izbeći da rečima povredimo nekog?
• Šta nam može pomoći da opraštamo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 21. strani]
Najpre savladaj svoja osećanja, a zatim u prikladno vreme razgovaraj o problemu
[Slika na 23. strani]
Muž uvek treba da bude blag kad razgovara sa svojom suprugom