Ostani na sigurnom među Božjim narodom

„Slaviću te usred velikog mnoštva okupljenog“ (PS. 35:18)

1-3. (a) Kako jedan hrišćanin može ugroziti svoje prijateljstvo s Jehovom? (b) Gde se Božji narod može osećati sigurno?

 DOK su bili na odmoru, Džo i njegova žena su ronili kod jednog tropskog koralnog grebena prepunog riba svih boja i veličina. Otplivali su nešto dalje kako bi još malo posmatrali korale. Kada su shvatili da su se iznenada našli u velikoj dubini, Džoova žena je rekla: „Mislim da smo otišli predaleko.“ „Opusti se“, rekao je Džo. „Znam šta radim.“ Džo se seća da mu je ubrzo nakon toga nešto bilo čudno. ’Gde su nestale sve ribe?‘, pitao se. Sledio se kada je video zašto ih više nije bilo. Jedna ajkula je iz dubine išla pravo prema njemu. Bio joj je prepušten na milost i nemilost. Kad mu je ajkula prišla na otprilike jedan metar, samo se okrenula i nestala.

² Hrišćanin može biti toliko očaran onim što nudi Satanin svet — zabavom, poslom, materijalnim stvarima — da ne primećuje kako zalazi sve dublje u opasne vode. „Ono što sam tada doživeo navelo me je da razmišljam o tome s kim se družimo“, kaže Džo, koji je hrišćanski starešina. „Plivaj tamo gde je sigurno i prijatno — u skupštini!“ Nemoj plivati u dubokim vodama, u kojima bi u duhovnom smislu mogao biti izolovan i naći se u opasnosti. Ako se ikada nađeš tamo, odmah se vrati u ’sigurne vode‘. U suprotnom, dovodiš u opasnost svoje prijateljstvo s Jehovom.

³ Današnji svet je opasno mesto za prave hrišćane (2. Tim. 3:1-5). Satana zna da su mu dani odbrojani i zato želi da proždere one koji nisu oprezni (1. Petr. 5:8; Otkr. 12:12, 17). Međutim, mi nismo nezaštićeni. Jehova je svom narodu pružio duhovno utočište — hrišćansku skupštinu.

4, 5. Zašto mnogi ne vole da razmišljaju o svojoj budućnosti?

⁴ Današnje društvo ne pruža baš veliku sigurnost ni u fizičkom, ni u emocionalnom smislu. Mnogi misle da je njihova sigurnost ugrožena zbog kriminala, nasilja, visokih životnih troškova i ekoloških problema. Svi doživljavaju probleme koje donose starost i bolest. A i oni koji imaju posao, krov nad glavom, dovoljno novca i relativno dobro zdravlje možda se pitaju dokle će još biti tako.

⁵ Mnogi se ni u emocionalnom smislu ne osećaju sigurno. Neki su se nadali da će im brak i porodica pružiti mir i sreću, ali nažalost njihova očekivanja se nisu ispunila. Kada je reč o zadovoljavanju duhovnih potreba, mnogi koji idu u crkvu su zbunjeni i ne znaju šta da misle, jer se pitaju koliko se uopšte mogu osloniti na ono što tamo čuju. To je posebno slučaj onda kada razmišljaju o lošem ponašanju svojih duhovnih vođa i o nebiblijskim učenjima koja oni zastupaju. Zato mnogi misle da im ne preostaje ništa drugo nego da polažu nadu u nauku ili da veruju u ljudsku dobrotu. Uopšte ne čudi što se ljudi osećaju krajnje nesigurno ili jednostavno ne vole da mnogo razmišljaju o svojoj budućnosti.

6, 7. (a) Zašto se razmišljanja onih koji služe Bogu razlikuju od razmišljanja onih koji mu ne služe? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

 ⁶ Oni koji se nalaze u hrišćanskoj skupštini imaju potpuno drugačija gledišta od onih koji su van nje. Iako mi kao Jehovine sluge često stojimo pred istim odlukama i imamo iste probleme kao i ljudi u svetu, mi potpuno drugačije reagujemo na njih. (Pročitati Isaiju 65:13, 14 i Malahiju 3:18.) Zašto? Zato što u Bibliji nalazimo logično objašnjenje zašto se čovečanstvo nalazi u ovakvom stanju i zato što smo spremni da se uhvatimo u koštac sa izazovima i problemima. Zato nismo preterano zabrinuti za budućnost. Budući da služimo Jehovi, zaštićeni smo od pogrešnog i nebiblijskog razmišljanja, nemoralnih postupaka, kao i od posledica svega toga. Zato članovi skupštine poseduju unutrašnji mir koji drugi ljudi nemaju (Is. 48:17, 18; Fil. 4:6, 7).

⁷ Neki primeri nam mogu pomoći da razmišljamo o sigurnosti koju imaju oni koji služe Jehovi za razliku od onih koji mu ne služe. Ti primeri nas mogu podstaći da analiziramo kako razmišljamo i šta radimo i da vidimo da li bismo mogli u većoj meri da primenjujemo savete koje dobijamo od Boga, a čija je svrha da nas zaštite (Is. 30:21).

„Noge moje zamalo nisu s puta zašle“

8. Kako su Jehovine sluge oduvek postupale?

⁸ Još od samog početka ljudske istorije, oni koji su izabrali da služe Jehovi i da mu budu poslušni nisu želeli da se zbližavaju sa onima koji mu nisu služili. Čak je i sam Jehova ukazao na to da će vladati neprijateljstvo između onih koji budu služili njemu i onih koji budu služili Satani (Post. 3:15). Pošto su se čvrsto držali Božjih načela, Božje sluge su postupale drugačije od ostalih ljudi (Jov. 17:15, 16; 1. Jov. 2:15-17). To nije uvek bilo lako.  Štaviše, ponekad su se i neke Jehovine sluge pitale da li vredi biti samopožrtvovan.

9. Kakve su misli mučile pisca 73. Psalma?

⁹ Jedan Jehovin sluga koji se pitao da li je doneo dobre odluke bio je pisac 73. Psalma, verovatno jedan od Asafovih potomaka. On se pitao zašto često izgleda da su zli uspešni, srećni i bogati dok neko ko se trudi da služi Bogu ima probleme i teškoće. (Pročitati Psalam 73:1-13.)

10. Zašto su za tebe važna pitanja koja je postavio psalmista?

¹⁰ Da li si se i ti ikada pitao isto što i psalmista? Ako jesi, nema potrebe da osećaš preveliku krivicu ili da misliš da ti je vera oslabila. O takvim pitanjima su razmišljale mnoge Jehovine sluge, uključujući i neke koji su pod Božjim nadahnućem pisali Bibliju (Jov 21:7-13; Ps. 37:1; Jer. 12:1; Avak. 1:1-4, 13). Svi koji žele da služe Jehovi moraju ozbiljno razmisliti o pitanju da li je najbolje služiti Bogu i slušati ga, i moraju biti potpuno uvereni u odgovor na to pitanje. Ono je povezano sa spornim pitanjem koje je Satana pokrenuo u edenskom vrtu. Suština ovog pitanja je da li Bog ima pravo da bude vrhovni vladar (Post. 3:4, 5). Zato je dobro da svi razmislimo o onome o čemu je psalmista govorio. Da li treba da zavidimo zlim hvalisavim ljudima zato što žive kao da nemaju nikakvih problema? Da li treba da ’zađemo‘ s puta, to jest da prestanemo da služimo Jehovi i da živimo poput njih? Satana bi upravo to želeo.

11, 12. (a) Kako je psalmista rešio svoje nedoumice i šta učimo iz toga? (b) Šta ti može pomoći da dođeš do istog zaključka kao psalmista?

¹¹ Šta je psalmisti pomoglo da reši svoje nedoumice? Iako je priznao da je malo falilo da zađe s puta pravednosti, počeo je drugačije da razmišlja kada je ušao u „veličanstveno svetilište Božje“, to jest kada je u Božjem svetom šatoru ili hramu bio u društvu onih koji cene duhovne stvari i kada je razmišljao o Božjoj nameri. Tada je psalmista shvatio da ne bi želeo da prođe kao ti zli ljudi. Video je da su zbog svojih odluka i postupaka dospeli na „klizavo tlo“. Psalmista je zapazio da će svima koji su ostavili Jehovu sigurno doći kraj „od strahota iznenadnih“, dok će oni koji služe Jehovi sigurno imati njegovu podršku. (Pročitati Psalam 73:16-19, 27, 28.) Sigurno si i sam video koliko je to tačno. Mnogima privlačno deluje da žive za sebe i da se ne obaziru na Božji zakon, ali posledice takvog načina života su neizbežne (Gal. 6:7-9).

¹² Šta još učimo od psalmiste? Shvatio je da je među Božjim narodom na sigurnom i da tu može naći mudrost. Počeo je da jasno i logično razmišlja kada je otišao u Božji dom. Slično tome, i mi danas u skupštini imamo ljude koji nam mogu dati mudre savete, a na skupštinskim sastancima dobijamo zdravu duhovnu hranu. Dakle, Jehova s dobrim razlogom kaže svojim slugama da dolaze na hrišćanske sastanke. Tamo će biti okrepljeni i podstaknuti da mudro postupaju (Is. 32:1, 2; Jevr. 10:24, 25).

Pametno biraj društvo

13-15. (a) Šta se dogodilo Dini i šta učimo iz toga? (b) Zašto možemo reći da smo u društvu suhrišćana zaštićeni?

¹³ Jakovljeva ćerka Dina je jedan primer osobe koja je upala u ozbiljne nevolje zato što je imala svetsko društvo. Izveštaj iz Postanka nam govori da je ona imala naviku da se druži s mladim Hanankama iz kraja u kom je živela sa svojom porodicom. Hananci nisu imali visoka moralna merila kao što su ih imali oni koji su služili Jehovi. Naprotiv, arheološka otkrića pokazuju  da je zbog njihovog načina života zemlja bila puna idolopoklonstva, nemorala, obreda propraćenih orgijama i nasilja (Izl. 23:23; Lev. 18:2-25; Pon. zak. 18:9-12). Prisetimo se šta je bilo s Dinom zbog toga što se družila s tim ljudima.

¹⁴ Jedan mladić iz tog kraja, Sihem, za koga se kaže da je bio „najpoštovaniji u celom domu svog oca“, video je Dinu, „uzeo je i silovao je“ (Post. 34:1, 2, 19). Zaista tragično! Da li misliš da je Dini ikada palo na pamet da bi joj se tako nešto moglo desiti? Možda je samo želela da se druži s mladima iz te sredine za koje je mislila da joj ne mogu nauditi. Međutim, Dina se grdno prevarila.

¹⁵ Šta učimo iz tog izveštaja? Da jednostavno ne možemo da se družimo sa onima koji ne služe Jehovi i da smatramo da to neće imati nikakve posledice. Pismo kaže da „loše društvo kvari dobre navike“ (1. Kor. 15:33). S druge strane, bićemo zaštićeni ako se družimo sa onima koji veruju isto što i mi, koji imaju ista visoka moralna merila i vole Jehovu. Takvo dobro društvo će nas podstaći da pametno postupamo (Posl. 13:20).

„Oprani ste“

16. Šta je apostol Pavle rekao za neke u korintskoj skupštini?

¹⁶ Hrišćanska skupština je mnogima pomogla da prekinu s nečistim navikama. Kada je apostol Pavle pisao svoju prvu poslanicu Korinćanima, spomenuo je da su se tamošnji hrišćani promenili kako bi svoj život uskladili s Božjim merilima. Neki su bili bludnici, idolopoklonici, preljubnici, homoseksualci, lopovi, pijanice i tome slično. „Ali oprani ste“, rekao im je Pavle. (Pročitati 1. Korinćanima 6:9-11.)

17. Kako je prihvatanje biblijskih merila mnogima promenilo život?

¹⁷ Ljudi koji nemaju veru nemaju ni ispravna načela kojima bi se vodili u životu. Oni sami odlučuju kako će postupati ili se jednostavno prepuštaju moralnoj klimi koja vlada oko njih, kao što je to bio slučaj s drevnim Korinćanima pre nego što su postali hrišćani (Ef. 4:14). Međutim, istina iz Božje Reči ima moć da menja nabolje život svih koji žele da primenjuju načela iz nje (Kol. 3:5-10; Jevr. 4:12). Mnogi koji su danas članovi hrišćanske skupštine mogu potvrditi da su pre nego što su upoznali i prihvatili Jehovina pravedna merila živeli bez ikakvih moralnih ograničenja. Pa ipak, nisu bili srećni i zadovoljni. Našli su mir tek kada su počeli da se druže s Božjim narodom i da žive u skladu s načelima iz Biblije.

18. Šta potvrđuje ono što je doživela jedna mlada osoba?

¹⁸ Nasuprot tome, neki koji su ranije napustili ’sigurne vode‘ hrišćanske skupštine sada se gorko kaju zbog toga. Jedna sestra koju ćemo zvati Tanja, kaže da je „u detinjstvu znala za istinu“, ali kada je imala 16 godina napustila je skupštinu kako bi „uživala u svetskim zadovoljstvima“. Među posledicama takvog načina života bili su neželjena trudnoća i abortus. Sada ona kaže: „Tri godine koje sam provela van skupštine ostavile su ružne  emocionalne ožiljke koji nikada neće nestati. Stalno me progoni misao da sam ubila svoje nerođeno dete... Svim mladima koji bi hteli da makar malo ’okuse‘ ovaj svet želim da kažem: ’Nemojte!‘ U početku to možda i jeste slatko, ali na kraju vam ostaje samo gorak ukus u ustima. Svet ne nudi ništa osim patnje. Znam to. Probala sam. Ostanite u Jehovinoj organizaciji! Jedino tako ćete biti srećni.“

19, 20. U kom smislu smo u hrišćanskoj skupštini zaštićeni?

¹⁹ Pomisli samo šta bi bilo s tobom kad bi napustio sigurnost koju pruža hrišćanska skupština. Mnogi se naježe na samu pomisao koliko je njihov život bio isprazan pre nego što su prihvatili istinu (Jov. 6:68, 69). Ako ostaneš u društvu suvernika i dalje ćeš biti siguran i zaštićen od nevolja i patnji koje su uobičajene u Sataninom svetu. Druženje s njima i redovno posećivanje hrišćanskih sastanaka neprestano će te podsećati na to koliko je mudro držati se Jehovinih pravednih merila i daće ti snagu da živiš po njima. Imaš sve razloge da ’slaviš Jehovu usred velikog mnoštva okupljenog‘ (Ps. 35:18).

²⁰ Svi pravi hrišćani iz raznih razloga prolaze kroz periode kada im se čini da im je teško da ostanu verni Jehovi. Možda neko samo treba da ih usmeri u dobrom pravcu. Šta mi lično, kao i svi ostali u skupštini, možemo uraditi kako bismo u tim trenucima pomogli našim suvernicima? U sledećem članku ćemo videti kako možemo ’tešiti i izgrađivati‘ našu braću (1. Sol. 5:11).

Kako bi odgovorio?

• Šta učimo iz onoga što je doživeo pisac 73. Psalma?

• Šta učimo iz onoga što se dogodilo Dini?

• Zašto se u hrišćanskoj skupštini možemo osećati sigurno?

[Pitanja za razmatranje]

[Slike na 7. strani]

Plivaj u sigurnim vodama, ostani u skupštini