Savladaj gnev da bi nadvladao zlo

’Ne osvećujte se, voljeni... nego nadvladavajte zlo dobrim‘ (RIMLJ. 12:19, 21)

1, 2. Kako je grupa Svedoka pružila dobar primer tokom putovanja?

 GRUPA od trideset četvoro Jehovinih svedoka je putovala avionom na posvećenje jedne podružnice, ali se njihov put odužio zbog tehničkih problema. Sleteli su na samo sat vremena da bi avion uzeo gorivo, a zadržali su se 44 mučna sata na zabačenom aerodromu na kom nije bilo dovoljno hrane, vode ni odgovarajućih sanitarnih uslova. Mnogi putnici su se razbesneli i pretili su osoblju aerodroma. Za razliku od njih, braća i sestre su ostali smireni.

² Kada su Svedoci stigli na svoje odredište, posvećenje je već bilo pri kraju. Iako su bili umorni, ostali su posle programa da bi se družili sa suvernicima. Kasnije su saznali da njihovo strpljenje i samokontrola nisu prošli nezapaženo. Jedan od drugih putnika je rekao predstavnicima avio-kompanije: „Da među nama nije bilo trideset četvoro hrišćana, na aerodromu bi došlo do sukoba.“

Živimo u svetu punom gneva

3, 4. (a) Kako i koliko dugo gnev i nasilje pogađaju ljude? (b) Da li je Kain mogao da savlada svoj gnev? Objasni.

³ Život u ovom zlom svetu nameće pritiske usled kojih ljudi mogu postati gnevni (Prop. 7:7). Gnev često vodi do mržnje i nasilja. Ratovi besne između zemalja i unutar njih, dok zategnuti odnosi vode do svađa u mnogim porodicama. Takvo ispoljavanje gneva i nasilja postoji od davnina. Prvi Adamov i Evin sin, Kain, bio je ljubomoran na svog mlađeg brata Avelja i na kraju ga je u gnevu ubio. Kain je počinio to zlodelo iako ga je Jehova opomenuo da obuzda svoja osećanja i obećao mu da će ga blagosloviti ako to učini. (Pročitati Postanak 4:6-8.)

⁴ Uprkos svojoj nasleđenoj nesavršenosti, Kain je imao mogućnost izbora. Mogao je da savlada gnev. Zato je snosio punu odgovornost za ubistvo svog brata. I nama je zbog nesavršenosti ponekad teško da kontrolišemo svoja osećanja i postupke kada smo ljuti. Osim toga, drugi snažni negativni uticaji pojačavaju napetost u ovim ’naročito teškim vremenima‘ (2. Tim. 3:1). Na primer, ekonomske teškoće nas mogu emocionalno iscrpljivati. Policija i organizacije za zaštitu porodice ukazuju na ekonomsku krizu kao na uzrok sve češćih izliva gneva i porasta nasilja u porodici.

5, 6. Koje gledište o gnevu bi moglo uticati na nas?

⁵ Nadalje, mnogi ljudi s kojima dolazimo u kontakt su „sebični“, „oholi“, pa čak i „okrutni“. Lako bi se moglo desiti da poprimimo te loše osobine i postanemo skloni izlivima gneva (2. Tim. 3:2-5). U filmovima i na televiziji osveta se često prikazuje kao nešto plemenito, a nasilje kao prirodno i opravdano rešenje problema. Tipična radnja priče navodi gledaoce da s nestrpljenjem iščekuju trenutak kada će negativac „dobiti ono što zaslužuje“ — obično tako što ga ubija glavni junak.

 ⁶ Takva propaganda ne podstiče ljude da usvoje Božje gledište već ih navodi da ispoljavaju „duh sveta“ i njegovog zlog vladara, Satane (1. Kor. 2:12; Ef. 2:2; Otkr. 12:12). Taj duh podstiče na udovoljavanje željama nesavršenog tela i u potpunoj je suprotnosti s Božjim svetim duhom i njegovim plodom. Jedno od temeljnih hrišćanskih učenja jeste ne uzvraćati istom merom na provokacije. (Pročitati Mateja 5:39, 44, 45.) S obzirom na to, kako možemo u još većoj meri primenjivati Isusova učenja?

Dobri i loši primeri

7. Šta se dogodilo zbog toga što Simeon i Levije nisu obuzdali svoj gnev?

⁷ Biblija sadrži mnoge savete o savladavanju gneva, kao i konkretne primere koji pokazuju šta se događa kada ih primenjujemo, a šta kada to ne činimo. Osmotrimo šta se desilo kada su se Jakovljevi sinovi Simeon i Levije osvetili Sihemu zbog toga što je silovao njihovu sestru Dinu. „To ih je jako zabolelo i razgnevilo“ (Post. 34:7). Zatim su sa ostalim Jakovljevim sinovima napali Sihemov grad, oplenili ga i zarobili žene i decu. To su učinili ne samo zbog Dine već i zato što im je ponos bio povređen, u pitanju je bio ugled. Smatrali su da je Sihem uvredio njih i njihovog oca Jakova. Ali šta je Jakov mislio o onome što su učinili?

8. Šta nam zapis o Simeonu i Leviju govori o osveti?

⁸ Dinina nesreća je sigurno duboko ražalostila Jakova, ali je ipak osudio svoje sinove zbog osvetničkog postupanja. Simeon i Levije su pokušali da opravdaju ono što su učinili rekavši: „Zar da se neko s našom sestrom ophodi kao s bludnicom?“ (Post. 34:31). Ali to nije bio kraj priče, jer su svojim postupcima izazvali i Jehovino negodovanje. Mnogo godina kasnije, Jakov je prorekao  da će potomci Simeona i Levija biti rasuti među izraelskim plemenima zbog nasilja koje su njih dvojica počinila u gnevu. (Pročitati Postanak 49:5-7.) Zbog svog neobuzdanog gneva izgubili su i očevo i Božje odobravanje.

9. Kada je David bio toliko gnevan da umalo nije postupio nemudro?

⁹ Kralj David je postupao sasvim drugačije. On je imao mnogo prilika da se osveti svojim neprijateljima, ali to nije učinio (1. Sam. 24:3-7). Međutim, u jednoj situaciji je bio toliko gnevan da umalo nije postupio nemudro. Bogati Naval se izvikao na Davidove ljude iako su oni štitili Navalova stada i pastire. David se naljutio zbog toga, posebno što je njegovim ljudima bila naneta uvreda, i krenuo je da se osveti. Dok su David i njegovi ljudi bili na putu da napadnu Navala i njegovo domaćinstvo, jedan sluga je javio Navalovoj mudroj ženi Avigeji šta se dogodilo i zamolio je da nešto preduzme. Ona je odmah spremila veliki dar i krenula u susret Davidu. Ponizno je molila za oproštaj zbog Navalove drskosti i pozivala se na Davidov strah od Jehove. Davidov gnev se stišao i on je rekao: „Da si blagoslovljena ti koja si me danas sprečila da budem kriv za krv“ (1. Sam. 25:2-35).

Hrišćanski stav

10. Kako hrišćani treba da gledaju na osvetu?

¹⁰ Zbivanja u koja su bili uključeni Simeon i Levije, kao i David i Avigeja, jasno pokazuju da Jehova osuđuje neobuzdani gnev i nasilje, dok s druge strane blagosilja one koji nastoje da očuvaju mir. „Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima“, napisao je apostol Pavle. „Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu Božjem, jer je pisano: ’Moja je osveta, ja ću uzvratiti, kaže Jehova.‘ Nego ’ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga, ako je žedan, daj mu da pije, jer čineći to, zgrćeš užareno ugljevlje na njegovu glavu‘. Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladavaj zlo dobrim“ (Rimlj. 12:18-21). *

11. Kako je jedna sestra naučila da savlada gnev?

¹¹ Ovaj Pavlov savet možemo i mi primeniti. Na primer, jedna sestra se žalila starešini da ima problem s novom šeficom. Opisala ju je kao nepravednu i neljubaznu osobu. Sestra je bila ljuta na nju i htela je da napusti posao. Starešina ju je savetovao da ne čini ništa na brzinu. Zapazio je da je sestrina ljutita reakcija na loše postupanje njene šefice samo pogoršala situaciju (Titu 3:1-3). Skrenuo joj je pažnju na to da, čak i ako nađe drugi posao, treba da nauči da drugačije reaguje na neljubaznost drugih. Podstakao ju je da postupa u skladu sa Isusovim učenjem i da se prema šefici ophodi onako kako bi želela da se neko ophodi prema njoj. (Pročitati Luku 6:31.) Sestra je rekla da će pokušati. Do čega je to dovelo? Posle izvesnog vremena, šefica je postala ljubaznija i čak je pohvalila sestru za njen rad.

12. Zbog čega nesuglasice među hrišćanima mogu posebno zaboleti?

¹² Verovatno nas ne iznenađuje kada se takvi problemi pojave s nekim ko nije u hrišćanskoj skupštini. Mi znamo da je život u Sataninom svetu često pun nepravde i da je potrebna borba da se ne razbesnimo zbog postupaka zlih ljudi (Ps. 37:1-11; Prop. 8:12, 13; 12:13, 14). Međutim, kada iskrsne problem između nas i nekog suvernika, bol je mnogo dublji. Jedna sestra se priseća: „Kada sam prihvatila istinu, najteže mi je bilo da se pomirim s činjenicom da Jehovine sluge nisu savršene.“ Došli smo iz hladnog,  bezosećajnog sveta, očekujući da će svi u skupštini međusobno pokazivati ljubaznost i obzirnost. Ako neki suvernik, posebno neko ko ima odgovornosti u skupštini, postupi nepromišljeno ili nehrišćanski, to nas može povrediti ili naljutiti. Možda se tada pitamo: ’Kako se tako nešto moglo desiti u Jehovinom narodu?‘ Međutim, takve stvari su se u danima apostola dešavale čak i među pomazanim hrišćanima (Gal. 2:11-14; 5:15; Jak. 3:14, 15). Kako treba da reagujemo ako nas neko povredi ili naljuti?

13. Zašto i kako treba da rešavamo nesuglasice?

¹³ „Uvidela sam da je dobro da se molim za osobu koja me je povredila“, rekla je sestra koju smo malopre pomenuli. „To uvek pomaže.“ Kao što smo već videli, Isus nas je poučio da se molimo za one koji nas progone (Mat. 5:44). Koliko više treba da se molimo za našu duhovnu braću i sestre! Baš kao što jedan otac želi da se njegova deca vole, tako Jehova želi da se njegove sluge na zemlji lepo slažu. Mi se radujemo vremenu kada ćemo zauvek živeti zajedno u miru i sreći, a Jehova nas poučava da to već sada činimo. On želi da sarađujemo jedni s drugima dok obavljamo njegovo veliko delo. Zato rešavajmo probleme ili jednostavno ’pređimo preko prestupa‘ i ostanimo ujedinjeni. (Pročitati Poslovice 19:11.) Kada nastane neki problem, ne treba da se udaljimo od svoje braće već da pomognemo jedni drugima da ostanemo među Božjim narodom, sigurni u okrilju Jehovinih ’večnih ruku‘ (Pon. zak. 33:27).

Blagost prema svima donosi lepe rezultate

14. Kako se možemo odupreti Sataninim nastojanjima da unese razdor među nas?

¹⁴ Da bi nas sprečili da širimo dobru vest, Satana i demoni neprestano pokušavaju da naruše sreću u porodicama i skupštinama. Oni nastoje da unesu razdor,  znajući da su unutrašnje podele pogubne (Mat. 12:25). Da bismo se oduprli njihovom zlom uticaju, dobro je da poslušamo Pavlov savet: „Gospodov rob ne sme da se svađa, nego treba da bude blag prema svima“ (2. Tim. 2:24). Imaj na umu da se ne borimo „protiv krvi i tela, nego protiv... zlih duhovnih sila“. Da bismo uspeli u toj borbi, neophodno je da koristimo duhovnu ratnu opremu, u koju spada i ’spremnost da propovedamo dobru vest mira‘ (Ef. 6:12-18).

15. Kako treba da reagujemo na napade protivnika?

¹⁵ Jehovini neprijatelji pokreću zlobne napade na njegov miroljubiv narod. Neki od njih fizički nasrću na Jehovine svedoke. Drugi nas kleveću u štampi ili na sudovima. Isus je rekao svojim učenicima da mogu očekivati progonstvo (Mat. 5:11, 12). Kako treba da reagujemo na to? Ni rečima ni delima nikada nemojmo ’vraćati zlo za zlo‘ (Rimlj. 12:17; Pročitati 1. Petrovu 3:16).

16, 17. S kojom se neprijatnom situacijom suočila jedna skupština?

¹⁶ Bez obzira na smicalice koje Đavo koristi protiv nas, mi možemo dati lepo svedočanstvo tako što ’nadvladavamo zlo dobrim‘. Primera radi, skupština na jednom ostrvu u Tihom okeanu iznajmila je salu za Spomen-svečanost. Kada je tamošnje sveštenstvo saznalo za to, pozvalo je vernike da u vreme održavanja Spomen-svečanosti dođu u tu salu na crkvenu službu. Međutim, šef policije je naredio sveštenicima da na vreme oslobode salu kako bi Jehovini svedoci mogli da je koriste. Uprkos tome, kada je trebalo da to učine, sala je bila puna ljudi i crkvena služba je počela.

¹⁷ Dok se policija spremala da silom isprazni salu, predsednik crkve je prišao jednom našem starešini i upitao ga: „Da li ste planirali nešto posebno za večeras?“ Kada mu je brat rekao za proslavu Spomen-svečanosti, taj čovek je odgovorio: „O, nisam znao!“ Na to je jedan policajac uzviknuo: „Ali rekli smo vam jutros!“ Predsednik crkve se okrenuo prema starešini i prepredeno se smešeći rekao: „Šta ćete sada da radite? Sala je puna ljudi. Hoćete li zatražiti od policije da nas izbaci napolje?“ On je lukavo manipulisao situacijom s namerom da braću predstavi kao progonitelje! Kako su Svedoci reagovali?

18. Kako su braća postupila u napetoj situaciji i šta se time postiglo?

¹⁸ Svedoci su predložili da crkva održi polučasovnu službu, posle koje bi započela Spomen-svečanost. Crkvena služba je trajala duže, ali braća su ipak održala Spomen-svečanost nakon što su se članovi crkve razišli. Sutradan je vlada pokrenula zvaničnu istragu. Formiran je odbor koji je ispitao sve činjenice i zatim naložio crkvi da saopšti javnosti da probleme nisu prouzrokovali Svedoci već predsednik crkve. Odbor je takođe zahvalio Jehovinim svedocima što su pokazali strpljenje u toj neprijatnoj situaciji. Naša braća su nastojala da budu „u miru sa svim ljudima“ i njihov trud je urodio plodom.

19. Šta još doprinosi miru s drugima?

¹⁹ Još jedan važan faktor koji doprinosi miru s drugima jeste ljubaznost. U sledećem članku će biti reči o tome šta znači pokazivati ljubaznost u razgovoru i kako nam to može postati navika.

[Fusnota]

Možeš li objasniti?

• Zašto su danas mnogi ljudi gnevni?

• Koji biblijski primeri pokazuju šta se dešava kada savladamo gnev, a šta kada to ne učinimo?

• Kako treba da reagujemo ako nas neki suhrišćanin povredi?

• Kako treba da reagujemo na napade protivnika?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 16. strani]

Simeon i Levije po povratku kući nakon gnevne osvete

[Slike na 18. strani]

Pokazivanjem dobrote možemo ublažiti stav drugih