„Posveti se... poučavanju“

„VI MI se obraćate sa ’Učitelju‘ i ’Gospode‘, i s pravom to govorite, jer to i jesam“ (Jov. 13:13). Ovim rečima je Isus učenicima naglasio da je jedna od njegovih uloga da bude učitelj. Zatim im je, nešto pre nego što je uzašao na nebo, dao sledeću zapovest: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda... učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio“ (Mat. 28:19, 20). Kasnije je apostol Pavle takođe istakao koliko je važno biti učitelj Božje Reči. On je hrišćanskog starešinu, Timoteja, ovako savetovao: „Posveti se javnom čitanju, podsticanju, poučavanju... Razmišljaj o tome, sav se tome posveti, da tvoj napredak svima bude očigledan“ (1. Tim. 4:13-15).

Danas, baš kao i tada, poučavanje je istaknuto obeležje, kako naše službe propovedanja, tako i naših hrišćanskih sastanaka. Međutim, kako se možemo posvetiti poučavanju i kako će nam to pomoći da napredujemo kao učitelji Božje Reči?

Ugledaj se na Velikog Učitelja

Isusov način poučavanja svideo se mnogima koji su ga slušali. Zapazi kako su njegove reči delovale na prisutne u sinagogi u Nazaretu. Luka je u svom jevanđelju zabeležio: „Svi su mu odobravali i divili se privlačnim rečima koje su izlazile iz njegovih usta“ (Luka 4:22). Isusovi učenici su u propovedanju sledili obrazac koji je on postavio. Tako je apostol Pavle svojim suvernicima rekao: „Ugledajte se na mene, kao što sam se i ja ugledao na Hrista“ (1. Kor. 11:1). Pošto se trudio da koristi Isusove metode poučavanja, Pavle je bio veoma delotvoran dok je ’poučavao javno i od kuće do kuće‘ (Dela 20:20).

Poučavanje „na trgu“

U 17. poglavlju Dela apostolskih nalazi se izveštaj iz kog se vidi Pavlova izvanredna sposobnost da javno poučava. Tamo se govori o njegovoj poseti Atini. Pavle je svuda po tom gradu — na ulicama i drugim javnim mestima — video idole. Nije čudo što je bio veoma uznemiren. Pa ipak, on je svoje emocije držao pod kontrolom. U stvari, on je „u sinagogi rezonovao s Judejcima... a i na trgu svaki dan s onima koji su se tamo zatekli“ (Dela 17:16, 17). Kakav dobar primer za nas! Kada se trudimo da razgovaramo sa svim ljudima, bez obzira na njihovo poreklo, i to ne na osuđivački način, već s poštovanjem, mi utiremo put za neke koji će slušati i možda se čak osloboditi ropstva krivoj religiji (Dela 10:34, 35; Otkr. 18:4).

Nije bilo lako propovedati tim ljudima na trgu. Među njima je bilo filozofa čija su gledišta bila nespojiva sa istinom koju je Pavle propovedao. Kada se u nečemu nisu slagali s njim, sigurno je uzeo u obzir njihove primedbe. Neki su za njega rekli da je „brbljivac“ (na grčkom doslovno: „skupljač semenja“). Drugi su rekli: „Izgleda da objavljuje neka tuđa božanstva“ (Dela 17:18).

Međutim, Pavla nisu obeshrabrile nipodaštavajuće opaske tih ljudi. Naprotiv, kada su tražili od njega da objasni učenja o kojima govori, on je iskoristio tu priliku da im iznese jedan dubokouman govor. U njemu su došle do izražaja njegove učiteljske sposobnosti (Dela 17:19-22; 1. Petr. 3:15). Sada ćemo detaljno analizirati taj govor kako  bismo izvukli pouke koje nam mogu pomoći da budemo veštiji učitelji.

Uspostavi zajednički temelj

Pavle je rekao: „Ljudi Atinjani, vidim da ste u svemu pobožniji od drugih. Naime... posmatrajući ono što vi obožavate, našao sam i oltar s natpisom: ’Nepoznatom Bogu‘. Dakle, ono što vi obožavate, a da i ne poznajete, to vam ja objavljujem“ (Dela 17:22, 23).

Pavle je obraćao pažnju na svoje okruženje. Na osnovu svojih zapažanja mogao je dosta toga saznati o onima kojima se obraćao. I mi možemo dosta toga saznati o stanaru ako zapažamo neke stvari. Primera radi, igračke u dvorištu ili neki detalji na vratima mogu nam mnogo toga reći. Ukoliko možemo pretpostaviti kakve su životne okolnosti stanara, moći ćemo da odlučimo ne samo šta da kažemo već i kako da to kažemo (Kol. 4:6).

Pavle nije osuđivao Atinjane. Međutim, on je ustanovio da se njihov način ’obožavanja‘ zasniva na neznanju. Pavle im je jasno rekao kako mogu obožavati istinitog Boga (1. Kor. 14:8). Zato je veoma važno da kada govorimo o dobroj vesti o Božjem Kraljevstvu budemo jasni i da svojim govorom ne osuđujemo druge.

Budi taktičan i nepristran

Pavle je dalje rekao: „Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on, Gospodar neba i zemlje, ne prebiva u hramovima sagrađenim rukama, niti mu služe ljudske ruke kao da je njemu nešto potrebno, jer on sam daje svima život i dah i sve“ (Dela 17:24, 25).

Pavle je ovde taktično skrenuo pažnju na Jehovu koji je izvor života kada je na njega ukazao kao na ’Gospodara neba i zemlje‘. Za nas je velika čast što možemo pomagati ljudima dobrog srca, koji dolaze iz različitih religija i potiču iz različitih kultura, da razumeju da sva živa stvorenja duguju svoj život Jehovi Bogu (Ps. 36:9).

Pavle je zatim rekao: „I od jednog čoveka načinio je sav ljudski rod... i odredio je vremena i postavio granice njihovog stanovanja, da traže Boga ne bi li ga nekako napipali i našli, iako nije daleko ni od koga od nas“ (Dela 17:26, 27).

Ljudi stiču utisak o tome kakav je naš Bog na osnovu toga kako ih poučavamo. Jehova nije pristran i dopušta ljudima iz svih naroda da ga ’nekako napipaju i nađu‘. Slično tome, i mi smo nepristrani jer svima propovedamo. Trudimo se da onima koji veruju u Stvoritelja pomognemo da mu se približe, jer će im to doneti večne blagoslove (Jak. 4:8). Ali kako da pomognemo onima koji sumnjaju da Bog postoji? Tako što ćemo se ugledati na Pavla. Pogledajmo šta je on dalje rekao.

„Po njemu imamo život i mičemo se i postojimo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: ’Čak smo i potomstvo njegovo.‘ Kad smo dakle Božje potomstvo, ne smemo smatrati da je Bog nalik zlatu ili srebru ili kamenu“ (Dela 17:28, 29).

 Da bi pridobio pažnju Atinjana, Pavle je citirao neke pesnike koje su oni znali i cenili. Mi se isto tako trudimo da uspostavimo zajednički temelj s ljudima tako što s njima rezonujemo o onome što logično mogu prihvatiti. Primera radi, poređenje koje je Pavle dao u svojoj poslanici Jevrejima danas je uverljivo baš kao i onda. On je tamo rekao: „Svaki dom je neko sagradio, a onaj ko je sve sagradio jeste Bog“ (Jevr. 3:4). Kada razmisle o ovom jednostavnom poređenju, stanari mogu uvideti da je ono o čemu govorimo istina. Razmotrimo sada još jedno obeležje Pavlovog delotvornog poučavanja, a to je motivacija.

Naglasi da nije ostalo još mnogo vremena

Pavle je rekao: „Istina, Bog se ne obazire na vremena takvog neznanja, nego sada poručuje ljudima da se svi svuda pokaju. Jer je odredio dan u kom namerava da sudi svetu po pravdi, preko čoveka kog je za to odredio“ (Dela 17:30, 31).

To što Bog privremeno dopušta zlo svima nama omogućava da mu pokažemo šta nam je zaista u srcu. Od presudne je važnosti da ističemo činjenicu da živimo u svetu kom nije ostalo još mnogo vremena i da sa uverenjem govorimo o blagoslovima Božjeg Kraljevstva koje je sada tako blizu (2. Tim. 3:1-5).

Ljudi različito reaguju

„Kad su čuli za uskrsenje mrtvih, jedni su počeli da se rugaju, dok su drugi rekli: ’Slušaćemo te o tome i drugi put.‘ Tako je Pavle otišao od njih. Neki ljudi su mu se pridružili i postali vernici“ (Dela 17:32-34).

Neki odmah prihvate našu pouku, dok je drugima potrebno više vremena da bi se uverili u valjanost našeg rezonovanja. Ali čak i kada samo jedna osoba na osnovu toga što smo joj jasno i jednostavno objašnjavali biblijska učenja dobro upozna Jehovu, mi smo zahvalni što ju je Bog preko nas privukao svom Sinu (Jov. 6:44).

Pouke koje možemo izvući

Dok razmišljamo o Pavlovom govoru možemo mnogo naučiti o tome kako da biblijska učenja objasnimo drugima. Ukoliko u skupštini držimo javna predavanja, treba da se ugledamo na Pavla i da budemo taktični birajući reči, čime ćemo pomoći onima koji nisu Svedoci da razumeju i prihvate biblijska učenja. Mi želimo da ta učenja iznesemo jasno, ali ćemo pri tom paziti da ne kritikujemo uverenja bilo koga među prisutnima. Isto tako, trudimo se da dok javno propovedamo budemo i uverljivi i taktični. Ako tako radimo, onda zaista možemo reći da smo poslušali Pavlov savet da se ’posvetimo poučavanju‘.

[Slika na 30. strani]

Pavle je poučavao jasno, jednostavno i s puno takta

[Slika na 31. strani]

Poput apostola Pavla i mi treba da pazimo na osećanja onih kojima propovedamo