„Poslušnost je bolja od žrtve“

PRVI kralj drevnog Izraela bio je Saul. Iako ga je izabrao istiniti Bog, Saul mu je s vremenom postao neposlušan.

U čemu je Saul pogrešio? Da li je mogao da postupi drugačije? Šta možemo naučiti iz njegovog primera?

Jehova obznanjuje koga je izabrao za kralja

Pre nego što je Saul postao kralj, prorok Samuilo je služio kao Božji predstavnik u Izraelu. Samuilo je već bio star, a njegovi sinovi nisu bili verni Jehovi. U isto vreme, izraelskom narodu pretila je opasnost od neprijatelja. Kada su Izraelove starešine tražile od Samuila da nad njima postavi kralja koji bi im bio sudija i predvodio ih u bitkama, Jehova je uputio tog proroka da pomaže Saula za vođu i rekao: „On će izbaviti moj narod iz ruku Filisteja“ (1. Sam. 8:4-7, 20; 9:16).

Saul je bio ’mlad i lep‘. Ali nije ga samo to krasilo. Bio je i ponizan. Primera radi, pitao je Samuila: „Zar nisam ja iz Venijaminovog plemena, najmanjeg od svih Izraelovih plemena, i zar nije moj dom najneznatniji od svih domova iz Venijaminovog plemena? Zašto mi onda govoriš tako nešto?“ Saul nije imao previsoko mišljenje o sebi i svojoj porodici iako je njegov otac Kis bio „veoma bogat čovek“ (1. Sam. 9:1, 2, 21).

Razmisli i o tome kako je Saul reagovao kada je Samuilo obznanio koga je Jehova izabrao za kralja. Prvo je Samuilo pomazao Saula kada su bili sami i rekao mu: „Učini šta želiš, jer je istiniti Bog s tobom.“ Posle toga je prorok sazvao narod da im objavi Jehovinu odluku. Međutim, kada je rekao da je to Saul, nisu mogli da ga nađu. Stidljivi Saul se sakrio. Jehova je otkrio ljudima gde je Saul i tako je on bio proglašen za kralja (1. Sam. 10:7, 20-24).

Na bojnom polju

Ubrzo se pokazalo da oni koji su sumnjali u Saulove sposobnosti nisu imali razloga za to. Kada su Amonci krenuli u osvajanje jednog izraelskog grada „Božji duh je došao na njega [Saula]“. Odlučno je nastupio, sazvao izraelske ratnike, organizovao ih i s njima  izvojevao pobedu. Ali Saul je taj uspeh pripisao Bogu, rekavši: „Jehova [je] danas doneo spasenje Izraelu“ (1. Sam. 11:1-13).

Saul je imao dobre osobine i Bog ga je podržavao. A on je, s druge strane, shvatao kakvu moć Jehova ima. Međutim, da li će Izraelci i njihov kralj i dalje biti uspešni zavisilo je od nečeg veoma važnog. Samuilo je rekao Izraelcima: „Ako budete imali strah od Jehove, ako mu budete služili i slušali njegov glas i ako se ne budete bunili protiv Jehovine naredbe, i vi i kralj koji će vladati nad vama pokazaćete da u svemu slušate Jehovu, svog Boga.“ Na šta su Izraelci mogli računati da su ostali verni Bogu? „Jehova neće ostaviti svoj narod radi svog velikog imena“, rekao je Samuilo, „jer je Jehova rešio da vas učini svojim narodom“ (1. Sam. 12:14, 22).

Poslušnost je bila najvažniji uslov da bi neko imao Božju naklonost, i još uvek je tako. Jehova blagosilja svoje sluge kada ga slušaju. Ali šta ako mu nisu poslušni?

„Bezumno si postupio“

Saulova sledeća akcija protiv Filisteja izazvala je burnu reakciju. Na Saula se podigla vojska koje je bilo „mnogo kao peska na morskoj obali“. „Kada su Izraelci videli da su u nevolji i da je neprijatelj snažno pritisnuo narod, sakrili su se u pećine, uvale, stene, podzemna skrovišta i jame za vodu“ (1. Sam. 13:5, 6). Šta će Saul preduzeti?

Samuilo je rekao Saulu da se nađu u Galgalu gde bi Samuilo prineo žrtve Jehovi. Saul ga je čekao, ali je Samuilo kasnio pa je vojska počela da se razilazi. Zbog toga je Saul dao sebi za pravo da sam prinese žrtve. Čim je to uradio, Samuilo je stigao. Kada je čuo šta je Saul uradio, Samuilo mu je rekao: „Bezumno si postupio. Nisi se držao zapovesti Jehove, svog Boga, zapovesti koju ti je on dao. Jer da jesi, Jehova bi doveka utvrdio tvoje kraljevstvo nad Izraelom. Sada se tvoje kraljevstvo neće održati. Jehova će sebi naći čoveka koji će biti po njegovom srcu i Jehova će ga postaviti da bude vođa njegovom narodu, jer se ti nisi držao onoga što ti je Jehova zapovedio“ (1. Sam. 10:8; 13:8, 13, 14).

Pošto Saul nije imao jaku veru prekoračio je svoja ovlašćenja i nije sačekao Samuila da prinese žrtve. Kakva razlika između njega i Gedeona, nekadašnjeg zapovednika izraelske vojske! Jehova je rekao Gedeonu da smanji broj vojnika sa 32 000 na 300 i Gedeon ga je poslušao. Zašto? Gedeon je imao veru u Jehovu. Uz Božju pomoć pobedio je osvajačku vojsku od 135 000 ratnika (Sud. 7:1-7, 17-22; 8:10). Jehova bi pomogao i Saulu. Međutim, zbog toga što je Saul bio neposlušan Filisteji su uspeli da opljačkaju Izrael (1. Sam. 13:17, 18).

Kako mi donosimo odluke kada se suočavamo s problemima? S tačke gledišta onih koji nemaju vere, može izgledati da je bolje ignorisati Božja načela. Dok je Samuilo bio odsutan, Saul je verovatno smatrao da je to što radi pametno. Međutim, oni koji žele da ostanu u Božjoj naklonosti smatraju da je najbolje da prilikom donošenja odluka uzmu u obzir biblijska načela koja se odnose na tu situaciju.

Jehova odbacuje Saula

Tokom vojnog pohoda na Amaličane Saul je napravio još jednu ozbiljnu grešku. Bog je osudio Amaličane zato što su bez razloga napali Izraelce kada su izašli iz Egipta (Izl. 17:8; Pon. zak. 25:17, 18). Štaviše, Amaličani  su u vreme sudija zajedno s drugim narodima opet napadali Božji izabrani narod (Sud. 3:12, 13; 6:1-3, 33). Zato je Jehova pozvao Amaličane na odgovornost i naredio Saulu da izvrši presudu nad njima (1. Sam. 15:1-3).

Saul nije poslušao Jehovinu zapovest da istrebi Amaličane i uništi njihovu imovinu, već je zarobio njihovog kralja i zadržao najbolje životinje. Kako je reagovao kada mu je Samuilo skrenuo pažnju na to? Pokušao je da svali krivicu na druge rekavši: „Narod [je] poštedeo najbolje ovce i goveda da bi ih prineo na žrtvu Jehovi.“ Bez obzira na to da li je Saul zaista hteo da prinese te životinje na žrtvu ili ne, nije poslušao Jehovu. Više nije bio „mali u svojim očima“. Dakle, Božji prorok je ukazao na njegovu neposlušnost Bogu. Zatim je rekao: „Zar su Jehovi žrtve paljenice i druge žrtve isto tako mile kao i poslušnost Jehovinom glasu? Znaj, poslušnost je bolja od žrtve... Pošto si odbacio Jehovinu reč, i on tebe odbacuje da više ne budeš kralj“ (1. Sam. 15:15, 17, 22, 23).

Kada je Jehova povukao svoj sveti duh i blagoslov od Saula, tog prvog izraelskog kralja je ’počela da muči zlovolja [„zao duh“, fusnota]‘. Saul je postao sumnjičav i ljubomoran na Davida, kome je Jehova kasnije dao kraljevstvo. Saul je nekoliko puta pokušao da ga ubije. U Bibliji stoji: „Saul je jasno video da je Jehova s Davidom... i od tada pa do kraja svog života bio mu je neprijatelj.“ Saul je pokušao da ga uhvati i čak je naredio da se pogubi 85 sveštenika, kao i još neki ljudi. Nije čudo što je Jehova odbacio Saula! (1. Sam. 16:14; 18:11, 25, 28, 29; 19:10, 11; 20:32, 33; 22:16-19).

Kada su Filisteji opet napali Izraelce, Saul se u očaju okrenuo spiritizmu, ali tu nije našao pomoć. Narednog dana bio je teško ranjen u bici i izvršio je samoubistvo (1. Sam. 28:4-8; 31:3, 4). Biblija o neposlušnom prvom kralju Izraela kaže: „Tako je Saul poginuo zbog svoje nevernosti, jer je izneverio Jehovu zato što nije držao Jehovinu reč i zato što je pitao za savet ženu koja priziva duhove. On nije pitao Jehovu za savet“ (1. Let. 10:13, 14).

Saulov loš primer jasno pokazuje da je bolje biti poslušan Jehovi nego mu prinositi žrtve. „Ljubav prema Bogu znači držati se njegovih zapovesti, a njegove zapovesti nisu teške“, napisao je apostol Jovan (1. Jov. 5:3). Nikada nemojmo zaboraviti ovu činjenicu: Da li ćemo ostati Božji prijatelji zavisi od toga da li ćemo mu biti poslušni.

[Slika na 21. strani]

Saul je u početku bio ponizan vladar

[Slika na 23. strani]

Zašto je Samuilo rekao Saulu da je ’poslušnost bolja od žrtve‘?