Nikada ne napuštaj svoju braću i sestre

„DESET godina smo bili opčinjeni bleštavilom sveta biznisa i bili smo prilično imućni. Premda smo oboje odrasli u istini, ipak smo otišli predaleko i nismo imali dovoljno snage da se vratimo“, ispričali su Jaroslav i njegova žena Beata. a

Jedan drugi brat koji se zove Marek, kaže: „Usled društvenih i političkih promena u Poljskoj nekoliko puta sam ostao bez posla. Bio sam veoma razočaran. Plašio sam se da otvorim svoju firmu, jer nisam imao smisla za biznis. Na kraju sam se ipak odlučio za to, smatrajući da će mi takav posao omogućiti da se bolje staram za svoju porodicu i da to neće loše uticati na moju duhovnost. Kasnije sam shvatio koliko sam pogrešio.“

U svetu u kom troškovi života neumoljivo rastu i ima sve više nezaposlenih, neki u očajničkom pokušaju da reše svoje probleme donose nemudre odluke. Mnoga braća su odlučila da prihvate prekovremeni rad ili dodatni posao ili su pak započela svoj biznis, iako nisu imala dovoljno iskustva u tome. Smatrali su da će dodatni prihod pomoći njihovoj  porodici i da im to neće štetiti u duhovnom pogledu. Pa ipak, nepredviđene okolnosti i nestabilna ekonomska situacija mogu osujetiti čak i planove koji su napravljeni s najboljom namerom. Tako su se neki uhvatili u zamku pohlepe i žrtvovali svoju duhovnost zarad materijalnih stvari (Prop. 9:11, 12).

Neka braća i sestre su postali toliko zaokupljeni nekim svetskim ciljevima da više nemaju vremena za lično proučavanje, sastanke ili službu. Jasno je da to loše utiče na njihovu duhovnost, kao i na njihovo prijateljstvo s Jehovom. Ali oni gube još nešto što je veoma važno — vezu sa ’svojom braćom u veri‘ (Gal. 6:10). Neki se polako potpuno udalje od svojih suvernika. Sada ćemo se ozbiljnije pozabaviti ovim problemom.

Dužnost koju imamo prema suvernicima

Kao duhovna braća i sestre imamo mnogo prilika da pokažemo koliko volimo jedni druge (Rimlj. 13:8). Verovatno i u tvojoj skupštini ima ’nevoljnika koji u pomoć zovu‘ (Jov 29:12). Neki možda nemaju ni osnovne stvari za život. Apostol Jovan nas je sledećim rečima podsetio kakvu priliku nam to pruža: „Ko god ima dobra ovoga sveta i gleda kako mu je brat u oskudici, a ipak zatvori svoje srce pred njim, kako ljubav prema Bogu ostaje u njemu?“ (1. Jov. 3:17).

Možda si već velikodušno pomagao takvim osobama. Naravno, mi ne pomažemo našoj braći samo u materijalnom pogledu. Nekima je možda potrebna pomoć zato što su usamljeni ili obeshrabreni. Možda se osećaju bezvredno ili su ozbiljno bolesni ili im je pak umro neko koga vole. Jedan od načina da im u emocionalnom i duhovnom smislu pomognemo jeste da ih saslušamo i porazgovaramo s njima (1. Sol. 5:14). To će nas još više zbližiti s našom braćom.

Skupštinske starešine su često u prilici da nekoga saosećajno saslušaju, da pokažu razumevanje i da daju biblijski savet (Dela 20:28). Tako postupaju po ugledu na apostola Pavla koji je bio ’pun ljubavi‘ prema svojoj duhovnoj braći i sestrama (1. Sol. 2:7, 8).

Međutim, kako jedan hrišćanin može ispunjavati dužnost koju ima prema svojim suvernicima ako se udaljio od skupštine? Čak i starešine mogu podleći iskušenju da teže ka ostvarenju materijalističkih ciljeva. Šta ako se jednom hrišćaninu tako nešto desi?

Opterećeni životnim brigama

Kao što je već pomenuto, kada hrišćanin mora da se muči da bi zbrinuo svoju porodicu često je opterećen brigama, zbog čega se može desiti da izgubi iz  vida vrednost duhovnih stvari (Mat. 13:22). Marek kojeg smo već citirali kaže: „Kada je posao koji sam započeo propao, odlučio sam da potražim bolje plaćeni posao u inostranstvu. Otišao sam na samo tri meseca, a zatim na još tri, i tako redom, a kući sam se vraćao samo nakratko. Mojoj supruzi koja nije Svedok bilo je jako teško zbog toga.“

Međutim, nije trpeo samo njegov porodični život. Marek još kaže: „Osim što sam po ceo dan radio na nesnosnoj vrućini, bio sam i u društvu vulgarnih ljudi koji su samo gledali kako da iskoriste druge. Ponašali su se kao kriminalci. Bio sam utučen i osećao sam se ugroženo. Nisam imao vremena ni za sebe, pa sam počeo da sumnjam da uopšte mogu pomagati drugima.“

Ono što je Marek doživeo zbog svoje odluke treba da nas podstakne da zastanemo i razmislimo. Čak i ako izgleda da bi preseljenje u inostranstvo rešilo finansijske probleme, zar ono ne bi stvorilo neke druge? Na primer, kako bi preseljenje uticalo na porodicu u duhovnom i emocionalnom pogledu? Da li bi se udaljila od skupštine? Zar to onda ne bi sprečilo članove te porodice da ispune svoju dužnost da pomažu svojim suvernicima? (1. Tim. 3:2-5).

Naravno, osoba može postati zaokupljena poslom i u svojoj zemlji. Pogledajmo primer Jaroslava i Beate. „U početku je sve izgledalo bezazleno“, kaže on. „Nakon venčanja smo otvorili jedan mali kiosk sa brzom hranom na dobroj lokaciji. Pošto nam je dobro išlo odlučili smo da proširimo posao. Ali pošto nam je posao oduzimao mnogo vremena propuštali smo hrišćanske sastanke. Ubrzo sam prestao da služim kao pionir i sluga pomoćnik. Poneseni dobrom zaradom koju smo ostvarili, još više smo proširili posao i ušli u partnerstvo s jednom osobom koja nije Svedok. Ubrzo sam počeo da putujem u druge zemlje da bih potpisivao ugovore vredne milione dolara. Retko sam bio kod kuće, tako da sam se udaljio od svoje žene i ćerke. Toliko smo se zaokupili poslom koji nam je cvetao da smo postepeno prestali da služimo Jehovi. Pošto smo bili odvojeni od skupštine, braća i sestre nam nisu ni padala na pamet.“

Šta učimo iz njihovog iskustva? Želja jednog hrišćanina da stvori svoj mali „raj“ može postati zamka za njega. On postaje zadovoljan lagodnim načinom života i čak može izgubiti „svoje haljine“, to jest svoj hrišćanski identitet (Otkr. 16:15). To bi ga odvojilo od suvernika kojima je ranije bio u prilici da pomaže.

Budi iskren prema sebi

Možda mislimo da se nama tako nešto ne može desiti. Pa ipak, dobro je da svi ozbiljno razmislimo o tome koliko toga nam je zaista neophodno za život. Apostol Pavle je napisao: „Ništa nismo doneli na svet, pa ne možemo ništa ni odneti s njega. Dakle, kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni time“ (1. Tim. 6:7, 8). Naravno, životni standard se razlikuje od zemlje do zemlje. Ono što se u jednoj razvijenoj zemlji smatra najosnovnijim za život, u mnogim drugim zemljama može biti luksuz.

Bez obzira na to kakav je standard u zemlji u kojoj živimo, dobro je da uzmemo u obzir sledeće Pavlove reči: „Oni koji su odlučili da se obogate upadaju u iskušenje i zamku i u mnoge nerazumne i štetne želje, koje guraju ljude u uništenje i propast“ (1. Tim. 6:9). Zamka je skrivena od očiju plena. Osmišljena je tako da u nju upadne žrtva koja ništa ne sluti. Kako možemo izbeći da upadnemo u zamku ’štetnih želja‘?

Kada ispravno postavimo prioritete naći ćemo više vremena za služenje Jehovi, u šta spada i lično proučavanje. Proučavanje uz molitvu pomoći će jednom hrišćaninu da postane „sasvim sposoban i potpuno opremljen“ da pomaže  drugima (2. Tim. 2:15; 3:17).

Starešine su se nekoliko godina trudile da pomognu Jaroslavu. To ga je podstaklo da drastično promeni svoj način života. On kaže: „U jednom razgovoru sa starešinama, koji je za mene bio presudan, oni su me podsetili na biblijski primer bogatog mladog čoveka koji je želeo večni život ali nije bio spreman da se odrekne svojih materijalnih dobara. Zatim su me taktično pitali da li bi se nešto od toga moglo odnositi i na mene. To mi je otvorilo oči!“ (Posl. 11:28; Mar. 10:17-22).

Jaroslav je realno sagledao svoju situaciju i odlučio da se povuče iz velikog poslovnog poduhvata u koji se upustio. Nakon otprilike dve godine, on i njegova porodica su se u duhovnom smislu oporavili. On sada služi svojoj braći kao skupštinski starešina. Jaroslav kaže: „Kada se braća toliko zaokupe poslom da zbog toga zapostave svoju duhovnost, koristim svoje lično iskustvo da im objasnim zašto nije pametno ujarmljivati se u nejednak jaram s nevernicima. Nije lako odoleti primamljivim ponudama i biti pošten u svemu“ (2. Kor. 6:14).

I Marek se učio na sopstvenim greškama. Premda je zahvaljujući dobro plaćenom poslu u inostranstvu mogao da finansijski pomaže svojoj porodici, njegov odnos s Bogom i braćom je trpeo. Nakon nekog vremena je promenio svoje prioritete. On kaže: „Svih tih godina ličio sam na Varuha koji je ’tražio velike stvari za sebe‘. Na kraju sam u molitvi rekao Jehovi sve što mi je bilo na srcu i sada osećam da sam ponovo duhovno stabilan“ (Jer. 45:1-5). Marek sada obavlja „hvale vrednu službu“ nadglednika u skupštini (1. Tim. 3:1).

Onima koji razmišljaju o preseljenju u inostranstvo radi bolje plaćenog posla Marek daje sledeće upozorenje: „Kada si u drugoj zemlji veoma je lako uhvatiti se u neku od zamki ovog zlog sveta. Slabo poznavanje jezika te zemlje otežava komunikaciju s drugima. Možda ćeš se vratiti kući s novcem, ali i sa duhovnim ranama kojima će biti potrebno mnogo vremena da zacele.“

Jehova će biti zadovoljan ako se trudimo da budemo uravnoteženi što se tiče posla i dužnosti koju imamo prema našoj braći. Naš primer može podstaći druge da donose mudre odluke. Onima koji su opterećeni brigama potrebna je podrška, saosećanje i dobar primer njihove braće i sestara. Skupštinske starešine i druge zrele osobe mogu pomoći svojim suvernicima da ostanu uravnoteženi i da ne budu preterano zaokupljeni životnim brigama (Jevr. 13:7).

Zato nikada nemojmo napustiti našu braću i sestre tako što bismo postali previše zaokupljeni poslom (Fil. 1:10). Budimo ’bogati pred Bogom‘ dok se trudimo da nam služba Bogu bude na prvom mestu u životu (Luka 12:21).

[Fusnota]

[Slike na 21. strani]

Da li zbog posla propuštaš sastanke?

[Slike na 23. strani]

Da li ceniš prilike u kojima možeš pomagati svojoj braći i sestrama?