Kako ostati pošten u nepoštenom svetu

NEPOŠTENJE je svuda oko nas, baš kao i vazduh koji udišemo. Ljudi lažu, naplaćuju više nego što treba, kradu, ne vraćaju dugove i hvale se sumnjivim poslovima. Pošto živimo u takvom okruženju, često ćemo se naći u situacijama u kojima nije lako ostati pošten. Kako se možemo odupirati iskušenjima da postupamo nepošteno? Treba da imamo strah od Jehove, dobro oblikovanu savest i da budemo zadovoljni onim što imamo. Sada ćemo analizirati te tri stvari.

Zdrav strah od Jehove

Prorok Isaija je zapisao: „Jehova je naš Sudija, Jehova je naš Zakonodavac, Jehova je naš Kralj“ (Is. 33:22). Pošto znamo koji položaj Jehova ima, osećamo strahopoštovanje prema njemu, a to je ono zbog čega smo čvrsto rešeni da ne postupamo nepošteno. U Poslovicama 16:6 stoji: „U strahu od Jehove čovek se kloni zla.“ To nije neki morbidan strah od Božje kazne, već sasvim razumljiva bojazan da ne razočaramo našeg nebeskog Oca koji je duboko zainteresovan za našu dobrobit (1. Petr. 3:12).

Jedan primer iz stvarnog života pokazuje kakvi dobri rezultati proizlaze iz takve razumljive bojazni. Rikardo i njegova žena Fernanda su sa svog računa u banci podigli novac u vrednosti od oko 500 evra. a Fernanda nije izbrojala novac nego ga je samo stavila u tašnu. Otišli su da plate neke račune, a kada su stigli kući iznenadili su se što je u njenoj tašni još uvek bila skoro ista suma novca koju su podigli iz banke. Zaključili su da im je žena na šalteru dala više novca nego što je trebalo. U prvi mah su se našli u iskušenju da zadrže višak novca, jer su imali još mnogo neplaćenih računa. Rikardo kaže: „Molili smo se Jehovi da nam da snagu da vratimo novac. Hteli smo da postupimo u skladu s Poslovicama 27:11 i zbog toga smo odlučili da ga vratimo.“

Savest oblikovana po biblijskim merilima

Svoju savest oblikujemo kada proučavamo Bibliju i primenjujemo ono što smo naučili. Tako ’Božja reč, koja je živa i delotvorna‘ utiče ne samo na naš um već i na naše srce. To će nas podstaći da ’u svemu pošteno postupamo‘ (Jevr. 4:12; 13:18).

Pogledajmo šta se desilo Žoaou. On je nagomilao veliki dug koji je iznosio otprilike 3 600 evra. Preselio se u drugi grad i nije vratio dug. Kada je osam godina kasnije upoznao istinu, savest koju je sada oblikovao po biblijskim merilima navela ga je da stupi u kontakt sa svojim zajmodavcem i da mu vrati dug. Pošto je Žoao s malom platom izdržavao ženu i četvoro dece, zajmodavac je pristao da mu se dug vraća u mesečnim ratama.

Zadovoljni onim što imamo

Apostol Pavle je napisao: „Odanost Bogu i jeste izvor velikog dobitka kad je čovek zadovoljan onim što ima... Kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni  time“ (1. Tim. 6:6-8). Ako postupamo po ovom savetu možemo izbeći da se uhvatimo u zamku pohlepe, sumnjivih poslovnih poduhvata i nerealnih planova za brzo bogaćenje (Posl. 28:20). To će nam takođe pomoći da Božje Kraljevstvo stavimo na prvo mesto u svom životu, uvereni da će naše osnovne potrebe biti zadovoljene (Mat. 6:25-34).

Međutim, nemojmo izgubiti iz vida da uvek postoji opasnost da postanemo pohlepni i lakomi, jer je ’bogatstvo zavodljivo‘ (Mat. 13:22). Priseti se šta se desilo Ahanu. On je bio među Izraelcima koji su čudom prešli reku Jordan. I pored toga, postao je pohlepan i nije se odupro želji da od stvari koje su zaplenili u Jerihonu ukrade nešto srebra i zlata, kao i jednu skupocenu haljinu. To ga je koštalo života (Is. Nav. 7:1, 20-26). Nije čudo što je vekovima kasnije Isus dao sledeće upozorenje: „Budite oprezni, čuvajte se svakog lakomstva“ (Luka 12:15).

Pošteni na poslu

Sada ćemo se pozabaviti nekim situacijama u kojima može biti ispitana naša rešenost da uvek postupamo pošteno. Biti pošten na poslu znači ’ne potkradati‘ nikoga, čak i kada svi drugi to rade (Titu 2:9, 10). Jurandir koji radi u jednoj državnoj ustanovi pošteno je prijavljivao svoje putne troškove. Međutim, njegove kolege su prijavljivale više nego što su stvarno trošile. To su radili zato što ih je pokrivao šef njihovog odeljenja. Šef je čak prigovorio Jurandiru zbog njegovog poštenja i prestao je da ga šalje na poslovna putovanja. Kasnije, kada je izvršena kontrola poslovanja te ustanove, Jurandir je pohvaljen zbog poštenja i dobio je unapređenje.

Andre je radio kao prodavac i gazda mu je rekao da mušterijama dvaput naplaćuje istu uslugu. Andre se molio Jehovi da mu da hrabrosti da se drži biblijskih načela (Ps. 145:18-20). Osim toga, pokušao je da objasni gazdi zašto to ne može da radi, ali nije vredelo. Zato je dao otkaz, iako je posao bio dobro plaćen. Oko godinu dana kasnije, bivši gazda ga je pozvao da se vrati na posao i obećao mu da neće tražiti od njega da vara mušterije. Andre je kasnije postao šef.

Vraćanje dugova

Apostol Pavle je savetovao hrišćane: „Ne budite nikome ništa dužni“ (Rimlj. 13:8). Možda ne vraćamo dug  pravdajući se pretpostavkom da je zajmodavac bogat i da mu taj novac nije potreban. Međutim, Biblija nas upozorava: „Zli pozajmljuje i ne vraća“ (Ps. 37:21).

Ali šta ako nas neki ’nepredviđen događaj‘ spreči da vratimo novac koji dugujemo? (Prop. 9:11). Fransisko je od Alfreda pozajmio novac u vrednosti od oko 5 000 evra da bi isplatio hipoteku. Ali zbog nekih neuspeha u poslovanju nije uspeo da mu vrati dug u dogovoreno vreme. Zato je porazgovarao sa Alfredom i on je pristao da mu se dug isplati u nekoliko rata.

Nemoj ostavljati pogrešan utisak

Priseti se lošeg primera koji su ostavili Ananija i Sapfira, bračni par iz hrišćanske skupštine u prvom veku. Oni su prodali jednu njivu i deo dobijenog novca odneli apostolima, tvrdeći da je to sve što su dobili za nju. Želeli su da impresioniraju druge svojom navodnom velikodušnošću. Međutim, apostol Petar je pod vođstvom svetog duha razotkrio njihovu prevaru i Jehova ih je kaznio smrću (Dela 5:1-11).

Za razliku od njih, pisci Biblije su bili iskreni i pošteni. Mojsije je iskreno pisao o tome kako je jednom prilikom planuo, zbog čega mu je Bog zabranio da uđe u Obećanu zemlju (Br. 20:7-13). Isto tako ni Jona nije skrivao svoje mane koje su došle do izražaja pre nego što je otišao da propoveda Ninivljanima, kao i posle toga. Naprotiv, pisao je o njima (Jona 1:1-3; 4:1-3).

Nema sumnje da je hrabrost potrebna i kada treba da kažemo istinu koja nam neće ići u prilog, kao što se to vidi iz onoga što se četrnaestogodišnjoj Nataliji desilo u školi. Kada je dobila nazad pismeni zadatak, primetila je da je nastavnik jedan odgovor označio kao tačan, premda je bio netačan. Natalija nije oklevala da to pokaže nastavniku, iako je znala da će zbog toga dobiti manju ocenu. „Roditelji su mi uvek govorili da moram biti poštena ako želim da ugodim Jehovi. Pekla bi me savest ako ne bih rekla nastavniku ono što sam primetila“, kaže ona. Nastavnik je pohvalio Nataliju za njeno poštenje.

Poštenje donosi čast Jehovi

Sedamnaestogodišnja Žizel je našla novčanik u kojem su bila dokumenta i novac u vrednosti od oko 25 evra. Odnela ga je nastavnicima u zbornicu kako bi ga oni vratili vlasniku. Zamenik direktora je mesec dana kasnije pred celim razredom pročitao pismo u kom je Žizel pohvaljena zato što je bila poštena, a njena porodica zato što ju je lepo vaspitala i poučila biblijskim merilima. Njena „dobra dela“ su donela slavu Jehovi (Mat. 5:14-16).

Nije lako biti pošten među ljudima koji su ’sebični, pohlepni za novcem, umišljeni, oholi i neverni‘ (2. Tim. 3:2). Ali ako imamo zdrav strah od Jehove, ako nam je savest oblikovana po biblijskim merilima i ako smo zadovoljni onim što imamo ostaćemo pošteni u ovom nepoštenom svetu. Tako postajemo sve bliži Jehovi, koji je ’pravedan i koji voli pravedna dela‘ (Ps. 11:7).

[Fusnota]

[Slike na 7. strani]

Zdrav strah od Jehove jača našu rešenost da budemo pošteni

[Slika na 8. strani]

Naše poštenje donosi čast Jehovi