Služimo Jehovi sa svom ozbiljnošću

„Što je god ozbiljno... o tome razmišljajte“ (FIL. 4:8, fusnota)

1, 2. Zašto danas mnogi površno gledaju na život i koja se pitanja nameću?

 ŽIVIMO u svetu koji prolazi kroz jedno od najtežih i najtragičnijih razdoblja u ljudskoj istoriji. Ljudima koji u duhovnom smislu nemaju čvrst oslonac skoro je nemoguće da izađu na kraj sa ovim ’naročito teškim vremenima‘ (2. Tim. 3:1-5). Iz dana u dan sami se bore sa svojim problemima i to ne baš tako uspešno. Ne želeći da život shvataju i suviše ozbiljno, mnogi stalno traže neki novi oblik zabave.

² Ljudi se često prepuštaju užicima ne bi li nekako umanjili svakodnevni stres. Hrišćanima koji ne paze lako bi se moglo desiti da počnu da rade to isto. Kako da to izbegnemo? Da li to znači da nikada ne treba da se opustimo i zabavljamo? Kako da održimo ravnotežu između odgovornosti i onoga što nam pričinjava zadovoljstvo? Kojim biblijskim načelima treba da se vodimo kako bismo o životu razmišljali trezveno, ali ne i suviše ozbiljno?

Ozbiljnost u svetu koji je opsednut željom za užicima

3, 4. Kako nam Biblija pomaže da shvatimo koliko je važno razmišljati o ozbiljnim stvarima?

³ Suvišno je reći da ovaj svet stavlja preveliki naglasak na uživanje i dobar provod (2. Tim. 3:4). Takva atmosfera predstavlja opasnost po naš odnos s Jehovom (Posl. 21:17). Zato apostol Pavle s dobrim razlogom govori o ozbiljnosti u poslanici koju je uputio Titu. Ukoliko primenimo taj savet nećemo poput ljudi u ovom svetu površno gledati na život. (Pročitati Titu 2:2-8.)

⁴ Solomon je pre mnogo vekova pisao o tome koliko je bolje da nađemo vremena da razmišljamo o važnim stvarima u životu nego da stalno mislimo o tome kako da ugodimo sebi (Prop. 3:4; 7:2-4). Pošto je život zaista kratak moramo se ’snažno naprezati‘ da bismo bili spaseni (Luka 13:24). Zato treba da razmišljamo o ozbiljnim stvarima (Fil. 4:8, 9, fusnota). To znači posvetiti pažnju svakom aspektu našeg hrišćanskog života.

5. Koje područje života zahteva ozbiljnost s naše strane?

⁵ Primera radi, po ugledu na Jehovu i Isusa, hrišćani ozbiljno shvataju svoju odgovornost da vredno rade (Jov. 5:17). Zato su obično poznati kao dobri i pouzdani radnici. Poglavari porodica se naročito trude da vredno rade da bi izdržavali porodicu. Na kraju krajeva, onaj ko se ne brine za svoje „odrekao se vere“, što je isto kao i da se odrekao Jehove (1. Tim. 5:8).

Ozbiljni ali ipak radosni dok služimo Jehovi

6. Na osnovu čega znamo da treba ozbiljno da shvatamo našu službu Jehovi?

⁶ Jehovi je oduvek bilo važno da mu služimo na ispravan način. Primer toga se nalazi u Mojsijevom Zakonu, prema kom bi Izraelci koji bi okrenuli leđa Jehovi snosili ozbiljne posledice (Is. Nav. 23:12, 13). Hristovi sledbenici su u prvom veku n. e. morali da se bore da pogrešna učenja i stavovi ne iskvare ispravan način obožavanja Jehove  (2. Jov. 7-11; Otkr. 2:14-16). I dan-danas pravi hrišćani ozbiljno shvataju svoju službu Bogu (1. Tim. 6:20).

7. Kako se Pavle pripremao za službu?

⁷ Služba propovedanja nam pričinjava radost. Međutim, da bi tako i ostalo moramo ozbiljno razmišljati o službi i pripremati se za nju. Pavle je objasnio kakav je stav imao prema ljudima koje je poučavao. On je napisao: „Svima sam bio sve, da na svaki mogući način neke spasem. A sve činim radi dobre vesti, da bih je propovedao drugima“ (1. Kor. 9:22, 23). Bilo mu je pravo zadovoljstvo da pomaže ljudima u duhovnom pogledu i ozbiljno je razmišljao o tome kako da udovolji specifičnim potrebama onih kojima je propovedao. Tako je mogao da ih ohrabri i podstakne da služe Jehovi.

8. (a) Kakav stav treba da imamo prema onima koje poučavamo? (b) Kako proučavanje Biblije s nekom osobom doprinosi našoj radosti u službi?

⁸ Koliko je Pavlu bila važna služba? Bio je spreman da ’robuje‘ i Jehovi i onima kojima je prenosio istinu (Rimlj. 12:11; 1. Kor. 9:19). Da li smo svesni odgovornosti koju imamo prema onima koje poučavamo, bilo da je u pitanju proučavanje Biblije sa zainteresovanom osobom, poučavanje na sastancima ili proučavanje u krugu porodice? Možda smatramo da bi nam bilo veliko opterećenje da redovno proučavamo Bibliju s nekom osobom. Tačno je da to znači da vreme koje bismo inače posvetili sebi treba da posvetimo nekom drugom. Ali zar to nije u duhu Isusovih reči da „više usrećuje davanje nego primanje“? (Dela 20:35). Nema veće sreće od toga da nekome pomognemo da dođe na put spasenja.

9, 10. (a) Da li to što smo ozbiljni znači da ne treba da se opustimo i uživamo s drugima? Objasni. (b) Šta će pomoći jednom starešini da bude srdačan i pristupačan?

⁹ To što smo ozbiljni ne znači da nikada ne treba da se opustimo i uživamo s drugima. Isus je ostavio savršen primer ne samo u tome što je koristio vreme da poučava druge već i u tome što je nalazio vremena da se opusti i sprijatelji s ljudima (Luka 5:27-29; Jov. 12:1, 2). To što smo ozbiljni takođe ne znači da uvek treba da izgledamo strogo. Da je Isus bio preterano ozbiljan ljudi mu sigurno ne bi prilazili. Čak su se i deca prijatno osećala u njegovom društvu (Mar. 10:13-16). Kako možemo biti uravnoteženi poput Isusa?

¹⁰ Govoreći o jednom starešini, jedan naš brat je rekao: „On od sebe očekuje mnogo, ali od drugih nikada ne očekuje savršenstvo.“ Može li se to isto reći za tebe? Sasvim je na mestu da što se tiče drugih imamo neka razumna očekivanja. Na primer, deca dobro reaguju kad im roditelji postavljaju razumne ciljeve i pomažu im da ih ostvare. Slično tome, starešine mogu podstaći nekoga u skupštini da u duhovnom smislu napreduje i dati mu neki konkretan savet kako da to postigne. Sem toga, kada starešina ima realno mišljenje o sebi biće srdačan i pristupačan (Rimlj. 12:3). Jedna sestra je rekla: „Ne bih volela da neki starešina sve shvata kao šalu. Ali ne bi mi bilo lako ni da mu priđem ako je stalno ozbiljan.“ Jedna druga sestra je rekla da neke starešine „drugima prosto ulivaju strah zato što su previše ozbiljni“. Starešine nikada ne bi smele da umanjuju radost s kojom njihovi suvernici služe ’srećnom Bogu‘ Jehovi (1. Tim. 1:11).

Prihvatanje odgovornosti u skupštini

11. Šta se podrazumeva pod tim da neko „želi“ da prihvati odgovornosti u skupštini?

¹¹ Kada je apostol Pavle podsticao muškarce da se trude da ispune uslove da bi dobili veće odgovornosti u skupštini, nije hteo da kaže da treba da budu ambiciozni. On je napisao:  „Ako neko želi da služi kao nadglednik, hvale vrednu službu želi“ (1. Tim. 3:1, 4). Braća koja zaista žele takvu službu spremna su da rade na sebi da bi ispunila biblijske uslove da služe svojoj braći. Ako je neki brat kršten barem godinu dana i u razumnoj meri ispunjava biblijske uslove za sluge pomoćnike zabeležene u 1. Timoteju 3:8-13, može biti preporučen za imenovanje. Zapazi da se u osmom stihu konkretno kaže da „sluge pomoćnici isto tako treba da budu ozbiljni“ (fusnota).

12, 13. Kako mlada braća mogu napredovati u skupštini?

¹² Da li si ozbiljan kršteni brat i bližiš se dvadesetim godinama? Ima više stvari koje možeš učiniti da bi napredovao. Jedna od njih je da više ideš u službu propovedanja. Da li rado ideš u službu s braćom i sestrama svih starosnih grupa? Da li se trudiš da pronađeš nekoga s kim bi proučavao Bibliju? A kad pronađeš takvu osobu, bićeš veštiji učitelj ako primenjuješ savete koje dobijamo na sastancima. Osim toga, naučićeš da pokazuješ saosećanje prema onima koji su tek počeli da uče o Jehovi. Kad osoba s kojom proučavaš shvati da treba da se menja, imaćeš priliku da joj strpljivo i taktično pomažeš da primenjuje biblijska načela.

¹³ Mladi, budite spremni da na različite načine pomažete starijima u skupštini. Mogli biste i da pokažete da vam je stalo do toga da Dvorana Kraljevstva lepo izgleda tako što ćete pomagati oko čišćenja i održavanja. Vaša spremnost da na bilo koji način pomognete pokazuje da ozbiljno shvatate svoju službu. I vi, poput Timoteja, možete naučiti da se istinski brinete za dobrobit vaše skupštine. (Pročitati Filipljanima 2:19-22.)

14. Kako se može videti da li se nekom mladom bratu mogu poveriti veće odgovornosti u skupštini?

¹⁴ Starešine, zaposlite mladu braću koja se trude da ’beže od mladalačkih želja‘ i teže za „pravednošću, verom, ljubavlju, mirom“ i drugim dobrim osobinama (2. Tim. 2:22). Kada im date da obave neki zadatak u skupštini videćete da li su odgovorni, i ako jesu, njihov ’napredak će svima biti očigledan‘ (1. Tim. 3:10; 4:15).

Ozbiljni u skupštini i u porodici

15. Kako možemo pokazati ozbiljnost u ophođenju prema drugima, u skladu sa savetom iz 1. Timoteju 5:1, 2?

¹⁵ Ozbiljnost podrazumeva i to da poštujemo dostojanstvo naše braće i sestara. Kada je savetovao Timoteja, Pavle je naglasio da treba poštovati druge (Pročitati 1. Timoteju 5:1, 2.) To je naročito važno u ophođenju prema osobama suprotnog pola. Dobro je da se ugledamo na Jova koji je poštovao sve žene, a naročito svoju. Svesno se trudio da ne gleda požudno druge žene (Jov 31:1). Ako poštujemo našu braću i sestre, nećemo flertovati s njima niti ćemo raditi bilo šta zbog čega bi im bilo neprijatno u našem društvu. Posebno je važno da poštujemo osobu  s kojom se zabavljamo s ciljem da stupimo u brak. Ozbiljan hrišćanin se nikada neće igrati sa osećanjima osobe suprotnog pola (Posl. 12:22).

16. Kako se u Bibliji opisuje uloga muža i oca, za razliku od gledišta koje ima ovaj svet?

¹⁶ Isto tako treba ozbiljno da gledamo na uloge koje je Bog dao svakom članu porodice. U Sataninom svetu se ismeva uloga koju muškarci imaju kao muževi i očevi. U svetu zabave poglavari porodica su predmet podsmeha i nepoštovanja. Međutim, u Bibliji se kaže da muž ima veliku odgovornost i da je on „poglavar ženi“ (Ef. 5:23; 1. Kor. 11:3).

17. Objasni kako naše učešće u porodičnom proučavanju pokazuje da ozbiljno shvatamo svoje odgovornosti.

¹⁷ Muž se možda i trudi da zadovolji materijalne potrebe svoje porodice, ali ako svojim ukućanima ne pruža vođstvo u duhovnom pogledu time pokazuje da nije razborit i mudar (Pon. zak. 6:6, 7). Zato u 1. Timoteju 3:4 piše da ako si poglavar porodice i ako želiš veće odgovornosti u skupštini moraš ’dobro upravljati svojim domom, a deca treba da ti budu poslušna sa svom ozbiljnošću‘ (fusnota). Dakle, bilo bi dobro da se pitaš: ’Da li redovno izdvajam vreme da proučavam Bibliju sa svojom porodicom?‘ Neke naše sestre doslovno moraju da mole svog muža da preuzme inicijativu što se tiče duhovnih stvari u porodici. Svaki poglavar treba ozbiljno da razmisli o tome kako gleda na tu odgovornost. Naravno, supruga treba da podržava svog muža i da sarađuje s njim kada je reč o porodičnom proučavanju.

18. Kako možemo pomoći deci da budu odgovorna?

¹⁸ I deca treba da se usredsrede na ono što će im pomoći da u budućnosti bolje služe Jehovi (Prop. 12:1). Vašoj deci neće ništa naškoditi da nauče da vredno rade, tako što će recimo obavljati neke poslove u kući primerene njihovom uzrastu i sposobnostima (Tužb. 3:27). Kralj David je naučio da bude dobar pastir još dok je bio mali. Naučio je da svira i da komponuje muziku, što mu je omogućilo da služi kralju Izraela (1. Sam. 16:11, 12, 18-21). David se kao dete sigurno igrao, ali je i stekao neke dobre veštine koje je kasnije koristio da bi hvalio Jehovu. A veštine koje je stekao kao pastir pomogle su mu da strpljivo predvodi izraelski narod. Mladi, koje veštine vi stičete? Da li su to veštine koje će vam pomoći da služite svom Stvoritelju i da se pripremite za buduće odgovornosti?

Ostati uravnotežen

19, 20. Kakav stav želiš da zadržiš što se tiče tebe lično i tvoje službe Bogu?

¹⁹ Svi treba da se trudimo da budemo uravnoteženi, to jest da ne shvatamo  sebe i suviše ozbiljno. Ne bismo želeli da postanemo ’suviše pravedni‘ (Prop. 7:16). Izvesna doza humora može ublažiti napetost u kući, na poslu ili u kontaktu s braćom i sestrama u skupštini. Članovi porodice treba da paze da ne budu previše kritični jedni prema drugima kako ne bi narušili toplu atmosferu koja treba da vlada u kući. Svi u skupštini treba da se osećaju slobodno da se šale i da uživaju u međusobnom društvu, trudeći se da i razgovori i način na koji se iznosi pouka budu konstruktivni i pozitivni (2. Kor. 13:10; Ef. 4:29).

²⁰ Živimo u svetu koji ne ceni Jehovine zakone. Za razliku od ovog sveta, Jehovin narod smatra da je veoma važno da bude poslušan i veran svom Bogu. Pravo je zadovoljstvo biti deo tog velikog mnoštva ljudi koji služe Jehovi „sa svom ozbiljnošću“. Zato ozbiljno gledajmo na život i na našu službu Jehovi.

Kako bi odgovorio?

• Zašto ne treba da površno gledamo na život poput mnogih ljudi u svetu?

• Kako možemo biti radosni, a ipak ozbiljni dok služimo Jehovi?

• Kako naš stav što se tiče prihvatanja odgovornosti pokazuje da li smo ozbiljni?

• Objasni kako naše ophođenje prema suvernicima i članovima porodice pokazuje da li smo ozbiljni.

[Pitanja za razmatranje]

[Slike na 12. strani]

Muž mora da se brine i za materijalne i za duhovne potrebe svoje porodice