’O dubino Božje mudrosti!‘
’O dubino Božje mudrosti!‘
„O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“ (RIMLJ. 11:33)
1. Koja je najveća čast za krštene Božje sluge?
KOJA je najveća čast koja ti je ikada bila ukazana? Možda prvo pomisliš na neki zadatak koji ti je bio poveren ili na neku priliku kada su ti drugi pokazali koliko te cene. Međutim, za krštene Božje sluge najveća čast je to što mogu biti bliski prijatelji s jedinim istinitim Bogom, Jehovom. Zato ih „Bog poznaje“ (1. Kor. 8:3; Gal. 4:9).
2. Zašto je toliko velika čast da poznajemo Jehovu i da on poznaje nas?
2 Zašto je toliko velika čast da poznajemo Jehovu i da on poznaje nas? Ne samo zato što je on najuzvišenija osoba u čitavom svemiru već i zato što štiti one koji ga vole. Prorok Naum je pod Božjim nadahnućem napisao: „Jehova je dobar, on je tvrđava u dan nevolje. Pazi na one koji kod njega traže utočište“ (Naum 1:7; Ps. 1:6). Da li ćemo uopšte dobiti večni život zavisi od toga da li smo dobro upoznali jedinog istinitog Boga i njegovog Sina, Isusa Hrista (Jov. 17:3).
3. Šta znači upoznati Boga?
3 Upoznati Boga ne znači samo znati kako se on zove. Moramo ga upoznati kao prijatelja i znati šta voli, a šta ne voli. O tome koliko smo dobro upoznali Boga svedoči i to da li živimo u skladu sa onim što smo naučili (1. Jov. 2:4). Ali od nas se očekuje još nešto ako zaista želimo da dobro upoznamo Jehovu. Moramo znati ne samo šta je učinio već i zašto je postupio na izvestan način. Što bolje razumemo Jehovine namere, više ćemo se diviti ’dubini njegove mudrosti‘ (Rimlj. 11:33).
Bog koji ima i ostvaruje svoje namere
4, 5. (a) Šta se u Bibliji podrazumeva pod izrazom „namera“? (b) Objasni kako se neka namera može ostvariti na više načina.
4 Jehova je Bog koji ima i ostvaruje svoje namere. Biblija govori o njegovoj „večnoj nameri“ (Ef. 3:10, 11). Na šta se taj izraz odnosi? Kada se u Bibliji govori o „nameri“ onda se pod tim izrazom podrazumeva neki konkretan cilj koji se može postići na više načina.
5 Da to prikažemo jednim primerom: Jedan čovek želi da otputuje na neko mesto. U tom slučaju to odredište je njegov cilj. Možda su mu na raspolaganju različita prevozna sredstva, a ima i više puteva kojima može stići do tog mesta. Tokom putovanja vreme se iznenada može pogoršati, može doći do zastoja u saobraćaju ili može naići na radove na putu zbog čega mora nastaviti nekim drugim putem. Ali bez obzira na to kojim će putem ići on će ipak postići cilj kad stigne na svoje odredište.
6. Kako je Jehova pokazao fleksibilnost u ostvarivanju svoje namere?
6 Slično tome, Jehova je fleksibilan dok sprovodi svoju večnu nameru. Uzimajući u obzir slobodnu volju svojih inteligentnih stvorenja, bio je spreman da promeni način na koji će ostvariti svoju nameru. Jehova je prvom ljudskom paru rekao: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite“ (Post. 1:28). Da li je pobuna u edenskom vrtu sprečila ostvarenje te namere? Ni u kom slučaju. Jehova je odmah reagovao u toj novonastaloj situaciji tako što je koristio alternativni „put“ da bi ostvario svoju nameru. Prorekao je da će se pojaviti Potomak koji će popraviti štetu koja je nastala tom pobunom (Post. 3:15; Jevr. 2:14-17; 1. Jov. 3:8).
7. Šta učimo o Jehovi na osnovu onoga što je rekao za sebe u Izlasku 3:14?
7 Jehova je sebe opisao kao osobu koja je sposobna da se prilagodi novim okolnostima dok radi na tome da u potpunosti ostvari svoju nameru. Kada je Mojsije rekao Jehovi na kakve bi probleme mogao naići dok izvršava zadatak koji mu je dao, Jehova mu je rekao: „Postaću što god želim da postanem.“ Još mu je rekao: „Ovako kaži Izraelovim sinovima: ’Postaću poslao me je k vama‘ “ (Izl. 3:14). Jehova može postati šta god je potrebno da bi u potpunosti ostvario svoju nameru. Apostol Pavle je to veoma lepo objasnio u 11. poglavlju poslanice Rimljanima. On tu govori o simboličnoj maslini. Kad budemo razmotrili ovo poređenje još bolje ćemo shvatiti dubinu Jehovine mudrosti, bilo da se nadamo životu na nebu ili večnom životu ovde na zemlji.
Jehovina namera u vezi sa obećanim Potomkom
8, 9. (a) Koje četiri činjenice će nam pomoći da shvatimo poređenje o maslini? (b) Na koje pitanje ćemo dobiti odgovor i šta nam to otkriva o Jehovi?
8 Da bismo razumeli poređenje o maslini treba da uzmemo u obzir četiri činjenice o tome kako je Jehova sprovodio svoju nameru što se tiče prorečenog Potomka. Kao prvo, Jehova je obećao Avrahamu da će se preko njegovog potomstva ’blagosloviti svi narodi na zemlji‘ (Post. 22:17, 18). Kao drugo, pripadnicima izraelskog naroda koji potiče od Avrahama pružena je mogućnost da postanu „kraljevstvo sveštenika“ (Izl. 19:5, 6). Kao treće, kada većina Izraelaca nije prihvatila Mesiju, Jehova je preduzeo neke druge korake da bi formirao „kraljevstvo sveštenika“ (Mat. 21:43; Rimlj. 9:27-29). I kao četvrto, iako je Isus glavni Avrahamov Potomak, i drugima je pružena mogućnost da budu deo tog ’potomstva‘ (Gal. 3:16, 29).
9 Kada ove četiri činjenice povežemo sa onim što stoji u Otkrivenju dolazimo do zaključka da će ukupno 144 000 osoba vladati na nebu sa Isusom kao kraljevi i sveštenici (Otkr. 14:1-4). O njima se govori i kao o ’sinovima Izraelovim‘ (Otkr. 7:4-8). Da li su onda svih 144 000 poreklom Izraelci, to jest Jevreji? Odgovor na to pitanje otkriva koliko je Jehova fleksibilan dok radi na ostvarenju svoje namere. Pogledajmo sada kako nam poslanica apostola Pavla upućena Rimljanima pomaže da dođemo do odgovora na to pitanje.
„Kraljevstvo sveštenika“
10. Koju su mogućnost imali samo pripadnici izraelskog naroda?
10 Kao što je već spomenuto, samo su pripadnici izraelskog naroda imali mogućnost da sačinjavaju „kraljevstvo sveštenika i sveti narod“. (Pročitati Rimljanima 9:4, 5.) Ali šta će se desiti kad dođe obećani Potomak? Da li će iz izraelskog naroda doći svih 144 000 duhovnih Izraelaca koji će takođe biti deo obećanog Avrahamovog potomstva?
11, 12. (a) Kada je počelo sakupljanje onih koji će s Hristom vladati na nebu i kako je na to reagovala većina Izraelaca koji su živeli u to vreme? (b) Kako će Jehova doći do ’punog broja‘ onih koji će sačinjavati obećano Avrahamovo potomstvo?
11 Pročitati Rimljanima 11:7-10. U celini gledano, Izraelci su u prvom veku odbacili Isusa. Zato nisu više samo oni imali mogućnost da sačinjavaju obećano Avrahamovo potomstvo. Međutim, kada je na Pedesetnicu 33. godine n. e. počelo sakupljanje onih koji će sačinjavati nebesko „kraljevstvo sveštenika“ odazvali su se neki Izraelci dobrog srca. U poređenju sa celim izraelskim narodom tih nekoliko hiljada ljudi bili su kao „ostatak“ (Rimlj. 11:5).
12 Međutim, kako će Jehova doći do ’punog broja‘ onih koji će postati obećano Avrahamovo potomstvo? (Rimlj. 11:12, 25). Zapazi kako je apostol Pavle to objasnio: „To ne znači da je Božja reč zatajila. Jer nisu [duhovni] Izrael svi koji potiču od Izraela. Niti su svi Avrahamova [duhovna] deca samo zato što su njegovo potomstvo... to jest, deca dobijena po telu nisu ujedno i Božja deca, nego se deca dobijena po obećanju računaju kao potomstvo“ (Rimlj. 9:6-8). Dakle, Jehova ne zahteva da pripadnici obećanog potomstva doslovno budu Avrahamovi potomci.
Simbolična maslina
13. Šta predstavljaju (a) maslina, (b) njen koren, (v) njeno stablo i (g) njene grane?
13 Apostol Pavle u nastavku upoređuje one koji su postali deo Avrahamovog potomstva sa granama simbolične masline a (Rimlj. 11:21). Ta pitoma maslina predstavlja ispunjenje Božje namere što se tiče saveza sa Avrahamom. Koren te masline je svet i predstavlja Jehovu kao onoga ko daje život duhovnom Izraelu (Is. 10:20; Rimlj. 11:16). Stablo predstavlja Isusa kao glavnog Avrahamovog Potomka. Grane predstavljaju „puni broj“ onih koji takođe sačinjavaju Avrahamovo potomstvo.
14, 15. Koga predstavljaju grane koje su bile „odlomljene“ sa pitome masline, a koga one koje su nakalemljene na nju?
14 U ovom poređenju o maslini, Izraelci koji su odbacili Isusa upoređeni su sa granama koje su „odlomljene“ (Rimlj. 11:17). Zato su izgubili mogućnost da budu deo obećanog Avrahamovog potomstva. Ali ko će ih zameniti? Gledano iz ugla Izraelaca, koji su bili ponosni na to što su Avrahamovi potomci, bilo bi prosto nezamislivo da ih zamene ljudi iz drugih naroda. Ali Jovan Krstitelj ih je već bio upozorio na to da Jehova može Avrahamu podići decu i od kamenja ako to želi (Luka 3:8).
15 Šta je onda Jehova uradio da bi ostvario svoju nameru? Pavle objašnjava da su na pitomu maslinu nakalemljene grane s divlje masline da bi zamenile one koje su odlomljene. (Pročitati Rimljanima 11:17, 18.) Dakle, duhom pomazani hrišćani iz drugih naroda, kao što su to bili neki u skupštini u Rimu, u figurativnom smislu su bili nakalemljeni na simboličnu maslinu. Tako su oni postali deo obećanog Avrahamovog potomstva. Nekada su bili poput grana divlje masline jer nisu imali nikakve šanse da budu deo tog posebnog saveza. Ali Jehova im je otvorio put da postanu duhovni Izraelci (Rimlj. 2:28, 29).
16. Kako je apostol Petar objasnio formiranje novog duhovnog naroda?
16 Apostol Petar objašnjava tu situaciju na sledeći način: „Vama [duhovnim Izraelcima, uključujući i hrišćane nejevrejskog porekla] je, dakle, [Isus Hrist] dragocen, jer verujete, ali onima koji ne veruju, ’isti onaj kamen koji su graditelji odbacili postao je ugaoni kamen‘, i ’kamen spoticanja i stena posrtanja‘... Ali vi ste ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, svet narod, narod koji je Božje vlasništvo, da biste objavljivali vrline‘ onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju čudesnu svetlost. Jer nekad niste bili narod, a sad ste Božji narod. Ranije vam nije bila pokazana milost, a sada vam je pokazana milost“ (1. Petr. 2:7-10).
17. Zbog čega je ono što je Jehova uradio bilo „protivno prirodi“?
17 Jehova je učinio nešto za šta bi mnogi rekli da je potpuno neočekivano. Pavle kaže da je to bilo „protivno prirodi“ (Rimlj. 11:24). Zbog čega? Izgleda čudno, pa čak i neprirodno, da se na pitomu maslinu nakalemi grana divlje masline, ali neki poljoprivrednici u prvom veku su upravo to radili. b Jehova je slično tome uradio nešto neobično. Gledano iz ugla Izraelaca, neizraelci nisu mogli da donose dobre plodove. Ali Jehova je upravo njih uvrstio u ’narod‘ koji donosi plodove (Mat. 21:43). Od kada je Kornelije, prvi neobrezani nejevrejin koji je postao hrišćanin, pomazan svetim duhom 36. godine n. e., neobrezanim nejevrejima je pružena prilika da budu nakalemljeni na simboličnu maslinu (Dela 10:44-48). c
18. Koju su mogućnost Izraelci imali i nakon 36. n. e.?
18 Da li to znači da posle 36. n. e. nijedan Izraelac više nije mogao postati deo obećanog Avrahamovog potomstva? Ne. Pavle kaže: „Oni [koji su poreklom Izraelci] će, ako ne ostanu u svom neverovanju, biti nakalemljeni, jer ih Bog može opet nakalemiti. Jer ako si ti odsečen od masline koja je po prirodi divlja i protivno prirodi nakalemljen na pitomu maslinu, koliko će lakše ovi koji su prirodne grane biti nakalemljeni na sopstvenu maslinu!“ d (Rimlj. 11:23, 24).
’Sav Izrael biće spasen‘
19, 20. Šta je Jehova postigao, kao što to prikazuje poređenje o simboličnoj maslini?
19 Jehova Bog na zaista izvanredan način ostvaruje svoju nameru sa ’Izraelom Božjim‘ (Gal. 6:16). Kao što je Pavle rekao, ’sav Izrael biće spasen‘ (Rimlj. 11:26). U vreme koje je Jehova odredio, „sav Izrael“, to jest svi koji sačinjavaju duhovni Izrael, služiće kao kraljevi i sveštenici na nebu. Ništa ne može sprečiti Jehovu da ostvari svoju nameru!
20 Kao što je i prorečeno, Avrahamovo potomstvo — Isus Hrist i 144 000 osoba — doneće blagoslove ’svim narodima na zemlji‘ (Rimlj. 11:12; Post. 22:18). Od toga će imati koristi sve Božje sluge. Dok razmišljamo o tome kako Jehova ostvaruje svoju večnu nameru zaista smo oduševljeni ’dubinom Božjeg bogatstva, mudrosti i znanja‘ (Rimlj. 11:33).
[Fusnote]
a Po svemu sudeći, maslina ne predstavlja izraelski narod. Iako je među Izraelcima bilo kraljeva i sveštenika, taj narod nije postao kraljevstvo sveštenika. Prema Mojsijevom zakonu kraljevi u Izraelu nisu mogli biti sveštenici. Prema tome, maslina ne može predstavljati izraelski narod. Pavle je ovim poređenjem pokazao kako je Bog svoju nameru da formira „kraljevstvo sveštenika“ ostvario stvorivši duhovni Izrael. Ovo objašnjenje zamenjuje ono koje je objavljeno u Stražarskoj kuli od 1. decembra 1983, na stranama 17-20.
c To je bilo na kraju razdoblja od tri i po godine u kom je Izraelcima bila pružena prilika da postanu deo novog duhovnog naroda. U proročanstvu o 70 godišnjih nedelja bio je prorečen takav razvoj događaja (Dan. 9:27).
d Grčka reč koja je u Rimljanima 11:24 prevedena kao „pitoma“ potiče od reči koja označava nešto što je „dobro, odlično“ ili što „odgovara svojoj nameni“. Ona se naročito koristi za stvari koje ispunjavaju svrhu za koju su predviđene.
Da li se sećaš?
• Šta učimo o Jehovi na osnovu toga kako ostvaruje svoje namere?
• Šta u 11. poglavlju poslanice Rimljanima predstavljaju:
maslina?
njen koren?
njeno stablo?
njene grane?
• Zašto je kalemljenje o kom smo govorili bilo „protivno prirodi“?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir/Slika na 24. strani]
Zašto su se na pitomu maslinu kalemile grančice divlje masline?
▪ Lucije Junije Moderat Kolumela bio je rimski vojnik i poljoprivrednik koji je živeo u prvom veku n. e. Poznat je po tome što je napisao 12 knjiga o seoskom životu i poljoprivredi.
On u svojoj petoj knjizi citira jednu drevnu poslovicu: „Ko okopava maslinu, moli je za rod; ko je đubri, preklinje je za rod; a ko je orezuje, tera je da donese rod.“
Nakon što opisuje drveće koje cveta ali ipak ne rađa, on preporučuje da se uradi sledeće: „Dobro je da se svrdlom izbuši rupa, a potom u nju stavi i dobro pričvrsti grančica divlje masline. Tako će to drvo bolje rađati.“
[Slika na 23. strani]
Da li razumeš poređenje o simboličnoj maslini?