Hoćeš li slediti Jehovino vođstvo?
Hoćeš li slediti Jehovino vođstvo?
„Mrzim svaki krivi put“ (PS. 119:128)
1, 2. (a) Koje bi upozorenje cenio kada bi putovao na neko nepoznato mesto i zašto? (b) Kakva upozorenja Jehova pruža svojim slugama i zašto?
ZAMISLI da treba negde da otputuješ. Pitaš prijatelja koji zna put da ti objasni kako da tamo stigneš. On ti daje detaljna uputstva i zatim ti kaže: „Pazi na ovo skretanje. Tu se nalazi jedan znak koji pokazuje pogrešan pravac. Mnogi ga slede i na kraju se izgube.“ Da li bi bio zahvalan za to upozorenje i da li bi ga poslušao? U izvesnom smislu, Jehova je poput tog prijatelja. On nam pruža detaljne smernice koje nam pomažu da dobijemo večni život, ali nas i upozorava na opasnosti zbog kojih bismo mogli poći pogrešnim putem (Pon. zak. 5:32; Is. 30:21).
2 U ovom i sledećem članku govorićemo o nekim opasnostima na koje Jehova Bog upozorava. Ne zaboravimo da on to čini zato što nas voli. On želi da stignemo do našeg cilja. Njemu je žao kada vidi da se ljudi prepuštaju lošim uticajima i na kraju se izgube (Jezek. 33:11). U ovom članku ćemo govoriti o tri opasnosti. Prva dolazi od drugih ljudi, druga potiče od nas samih, a treća predstavlja nerealno razmišljanje, koje je i te kako opasno. Treba da znamo koje su to opasnosti i kako nam naš nebeski Otac pomaže da ih izbegnemo. Jedan psalmista je rekao Jehovi: „Mrzim svaki krivi put“ (Ps. 119:128). Da li i ti imaš takav stav? Pogledajmo kako možemo biti još čvršći u tome i u skladu s tim i postupati.
„Ne povodi se za mnoštvom“
3. (a) Zašto bi bilo opasno da sledimo druge putnike ako nismo sigurni kojim putem treba da idemo? (b) Koje važno načelo nalazimo u Izlasku 23:2?
3 Šta bi uradio da si krenuo na neko dugo putovanje i da u jednom trenutku nisi siguran u kom pravcu treba dalje da ideš? Možda bi ti bilo najlakše da slediš druge putnike, posebno ako vidiš da mnogi idu istim putem. To je opasno, jer oni možda nisu krenuli kuda i ti ili su se možda i oni izgubili. Imajući u vidu ovaj primer, razmotrimo načelo koje stoji iza jednog zakona datog drevnom Izraelu. Oni koji su bili sudije ili svedoci na sudu bili su upozoreni da se ’ne povode za mnoštvom‘. (Pročitati Izlazak 23:2.) Pošto su ljudi nesavršeni, lako mogu potpasti pod uticaj drugih i izvrnuti pravdu. Međutim, da li je načelo da se ne sledi mnoštvo ograničeno samo na sudske slučajeve? Daleko od toga.
4, 5. Pod kakvim su se pritiskom našli Isus Navin i Halev i šta im je pomoglo da se tome odupru?
4 Praktično u svakoj situaciji možemo biti u opasnosti da se ’povedemo za mnoštvom‘. Takve situacije mogu nastati potpuno neočekivano i može nam biti vrlo teško da ne radimo ono što drugi rade. Razmisli, recimo, pod kakvim su se pritiskom našli Isus Navin i Halev. Oni su bili u grupi od 12 ljudi koji su bili poslati da izvide Obećanu zemlju. Po povratku, desetorica od njih su bili veoma negativni i obeshrabrili su narod. Čak su tvrdili da su neki ljudi u toj zemlji divovi koji su poticali od nefilima, potomaka buntovnih anđela i žena (Post. 6:4). Međutim, to nije bilo moguće, jer su nefilimi vekovima ranije stradali u Potopu i nisu imali potomstvo. Ali čak i najbesmislenije ideje mogu uticati na one koji su slabi u veri. Zbog negativnog izveštaja desetorice uhoda, među Izraelcima su brzo zavladali strah i panika. Ubrzo je većina njih bila uverena u to da ne bi bilo dobro poslušati Jehovu i ući u Obećanu zemlju. Šta su Isus Navin i Halev uradili u toj teškoj situaciji? (Br. 13:25-33).
5 Oni se nisu poveli za mnoštvom. Iako narod nije hteo da ih sluša, njih dvojica su rekla kako zaista stoje stvari i ostala pri tome, čak i kada su im zapretili da će ih kamenovati. Odakle im takva hrabrost? Imali su veru u Jehovu. Oni koji veruju u Jehovu Boga jasno vide razliku između ljudskih ideja i onoga što on obećava. Kasnije su i Isus Navin i Halev rekli da se ispunilo sve što je Jehova obećao. (Pročitati Isusa Navina 14:6, 8; 23:2, 14.) Isus Navin i Halev su voleli Boga i uzdali su se u njega. Bilo im je nezamislivo da ga povrede samo da bi se uklopili s ljudima koji nisu verni Bogu. Zato su bili nepokolebljivi u svom stavu i tako nam ostavili izuzetan primer (Br. 14:1-10).
6. Kada bi mogao doći u iskušenje da se ’povedeš za mnoštvom‘?
6 Da li si nekada došao u iskušenje da se povedeš za mnoštvom? Danas većina ljudi ne poštuje Jehovu i njegova moralna merila im deluju smešno. Oni imaju svoje gledište o tome šta je ispravno a šta neispravno i želeli bi da i mi tako razmišljamo. Na primer, možda kažu da su nemoral, nasilje i spiritizam koji su veoma zastupljeni u televizijskim emisijama, filmovima i video-igricama potpuno bezopasni (2. Tim. 3:1-5). Kada biraš zabavu i rekreaciju za sebe i svoju porodicu, da li dozvoljavaš da niska merila drugih utiču na tvoje odluke i oblikuju tvoju savest? Ako bi tako radio, poveo bi se za mnoštvom.
7, 8. (a) Kako uvežbavamo svoju „moć zapažanja“ i zašto je bolje to raditi nego slediti gomilu krutih pravila? (b) Za šta bi pohvalio mnoge mlade u skupštini?
7 Jehova nam je podario nešto veoma vredno što nam može pomoći kada donosimo odluke, a to je „moć zapažanja“. Međutim, ona se mora ’iskustvom uvežbavati‘ (Jevr. 5:14). Ako bismo sledili mnoštvo, ne bismo uvežbavali svoju moć zapažanja. Ne bismo je uvežbavali ni ako bismo postavili gomilu krutih pravila kada se radi o stvarima koje su pitanje savesti. Iz tog razloga Jehovin narod nema neki spisak filmova, knjiga i vebsajtova koje treba izbegavati. Pošto se ovaj svet veoma brzo menja, takav spisak bi vrlo brzo zastareo (1. Kor. 7:31). Što je još gore, prestali bismo da radimo nešto što je veoma važno, naime da pažljivo razmišljamo o biblijskim načelima, da se molimo i u skladu s tim donosimo odluke (Ef. 5:10).
8 Naravno, ponekad se ljudima ne sviđa ono što odlučimo na temelju svoje biblijski oblikovane savesti. Naša deca se u školi nalaze pod pritiskom da gledaju i rade isto što i njihovi vršnjaci (1. Petr. 4:4). Zato je divno što se mnogi mladi i stari članovi skupštine ne povode za mnoštvom i tako pokazuju veru kakvu su imali Isus Navin i Halev.
Ne povodi se „za svojim srcem i svojim očima“
9. (a) Zašto je opasno izabrati neki put samo zato što nam se najviše sviđa? (b) Zašto je Božjem drevnom narodu bio potreban zakon koji se nalazi u Brojevima 15:37-39?
9 Druga opasnost o kojoj ćemo govoriti potiče od nas samih. To bismo mogli prikazati na sledeći način: Da si krenuo na neko određeno mesto, da li bi bacio kartu i išao putem koji ti se najviše sviđa, možda onim koji vodi kroz lepe predele? Ako bi tako uradio, nikada ne bi stigao tamo kuda si pošao. Imajući to na umu, razmisli o još jednom zakonu koji je Jehova dao drevnim Izraelcima. Možda je danas mnogima teško da razumeju zakon po kom su Izraelci morali da na haljine stavljaju rese i plavu traku. (Pročitati Brojeve 15:37-39.) Međutim, da li shvataš zašto je to bilo važno? Zahvaljujući tom zakonu, Božji narod se razlikovao od okolnih paganskih naroda i nije se stopio s njima. To je bio jedan od uslova da steknu i sačuvaju Jehovinu naklonost (Lev. 18:24, 25). Međutim, taj zakon otkriva da u nama samima postoji nešto što bi nas moglo sprečiti da dođemo do našeg cilja, večnog života. O čemu se radi?
10. Kako je Jehova pokazao da dobro poznaje ljude?
10 Zapazi kako je Jehova objasnio zašto je dao taj zakon: „Da se ne povodite za svojim srcem i svojim očima, što vas navode da budete neverni [„da se odajete bludu“, fusnota].“ Jehova dobro poznaje ljude. On zna koliko je lako da nam srce, naša unutrašnja osoba, bude zavedeno onim što vidimo. Zato u Bibliji nalazimo upozorenje: „Srce je varljivije od svega i na sve je spremno. Ko može proniknuti u njega?“ (Jer. 17:9). Da li sada razumeš zašto je bilo dobro što je Jehova pružio upozorenje Izraelcima? On je znao da će oni poželeti da se ugledaju na okolne paganske narode i da će biti zavedeni onim što vide. Mogli bi poželeti da izgledaju poput tih pagana i zatim početi da razmišljaju i postupaju poput njih (Posl. 13:20).
11. Kako nas čula mogu zavesti?
11 Danas je još lakše da nam srce zavedu čula. Živimo u svetu u kom se naglasak stavlja na udovoljavanje telesnim željama. Kako onda možemo primeniti načelo koje stoji iza zakona zabeleženog u Brojevima 15:39? Razmisli o sledećem: Ako se osobe u tvom okruženju, u školi ili na poslu sve provokativnije oblače, da li bi to moglo i na tebe da utiče? Da li bi bio u iskušenju da se ’povodiš za svojim srcem i svojim očima‘ i budeš zaveden onim što vidiš? Da li bi bio u iskušenju da sniziš svoja merila što se tiče oblačenja? (Ri 12:1, 2).
12, 13. (a) Šta treba da radimo ako ponekad gledamo gde ne bi trebalo? (b) Šta nas može podstaći da svojim ponašanjem ne iskušavamo druge?
12 Veoma je važno da pokazujemo samosavladavanje. Ako nam oči lutaju tamo gde ne bi trebalo, setimo se bogobojaznog Jova koji je sklopio savez sa svojim očima, to jest čvrsto rešio da ne poklanja pažnju nijednoj drugoj ženi osim svojoj (Jov 31:1). Kralj David je doneo sličnu odluku. On je rekao: „Pred oči svoje neću stavljati ništa što je bezvredno“ (Ps 101:3, fusnota). Bezvredno je sve što bi moglo uprljati našu savest i ugroziti dobar odnos s Jehovom. U to bi spadalo sve što bi moglo probuditi neispravnu želju u našem srcu i navesti nas da uradimo nešto loše.
13 S druge strane, sigurno nikada ne bismo želeli da, simbolično rečeno, postanemo nešto „bezvredno“ za druge, tako što bismo ih navodili da razmišljaju o nečemu što je neispravno. Zato mi ozbiljno shvatamo biblijski savet da se oblačimo pristojno i sa ukusom (1. Tim. 2:9). Šta je pristojno ne zavisi od onoga što nama odgovara. Treba da uzmemo u obzir savest i mišljenje drugih i da njihovo dobro stavimo ispred svojih želja (Rimlj. 15:1, 2). U Jehovinoj organizaciji se nalaze hiljade mladih koji pružaju odličan primer u tome. Zaista smo ponosni kada vidimo da se ’ne povode za svojim srcem i svojim očima‘, već da u svemu ugađaju Jehovi, čak i u načinu na koji se oblače.
Ne idi za onim što je ’ništavno‘
14. Na šta je Samuilo upozorio Izraelce?
14 Zamisli da te put vodi kroz neku ogromnu pustinju. Šta bi se desilo ako bi skrenuo s puta i pošao ka nečemu što u stvari ne postoji jer je reč o fatamorgani? To bi te moglo koštati života. Jehova dobro zna za tu opasnost. Evo jednog primera. Izraelci su želeli da budu poput okolnih naroda nad kojima su vladali kraljevi. Njihova želja je zapravo bila ozbiljan greh, jer su na taj način odbacili Jehovu kao svog Kralja. Iako im je Jehova dozvolio da imaju kralja, preko svog proroka Samuila upozorio ih je da ne teže za onim što je ’ništavno‘ (Pročitati 1. Samuilovu 12:21.)
15. Kako su Izraelci išli za onim što je ništavno?
15 Da li su Izraelci mislili da će moći više da se oslone na kralja nego na Jehovu? Ako jesu, onda su stvarno težili za nečim što je ’ništavno‘! Postojala je opasnost i da teže za mnogim drugim ispraznim stvarima kojima nas Satana mami. Kraljevi bi lako mogli da ih navedu na idolopoklonstvo. Idolopoklonici su u zabludi jer misle da su opipljivi predmeti, bogovi napravljeni od drveta ili kamena, nekako stvarniji i pouzdaniji od nevidljivog Boga, Jehove, koji je sve stvorio. Ali kao što je apostol Pavle rekao, idoli ’nisu ništa‘ (1. Kor. 8:4). Oni ne vide, ne čuju, ne govore, niti bilo šta mogu da urade. Možeš da ih vidiš i dodirneš, ali ako bi im se klanjao išao bi za nečim što je ništavno, oslanjao bi se na puku iluziju koja bi te odvela u propast (Ps. 115:4-8).
16. (a) Kako Satana uspeva da mnoge navede da idu za onim što je ništavno? (b) Zašto možemo reći da je za razliku od Jehove bogatstvo ništavno?
16 Satana majstorski uspeva da navede ljude da idu za onim što je ništavno. Na primer, bezbroj njih je naveo da veruju u to da će im materijalne stvari pružiti sigurnost. Mnogi smatraju da im novac, lepe stvari i dobro plaćen posao garantuju sreću i sigurnost. Međutim, šta im sve to vredi kad se razbole, kad nastupi ekonomska kriza ili se desi neka prirodna katastrofa? Šta može popuniti prazninu koju ljudi osećaju jer ne znaju šta je svrha života, nemaju nikakvo vođstvo niti odgovore na važna životna pitanja? Šta ih može utešiti kada se suočavaju sa smrću? Ako očekujemo da nam bogatstvo zadovolji duhovne potrebe, bićemo razočarani. Ono nam ne može doneti sreću i sigurnost jer je ništavno. Gledano na duge staze, ne može nam produžiti život niti nas spasti od bolesti i smrti (Posl. 23:4, 5). Međutim, naš Bog Jehova sve to može. Pravu sigurnost možemo osećati jedino ako smo u prijateljstvu s Jehovom. Zaista smo srećni što smo njegovi prijatelji. Nikada ga nemojmo ostaviti zbog nečega što je ništavno.
17. Kako ćeš reagovati na upozorenja koja smo razmotrili u ovom članku?
17 Zaista smo radosni što je Jehova naš prijatelj i što nam pomaže da dođemo do cilja, večnog života. Ako i dalje slušamo upozorenja koja nam ukazuju na tri opasnosti — uticaj mnoštva, našeg srca i onoga što je ništavno — verovatno ćemo stići do našeg cilja. U sledećem članku ćemo govoriti o dodatne tri opasnosti na koje Jehova ukazuje kako bi nam pomogao da mrzimo i izbegavamo puteve na koje su mnogi zalutali (Ps. 119:128).
Šta misliš?
Kako možeš primeniti načela iz sledećih biblijskih stihova?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 11. strani]
Da li si nekad u iskušenju da se povedeš za mnoštvom?
[Slika na 13. strani]
Zašto je opasno povoditi se za srcem i očima?
[Slika na 14. strani]
Da li ideš za onim što je ništavno?
