Sastanak koji će se pamtiti

„KADA se ovaj sastanak bude završio, reći ćete: ’Ovo je zaista bio godišnji sastanak koji će se pamtiti!‘ “ Ovim rečima je Stiven Let, član Vodećeg tela Jehovinih svedoka, izazvao još veće interesovanje publike za program koji sledi. Tako je počeo 126. godišnji sastanak korporacije Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania koji je održan 2. oktobra 2010. u Kongresnoj dvorani Jehovinih svedoka u Džersiju, u državi Nju Džersi, SAD. Izdvojićemo neke od zanimljivih informacija iznetih na ovom sastanku.

Brat Let je u uvodnom govoru oduševljeno pričao o Jehovinim nebeskim kočijama koje su opisane u knjizi proroka Jezekilja. Ova ogromna i veličanstvena kočija predstavlja Božju organizaciju, nad kojom Jehova ima potpunu kontrolu. Njen nebeski deo, koji se sastoji od duhovnih stvorenja, kreće se munjevitom brzinom — brzinom Jehovinih misli, rekao je brat Let. Zemaljski deo Jehovine organizacije je isto tako u pokretu. Brat Let je nabrojao nekoliko zanimljivih stvari koje su se desile u zemaljskom delu Božje organizacije tokom proteklih godina.

Na primer, neke podružnice su spojene, tako da će sada mnogi koji su služili u Betelu u tim zemljama sada moći da se usredsrede na službu propovedanja. Brat Let je podstakao prisutne da nastave da se mole za to da Vodeće telo, kao predstavnik vernog i razboritog roba, i dalje postupa ne samo verno već i mudro, to jest razborito (Mat. 24:45-47).

Podsticajni izveštaji i dirljivi intervjui

Tab Hansberger, koji služi u Odboru podružnice na Haitiju, izneo je dirljiv izveštaj o posledicama zemljotresa koji se dogodio 12. januara 2010. i odneo oko 300 000 života. Tamo su neki sveštenici govorili ljudima da je one koji su poginuli zapravo Bog kaznio za njihovu nevernost, dok je dobre ljude zaštitio. Međutim, hiljade kriminalaca se našlo na slobodi kada su se zidovi zatvora srušili zbog zemljotresa. Mnogi Haićani su našli utehu kada su saznali istinu o tome zašto je vreme u kom živimo prepuno tragedija. Brat Hansberger je citirao jednog našeg brata čija je supruga poginula u zemljotresu. Taj brat je rekao: „I dan-danas plačem. Ne znam koliko ću još tugovati, ali osećam ljubav koja vlada u Jehovinoj organizaciji i to mi mnogo znači. Imam nadu i čvrsto sam rešio da pomažem drugima da je i oni nađu.“

 Mark Sanderson, koji je sada član betelske porodice u Bruklinu, izneo je izveštaj sa Filipina. Kao bivši član Odbora podružnice na Filipinima, on je prosto sijao od zadovoljstva kada je govorio o tome da ta zemlja već 32 puta uzastopno izveštava sve veći broj objavitelja i o tome da broj biblijskih studija daleko nadmašuje broj objavitelja. Govorio je o Migelu, našem bratu čiji je unuk ubijen. On se borio za to da ubica bude osuđen i zatvoren. Kada je posle nekog vremena propovedao u zatvoru, sreo je tog ubicu. Premda je situacija bila napeta, Migel mu se ljubazno obratio. Na kraju je taj čovek počeo da proučava Bibliju s Migelom i zavoleo je Jehovu. Sad je on naš brat. Migel je njegov blizak prijatelj i zalaže se za to da mu se smanji zatvorska kazna. a

U sledećem delu programa publika je mogla upoznati nekoliko bračnih parova koje je intervjuisao brat Mark Numar, instruktor u Odeljenju za teokratske obrazovne programe. Intervjuisao je Aleksa i Saru Rajnmuler, Dejvida i Kristu Šafer i Roberta i Ketru Siranko. Aleks Rajnmuler, pomoćnik u Odboru za izdavanje, pričao je o tome kako je istina postala deo njega dok je kao petnaestogodišnjak bio pionir u Kanadi i često išao sam u službu propovedanja. Na pitanje ko je u Betelu najviše uticao na njega, on je spomenuo tri brata i objasnio kako mu je svaki od njih pomogao da u duhovnom pogledu napreduje. Njegova supruga Sara je govorila o svom prijateljstvu s jednom sestrom koja je godinama bila u zatvoru u Kini zbog svoje vere. Rekla je da je od nje naučila da se putem molitve oslanja na Jehovu.

Dejvid Šafer, pomoćniku u Odboru za poučavanje, imao je samo reči hvale za svoju majku koja je imala jaku veru. Govorio je i o braći koja su radila kao drvoseče i koja su mu pomagala da služi kao pomoćni pionir dok je bio tinejdžer. Njegova supruga Krista je ispričala koliko su njoj značili stariji članovi betelske porodice koji su dokazali da su ’verni u najmanjem‘, kao što je to Isus savetovao (Luka 16:10).

Robert Siranko, pomoćnik u Odboru za pisanje, podelio je s prisutnima uspomene na svoje bake i deke, koji su bili mađarski imigranti i pomazani hrišćani. Bio je oduševljen kada je još kao dečak 1950-ih prisustvovao velikim kongresima i shvatio da je Jehovina organizacija daleko veća od njegove skupštine.  Njegova supruga Ketra je govorila o tome šta je sve naučila o vernosti dok je služila kao pionir u jednoj skupštini u kojoj su se pojavili otpadnici i koja se suočavala s još nekim problemima. Istrajala je u takvim okolnostima i kasnije je bila pozvana da služi kao specijalni pionir u jednoj drugoj skupštini čije je jedinstvo dirnulo njeno srce.

Zatim je Manfred Tonak izneo izveštaj iz Etiopije. Ova zemlja je postojala još u biblijska vremena i sada u njoj ima više od 9 000 objavitelja dobre vesti. Većina njih živi u glavnom gradu, Adis Abebi, ili blizu njega tako da u udaljenim delovima zemlje postoji potreba za objaviteljima. Da bi se udovoljilo ovoj potrebi, Svedoci etiopskog porekla koji žive u drugim zemljama bili su pozvani da dođu u Etiopiju na neko vreme kako bi pomogli u propovedanju u udaljenim delovima zemlje. Mnogi koji su došli pružili su podršku tamošnjoj braći i pronašli zainteresovane osobe.

Jedan deo programa bila je i serija govora o Jehovinim svedocima u Rusiji i njihovim pravnim borbama. Aulis Bergdal, koji služi u Odboru podružnice u Rusiji, govorio je o tome kako su Jehovini svedoci bili progonjeni u Rusiji, a posebno u Moskvi. Filip Bramli, koji služi u pravnom odeljenju u podružnici u Sjedinjenim Državama, govorio je o zanimljivom razvoju događaja proteklih meseci kada je Evropski sud za ljudska prava razmatrao devet optužbi podignutih protiv Jehovinih svedoka. Sud je jednoglasno utvrdio da nijedna od optužbi nema nikakvog osnova, a za neke od njih je izneo i detaljnu argumentaciju. Premda još uvek ostaje da se vidi kakav će biti dalji razvoj događaja, brat Bramli je rekao da se nada da će ova presuda uticati na pravne slučajeve u drugim zemljama.

Nakon ovih zanimljivih vesti, brat Let je objavio da je Evropski sud za ljudska prava odlučio da uzme u razmatranje dugogodišnji spor oko poreza između vlade Francuske i Jehovinih svedoka. Ovaj veoma cenjeni sud prihvata vrlo mali broj slučajeva. Do sada je razmotreno 39 slučajeva koji se tiču Jehovinih svedoka, a u 37 od njih presuda je doneta u njihovu korist. Brat Let je sve podstakao da se i dalje mole Jehovi za sudske sporove koji su u toku.

Poslednji izveštaj je izneo Ričard Morlan, instruktor u Školi za skupštinske starešine. On je sa oduševljenjem govorio o toj školi i o tome koliko su starešine bile zahvalne za nju.

 Još neki govori članova Vodećeg tela

Gaj Pirs, član Vodećeg tela, održao je govor na temelju godišnjeg citata za 2011. godinu: ’Nađi utočište u Jehovinom imenu‘ (Sof. 3:12). On je rekao da iako je ovo vreme u mnogim pogledima povoljno za nas kao Jehovine sluge, ono je ujedno i vreme kada treba da budemo trezveni i oprezni. Jehovin veliki dan je blizu. Pa ipak, ljudi i dalje traže utočište u krivoj religiji, političkim organizacijama i bogatstvu ili pak pokušavaju da na neki način pobegnu od stvarnosti. Da bismo našli pravo utočište, treba da prizovemo Jehovino ime, što znači da treba da ga upoznamo kao ličnost, da ga duboko poštujemo, uzdamo se u njega i svime što imamo pokažemo da ga volimo.

Zatim je Dejvid Splejn, član Vodećeg tela, izneo upečatljiv govor pod naslovom „Da li si ušao u Božji počinak?“ On je napomenuo da Božji počinak ne podrazumeva neaktivnost, budući da Jehova i njegov Sin i dalje rade tokom tog simboličnog dana počinka da bi se Božja namera sa zemljom i ljudima ostvarila do kraja (Jov. 5:17). Kako onda možemo ući u Božji počinak? Između ostalog, tako što ćemo se truditi da ne činimo greh i da ne uspostavljamo sopstvena merila pravednosti. Treba da budemo verni Jehovi, da uvek imamo u mislima njegovu nameru i da činimo sve što možemo kako bismo doprineli njenom ostvarenju. Ponekad to može biti pravi izazov, ali treba da prihvatimo opomene i upozorenja i da sarađujemo s Jehovinom organizacijom. Brat Splejn je podstakao slušaoce da čine sve što mogu kako bi ušli u Božji počinak.

Poslednji govor, koji je održao brat Entoni Moris, član Vodećeg tela, nosio je naslov „Šta je to što čekamo?“ Brat Moris je sa ozbiljnošću i očinskom toplinom podsetio publiku na proročanstva koja tek treba da se ispune, to jest na događaje koje sve verne Božje sluge s nestrpljenjem iščekuju. Tu spada povik „Mir i sigurnost!“ i uništenje krive religije (1. Sol. 5:2, 3; Otkr. 17:15-17). Brat Moris je upozorio na to da ne govorimo: „Mora da je ovo Armagedon“ za dešavanja o kojima se govori u vestima, a koja zapravo nisu ispunjenje tih biblijskih proročanstava. On je savetovao prisutne da i dalje budu radosni i strpljivi dok čekaju na Jehovu, kao što je opisano u Miheju 7:7. U isto vreme treba i da zbijemo redove, držeći se Vodećeg tela, baš kao što se vojnici čvrsto drže jedni drugih u jeku borbe. „Neka je jako srce vaše“, rekao je on, „svi vi koji Jehovu čekate“ (Ps. 31:24).

U zaključku programa izneta su neka važna obaveštenja. Džefri Džekson, član Vodećeg tela, govorio je o planovima da tokom jednog probnog perioda na engleskom jeziku izlazi pojednostavljeno izdanje Stražarske kule za proučavanje da bi se pomoglo onima koji ne znaju dobro taj jezik. Zatim je Stiven Let objavio da će Vodeće telo organizovati pastirske posete za oblasne nadglednike i njihove supruge u Sjedinjenim Državama. Još je rekao da će se Škola za obučavanje naimenovane braće od sada zvati Biblijska škola za neoženjenu braću i da će uskoro osim nje biti organizovana i Biblijska škola za bračne parove. U ovoj školi će se bračni parovi obučavati kako da još bolje služe u Jehovinoj organizaciji. Brat Let je takođe objavio da će od sada u Patersonu svake godine biti po dva razreda Škole za putujuće nadglednike i njihove supruge i Škole za članove Odbora podružnice i njihove supruge, s mogućnošću da te škole ponovo pohađaju i oni koji su već bili u njima.

Program je zaključen dirljivom molitvom koju je ponizno i iskreno uputio 97-godišnji Džon Bar, dugogodišnji član Vodećeg tela. b Na kraju programa svi su imali utisak da je ovo zaista bio sastanak koji će se dugo pamtiti.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 19. strani]

Svi su uživali u intervjuima

[Istaknuti tekst na 20. strani]

Jehova blagosilja delo propovedanja u Etiopiji