Možeš li u izazovnim situacijama biti poput Finesa?

ZAISTA je lepo služiti kao starešina. Međutim, Božja Reč nam otkriva da starešine u svojoj službi nailaze i na izazovne situacije. Ponekad moraju rešavati slučajeve u kojima je neko počinio greh, i tada oni zapravo ’sude u ime Jehove‘ (2. Let. 19:6). Dešava se i da starešina treba da uradi nešto za šta misli da je nedorastao, baš kao što je to bilo u slučaju Mojsija koji je u jednoj takvoj situaciji ponizno pitao: „Ko sam ja da idem kod faraona?“ (Izl. 3:11).

U Svetom pismu, koje je napisano pod uticajem iste sile koja deluje prilikom naimenovanja starešina, nalaze se primeri nadglednika koji su uspešno izlazili na kraj sa izazovnim situacijama. Fines je bio Eleazarov sin i Aronov unuk, i kasnije je postao prvosveštenik. Tri događaja iz njegovog života ističu činjenicu da starešine treba da budu hrabre, razborite i da se oslanjaju na Jehovu kad se pojave izazovne situacije.

„Odmah je ustao“

Fines je bio mlad kad su se Izraelci ulogorili u ravnicama Moava. U Bibliji piše: „Narod je počeo da čini blud s moavskim kćerima... I narod je jeo i klanjao se njihovim bogovima“ (Br. 25:1, 2). Jehova je na prestupnike pustio smrtonosnu pošast. Možeš li zamisliti kako je sve to uticalo na Finesa?

U Bibliji dalje stoji: „Tada je jedan čovek od Izraelovih sinova došao i doveo k svojoj braći jednu Madijanku naočigled Mojsiju i naočigled celom zboru Izraelovih sinova, koji su plakali pred ulazom u šator sastanka“ (Br. 25:6). Šta će sveštenik Fines uraditi? On je bio relativno mlad, a čovek koji je počinio taj greh bio je jedan od poglavara među narodom i trebalo je da pruži primer u obožavanju Jehove (Br. 25:14).

Fines se nije bojao ljudi, nego Jehove. Čim ih je ugledao, odmah je uzeo koplje, krenuo za njima u šator i oboje ih probo. Zaista je bio hrabar i odlučan. Šta je Jehova mislio o tome što je Fines uradio? Jehova je odmah zaustavio pošast, a Finesa je nagradio sklopivši s njim „trajan savez za sveštenstvo za njega i za njegovo potomstvo“ (Br. 25:7-13).

Naravno, hrišćanske starešine danas ne pribegavaju nasilju. Pa ipak, starešine moraju biti hrabre i odlučne poput Finesa. Na primer, Giljermo je tek nekoliko meseci služio kao starešina kada je bio zamoljen da bude član jednog disciplinskog odbora. Brat koji je počinio greh bio je jedan starešina koji je pomagao Giljermu dok je bio mlađi. „Bilo mi je jako neprijatno što sam se našao u toj ulozi“, kaže on. „Noću nisam mogao da spavam. Stalno sam razmišljao o tome kako da se postavim u toj  situaciji i da ne dozvolim emocijama da me spreče da sagledam stvari iz Jehovinog ugla. Nekoliko dana sam se molio u vezi s tim i istraživao biblijske publikacije.“ Tako je skupio hrabrost da se suoči s tom specifičnom situacijom i u duhovnom smislu pomogne svom bratu koji je pogrešio (1. Tim. 4:11, 12).

Starešine pružaju odličan primer vere i odanosti Bogu time što postupaju hrabro i odlučno kada neke situacije u skupštini to zahtevaju. Naravno, i drugi članovi skupštine isto tako treba da budu hrabri i da kažu starešinama ukoliko saznaju da neko čini ozbiljan greh. Prekinuti kontakt s prijateljem ili rođakom koji je isključen isto tako je pitanje vernosti Jehovi (1. Kor. 5:11-13).

Razboritost pomaže da se izbegnu sukobi

Finesova hrabrost nije bila odraz mladalačke brzopletosti. Sada ćemo videti kako su došle do izražaja njegova oštroumnost i razboritost u jednoj drugoj prilici. Ruvimovo i Gadovo pleme, kao i polovina Manasijinog plemena podigli su jedan oltar blizu Jordana. Drugi Izraelci su mislili da je taj oltar podignut lažnim bogovima i spremali su se da ih napadnu (Is. Nav. 22:11, 12).

Kako je Fines reagovao? On je zajedno sa izraelskim poglavarima mudro odlučio da porazgovara sa onima koji su podigli taj oltar. Ti ljudi su objasnili da je to zapravo oltar za Jehovu. Zahvaljujući tome nije došlo do sukoba (Is. Nav. 22:13-34).

Kada neki hrišćanin čuje nešto loše o svom suverniku, bilo bi dobro da postupi kao Fines. Ako smo razboriti, nećemo se lako vređati niti ćemo pričati o manama naše braće (Posl. 19:11).

Kako starešine mogu postupati razborito poput Finesa? „Čim neki brat ili sestra počne da mi priča o razmiricama koje ima s nekom osobom“, kaže Hajme, koji služi kao starešina više od deset godina, „odmah se molim Jehovi da mi pomogne da ne stajem ni na čiju stranu već da dam biblijski savet. Jednom mi se jedna sestra požalila na to kako se jedan naimenovani brat iz druge skupštine poneo prema njoj. Pošto mi je taj brat bio prijatelj ne bi mi bilo teško da lično porazgovaram s njim. Ali sam ipak sa tom sestrom razmotrio nekoliko biblijskih načela. Ona se složila s tim da najpre porazgovara s tim bratom (Mat. 5:23, 24). Međutim, nisu odmah rešili problem koji su imali. Zato sam je podstakao da razmisli o još nekim biblijskim načelima. Ona je odlučila da se ponovo moli u vezi s tim i da pokuša da zaboravi šta se desilo.“

Kako se sve završilo? Hajme kaže: „Nekoliko meseci kasnije ta sestra mi je ponovo prišla i rekla da joj se taj brat  izvinio za ono što je rekao. Dogovorio se s njom da idu u službu propovedanja i rekao joj da je ceni kao osobu. Problem je bio rešen. Da li bi bilo bolje da sam se ja umešao u tu situaciju i još ispao pristran?“ Biblija nas savetuje: „Nemoj prebrzo da pokrećeš parnicu“ (Posl. 25:8). Razborite starešine podstiču hrišćane koji s nekima imaju nesuglasice da primene biblijska načela i da se pomire.

Tražio je vođstvo od Jehove

Fines je služio kao sveštenik među Božjim izabranim narodom. Kao što smo videli, bio je veoma hrabar i razborit, iako je bio relativno mlad. Pa ipak, uspešno se suočavao sa izazovnim situacijama zato što se oslanjao na Jehovu.

Nakon što su stanovnici Venijaminove Gavaje silovali i ubili inoču jednog Levita, ostala plemena su povela rat protiv Venijaminovog plemena (Sud. 20:1-11). Pre nego što su krenuli u bitku molili su se Jehovi za pomoć, ali dva puta su bili poraženi i pretrpeli velike gubitke (Sud. 20:14-25). Da li su zaključili da su se uzalud molili? Da li je uopšte bila Jehovina volja da oni tako odreaguju na taj zločin?

Nepokolebljivi Fines, koji je tada bio prvosveštenik, ponovo stupa na scenu. On je pitao Jehovu: „Hoćemo li opet izaći u boj protiv sinova Venijamina, svog brata, ili da odustanemo?“ Jehova mu je rekao da će im predati u ruke Venijaminove sinove. Tako je i bilo, a Gavaja je spaljena do temelja (Sud. 20:27-48).

Šta učimo iz ovog događaja? Neki problemi u skupštini mogu neko vreme ostati nerešeni, iako se starešine trude da ih reše i mole se Jehovi za pomoć. U takvim situacijama je dobro da starešine imaju na umu sledeći Isusov savet: „Molite, i daće vam se! Tražite, i naći ćete! Kucajte, i otvoriće vam se!“ (Luka 11:9). Čak i ako izgleda da odgovor na neku molitvu nikako ne stiže, nadglednici ipak mogu biti sigurni da će Jehova odgovoriti na njihove molitve u pravo vreme.

Na primer, jednoj skupštini u Irskoj je očajnički bila potrebna Dvorana Kraljevstva, ali im načelnik odeljenja za izdavanje građevinskih dozvola u njihovom mestu nije bio naklonjen. Braća su podnela nekoliko molbi za gradnju, ali on je svaku odbio. Izgledalo je da je jedino rešenje bilo da se obrate osobi koja je bila odgovorna za izdavanje građevinskih dozvola za celu tu oblast. Da li im je molitva pomogla, kao što je to bio slučaj u Finesovo vreme?

Jedan tamošnji starešina kaže: „Nakon mnogo usrdnih molitvi, otišli smo do urbanističkog zavoda. Rekli su mi da ćemo najverovatnije čekati nekoliko nedelja pre nego što taj čovek bude mogao da nas primi. Međutim, čekali smo samo pet minuta. Čim smo mu pokazali izmenjene nacrte, dao nam je dozvolu i od tada je načelnik za izdavanje dozvola u našem mestu bio izuzetno fin prema nama. Ovo iskustvo nas je uverilo u to koliku moć ima molitva.“ Možemo biti sigurni da će Jehova uslišiti usrdne molitve starešina koje se oslanjaju na njega.

Fines je nosio veliki teret odgovornosti u drevnom Izraelu, ali je uspešno izlazio na kraj sa izazovnim situacijama zato što je bio hrabar, razborit i zato što se oslanjao na Jehovu. Jehova je bio zadovoljan time kako se Fines brinuo o njegovom narodu. Oko 1 000 godina kasnije Bog je nadahnuo Jezdru da napiše: „Fines, Eleazarov sin, nekada je bio njihov vođa. Jehova je bio s njim“ (1. Let. 9:20). Nema sumnje da će Jehova biti sa svim starešinama koje se danas tako brinu o Božjem narodu, kao i sa svim hrišćanima koji mu verno služe.