„Bdite“ — zašto je to veoma važno?

„ŠTA će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka ovog poretka?“ (Mat. 24:3). Odgovarajući na to pitanje, Isus je svojim učenicima dao znak koji je bio jasan, detaljan, lako prepoznatljiv i jedinstven. Taj znak je zabeležen u 24. poglavlju Jevanđelja po Mateju, 13. poglavlju Jevanđelja po Marku i 21. poglavlju Jevanđelja po Luki. Isus je tom prilikom još rekao: „Bdite“ (Mat. 24:42).

Ako je sam znak bio toliko očigledan, zašto je dato ovo dodatno upozorenje? Osmotrimo dva razloga. Kao prvo, nešto nam može zaokupiti pažnju i navesti nas da se ne obaziremo na znak, što onda vodi do gubitka duhovnosti i budnosti. Kao drugo, hrišćanin može prepoznati neke detalje znaka ali ne i osećati njihove direktne posledice u području u kom živi. Može zaključiti da je „velika nevolja“, vrhunac Isusovog proročanstva, još uvek daleko i da zato nije neophodno da ’bdi‘ (Mat. 24:21).

„Nisu obraćali pažnju“

Isus je podsetio svoje sledbenike na ljude iz Nojevog doba. Nojevo propovedanje, izgradnja ogromne arke i nasilje tog vremena nisu mogli proći nezapaženo. Pa ipak, većina ’nije obraćala pažnju‘ (Mat. 24:37-39). I danas ljudi imaju sličan stav prema upozorenjima. Na primer, znakovi za ograničenje brzine šalju jasnu poruku, ali ih mnogi ipak ne poštuju. Nadležni su često prinuđeni da postave ležeće policajce na gradskim ulicama kako bi primorali vozače da uspore. Slično tome, hrišćanin može biti svestan znaka poslednjih dana, ali i dalje zaokupljen aktivnostima koje mu odvlače pažnju. Upravo se to dogodilo Arijel, tinejdžerki iz zapadne Afrike.

Arijel je veoma volela da gleda ženski rukomet na televiziji. Kada joj se pružila prilika da igra u timu koji je osnovan u njenoj školi, izgubila je iz vida kako bi to moglo da se odrazi na njenu duhovnost. Priključila se timu kao golman. Šta se zatim desilo? Ona objašnjava: „Neke devojke iz tima su imale momke koji su pušili i drogirali se. Počeli su da me zadirkuju zato što sam drugačija, ali mislila sam da mogu da se izborim s tim. Onda je neočekivano igra počela da razara moju duhovnost. U mislima i srcu bio mi je samo rukomet. Tokom hrišćanskih sastanaka misli bi mi često odlutale na rukometaški teren. To se negativno odrazilo i na moju hrišćansku ličnost. Ljubav prema igri prerasla je u strastvenu želju za pobedom. Naporno sam trenirala kako bih zadovoljila takmičarski duh koji se razvio u meni. Pritisak je bio sve veći. Zbog rukometa sam čak žrtvovala neka prijateljstva.

„Situacija je dostigla vrhunac kada je u jednoj utakmici protivničkom timu dosuđen penal. Pripremila sam se da branim.  Pomolila sam se Jehovi da mi pomogne da odbranim penal i tek onda sam postala svesna šta sam učinila! Taj događaj me je naveo da shvatim koliko je pala moja duhovnost. Kako sam je povratila?

„Ranije sam gledala DVD Mladi pitaju — čemu ću posvetiti svoj život? a Odlučila sam da ga ponovo pogledam, ali s ciljem da ovog puta ozbiljno razmislim o njegovoj poruci. Na kraju krajeva, bila sam u istoj situaciji kao Andre, mladić iz drame. Posebno sam zapazila savet koji je jedan starešina dao Andreu — da pročita i razmisli o rečima iz Filipljanima 3:8. Taj savet je i meni pomogao. Napustila sam tim.

„To je vodilo do velikih promena! Oslobodila sam se takmičarskog duha i pritiska pod kojim sam bila zbog toga. Postala sam srećnija i bliža s prijateljima iz hrišćanske skupštine. Duhovne aktivnosti su mi ponovo bile važne. Na sastancima sam imala koncentraciju i ponovo sam uživala u njima. Takođe sam se poboljšala u službi. Sada sam svakog meseca pomoćni pionir.“

Ako te nešto ometa da obraćaš pažnju na znak koji nam je Isus dao, preduzmi ozbiljne korake, kao što je to učinila Arijel. Možda će ti pomoći neki od sledećih predloga. Možeš koristiti Indeks publikacija, za koji je rečeno da je kao mapa skrivenog blaga. Naći ćeš mnoge dobre savete i priče osoba koje su savladale slična iskušenja. Izvuci maksimalnu korist iz hrišćanskih sastanaka tako što ćeš se dobro pripremati za njih i voditi beleške. Neki su videli da im odgovara da sede u prednjim redovima. Kada je predviđeno učešće publike, potrudi se da već na početku daš komentar. Pored toga, ostani duhovno budan tako što ćeš najnovija dešavanja u svetu povezati s detaljima znaka i drugim obeležjima ’poslednjih dana‘ (2. Tim. 3:1-5; 2. Petr. 3:3, 4; Otkr. 6:1-8).

„Budite spremni“

Znak poslednjih dana je svuda vidljiv i obuhvata ’ceo svet‘ (Mat. 24:7, 14). Milioni žive u područjima koja su ozbiljno pogođena epidemijama, glađu, zemljotresima i drugim prorečenim nevoljama. S druge strane, mnogi žive relativno mirno i bezbrižno. Ako nikada nisi lično doživeo nešto od onoga što sačinjava prorečeni znak, da li treba da zaključiš da smo još uvek daleko od velike nevolje? To ne bi bilo mudro.

Razmisli recimo o onome što je Isus prorekao o ’pošastima i gladi‘ (Luka 21:11). Kao prvo, on nije rekao da će se to desiti istovremeno u svim delovima sveta ili u istoj meri. Umesto toga, izjavio je da će se te nevolje dešavati „po raznim mestima“. Zato ne možemo očekivati iste događaje svuda po svetu u isto vreme. Kao drugo, kratko nakon što je govorio o gladi, Isus je ukazao na to da će neki njegovi sledbenici morati da se čuvaju neumerenosti u jelu: „Pazite na sebe da vam srce ne bude zaokupljeno prekomernim jelom“  (Luka 21:34). Dakle, ne treba da očekujemo da ćemo svi doživeti svaki detalj prorečenog znaka. Isus je zapravo rekao: „Kad vidite da se sve to zbiva, znajte da je blizu Božje kraljevstvo“ (Luka 21:31). Zahvaljujući savremenim sredstvima komunikacije možemo videti sve detalje znaka, bez obzira na to da li smo ih lično doživeli.

Ne zaboravi i da je Jehova već odredio ’dan i čas‘ kada će početi velika nevolja (Mat. 24:36). Taj datum se neće promeniti zbog načina na koji se odvijaju događaji u svetu.

Isus je svim hrišćanima rekao: „Budite spremni“ (Mat. 24:44). Treba uvek da budemo spremni. Naravno, ne možemo svakodnevno po ceo dan učestvovati u teokratskim aktivnostima. Osim toga, niko od nas ne zna šta će raditi u trenutku kada nastupi velika nevolja. Neki će možda biti na radnom mestu dok će drugi obavljati kućne poslove (Mat. 24:40, 41). Šta onda možemo činiti kako bismo bili spremni?

Emanuel i Viktorin, zajedno sa svojih šest ćerki, žive u delu Afrike gde se ne osećaju bolne posledice svih nevolja koje čine prorečeni znak. Zato su odlučili da svakog dana vode razgovore o duhovnim temama kako bi bili spremni. Emanuel objašnjava: „Bilo je teško pronaći termin koji svima odgovara. Na kraju smo odlučili da izdvojimo pola sata u šest ujutro. Nakon što osmotrimo dnevni stih, pripremamo nekoliko odlomaka iz neke od publikacija koje su predviđene za razmatranje na sastanku te sedmice.“ Da li im je to pomoglo da ostanu budni? Svakako! Emanuel je koordinator starešinstva u svojoj skupštini. Viktorin je često pomoćni pionir i mnogima je pomogla da prihvate istinu. Sve ćerke dobro napreduju u duhovnom pogledu.

Isus nas je upozorio: „Pazite, budite budni“ (Mar. 13:33). Ne dozvolimo ničemu da oslabi našu duhovnu budnost. Umesto toga, obratimo pažnju na mudre savete koje dobijamo preko naših publikacija i hrišćanskih sastanaka, baš kao što je Arijel učinila. Poput Emanuelove porodice, potrudimo se da svakog dana učinimo nešto kako bismo pokazali da smo spremni i da ’bdimo‘.

[Fusnota]

[Slika na 4. strani]

Svakodnevni razgovori o duhovnim temama pomažu Emanuelu i njegovoj porodici da ’budu spremni‘