Da li je tvoja zabava prihvatljiva i korisna?
Da li je tvoja zabava prihvatljiva i korisna?
„Ispitujte šta je ugodno Gospodu“ (EF. 5:10)
1, 2. (a) Kako Biblija pokazuje da Jehova želi da se radujemo životu? (b) Pošto su zabava i rekreacija „dar od Boga“, na šta će nas to podstaći?
U BIBLIJI ima puno stihova koji pokazuju da Jehova ne želi samo da živimo već i da se radujemo životu. Na primer, u Psalmu 104:14, 15 piše da on daje ’da iz zemlje hrana niče i vino da veseli srce čovekovo, i ulje od kog se lice sjaji, i hleb što krepi srce čoveka smrtnog‘. Jehova daje da rastu usevi koji su nam potrebni za život, tako da imamo žito, ulje i vino. Međutim, vino i „veseli srce“. To je više od onoga što je neophodno za održavanje života i doprinosi našoj radosti (Prop. 9:7; 10:19). To pokazuje da Jehova želi da se radujemo, da nam srce bude ispunjeno „veseljem“ (Dela 14:16, 17).
2 Zato ne treba da mislimo da je pogrešno ako ponekad odvojimo nešto vremena da bismo ’pogledali ptice nebeske‘ i „ljiljane u polju“ ili da bismo radili nešto drugo što nas krepi i obogaćuje naš život (Mat. 6:26, 28; Ps. 8:3, 4). Lep i kvalitetan život je „dar od Boga“ (Prop. 3:12, 13). Ako na zabavu i rekreaciju gledamo kao na deo tog dara, to će nas podstaći da vreme koje izdvajamo za nju koristimo na način koji je dopadljiv Bogu.
Raznovrsnost i granice
3. Zašto ljudi biraju različite vidove zabave i rekreacije?
3 Oni koji imaju uravnoteženo gledište o zabavi i rekreaciji znaju da postoji mnogo toga što mogu izabrati ali i da postoje granice do kojih mogu ići. Zbog čega je to tako? Da bismo odgovorili na to pitanje, uporedimo zabavu s hranom. U svetu postoji mnogo popularnih jela. Zanimljivo je da jelo kojim se ljudi negde oduševljavaju možda uopšte nije privlačno ljudima koji žive negde drugde. Slično tome, neki vid zabave u kom Jehovine sluge u jednom delu sveta uživaju možda se ne sviđa Jehovinim slugama u nekom drugom delu sveta. Čak i među hrišćanima koji žive na istom području, ono što nekoga opušta (možda čitanje neke dobre knjige) drugome može izgledati dosadno. Ono što nekoga okrepljuje (možda vožnja biciklom) drugome može biti naporno. Kao što ljudi vole različita jela, tako vole i različite vidove zabave i rekreacije (Rimlj. 14:2-4).
4. Zašto treba da postavimo granice u izboru razonode? Navedi primer.
4 Međutim, svesni smo i toga da to što imamo slobodu da izaberemo drugačiju vrstu razonode ne znači da smemo baš sve da radimo. Osvrnimo se još jednom na primer s hranom. Iako želimo da jedemo razna jela, nećemo jesti pokvarenu hranu. To bi bilo nerazumno, a i mogli bismo ugroziti svoje zdravlje. Slično tome, iako možda volimo razne oblike razonode, nećemo raditi nešto što je povezano s nasiljem ili nemoralom, niti ćemo dovoditi svoj život u opasnost. Učestvovanjem u takvim aktivnostima išli bismo protiv biblijskih načela i ugrozili bismo svoje fizičko i duhovno zdravlje. Zato moramo postaviti granice u izboru razonode. Potrebno je da pažljivo razmislimo o tome šta bismo voleli da radimo i da zatim izaberemo ono što će nam koristiti i što će se dopasti Jehovi (Ef. 5:10). Kako to možemo učiniti?
5. Kako možemo ustanoviti da li zabava koju smo izabrali odgovara Božjim merilima?
5 Da bi nam neki vid zabave koristio i da bi se dopao Jehovi, potrebno je da odgovara merilima koja se nalaze u Bibliji (Ps. 86:11). Da bi ustanovio da li je to slučaj sa zabavom koju ti voliš, mogao bi koristiti jedan jednostavan test koji se sastoji od tri kratka pitanja: šta, koliko i ko. Osmotrimo svako od njih.
Šta ću izabrati?
6. Koju zabavu nikada ne treba da izaberemo i zašto?
6 Pre nego što izaberemo neku zabavu, prvo pitanje koje treba da postavimo sebi jeste: Šta? Drugim rečima: ’Kakve je prirode zabava koja me privlači?‘ Dok razmišljaš o odgovoru, korisno je da imaš na umu da u osnovi postoje dve vrste zabave. Prvu nikada nećemo izabrati, dok drugu možda hoćemo. Koja je prva? Veći deo zabave u ovom zlom svetu obuhvata aktivnosti koje su potpuno suprotne biblijskim načelima ili kojima se krše Božji zakoni (1. Jov. 5:19). Prave Božje sluge ne žele da učestvuju u takvoj zabavi. Tu spada sve u čemu ima sadizma, demonizma, homoseksualnosti, pornografije, nasilja ili nekih drugih loših postupaka koji se prikazuju u pozitivnom svetlu (1. Kor. 6:9, 10; pročitati Otkrivenje 21:8). Bez obzira na to da li smo sami ili u društvu s nekim, nikada ne želimo da izaberemo takvu zabavu. Na taj način ćemo pokazati Jehovi da ’mrzimo zlo‘ (Rimlj. 12:9; 1. Jov. 1:5, 6).
7, 8. Kako možemo proceniti da li je neka zabava dobra? Navedi primer.
7 Druga vrsta zabave obuhvata postupke koji nisu konkretno osuđeni u Bibliji. U takvom slučaju, pre donošenja odluke moramo pažljivo razmisliti o načelima koja su izložena u Bibliji, jer nam ona pomažu da razumemo šta je u Jehovinim očima dobro i ispravno (Posl. 4:10, 11). Zatim treba da donesemo odluku koja će nam omogućiti da zadržimo čistu savest (Gal. 6:5; 1. Tim. 1:19). Kako to možemo učiniti? Razmisli o sledećem: Pre nego što probamo neko novo jelo, najpre želimo da saznamo koji su njegovi glavni sastojci. Slično tome, pre nego što izaberemo neki vid zabave, treba da ispitamo neke njene odlike kako bismo znali da li je prihvatljiva za Jehovinog slugu (Ef. 5:17).
8 Na primer, možda poput mnogih drugih voliš sport. Sport može biti zabavan i uzbudljiv. Međutim, šta ako te neki sport privlači zato što se na agresivan način ispoljava takmičarski duh, rizikuje nečiji život ili dolazi do povreda? U nekim sportovima ljudi slave pobedu uz divljanje i nasilje i veličanje svoje nacije. Nakon ovakve analize, verovatno ćeš zaključiti da se takva zabava ne uklapa u Jehovin način razmišljanja niti u poruku mira i ljubavi koju prenosimo drugima (Is. 61:1; Gal. 5:19-21). S druge strane, ako je neki vid zabave u skladu s Jehovinim načelima, onda ti može koristiti i okrepiti te (Gal. 5:22, 23; pročitati Filipljanima 4:8).
Koliko ću vremena izdvajati za razonodu?
9. Šta otkriva naš odgovor na pitanje: ’Koliko ću vremena izdvajati za slobodne aktivnosti?‘
9 Drugo pitanje koje treba da postaviš sebi jeste: Koliko? Drugim rečima: ’Koliko ću vremena izdvajati za slobodne aktivnosti?‘ Naš odgovor na pitanje šta? puno govori o tome šta volimo i šta smatramo prihvatljivim. Međutim, odgovor na pitanje koliko? pokazuje čemu dajemo prioritet — šta nam je važno i šta nam nije važno. Kako možemo znati koje mesto zabava zauzima u našem životu?
10, 11. Kako nam Isusove reči iz Mateja 6:33 pomažu da odredimo koliko vremena treba da izdvajamo za slobodne aktivnosti?
10 Isus Hrist je rekao: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom i svom svojom snagom“ (Mar. 12:30). Zato naša ljubav prema Jehovi dolazi na prvo mesto u životu. To pokazujemo time što slušamo Isusov savet: „Tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo dodati“ (Mat. 6:33). Kako nam ta izjava može pomoći da vidimo koje mesto razonoda zauzima u našem životu i koliko vremena treba da izdvajamo za nju?
11 Zapazi ovaj detalj: Isus nam savetuje da ’tražimo najpre kraljevstvo‘. On nije rekao da ’tražimo samo kraljevstvo‘. Očigledno je znao da ćemo morati da brinemo o još mnogo čemu. Potrebni su nam krov nad glavom, hrana, odeća, odgovarajuće obrazovanje, posao, razonoda i drugo. Ali ništa od toga nam nije najvažnije u životu. Na prvom mestu nam je Kraljevstvo (1. Kor. 7:29-31). Ta činjenica nas podstiče da sve ostalo, uključujući i razonodu, stavimo na drugo mesto i tražimo najpre Kraljevstvo. Ako tako radimo, imaćemo koristi od razonode.
12. Kako se načelo iz Luke 14:28 može primeniti na zabavu i rekreaciju?
12 Pre nego što donesemo odluke vezano za zabavu ili rekreaciju, potrebno je da unapred proračunamo trošak (Luka 14:28). Treba da vidimo koliko će se vremena utrošiti na to. Zatim moramo odrediti koliko vremena vredi izdvojiti. Ne bi trebalo da zbog razonode zapostavljamo ono što je važno, kao što su lično proučavanje Biblije, porodično proučavanje, sastanci i služba propovedanja (Mar. 8:36). Ali ako će nam povremena zabava ili rekreacija dati snage da nastavimo sa službom Bogu, možda ćemo zaključiti da vredi izdvojiti vreme za to.
Ko će mi praviti društvo?
13. Zašto treba da pažljivo razmislimo s kim ćemo provoditi slobodno vreme?
13 Treće pitanje koje treba sebi da postaviš jeste: Ko? Drugim rečima: ’S kim želim da provodim svoje slobodno vreme?‘ Važno je da razmislimo o tome. Zašto? Zato što će izbor prijatelja uticati na izbor zabave. Kao što više uživamo u obroku kada smo s dobrim prijateljima, tako više uživamo i u zabavi kada smo u dobrom društvu. Zato je razumljivo što svi mi, a posebno mladi, nalazimo zadovoljstvo u zabavi kada su tu i drugi. Međutim, da bi nam neka aktivnost bila korisna, mudro je da unapred znamo kakve ćemo osobe izabrati za svoje društvo, a kakve ćemo izbegavati (2. Let. 19:2; pročitati Poslovice 13:20; Jak. 4:4).
14, 15. (a) Kako nam Isusov primer pomaže da izaberemo dobre prijatelje? (b) O kojim pitanjima treba da razmislimo kada biramo društvo?
14 Isusov primer nam pomaže da izaberemo dobre prijatelje. Isus je oduvek voleo ljude (Posl. 8:31). Dok je bio na zemlji, pokazivao je ljubav i poštovanje prema svakome (Mat. 15:29-37). Međutim, povukao je liniju između srdačnosti i prijateljstva. Iako je bio srdačan prema svima, bio je prijatelj samo sa onima koji su ispunjavali određene uslove. Obraćajući se svojim vernim apostolima, Isus je rekao: „Vi ste moji prijatelji ako činite ono što vam ja zapovedam“ (Jov. 15:14; videti i Jovana 13:27, 30). Jedine osobe koje je Isus prihvatio kao prijatelje bili su oni koji su ga sledili i služili Jehovi.
15 Pre nego što odlučiš da li ćeš nekoga izabrati za bliskog prijatelja, dobro je da se setiš onoga što je Isus rekao. Postavi sebi sledeća pitanja: ’Da li ono što ta osoba govori i radi pokazuje da sluša Jehovine i Isusove zapovesti? Da li poštuje iste biblijske i moralne vrednosti kao ja? Hoće li mi druženje s njom pomoći da stavljam Kraljevstvo na prvo mesto u životu i da verno služim Jehovi?‘ Ako su odgovori na ova pitanja potvrdni, našao si dobro društvo za razonodu. (Pročitati Psalam 119:63; 2. Kor. 6:14; 2. Tim. 2:22.)
Šta možeš reći za svoju zabavu?
16. Šta treba da utvrdimo vezano za našu zabavu?
16 Osmotrili smo tri aspekta zabave: kvalitet, kvantitet i društvo. Da bi nam koristila, zabava treba da odgovara biblijskim merilima što se tiče ova tri aspekta. Zato uvek najpre treba da proverimo da li su ispunjeni ti uslovi. Što se tiče kvaliteta, treba da se pitamo: ’Šta ću izabrati? Da li je to dobro ili loše?‘ (Posl. 4:20-27). Što se tiče kvantiteta, treba da se pitamo: ’Koliko ću vremena izdvojiti za zabavu? Da li vredi izdvajati toliko vremena?‘ (1. Tim. 4:8). A što se tiče društva, treba da se pitamo: ’S kim ću provoditi slobodno vreme? Da li je to dobro ili loše društvo?‘ (Prop. 9:18; 1. Kor. 15:33).
17, 18. (a) Kako možemo proveriti da li naša zabava odgovara biblijskim merilima? (b) Šta si odlučio u vezi sa zabavom?
17 Ako neki vid zabave ne odgovara biblijskim merilima u bilo kom od ova tri aspekta, onda nije prikladan za nas. Ali ako odgovara biblijskim merilima u sva tri aspekta, služiće na čast Jehovi a i nama će koristiti (Ps. 119:33-35).
18 Zato, kada donosimo odluke u vezi sa zabavom, dajmo sve od sebe da napravimo dobar izbor, da potrošimo razumnu količinu vremena i da smo s dobrim društvom. Neka svako od nas od srca posluša ono što nam Biblija kaže: „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da nešto drugo činite, sve na Božju slavu činite“ (1. Kor. 10:31).
Možeš li objasniti?
Kako u vezi sa zabavom možeš primeniti načela iz sledećih biblijskih stihova:
• Matej 6:33?
[Pitanja za razmatranje]
[Dijagram na 9. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
✔Šta
[Dijagram na 10. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
✔Koliko
[Dijagram na 12. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
✔Ko
[Slika na 10. strani]
Kako nam Isusov primer pomaže da izaberemo dobro društvo i prikladnu zabavu?
