Živimo po duhu da bismo imali život i mir
Živimo po duhu da bismo imali život i mir
„Ne živimo po telu, nego po duhu“ (RIMLJ. 8:4)
1, 2. (a) Do koje ozbiljne situacije može doći kada vozaču nešto odvlači pažnju tokom vožnje? (b) Koja nam opasnost preti ako smo nesmotreni u duhovnom smislu?
„NESMOTRENA vožnja je poprimila epidemijske razmere i izgleda da se stanje svake godine pogoršava.“ To je izjavio ministar za saobraćaj SAD. Mobilni telefoni spadaju među uređaje koji odvlače pažnju vozačima koji bi trebalo da rade samo jedno — da voze. Više od jedne trećine ispitanika u jednoj anketi reklo je da ih je udarilo ili zamalo udarilo vozilo čiji je vozač koristio mobilni telefon. Obavljanje više radnji tokom vožnje možda izgleda praktično i korisno, ali posledice mogu biti katastrofalne.
2 Na sličan način, i naš odnos s Bogom može biti u opasnosti. Kao što vozač kom nešto odvlači pažnju često ne zapaža znakove opasnosti, osoba koja je nesmotrena u duhovnom smislu lako može otići u pogrešnom pravcu. Ako dozvolimo sebi da se udaljimo od hrišćanskog puta i teokratskih aktivnosti, mogli bismo doživeti brodolom vere (1. Tim. 1:18, 19). Apostol Pavle je upozorio na tu opasnost kada je pisao hrišćanima u Rimu: „Razmišljanje svojstveno telu donosi smrt, a razmišljanje svojstveno duhu donosi život i mir“ (Rimlj. 8:6). Šta je Pavle time mislio? Kako možemo izbegavati „razmišljanje svojstveno telu“ i težiti ka ’razmišljanju svojstvenom duhu‘?
Za njih „nema osude“
3, 4. (a) O kakvoj je unutrašnjoj borbi Pavle pisao? (b) Zašto treba da nas zanima borba koju je Pavle vodio?
3 U poslanici Rimljanima, Pavle je pisao o svojoj unutrašnjoj borbi — o sukobu između tela i uma. (Pročitati Rimljanima 7:21-23.) On se nije pravdao niti se prepustio samosažaljenju, kao da je teret greha toliko velik da nije mogao pomoći sebi. Uostalom, on je bio zreo, duhom pomazan hrišćanin, „apostol poslat drugim narodima“ (Rimlj. 1:1; 11:13). Zašto je onda pisao o svojoj borbi?
4 Pavle je iskreno priznao da nije mogao vršiti Božju volju u onoj meri u kojoj je želeo. Zašto? „Svi su sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“, rekao je (Rimlj. 3:23). Kao Adamov potomak, bio je podložan uticaju greha na nesavršeno telo. Možemo se poistovetiti s njim jer smo svi nesavršeni i svakodnevno vodimo sličnu borbu. Takođe, mnogo toga nam može odvući pažnju i odvesti nas sa ’tesnog puta koji vodi u život‘ (Mat. 7:14). Međutim, Pavle nije bio u beznadežnoj situaciji, a nismo ni mi.
5. Gde je Pavle pronašao pomoć i izbavljenje?
5 Pavle je napisao: „Ko će me izbaviti...? Neka je hvala Bogu preko Isusa Hrista, našeg Gospoda!“ (Rimlj. 7:24, 25). Zatim je govorio o onima koji su „u jedinstvu sa Hristom Isusom“ — pomazanim hrišćanima. (Pročitati Rimljanima 8:1, 2.) Posredstvom svetog duha, Jehova ih je usvojio kao sinove i nazvao ih ’Hristovim sunaslednicima‘ (Rimlj. 8:14-17). Božji duh, kao i njihova vera u Hristovu otkupnu žrtvu, omogućuje im da izađu kao pobednici u borbi o kojoj je Pavle govorio, te za njih „nema osude“. Oni su oslobođeni „zakona greha i smrti“.
6. Zašto sve Božje sluge treba da poklone pažnju onome što je Pavle govorio?
6 Iako se Pavle obraćao pomazanim hrišćanima, ono što je rekao o Božjem duhu i Hristovoj otkupnoj žrtvi može se primeniti na sve Jehovine sluge bez obzira na to koju nadu imaju. Premda je Pavle bio nadahnut da pruži takve savete pomazanim hrišćanima, važno je da sve Božje sluge razumeju o čemu je pisao i da izvuku korist iz toga.
Kako je Bog „osudio greh u telu“?
7, 8. (a) U kom smislu je Zakon „zbog tela bio slab“? (b) Šta je Bog uspeo putem svog duha i otkupnine?
7 U sedmom poglavlju poslanice Rimljanima apostol Pavle priznaje moć koju greh ima na nesavršeno telo. U osmom poglavlju govori o moći svetog duha. Objašnjava kako Božji sveti duh pomaže hrišćanima u borbi protiv greha tako da mogu živeti u skladu s Jehovinom voljom i steći njegovu naklonost. Zatim ističe da je Bog putem svetog duha i otkupne žrtve svog Sina učinio nešto što nije bilo moguće putem Mojsijevog zakona.
8 Zakon je sa svojim brojnim zapovestima osuđivao grešnike. Pored toga, izraelski prvosveštenici koji su vršili službu u okviru Zakona bili su nesavršeni i nisu mogli prineti odgovarajuću žrtvu za greh. Zato je Zakon „zbog tela bio slab“. Ali, „poslavši svog Sina u obličju sličnom grešnom telu“ i davši ga kao otkupninu, Bog je „osudio greh u telu“ i tako nadmašio ’Zakon koji je bio nemoćan‘. Zahvaljujući tome, pomazani hrišćani se smatraju pravednima na temelju vere u Isusovu otkupnu žrtvu. Oni su pozvani da ’ne žive po telu, nego po duhu‘. (Pročitati Rimljanima 8:3, 4.) Zapravo, oni to moraju činiti verno do kraja svog života na zemlji kako bi bili ’nagrađeni životom‘ (Otkr. 2:10).
9. Koje je značenje izraza „zakon“ u Rimljanima 8:2?
9 Pored Mojsijevog zakona, Pavle je pomenuo „zakon tog duha“ i „zakon greha i smrti“ (Rimlj. 8:2). Kakvi su to zakoni? Izraz „zakon“ ovde se ne odnosi na određena pravila, poput onih u Mojsijevom zakonu. U jednom delu se navodi: „Grčka reč prevedena sa zakon odnosi se na obrazac postupanja, bilo dobar ili loš, koji deluje poput zakona. Ovaj izraz takođe označava merila po kojima neko živi.“
10. U kom smislu smo podložni zakonu greha i smrti?
10 Apostol Pavle je napisao: „Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimlj. 5:12). Kao Adamovi potomci, svi smo podložni zakonu greha i smrti. Naše grešno telo nas stalno navodi da činimo ono što se ne dopada Bogu, što vodi u smrt. U poslanici Galatima, Pavle je takve postupke i osobine nazvao „dela tela“. Zatim je dodao: „Oni koji tako nešto čine neće naslediti Božje kraljevstvo“ (Gal. 5:19-21). Oni koji tako postupaju ’žive po telu‘ (Rimlj. 8:4). Njihov „obrazac postupanja“ i ’merila po kojima žive‘ potpuno su telesni. Ali, da li su oni koji učine velike grehe kao što su blud, idolopoklonstvo, spiritizam ili nešto drugo jedini koji žive po telu? Ne, jer u dela tela spada i ono što neki smatraju samo ličnom slabošću, kao što su ljubomora, izlivi gneva, prepirke i zavist. Da li iko može reći da ne živi po telu?
11, 12. Kako nam je Jehova omogućio da nadvladamo zakon greha i smrti i šta moramo činiti da bismo imali Božju naklonost?
11 Koliko smo samo srećni što nam je Jehova omogućio da se oslobodimo zakona greha i smrti! Isus je rekao: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ Ako prihvatimo Božju ljubav i iskazujemo veru u otkupnu žrtvu Isusa Hrista, možemo izbeći osudu koja je posledica nasleđenog greha (Jov. 3:16-18). Zato poput Pavla možemo radosno uzviknuti: „Neka je hvala Bogu preko Isusa Hrista!“
12 Naša situacija se može uporediti sa lečenjem od neke ozbiljne bolesti. Ako želimo da se u potpunosti oporavimo, moramo raditi ono što nam doktor kaže. Premda nas vera u otkupninu može osloboditi zakona greha i smrti, još uvek smo nesavršeni i grešni. Da bismo bili duhovno zdravi i imali Božju naklonost i blagoslov, potrebno je nešto više. Zato Pavle kaže da, ako želimo da se na nama ispune „pravedni zahtevi Zakona“, moramo živeti po duhu.
Kako možemo živeti po duhu?
13. Šta znači hoditi po duhu?
13 Kada hodamo, mi se neprestano krećemo ka određenom mestu ili cilju. Isto tako, da bismo hodili, to jest živeli po duhu potrebno je da stalno duhovno napredujemo, a ne da budemo savršeni (1. Tim. 4:15). Iz dana u dan i najbolje što možemo, moramo se truditi da hodimo, to jest da živimo u skladu s vođstvom duha. Ako ’po duhu živimo‘, imaćemo Božju naklonost (Gal. 5:16).
14. Za čime teže oni koji „žive po telu“?
14 Pavle zatim govori o dve vrste ljudi koji imaju suprotan način razmišljanja. (Pročitati Rimljanima 8:5.) Telo koje se ovde spominje ne odnosi se obavezno na fizičko telo. Izraz „telo“ u Bibliji se ponekad koristi da bi se ukazalo na grešnu i nesavršenu ljudsku prirodu. Upravo je ona uzrok borbe između tela i uma o kojoj je Pavle govorio. Za razliku od njega, oni koji „žive po telu“ ne vode nikakvu borbu. Umesto da razmišljaju o onome što Bog očekuje od njih i prihvate njegovu pomoć, oni „razmišljaju o onome što je svojstveno telu“. Obično su usredsređeni na ugađanje sebi i na zadovoljavanje svojih telesnih želja. Međutim, oni koji „žive po duhu“ nastoje da razmišljaju „o onome što je svojstveno duhu“ — o duhovnim darovima i aktivnostima.
15, 16. (a) Kako ono o čemu razmišljamo utiče na naše sklonosti? (b) Kakvo je razmišljanje većine današnjih ljudi?
15 Pročitati Rimljanima 8:6. Da bismo bilo šta učinili — bilo da je to dobro ili loše — najpre moramo da razmišljamo o tome. Ljudi koji stalno razmišljaju o onome što je svojstveno telu na kraju razviju sklonost prema delima tela. Njihova osećanja, interesovanja i ljubav obično postanu potpuno usmereni na to.
16 Čime je većina ljudi danas zaokupljena? Apostol Jovan je napisao: „Ništa što je u svetu — želja tela i želja očiju i isticanje svog imetka — ne potiče od Oca, već potiče od sveta“ (1. Jov. 2:16). Te želje se odnose na slobodan polni moral, istaknutost u društvu i bogatstvo. Knjige, časopisi, novine, filmovi, TV emisije i internet preplavljeni su takvim materijalom, pre svega zbog toga što većina ljudi o tome razmišlja i to zaista želi. Međutim, „razmišljanje svojstveno telu donosi smrt“ — danas duhovnu, a u skoroj budućnosti i doslovnu. Zašto? „Jer razmišljanje svojstveno telu donosi neprijateljstvo s Bogom, budući da se telo ne pokorava Božjem zakonu, a i ne može. Zato oni koji žive po telu ne mogu ugoditi Bogu“ (Rimlj. 8:7, 8).
17, 18. Kako možemo razmišljati svojstveno duhu i do čega će to voditi?
17 S druge strane, „razmišljanje svojstveno duhu donosi život i mir“ — u budućnosti večni život, a danas unutrašnji mir i mir s Bogom. Kako možemo razmišljati na takav način? Tako što ćemo svoje misli stalno usmeravati na duhovne stvari i time razvijati duhovno gledište i stavove. Na taj način će naše razmišljanje biti ’pokorno Božjem zakonu‘ i u skladu s Božjim načinom razmišljanja. Kada smo u iskušenju, nećemo biti nesigurni oko toga šta treba da uradimo. Donećemo ispravnu odluku, koja je po duhu.
18 Dakle, veoma je važno da razmišljamo o duhovnim stvarima. To ćemo postići tako što ćemo ’pripremiti um za naporan rad‘, to jest zaokupiti se duhovnim aktivnostima kao što su redovna molitva, čitanje i proučavanje Biblije, sastanci i služba propovedanja (1. Petr. 1:13). Ne dozvolimo da nam telesne stvari odvrate pažnju, već razmišljajmo o duhovnim. Tako ćemo živeti po duhu. To će nam doneti blagoslove, jer razmišljanje svojstveno duhu donosi život i mir (Gal. 6:7, 8).
Možeš li objasniti?
• U kom smislu je Zakon „zbog tela bio slab“ i kako ga je Bog nadmašio?
• Šta je „zakon greha i smrti“ i kako ga se možemo osloboditi?
• Šta treba da činimo kako bismo ’razmišljali svojstveno duhu‘?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 12, 13]
Da li živiš po telu ili po duhu?
