Pitanja čitalaca

Da li je moguće odrediti tačno vreme kada je Isus Hrist pribijen na stub?

Ovo pitanje se postavlja zbog naizglednog neslaganja između biblijskih zapisa o Isusovoj smrti koje su zabeležili jevanđelista Marko i apostol Jovan. Marko kaže: „Bio je treći sat kad su ga [vojnici] pribili na stub“ (Marko 15:25). Prema Jovanu, Pilat je Judejcima „oko šestog sata“ predao Isusa da ga pribiju na stub (Jovan 19:14-16). U nastojanju da reše ovu naizglednu protivrečnost, biblisti pružaju različita objašnjenja. Doduše, Sveto pismo ne sadrži dovoljno informacija da bi se objasnila razlika između ova dva zapisa. Ipak, možemo uzeti u obzir kako su ljudi u to doba računali vreme.

U prvom veku naše ere, Judejci su obdanicu delili na 12 sati, računajući je od izlaska sunca (Jovan 11:9). Tako je „treći sat“ trajao od osam do devet ujutru, a „šesti sat“ se završavao u podne. Naravno, sunce je izlazilo i zalazilo u različito vreme tokom godine. Zato je trajanje obdanice variralo u zavisnosti od doba godine. Takođe, vreme se određivalo na osnovu položaja sunca. Stoga su vremenske odrednice bile samo približno tačne. Hrišćanski deo Svetog pisma najčešće govori o događajima koji su se odigrali trećeg, šestog ili devetog sata — odnosno otprilike u to vreme (Matej 20:3, 5; Dela apostolska 10:3, 9, 30). Preciznija satnica, na primer „oko sedmog sata“, navodi se samo onda kada je vreme bilo bitno za događaj koji se opisivao (Jovan 4:52).

Izveštaji iz jevanđelja se slažu kada govore o događajima koji su se odigrali tokom Isusovog poslednjeg dana na zemlji. Sva četiri jevanđelja beleže da su se sveštenici i starešine sastali kada je svanulo i da su zatim predali Isusa rimskom namesniku Pontiju Pilatu (Matej 27:1; Marko 15:1; Luka 22:66; Jovan 18:28). I Matej, i Marko, i Luka navode da se od šestog sata, kada je Isus već bio pribijen na stub, spustila tama na zemlju i da je potrajala sve „do devetog sata“ (Matej 27:45, 46; Marko 15:33, 34; Luka 23:44).

Moguće je da je na vremensko određivanje Isusovog pogubljenja uticao i sledeći važan faktor: Smatralo se da je bičevanje sastavni deo smrtne kazne. Ponekad je ono bilo tako surovo da bi žrtva već tada preminula. U Isusovom slučaju, bičevanje je očigledno bilo veoma okrutno, jer je drugi čovek morao da preuzme stub nakon što ga je Isus poneo (Luka 23:26; Jovan 19:17). Ako se bičevanje smatralo početkom procesa pogubljenja, moralo je da prođe izvesno vreme pre nego što je Isus bio pribijen na stub. Možda su zato različiti pisci naveli različito vreme kada je Isus pribijen na stub, u zavisnosti od toga na koji su se deo procesa pogubljenja osvrnuli.

Apostol Jovan je svoj izveštaj zapisao decenijama nakon drugih jevanđelista. Dakle, njemu su bili dostupni njihovi zapisi. Istina, Jovan je naveo vreme koje se naizgled razlikuje od onog koje je zapisao Marko. Međutim, to je jasan dokaz da Jovan nije jednostavno prepisao Markov izveštaj. I jedan i drugi su bili nadahnuti od Boga. Iako u Bibliji ne postoji dovoljno informacija pomoću kojih bi se objasnila spomenuta razlika, možemo biti sigurni da su zapisi iz jevanđelja tačni.