Pomozimo drugima da služe u skupštini
Pomozimo drugima da služe u skupštini
’Svako ko je potpuno poučen biće poput svog učitelja‘ (LUKA 6:40)
1. Kako je Isus tokom svoje službe na zemlji položio temelj hrišćanske skupštine?
APOSTOL Jovan je svoje jevanđelje zaključio rečima: „Ima još mnogo toga što je Isus učinio i kad bi se sve pojedinosti zapisale, mislim da svici koji bi bili napisani ne bi mogli stati ni u celi svet“ (Jov. 21:25). Isus je mnogo toga postigao tokom svoje kratke i dinamične službe. Između ostalog, pronašao je ljude koje je organizovao i poučio kako da nastave njegovo delo nakon što on ode sa zemlje. Kada se 33. n. e. vratio na nebo, iza sebe je ostavio grupu koja je predstavljala temelj zadivljujuće hrišćanske skupštine koja će ubrzo imati na hiljade članova (Dela 2:41, 42; 4:4; 6:7).
2, 3. (a) Zašto postoji velika potreba za braćom koja bi služila u skupštinama? (b) O čemu ćemo govoriti u ovom članku?
2 Danas dobru vest propoveda više od sedam miliona objavitelja koji su povezani sa preko 100 000 skupština širom sveta i još uvek postoji potreba za braćom koja bi predvodila u duhovnim aktivnostima. Na primer, postoji velika potreba za starešinama. Za svaku su pohvalu braća koja žele da preuzmu odgovornosti u skupštini, jer oni ’hvale vrednu službu žele‘ (1. Tim. 3:1).
3 Međutim, braća ne dobijaju automatski skupštinska zaduženja. To ne zavisi od njihovog obrazovanja niti životnog iskustva. Da bi služio u skupštini, brat mora ispunjavati biblijske uslove. Važnije je da bude duhovno nastrojena osoba nego da ima sposobnosti i da je uspešan u životu. Kako možemo pomoći braći da duhovno napreduju i dobiju veće odgovornosti? Isus je rekao da će „svako ko je potpuno poučen biti poput svog učitelja“ (Luka 6:40). U ovom članku ćemo govoriti o nekim načinima na koje je Veliki Učitelj, Isus Hrist, pomogao svojim učenicima da mogu preuzeti veće odgovornosti i videćemo šta možemo naučiti iz onoga što je on radio.
„Nazivam vas prijateljima“
4. Kako je Isus pokazao da je pravi prijatelj svojim učenicima?
4 Isus nije smatrao da je bolji od svojih učenika već se prema njima postavio kao prema prijateljima. Provodio je vreme s njima i imao je poverenje u njih. Rekao im je: „Obznanio [sam vam] sve što sam čuo od svog Oca.“ (Pročitati Jovana 15:15.) Zamisli samo koliko su bili ushićeni kada im je odgovorio na pitanje: „Šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka ovog poretka?“ (Mat. 24:3, 4). Takođe im je govorio šta misli i kako se oseća. Na primer, one noći kada je bio izdat, poveo je Petra, Jakova i Jovana u getsimanski vrt, gde se gorljivo molio. On od te trojice apostola nije krio kako se osećao. Oni su sigurno videli da mu je veoma teško (Mar. 14:33-38). Razmisli i o tome koliko je na njih sigurno uticalo to što se Isus ranije „preobrazio pred njima“ (Mar. 9:2-8; 2. Petr. 1:16-18). Čvrsto prijateljstvo koje je Isus sklopio sa svojim učenicima bio je izvor snage koja im je bila potrebna da bi nastavili s važnim delom koje su morali da obave.
5. Kako starešine pomažu drugima?
5 Poput Isusa, i skupštinske starešine danas pomažu svojoj braći i sestrama i žele da im budu prijatelji. Oni ih vole i pokazuju da su iskreno zainteresovani za njih. Iako znaju koliko je važno da budu poverljivi, oni nisu tajanstveni. Imaju poverenje u svoju braću i razgovaraju s njima o onome što su naučili iz Božje Reči. Starešine nikada ne misle da su bolji od nekog sluge pomoćnika koji je mlađi od njih. Na njega gledaju kao na duhovno nastrojenu osobu koja može napredovati i koja već obavlja važne stvari za dobrobit skupštine.
„Dao sam vam primer“
6, 7. Kakav je primer Isus pružio svojim učenicima i kako je to uticalo na njih?
6 Iako su Isusovi učenici voleli Božju Reč, ponekad su na njihovo razmišljanje uticali njihovo poreklo i kultura (Mat. 19:9, 10; Luka 9:46-48; Jov. 4:27). Međutim, Isus im nije držao pridike niti se ljutio na njih. Nije tražio ništa što bi im bilo preteško niti nešto što ni sam nije radio. Poučavao ih je ličnim primerom. (Pročitati Jovana 13:15.)
7 Kakav je primer Isus ostavio svojim učenicima? (1. Petr. 2:21). Vodio je jednostavan život kako bi mogao da se posveti služenju drugima (Luka 9:58). Bio je ponizan i svoja učenja je uvek temeljio na onome što stoji u Pismu (Jov. 5:19; 17:14, 17). Bio je pristupačan i ljubazan. Sve je radio iz ljubavi prema drugima (Mat. 19:13-15; Jov. 15:12). Isusov primer je dobro uticao na apostole. Recimo, Jakov je bio hrabar iako mu je bio ugrožen život i sve do smrti je verno služio Bogu (Dela 12:1, 2). Jovan je preko 60 godina verno sledio Isusove stope (Otkr. 1:1, 2, 9).
8. Kako starešine pružaju primer mlađoj braći i drugima?
8 Starešine koje su samopožrtvovane, ponizne i brižne pružaju dobar primer mlađoj braći (1. Petr. 5:2, 3). Oni su srećni što mogu biti dobar primer braći i u pogledu snažne vere, načina na koji poučavaju, na koji žive kao hrišćani i na koji propovedaju (Jevr. 13:7).
Isus je dao zapovesti učenicima i poslao ih da propovedaju
9. Kako znamo da je Isus obučio svoje učenike za delo propovedanja?
9 Nakon što je oko dve godine revno izvršavao svoju službu, Isus je poslao 12 apostola da propovedaju. Međutim, prvo im je pružio neke smernice (Mat. 10:5-14). Kada je trebalo da čudom nahrani mnoštvo od nekoliko hiljada ljudi, rekao je učenicima kako da ih rasporede da bi svi mogli dobiti hranu (Luka 9:12-17). Dakle, Isus je obučavao svoje učenike dajući im jasne i konkretne smernice. Zahvaljujući takvoj obuci, kao i pomoći svetog duha, apostoli su mogli organizovati veliko delo propovedanja koje je počelo da se obavlja od 33. godine n. e.
10, 11. Kako starešine i drugi mogu postepeno obučavati nove da služe u skupštini?
10 Obuka za muškarce počinje kada prihvate da proučavaju Bibliju. Možda moramo da im pomognemo da nauče da dobro čitaju. Kako studij napreduje, tako se nastavlja i naše pružanje pomoći. Kada počnu da redovno dolaze na sastanke, naučiće ono što im je potrebno da bi učestvovali u Teokratskoj školi propovedanja, postali nekršteni objavitelji i dalje napredovali. Nakon krštenja im se može pokazati kako mogu da pomognu u održavanju Dvorane Kraljevstva. S vremenom, toj braći se može pomoći da vide šta treba da rade da bi postali sluge pomoćnici.
11 Kada starešine daju krštenom bratu neko zaduženje u skupštini, oni mu rado objasne kako ga braća obavljaju i jasno mu pokažu šta on treba da radi. Ako mu ponekad nije lako da izvrši povereni zadatak, starešine neće odmah zaključiti da on ne može da ga obavlja. Umesto toga, ljubazno će mu objasniti na šta treba da posebno obrati pažnju i ponovo će osmotriti šta i kako treba uraditi. Starešine rado pomažu braći da obavljaju skupštinska zaduženja jer znaju da će oni biti srećni zbog toga što služe drugima u skupštini (Dela 20:35).
„Ko sluša savet, mudar je“
12. Zašto su Isusovi saveti bili efikasni?
12 Isus je obučavao učenike i tako što im je davao savete koji su im bili potrebni u datom trenutku. Na primer, ukorio je Jakova i Jovana što su hteli da prizovu vatru s neba da uništi neke Samarićane (Luka 9:52-55). Kada je Jakovljeva i Jovanova majka prišla Isusu i zatražila da im da poseban položaj na nebu, Isus se obratio direktno toj dvojici braće i rekao: „Da sedite s moje desne i s moje leve strane, to ne mogu ja dati, nego to pripada onima kojima je pripremio moj Otac“ (Mat. 20:20-23). Isus je uvek davao savete koji su bili jasni, praktični i utemeljeni na Božjim načelima. Poučio je svoje učenike da razmišljaju i postupaju u skladu s njima (Mat. 17:24-27). Takođe je znao da je bilo stvari koje nisu mogli uraditi i nije očekivao da budu savršeni. Svaki njegov savet bio je prožet iskrenom ljubavlju (Jov. 13:1).
13, 14. (a) Kome su potrebni saveti? (b) Koje bi savete starešine mogle dati nekome ko duhovno ne napreduje?
13 Svakom bratu koji želi da služi u hrišćanskoj skupštini ponekad su potrebni saveti ili biblijske smernice. U Poslovicama 12:15 piše: „Ko sluša savet, mudar je.“ Jedan mladi brat kaže: „Najveći problem s kojim sam se borio bio je način na koji sam gledao na svoje slabosti. Savet jednog starešine pomogao mi je da imam uravnoteženo gledište o tome.“
14 Ako starešine primete da nekog brata njegovo ponašanje koči da bi napredovao, odmah će pokušati da mu pomognu „u duhu blagosti“ (Gal. 6:1). Nekad je nekome potreban savet kako bi promenio neki stav. Na primer, ako izgleda kao da neki brat ponekad štedi sebe, možda će mu starešina ukazati na to da je Isus bio revan objavitelj Kraljevstva koji je zapovedio svojim sledbenicima da stvaraju učenike (Mat. 28:19, 20; Luka 8:1). Ako neki brat želi da bude važniji od drugih, starešina će mu možda ispričati kako je Isus pomogao svojim učenicima da uvide zašto je opasno da teže za istaknutošću (Luka 22:24-27). Šta ako je nekom bratu teško da oprašta drugima? Možda će mu pomoći poređenje o robu koji nije hteo da oprosti mali dug iako je njemu samome mnogo više oprošteno (Mat. 18:21-35). Kada je potreban savet, dobro je da ga starešine što pre pruže. (Pročitati Poslovice 27:9.)
„Vežbaj se“
15. Kako porodica može pomoći bratu da služi drugima?
15 Starešine nastoje da obuče braću, ali i drugi mogu pomoći u tome. Na primer, porodica nekog brata može da mu pomogne da služi u skupštini. A ako je on već starešina, značiće mu podrška njegove supruge i dece. Da bi mogao da izvršava sve odgovornosti, neophodno je da oni imaju razumevanje za vreme i snagu koju on izdvaja za skupštinu. On je srećan kada je njegova porodica spremna na takvu samopožrtvovanost, a i skupština im je veoma zahvalna za to (Posl. 15:20; 31:10, 23).
16. (a) Ko prvenstveno treba da pokaže da želi da služi drugima? (b) Šta brat treba da radi ako želi da bude sluga pomoćnik ili starešina?
16 Iako mu drugi mogu pomoći i podržati ga, sam brat mora pokazati da želi da služi drugima. (Pročitati Galatima 6:5.) Naravno, on ne mora biti sluga pomoćnik ili starešina da bi pomagao drugima i revno učestvovao u službi. Međutim, ako želi da više služi u skupštini, mora najpre ispunjavati biblijske uslove za to (1. Tim. 3:1-13; Titu 1:5-9; 1. Petr. 5:1-3). Stoga, ako neko želi da bude sluga pomoćnik ili starešina ali još nije naimenovan, treba da pokloni pažnju nekim stvarima koje može učiniti kako bi duhovno napredovao. Potrebno je da redovno čita i proučava Bibliju, da duboko razmišlja o onome što je saznao iz nje, da se moli i da bude revan u propovedanju. Na taj način on primenjuje savet koji je Pavle dao Timoteju: „Vežbaj se u odanosti Bogu“ (1. Tim. 4:7).
17, 18. Šta može uraditi brat koji misli da nije dovoljno dobar ili koji nema želju da služi drugima?
17 Ali šta ako brat misli da nije dovoljno dobar da bi bio sluga pomoćnik ili starešina? Dobro je da se seti koliko nam Jehova Bog i Isus Hrist pomažu. Jehova „svaki dan teret naš nosi“ (Ps. 68:19). Dakle, naš nebeski Otac može pomoći bratu da prihvati skupštinske odgovornosti. Dobro je da brat koji nije sluga pomoćnik ili starešina uzme u obzir i činjenicu da postoji velika potreba za zrelom braćom koja bi prihvatila odgovornosti u Božjoj organizaciji. Razmišljanje o tome može podstaći brata da se potrudi da savlada bilo koje negativne emocije. Može se moliti za sveti duh, jer će mu on pomoći da ima mir i pokazuje samosavladavanje, što je potrebno kako bi odagnao brigu ili osećaj nedoraslosti (Luka 11:13; Gal. 5:22, 23). Možemo biti potpuno sigurni u to da će Jehova blagosloviti sve koji žele da nesebično služe drugima.
18 Možda neki brat nema želju da služi. Šta bi njemu moglo pomoći? Apostol Pavle je napisao: „Bog, zato što to hoće, deluje u vama da biste i želeli i postupali“ (Fil. 2:13). Želja da se služi drugima dolazi od Boga i njegov duh može dati snagu osobi da služi drugima i da vrši Božju volju (Fil. 4:13). Brat se takođe može moliti Jehovi da mu pomogne da radi ono što je ispravno (Ps. 25:4, 5).
19. Na šta se misli kada se kaže da će Jehova podići „sedam pastira, osam knezova“?
19 Jehova blagosilja trud koji starešine ulažu dok obučavaju druge. Njegov blagoslov osećaju i oni koji teže za skupštinskim odgovornostima. Pismo nas uverava da će u Božjem narodu biti „sedam pastira, osam knezova“, to jest onih koji će brinuti o skupštinama (Mih. 5:5). Danas ima mnogo ponizne braće koja žele da služe drugima i koja se obučavaju za skupštinske odgovornosti. To donosi hvalu Jehovi, a i veoma je korisno za sve nas.
Kako bi odgovorio?
• Kako je Isus pomogao učenicima da budu spremni za veće odgovornosti?
• Kako starešine po ugledu na Isusa mogu pomoći braći da služe drugima u skupštini?
• Kako porodica može pomoći bratu da služi u skupštini?
• Šta sam brat može učiniti ako želi da bude sluga pomoćnik ili starešina?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 31. strani]
Kakvu obuku možeš pružiti novima koji žele da napreduju?
[Slika na 32. strani]
Kako braća mogu pokazati da žele da služe u skupštini?
