„Privremeni stanovnici“ u zlom svetu
„Privremeni stanovnici“ u zlom svetu
’Svi su oni izjavili da su stranci i privremeni stanovnici u zemlji u kojoj su živeli‘ (JEVR. 11:13)
1. Kako je Isus objasnio položaj svojih sledbenika u ovom svetu?
„ONI jesu u svetu“, rekao je Isus za svoje učenike, ali je zatim objasnio: „Nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jov. 17:11, 14). Tako je jasno pokazao kakav će biti položaj njegovih pravih sledbenika u ’ovom svetu‘, čiji je bog Satana (2. Kor. 4:4). Iako žive u zlom svetu, oni nisu deo njega. Za njih se može reći da su „stranci i privremeni stanovnici“ (1. Petr. 2:11).
Oni su živeli kao „privremeni stanovnici“
2, 3. Zašto se može reći da su Enoh, Noje, Avraham i Sara živeli kao „stranci i privremeni stanovnici“?
2 Još od davnina, Jehovine verne sluge su se razlikovale od bezbožnog sveta u kom su živele. Pre potopa, Enoh i Noje su ’hodili sa istinitim Bogom‘ (Post. 5:22-24; 6:9). Obojica su odvažno objavljivali Jehovine osude protiv Sataninog zlog sveta. (Pročitati 2. Petrovu 2:5 i Judinu 14, 15.) Pošto su hodili s Bogom u bezbožnom svetu, Enoh je „ugodio Bogu“, a Noje se pokazao kao „besprekoran među svojim savremenicima“ (Jevr. 11:5; Post. 6:9).
3 Na Božji poziv, Avraham i Sara su napustili udoban gradski život u Uru Haldejskom i pristali da žive kao nomadi u stranoj zemlji (Post. 11:27, 28; 12:1). Apostol Pavle je napisao: „Verom je Avraham, kad je bio pozvan, poslušao i otišao na područje koje je trebalo da dobije u nasledstvo. Otišao je, iako nije znao kuda ide. Verom se kao stranac nastanio u obećanoj zemlji kao u tuđini i živeo je u šatorima sa Isakom i Jakovom, sunaslednicima istog obećanja“ (Jevr. 11:8, 9). Pavle je za te verne Jehovine sluge rekao: „Svi su oni umrli u veri, a da nisu primili ono što im je bilo obećano, nego su to videli izdaleka i pozdravili, izjavljujući da su stranci i privremeni stanovnici u zemlji u kojoj su živeli“ (Jevr. 11:13).
Upozorenje za Izraelce
4. Kakvo su upozorenje Izraelci dobili pre nego što su se nastanili u Obećanoj zemlji?
4 Avrahamovi potomci, Izraelci, bili su sve brojniji i s vremenom su postali organizovan narod koji je imao svoj zakon i zemlju (Post. 48:4; Pon. zak. 6:1). Trebalo je da uvek budu svesni da je zapravo Jehova vlasnik njihove zemlje (Lev. 25:23). Bili su poput zakupaca koji su dužni da poštuju volju tog vlasnika. Osim toga, trebalo je da imaju na umu da „čovek ne živi samo od hleba“, to jest nisu smeli da dozvole da zbog materijalnih poseda zaborave na Jehovu (Pon. zak. 8:1-3). Pre nego što su se nastanili u Obećanoj zemlji, Izraelci su dobili upozorenje: „Kad te Jehova, tvoj Bog, dovede u zemlju za koju se zakleo tvojim praočevima Avrahamu, Isaku i Jakovu, da će ti je dati — u kojoj su veliki i lepi gradovi koje nisi gradio, kuće pune svakojakih dobara koje nisi punio, bunari koje nisi kopao, vinogradi i masline koje nisi sadio — i kad budeš jeo i nasitio se, čuvaj se da ne zaboraviš Jehovu“ (Pon. zak. 6:10-12).
5. Zašto je Jehova odbacio Izrael i kom novom narodu je iskazao svoju naklonost?
5 To upozorenje nije bilo bez razloga. U Nemijino vreme, grupa Levita je sa stidom ispričala šta se dogodilo nakon što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju. Kada su se uselili u udobne kuće pune hrane i vina, „jeli su, nasitili se [i] ugojili“. Pobunili su se protiv Boga i čak pobili proroke koje im je poslao da ih upozori. Zato ih je Jehova prepustio njihovim neprijateljima. (Pročitati Nemiju 9:25-27; Os. 13:6-9.) Kasnije, pod rimskom vlašću, neverni Judejci su otišli toliko daleko u svojoj zloći da su ubili obećanog Mesiju! Jehova ih je odbacio i svoju naklonost iskazao novom narodu, duhovnom Izraelu (Mat. 21:43; Dela 7:51, 52; Gal. 6:16).
„Niste deo sveta“
6, 7. (a) Šta je Isus rekao o položaju svojih sledbenika u ovom svetu? (b) Prema Petrovim rečima, zašto pravi hrišćani nisu smeli da budu deo Sataninog sveta?
6 Kao što smo već videli u ovom članku, Poglavar hrišćanske skupštine, Isus Hrist, jasno je rekao da će njegovi sledbenici biti odvojeni od Sataninog zlog sveta. Kratko pre svoje smrti, Isus je rekao svojim učenicima: „Kad biste bili deo sveta, svet bi vas voleo jer biste bili njegovi. Ali pošto niste deo sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta, zato vas svet mrzi“ (Jov. 15:19).
7 Kako se hrišćanstvo širilo, da li je trebalo da hrišćani prihvate svet, prilagode se njegovim navikama i postanu deo njega? Ne. Gde god da su živeli, trebalo je da budu odvojeni od Sataninog sveta. Oko 30 godina nakon Hristove smrti, apostol Petar je hrišćanima koji su živeli u različitim delovima rimskog carstva napisao: „Voljeni, podstičem vas kao one koji su u ovom svetu stranci i privremeni stanovnici da se uzdržavate od telesnih želja, jer one ratuju protiv duše. Neka vaš život među ljudima iz sveta bude uzoran“ (1. Petr. 1:1; 2:11, 12).
8. Kako je jedan istoričar opisao odnos prvih hrišćana prema svetu?
8 Potvrđujući da su prvi hrišćani bili „stranci i privremeni stanovnici“ u rimskom svetu, istoričar Kenet Skot Laturet je napisao: „Poznata je istorijska činjenica da su hrišćani u prva tri veka trpeli neprekidno i često okrutno progonstvo... Optužbe su bile različite. Zbog toga što nisu učestvovali u paganskim ceremonijama proglašeni su za ateiste. Pošto nisu učestvovali u mnogim aspektima društvenog života — paganskim praznicima, javnim zabavama koje su za hrišćane bile prepune paganskih verovanja, običaja i nemorala — izrugivani su kao oni koji mrze ljudski rod.“
Ne koriste svet u potpunosti
9. Kako kao pravi hrišćani pokazujemo da nismo „oni koji mrze ljudski rod“?
9 Kako je danas? Poput prvih hrišćana, imamo isti stav prema ’sadašnjem zlom svetu‘ (Gal. 1:4). Zbog toga nas mnogi pogrešno razumeju, a neki čak i mrze. Ipak, mi sigurno nismo „oni koji mrze ljudski rod“. Iz ljubavi prema drugim ljudima idemo od kuće do kuće i dajemo sve od sebe da svima prenesemo ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Mat. 22:39; 24:14). To činimo jer smo uvereni da će Jehovino Kraljevstvo pod Hristom ubrzo okončati nesavršenu ljudsku vlast i zameniti je novim pravednim svetom (Dan. 2:44; 2. Petr. 3:13).
10, 11. (a) Na koje načine koristimo svet samo u izvesnoj meri? (b) U kom smislu oprezni hrišćani ne koriste svet u potpunosti?
10 Budući da će se sadašnji poredak uskoro okončati, kao Jehovine sluge razumemo da sada nije vreme za udoban život u svetu koji se bliži svom kraju. Apostol Pavle je rekao: „Ovo želim da vam kažem, braćo: malo je vremena preostalo. Od sada neka oni... koji kupuju, [budu] kao da ne poseduju; i koji koriste svet, kao da ga ne koriste u potpunosti — jer menja se scena ovog sveta“ (1. Kor. 7:29-31). Ali na koje načine današnji hrišćani koriste svet? Na primer, tako što koriste savremenu tehnologiju i sredstva komunikacije da bi biblijsku istinu širili po celom svetu na stotinama jezika. U izvesnoj meri koriste ovaj svet i da bi zaradili za život. Kupuju ono što im je neophodno. Međutim, svet ne koriste u potpunosti u tom smislu što materijalne stvari i lične težnje stavljaju na odgovarajuće mesto. (Pročitati 1. Timoteju 6:9, 10.)
11 Oprezni hrišćani ne koriste svet u potpunosti ni kada je reč o visokom obrazovanju. Mnogi ljudi smatraju da je visoko obrazovanje odskočna daska do prestiža i bogatstva. Ali mi koji služimo Jehovi živimo kao privremeni stanovnici u ovom svetu i težimo ka drugačijim ciljevima. Mi ’ne mislimo visoko o sebi‘ (Rimlj. 12:16; Jer. 45:5). Kao Isusovi sledbenici slušamo sledeće upozorenje: „Budite oprezni, čuvajte se svakog lakomstva, jer čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Zato su mladi hrišćani podstaknuti da teže ka duhovnim ciljevima i da steknu samo onoliko obrazovanja koliko im je potrebno da bi zbrinuli svoje osnovne potrebe i usredsredili se na služenje Jehovi ’svim svojim srcem, dušom, snagom i umom‘ (Luka 10:27). Na taj način mogu postati ’bogati pred Bogom‘ (Luka 12:21; pročitati Mateja 6:19-21).
Ne dozvolimo da nas savladaju životne brige
12, 13. Kako nas poslušnost Isusovim rečima iz Mateja 6:31-33 čini drugačijima od ljudi iz sveta?
12 Jehovine sluge se razlikuju od ljudi iz sveta i po stavu prema materijalnim stvarima. Isus je u vezi s tim rekao svojim sledbenicima: „Ne brinite se i ne govorite: ’Šta ćemo jesti?‘ ili ’Šta ćemo piti?‘ ili ’Šta ćemo obući?‘ Jer su svim tim zaokupljeni neznabošci. A vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno. Zato tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo dodati“ (Mat. 6:31-33). Mnogi naši suvernici su se lično uverili da naš nebeski Otac pruža ono što nam je potrebno.
13 „Odanost Bogu i jeste izvor velikog dobitka“ (1. Tim. 6:6). To je potpuno suprotno gledištu ljudi današnjeg sveta. Na primer, kada se mladi venčaju, mnogi od njih očekuju da odmah ’imaju sve‘ — nameštenu i dobro opremljenu kuću ili stan, lep auto i najnovije elektronske uređaje. Međutim, hrišćani koji žive kao privremeni stanovnici ne dozvoljavaju da im želje budu veće od razumnih mogućnosti. Zapravo, mnogi su za pohvalu jer su se odrekli izvesnih materijalnih udobnosti kako bi više vremena i snage posvetili službi kao revni objavitelji Kraljevstva. Neki služe kao pioniri, u Betelu, putujućoj službi ili kao misionari. Zaista cenimo svesrdnu službu naših suvernika!
14. Koju pouku izvlačimo iz Isusovog poređenja o sejaču?
14 Kada je ispričao poređenje o sejaču, Isus je rekao da „brige ovog sveta i zavodljivo bogatstvo“ mogu ugušiti Božju reč u našem srcu i učiniti nas besplodnima (Mat. 13:22). Ako smo zadovoljni onim što imamo dok živimo kao privremeni stanovnici u ovom svetu, biće nam lakše da izbegnemo tu zamku. Naše oko će biti „bistro“, to jest „usredsređeno samo na jedno“, na Božje Kraljevstvo koje će nam biti najvažnije u životu (Mat. 6:22, fusnota).
„Svet prolazi“
15. Koje reči apostola Jovana utiču na gledište i ponašanje pravih hrišćana u današnjem svetu?
15 Osnovni razlog zbog kog mi kao pravi hrišćani smatramo da smo „stranci i privremeni stanovnici“ jeste uverenje da su ovom svetu odbrojani dani (1. Petr. 2:11; 2. Petr. 3:7). To utiče na odluke koje donosimo, na ono što želimo i na ciljeve kojima težimo. Apostol Jovan je savetovao suvernike da ne vole svet ni ono što je u njemu jer „svet prolazi i njegova želja, ali onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jov. 2:15-17).
16. Kako pokazujemo da smo potpuno drugačiji od sveta?
16 Izraelcima je rečeno da će ako budu poslušni Jehovi postati njegovo „dragoceno vlasništvo između svih drugih naroda“ (Izl. 19:5). Kada su bili verni, njihov način obožavanja Boga i način života razlikovao se od drugih naroda. Slično tome, Jehova je i danas izdvojio narod za sebe koji se znatno razlikuje od Sataninog sveta. Biblija nam kaže da se „odreknemo bezbožnosti i svetskih želja i da razborito, pravedno i odano Bogu živimo usred ovog sadašnjeg sveta, dok čekamo ostvarenje naše divne nade i slavno pojavljivanje velikog Boga i našeg Spasitelja, Hrista Isusa. Hrist je sebe dao za nas da bi nas izbavio od svakog bezakonja i očistio sebi narod koji je izabrao, koji revno čini dobra dela“ (Titu 2:11-14). Taj „narod“ čine pomazani hrišćani i milioni Isusovih ’drugih ovaca‘ koje im pomažu i podupiru ih (Jov. 10:16).
17. Zašto pomazanicima i njihovim saradnicima nikada neće biti žao što su u ovom zlom svetu živeli kao privremeni stanovnici?
17 Pomazanici imaju ’divnu nadu‘ da će vladati s Hristom na nebu (Otkr. 5:10). Kada se drugim ovcama ispuni nada u večni život na zemlji, više neće biti privremeni stanovnici u zlom svetu. Imaće prelepe kuće i obilje hrane i pića (Ps. 37:10, 11; Is. 25:6; 65:21, 22). Za razliku od Izraelaca, oni nikada neće zaboraviti da sve to dolazi od Jehove, koji je „Bog nad celom zemljom“ (Is. 54:5). Ni pomazanicima ni drugim ovcama neće biti žao što su u ovom zlom svetu živeli kao privremeni stanovnici.
Kako bi odgovorio?
• U kom smislu su verne sluge iz prošlosti živele kao privremeni stanovnici?
• Kako su prvi hrišćani živeli u tadašnjem svetu?
• U kom smislu Jehovine sluge ne koriste svet u potpunosti?
• Zašto nam nikada neće biti žao što u ovom svetu živimo kao privremeni stanovnici?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 18. strani]
Prvi hrišćani su izbegavali nasilnu i nemoralnu zabavu
