Da li je on za tebe dobar primer ili upozorenje?
Da li je on za tebe dobar primer ili upozorenje?
’Jakovljev Bog će nas poučavati svojim putevima, i hodićemo njegovim stazama‘ (IS. 2:3)
1, 2. Na koje ti načine mogu koristiti primeri o kojima govori Biblija?
SIGURNO se slažeš da ti ono što je zapisano u Bibliji može mnogo koristiti. U njoj možeš čitati o načinu života i osobinama vernih muškaraca i žena na koje bi želeo da se ugledaš (Jevr. 11:32-34). Međutim, verovatno si primetio da postoje i upozoravajući primeri osoba čije postupke i stavove treba da izbegavaš.
2 Zapravo, neke osobe koje se spominju u Bibliji predstavljaju i dobar primer na koji se možemo ugledati, kao i loš primer koji treba izbegavati. Razmisli o Davidu, poniznom pastiru koji je postao moćan kralj. On je dobar primer osobe koja je volela istinu i uzdala se u Jehovu. Ali ujedno je bio kriv i za ozbiljne grehe — za preljubu s Vitsavejom, ubistvo Urije i nepromišljen popis stanovništva. Međutim, usredsredimo se na njegovog sina Solomona, koji je bio kralj i pisac nekih delova Biblije. Pogledajmo najpre na koja dva načina je bio dobar primer.
’Solomonova mudrost‘
3. Zašto možemo reći da je Solomon dobar primer za nas?
3 Veći Solomon, Isus Hrist, govorio je o kralju Solomonu kao o dobrom primeru za nas. Isus je nekim sumnjičavim Judejcima rekao: „Kraljica juga ustaće na sudu s ovim naraštajem i osudiće ga, jer je došla s kraja zemlje da čuje Solomonovu mudrost, a ovde je neko veći od Solomona“ (Mat. 12:42). Solomon je bio čuven po mudrosti i podsticao nas je da i mi budemo mudri.
4, 5. Kako je Solomon stekao mudrost i na koji način je mi možemo steći?
4 Kada je Solomon postao kralj, Bog mu se javio u snu i rekao da traži od njega šta god želi. Solomon je bio svestan da je neiskusan, pa je tražio mudrost. (Pročitati 1. Kraljevima 3:5-9.) Bog je bio zadovoljan što je kralj tražio mudrost, a ne bogatstvo i slavu, pa mu je dao „mudro i razumno srce“, a uz to i omogućio da živi u blagostanju (1. Kralj. 3:10-14). Kao što je Isus rekao, Solomonova mudrost je bila tako velika da je kraljica Save čula za nju i prevalila dug put kako bi se lično u to uverila (1. Kralj. 10:1, 4-9).
5 Mi ne očekujemo da nekim čudom dobijemo mudrost. Solomon je rekao da „Jehova daje mudrost“, ali je napisao da treba da se potrudimo da steknemo tu Božju osobinu. ’Slušaj mudrost uhom svojim i srce svoje prigni k razboritosti‘, rekao je on. Zatim je dodao da treba da ’prizovemo‘ i ’tražimo‘ mudrost i da ’tragamo‘ za njom (Posl. 2:1-6). Sasvim je jasno da možemo steći mudrost.
6. Kako možemo pokazati da smo se ugledali na Solomonov dobar primer što se tiče mudrosti?
6 Dobro je da se pitamo: ’Da li po ugledu na Solomona i ja visoko cenim Božju mudrost?‘ Ekonomska neizvesnost je mnoge navela da se usredsrede na posao i novac ili je uticala na njihov izbor vrste i stepena obrazovanja. Kakva je situacija kod tebe i u tvojoj porodici? Da li vaše odluke pokazuju da visoko cenite i tražite Božju mudrost? Da li bi vam drugačije gledište o novcu i obrazovanju pomoglo da steknete više mudrosti? Mudrost koju steknete i primenjujete koristiće vam u svu večnost. Solomon je napisao: „Tada ćeš razumeti šta znači pravednost i ispravno rasuđivanje i čestitost, sve što je na putu dobrote“ (Posl. 2:9).
Podupiranje obožavanja istinitog Boga donosilo je mir
7. Kako je izgrađen prelep hram za Boga?
7 Ubrzo nakon što je postao kralj, Solomon je organizovao sve što je trebalo kako bi izgradio prelep hram koji će se koristiti umesto šatora sastanka koji je bio u upotrebi još od Mojsijevog vremena (1. Kralj. 6:1). Mi ga zovemo Solomonov hram, iako nije on došao na ideju da ga izgradi, niti ga je podigao da bi sebe proslavio kao arhitektu ili bogatog dobrotvora. Zapravo je David prvi predložio da se izgradi hram, nakon čega mu je Bog dao detaljne planove za hram i sve što će biti u njemu. David je dao veliki prilog za finansiranje tog projekta (2. Sam. 7:2, 12, 13; 1. Let. 22:14-16). Međutim, gradnju koja je trajala sedam i po godina vodio je Solomon (1. Kralj. 6:37, 38; 7:51).
8, 9. (a) Kakav nam primer pruža Solomon što se tiče istrajnosti u dobrim delima? (b) Šta se dogodilo zato što je Solomon podupirao obožavanje istinitog Boga?
8 Tako nam je Solomon, kada je reč o izgradnji hrama, pružio dobar primer što se tiče istrajnosti u činjenju dobrih dela i stavljanja najvažnijih stvari na prvo mesto u životu. Kada je hram bio završen i kovčeg saveza unet, on je uputio javnu molitvu. Tom prilikom je rekao Jehovi: „Neka tvoje oči noć i dan budno motre ovaj dom, ovo mesto za koje si rekao: ’Tu će prebivati moje ime.‘ Poslušaj molitvu koju ti tvoj sluga upućuje okrenut prema ovom mestu“ (1. Kralj. 8:6, 29). Izraelci i stranci su mogli da se mole okrenuti prema tom hramu koji je nosio Božje ime (1. Kralj. 8:30, 41-43, 60).
9 Šta se dogodilo zato što je Solomon podupirao obožavanje istinitog Boga? Nakon proslave povodom posvećenja hrama, svi su bili „radosni i veselog srca zbog sve dobrote koju je Jehova pokazao prema svom sluzi Davidu i prema svom narodu Izraelu“ (1. Kralj. 8:65, 66). Štaviše, narod je tokom svih 40 godina Solomonove vladavine živeo u miru i blagostanju. (Pročitati 1. Kraljevima 4:20, 21, 25.) O tome govori 72. psalam, koji nam pomaže da bolje razumemo koje ćemo blagoslove imati pod vladavinom Većeg Solomona, Isusa Hrista (Ps. 72, 6-8, 16).
Solomonov upozoravajuć primer
10. Koje se Solomonove greške najpre setimo?
10 Međutim, zašto možemo reći da Solomonov život služi i kao jedno upozorenje? Možda najpre pomisliš na njegove žene i inoče iz drugih naroda. U Bibliji piše: „Kad je Solomon ostario, njegove žene navele su njegovo srce da se okrene drugim bogovima, i više nije bio celim srcem odan Jehovi“ (1. Kralj. 11:1-6). Sigurno nikada ne želiš da napraviš takvu grešku. Ali, da li je to jedina stvar iz njegovog života koja nam služi kao upozorenje? Osmotrimo neke detalje iz njegovog života koji se lako previde i pogledajmo koje opomene nalazimo u tome.
11. U kakvu je situaciju Solomon došao zbog svog prvog braka?
11 Solomon je vladao 40 godina (2. Let. 9:30). Šta onda možeš zaključiti na osnovu 1. Kraljevima 14:21? (Pročitati.) Prema tom stihu, posle Solomonove smrti kralj je postao njegov sin Rovoam i tada je imao 41 godinu, a njegova majka „zvala se Nama i bila je Amonka“. To znači da se Solomon još pre nego što je postao kralj oženio tuđinkom iz neprijateljskog naroda koji je obožavao idole (Sud. 10:6; 2. Sam. 10:6). Da li ih je i ona obožavala? Čak i ako jeste to ranije činila, možda je odbacila idole i počela da obožava istinitog Boga, kao što je bio slučaj s Ravom i Rutom (Ruta 1:16; 4:13-17; Mat. 1:5, 6). Međutim, preko nje su verovatno neki Amonci koji nisu služili Jehovi postali Solomonova familija.
12, 13. Koju je lošu odluku Solomon doneo na početku svoje vladavine i čime se možda vodio?
12 Situacija se pogoršala nakon što je Solomon postao kralj. On je „sklopio savez s faraonom, kraljem Egipta, tako što se oženio njegovom kćeri. Doveo ju je u Davidov grad“ (1. Kralj. 3:1). Da li se ova Egipćanka ugledala na Rutu i postala Jehovin sluga? Biblija ne kaže da se to desilo. S vremenom je Solomon izgradio kuću za nju (i možda za njene sluškinje) van Davidovog grada. Zašto? Sveto pismo kaže da je to učinio zato što nije bilo prikladno da neko ko ne obožava Jehovu živi blizu kovčega saveza (2. Let. 8:11).
13 Solomon je možda video političku korist u braku sa egipatskom princezom, ali da li je to moglo da bude opravdanje? Bog je davno pre toga zabranio sklapanje braka s paganskim Hanancima, čak je i konkretno naveo neke narode (Izl. 34:11-16). Da li se Solomon vodio time što Egipćani nisu bili ubrojani među njih? Čak i ako jeste tako mislio, da li je takvo razmišljanje bilo opravdano? On je svojim postupkom zapravo ignorisao očiglednu opasnost na koju je Jehova ukazao — da bi Izraelac mogao biti naveden da obožava lažne bogove. (Pročitati Ponovljene zakone 7:1-4.)
14. Kako će nam koristiti ako razmišljamo o Solomonovom upozoravajućem primeru?
14 Da li će nam Solomonov način života poslužiti kao upozorenje? Neka sestra bi mogla nalaziti izgovore kako bi započela vezu kojom se ignoriše Božja zapovest da se venča „samo u Gospodu“ (1. Kor. 7:39). Tako se može izgovarati i neko ko je uključen u školski tim ili sekciju, neko ko nije prijavio sve prihode na koje treba da plaća porez ili neko ko ne govori istinu kada je zamoljen da otkrije postupke koji mogu biti neprijatni. Dakle, i danas postoji opasnost da poput Solomona nalazimo izgovore da bismo zaobišli Božje zapovesti.
15. Kako je Jehova pokazao milosrđe prema Solomonu i šta ipak ne treba da zaboravimo?
15 Zanimljivo je da nakon spominjanja da se Solomon oženio princezom iz drugog naroda, Biblija kaže da je Bog ispunio Solomonovu molbu da dobije mudrost, i da mu je uz to dao i bogatstvo (1. Kralj. 3:10-13). Solomon se nije držao Jehovinih zapovesti, ali on ga nije odmah odbacio kao kralja niti ga je kaznio. To potvrđuje činjenicu da je Bog svestan da smo nesavršeni i da smo prah (Ps. 103:10, 13, 14). Međutim, nemojmo zaboraviti: Zbog onoga što radimo možemo imati posledice sada, a možda i kasnije u životu.
Mnogo žena!
16. Šta je Solomon ignorisao kada se oženio mnogim ženama?
16 U Pesmi nad pesmama, Solomon je s divljenjem govorio o devojci koja je bila lepša od 60 kraljica i 80 inoča (Pesma 6:1, 8-10). Ako se ovo odnosi na samog Solomona, onda to znači da je on u to vreme svoje vladavine imao toliko žena. Čak i da su sve one ili većina njih obožavale Jehovu, ipak je Bog preko Mojsija zapovedio da izraelski kralj „nema mnogo žena, da mu srce ne zastrani“ (Pon. zak. 17:17). Međutim, Jehova ni tada nije jednostavno odbacio Solomona. Zapravo, još uvek ga je blagosiljao i upotrebio ga da sastavi biblijsku knjigu Pesmu nad pesmama.
17. Koju činjenicu ne treba da ignorišemo?
17 Da li to znači da je Solomon mogao bez posledica ignorisati Božju zapovest ili da mi to možemo? Ne. To samo pokazuje da Bog može biti strpljiv neko vreme. Ipak, činjenica da Božji sluga može ignorisati Božje zapovesti bez trenutnih posledica ne znači da krajnji ishod neće biti loš. Seti se šta je Solomon napisao: „Zato što se presuda za zlo delo ne izvršava brzo, srce sinova ljudskih odlučno je da čini zlo.“ Zatim je dodao: „Ipak znam da će dobro biti onima koji se boje istinitog Boga, jer imaju strah od njega“ (Prop. 8:11, 12).
18. Kako Solomonov primer potvrđuje istinitost reči iz Galatima 6:7?
18 Kakva šteta što Solomon nije obratio pažnju na tu činjenicu! On je uradio mnoge dobre stvari i dugo je imao Božji blagoslov. Ali s vremenom je počeo da pravi grešku za greškom. To mu je prešlo u naviku. Zaista je tačno ono što je Pavle kasnije napisao pod Božjim nadahnućem: „Ne zavaravajte se: Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Gal. 6:7). Kasnije je Solomon požnjeo loše plodove koje donosi neposlušnost Božjim zapovestima. Biblija kaže: „Kralj Solomon je osim faraonove kćeri voleo mnoge žene tuđinke: Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke“ (1. Kralj. 11:1). Mnoge od njih su verovatno nastavile da obožavaju lažne bogove i to je uticalo na Solomona. Zastranio je i izgubio naklonost našeg strpljivog Boga. (Pročitati 1. Kraljevima 11:4-8.)
Uči iz Solomonovog dobrog i lošeg primera
19. Zašto možeš reći da se u Bibliji spominju mnogi dobri primeri?
19 Jehova je nadahnuo Pavla da napiše: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimlj. 15:4). U Pismu su zabeleženi mnogi dobri primeri muškaraca i žena koji su imali izuzetnu veru. Pavle je mogao reći: „Šta još da kažem? Ponestaće mi vremena ako počnem da pričam o Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju, Davidu i o Samuilu i drugim prorocima, koji su verom porazili kraljevstva, učinili ono što je pravedno, primili obećanja... u slabosti bili ojačani“ (Jevr. 11:32-34). Mi možemo i treba da učimo iz dobrih primera koje nalazimo u Pismu, kao i da se ugledamo na njih.
20, 21. Zašto želiš da učiš iz upozoravajućih primera koji se spominju u Božjoj Reči?
20 Međutim, neke osobe koje se spominju u Bibliji predstavljaju upozoravajuće primere. Neki od tih muškaraca i žena nekada su služili Jehovi i imali njegovu naklonost. Kada čitamo Bibliju, možemo primetiti u čemu i kako su neke Božje sluge pogrešile i tako postale upozoravajući primeri. Možemo zapaziti da su neki postepeno razvili pogrešne stavove i sklonosti zbog kojih su na kraju doživeli žalosne posledice. Kako možemo izvući pouku iz njihovih primera? Možemo postaviti sebi pitanja kao što su: ’Kako je došlo do toga? Da li bi se tako nešto moglo i kod mene razviti? Šta mogu preduzeti kako mi se tako nešto ne bi desilo?‘
21 Sigurno treba da ozbiljno uzmemo u obzir te primere, jer je Bog nadahnuo Pavla da napiše: „Sve im se to događalo za primer i napisano je za upozorenje nama, koji živimo na kraju ovog poretka“ (1. Kor. 10:11).
Šta si naučio?
• Zašto u Bibliji možeš naći i dobre i loše primere?
• Kako je Solomon razvio loš obrazac postupanja u svom životu?
• Šta možemo naučiti iz Solomonovih grešaka?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 9. strani]
Solomon je pokazivao mudrost koju je dobio od Boga
[Slike na 12. strani]
Da li izvlačiš pouku iz Solomonovog upozoravajućeg primera?
