Naučimo od Isusovih apostola kako da bdimo
Naučimo od Isusovih apostola kako da bdimo
„Bdite sa mnom“ (MAT. 26:38)
ŠTA SI NAUČIO:
Zašto je važno slediti uputstva gde da propovedamo?
Zašto ne smemo zanemarivati molitvu?
Šta će nam pomoći da temeljno svedočimo uprkos preprekama?
1-3. Kako su apostoli propustili da bdiju tokom poslednje Isusove noći na zemlji i kako znamo da su izvukli pouku iz svoje greške?
POKUŠAJ da zamisliš ono što se dešava poslednje noći koju je Isus proveo na zemlji. Došao je na jedno od svojih omiljenih mesta, getsimanski vrt, koji se nalazi istočno od Jerusalima. S njim su i njegovi verni apostoli. Noseći težak teret u mislima i srcu, Isus oseća potrebu da se osami kako bi se pomolio (Mat. 26:36; Jov. 18:1, 2).
2 Trojica apostola — Petar, Jakov i Jovan — prate Isusa do mesta koje se nalazi dalje u vrtu. „Ostanite ovde i bdite sa mnom“, rekao im je i zatim otišao da se pomoli. Kada se vratio, zatekao je svoje prijatelje kako čvrsto spavaju. Još jednom ih je zamolio: „Bdite.“ Ipak, još dva puta ih je zatekao kako spavaju! Kasnije te iste noći, niko od apostola nije ostao duhovno budan. Svi su ostavili Isusa i pobegli! (Mat. 26:38, 41, 56).
3 Apostolima je sigurno bilo žao što su propustili da bdiju. Ipak, ti verni ljudi su brzo izvukli pouku iz svoje greške. Biblijska knjiga Dela apostolska otkriva nam da su apostoli ostavili odličan primer što se tiče budnosti u duhovnom smislu. Druga braća i sestre su sigurno oponašali njihovu vernost. Danas je više nego ikada ranije potrebno da bdimo (Mat. 24:42). Osmotrimo zato tri pouke o budnosti koje pronalazimo u Delima apostolskim.
SLEDILI SU UPUTSTVA GDE DA PROPOVEDAJU
4, 5. Kako je sveti duh vodio Pavla i njegove saputnike?
4 Kao prvo, apostoli su budno pratili uputstva gde da propovedaju. Iz Biblije saznajemo kako je Isus koristio sveti duh, koji mu je Jehova stavio na raspolaganje, da bi vodio apostola Pavla i njegove saputnike tokom jednog veoma neobičnog putovanja (Dela 2:33). Pridružimo im se. (Pročitati Dela apostolska 16:6-10.)
5 Pavle, Sila i Timotej su krenuli iz Listre, koja se nalazila u južnom delu Galatije. Nekoliko dana kasnije stigli su do rimskog puta koji vodi na zapad do najgušće naseljenog područja u Aziji. Želeli su da krenu tim putem kako bi posetili gradove u kojima je na hiljade ljudi trebalo da čuje za Hrista. Ali, nešto ih je u tome sprečilo. Iz šestog stiha saznajemo: „Zatim su prošli kroz Frigiju i područje Galatije, jer im je sveti duh zabranio da propovedaju reč u Aziji.“ Na neki nama nepoznat način, sveti duh ih je sprečio da propovedaju u Aziji. Očigledno je Isus, putem Božjeg duha, želeo da Pavla i njegove saputnike odvede u drugom pravcu.
6, 7. (a) Šta se Pavlu i njegovim saputnicima desilo blizu Vitinije? (b) Koju su odluku doneli i šta se zatim dogodilo?
6 Kuda su ovi revni propovednici otišli? U sedmom stihu se odgovara: „Kad su zatim došli do Misije, pokušali su da idu u Vitiniju, ali im Isusov duh nije dopustio.“ Pošto su bili sprečeni da propovedaju u Aziji, Pavle i njegovi saputnici su krenuli na sever, s namerom da propovedaju po gradovima u Vitiniji. Međutim, kada su se približili Vitiniji, Isus ih je opet posredstvom svetog duha sprečio. Tada su već sigurno bili zbunjeni. Znali su šta da propovedaju i kako da to čine, ali nisu znali gde. Mogli bismo to reći i na sledeći način: Kucali su na vrata koja vode u Aziju, ali uzalud. Zatim su kucali na vrata koja vode u Vitiniju, ali opet uzalud. Da li su prestali da kucaju? Naravno da nisu!
7 Tada su doneli jednu odluku koja je na prvi pogled delovala pomalo neobično. U osmom stihu čitamo: „Zato su prošli Misiju i došli u Troadu.“ Dakle, oni su krenuli na zapad i prešli oko 550 kilometara zaobilazeći gradove, dok nisu stigli do Troade, odakle su mogli da se upute ka Makedoniji. Tamo su Pavle i njegovi saputnici po treći put zakucali na vrata koja su se ovog puta širom otvorila! Iz devetog stiha saznajemo šta se zatim desilo: „Tokom noći, Pavle je imao ovu viziju: jedan Makedonac je stajao i molio ga: ’Pređi u Makedoniju i pomozi nam!‘“ Konačno je znao gde da propoveda. Zatim je zajedno sa svojim saputnicima bez oklevanja otplovio za Makedoniju.
8, 9. Šta možemo naučiti iz onoga što je Pavle doživeo na jednom od svojih putovanja?
8 Šta možemo naučiti iz ovog događaja? Zapazimo da je Božji duh pružio uputstva tek nakon što se Pavle uputio prema Aziji. Zatim, Isus je reagovao tek nakon što se Pavle približio Vitiniji. I na kraju, tek nakon što je Pavle stigao u Troadu, Isus ga je uputio u Makedoniju. Kao Poglavar skupštine, Isus i nas može voditi na sličan način (Kol. 1:18). Na primer, možda već neko vreme razmišljaš o tome da započneš s pionirskom službom ili da se preseliš tamo gde je veća potreba. Ali, možda će te Isus posredstvom Božjeg duha usmeriti tek nakon što napraviš konkretne korake ka ostvarenju svog cilja. Da to predstavimo jednim primerom: Vozač može usmeriti svoj auto levo ili desno samo kada je auto u pokretu. Slično tome, Isus nas može usmeriti da više učinimo u službi samo ako smo u pokretu, to jest ako se istinski trudimo da ostvarimo svoj cilj.
9 Ali šta ako tvoj trud ne donosi odmah rezultate? Da li treba da odustaneš i zaključiš da te Božji duh ne vodi? Seti se da je i Pavle nailazio na prepreke. Ipak, on je nastavio da traži i da kuca sve dok mu se vrata nisu otvorila. Isto tako, ako istrajno tražiš ’dobru priliku za uspešnu službu‘, i ti možeš očekivati rezultate (1. Kor. 16:9).
NISU ZANEMARIVALI MOLITVU
10. Kako znamo da je molitva neophodna da bismo ostali budni?
10 Osmotrimo sada drugu pouku o budnosti koju su nam pružila naša hrišćanska braća iz prvog veka: Oni nisu zanemarivali molitvu (1. Petr. 4:7). Da bismo ostali budni, neophodno je da budemo istrajni u molitvi. Prisetimo se da je Isus u getsimanskom vrtu, neposredno pre nego što je uhapšen, trojici svojih apostola rekao: „Bdite i molite se“ (Mat. 26:41).
11, 12. Zašto i kako je Irod počeo da zlostavlja hrišćane, uključujući i Petra?
11 Petar, koji je tom prilikom bio prisutan, kasnije se lično uverio u moć usrdnih molitvi. (Pročitati Dela apostolska 12:1-6.) Iz uvodnih stihova saznajemo da je Irod počeo da zlostavlja hrišćane kako bi ugodio Judejcima. Sigurno je znao da je Jakov jedan od apostola koji je bio veoma blizak sa Isusom. Zato je naredio da se Jakov ’pogubi mačem‘ (stih 2). Skupština je tako izgubila voljenog apostola. To je za braću bila velika kušnja!
12 Šta je Irod zatim uradio? U trećem stihu se objašnjava: „Kad je video da je to po volji Judejcima, uhapsio je i Petra.“ Ali, neki apostoli su i pre toga bili čudom oslobođeni iz zatvora, a među njima je bio i Petar (Dela 5:17-20). Izgleda da je Irod to dobro znao. Zato ovaj lukavi političar nije želeo da rizikuje. Naredio je da Petra „čuvaju četiri smene od po četiri vojnika, jer je nameravao da ga izvede pred narod posle Pashe“ (stih 4). Zamisli to! Irod je naložio da Petar bude okovan lancima između dva stražara. Čuvalo ga je ukupno 16 vojnika koji su se smenjivali dan i noć kako ne bi imao nikakve šanse da pobegne. Nameravao je da ga izvede pred narod posle Pashe i da njegovo pogubljenje bude poklon narodu. Šta su drugi hrišćani mogli da učine za Petra u tako teškim okolnostima?
13, 14. (a) Šta su braća učinila kada je Petar bio uhapšen? (b) Šta možemo naučiti od Petrovih suhrišćana u vezi s molitvom?
13 Braća su dobro znala šta da čine. U petom stihu čitamo: „Tako su Petra držali u zatvoru, a skupština se žarko molila Bogu za njega.“ Usrdno i iskreno su se molili za tog voljenog brata. Nisu pali u očaj zbog Jakovljeve smrti, niti su pomislili da molitva ništa ne vredi. Naprotiv, znali su da molitve vernih slugu mnogo znače Jehovi. Ako su u skladu s njegovom voljom, on će ih uslišiti (Jevr. 13:18, 19; Jak. 5:16).
14 Šta možemo naučiti od tih Petrovih suhrišćana? Biti duhovno budan znači moliti se za braću i sestre, a ne samo za sebe (Ef. 6:18). Da li znaš neku braću koja doživljavaju kušnje? Možda su pod progonstvom ili zabranama, ili su doživeli neku prirodnu katastrofu. Zašto se ne bi gorljivo molio za njih? Možda znaš i neke koji imaju manje primetne teškoće, kao što su porodični problemi, obeshrabrenje ili loše zdravlje. Zašto ne razmisliš o nekim pojedincima koje možeš poimence spomenuti dok se obraćaš Jehovi, ’onome koji sluša molitve‘? (Ps. 65:2).
15, 16. (a) Objasni kako je Jehovin anđeo oslobodio Petra iz zatvora. (Vidi donju sliku.) (b) Zašto je ohrabrujuće razmišljati o načinu na koji je Jehova izbavio Petra?
15 A šta se desilo s Petrom? Noć pre nego što je trebalo da bude izveden pred narod, doživeo je niz neverovatnih događaja. (Pročitati Dela apostolska 12:7-11.) Zamislimo sledeće: Petar je čvrsto spavao između dvojice stražara. Iznenada je blistava svetlost ispunila ćeliju. Pojavio se anđeo, koga stražari očigledno nisu videli, i brzo je probudio Petra. Lanci s njegovih ruku jednostavno su spali! Zatim ga je anđeo izveo iz ćelije, prošavši tik pored stražara koji su stajali napolju. Potom su anđeo i Petar izašli na ogromna gvozdena vrata, koja su se „sama otvorila“. Kada su bili na ulici, anđeo je nestao. Petar je bio slobodan!
16 Zar nam razmišljanje o tome da Jehova ima moć da izbavi svoje sluge ne jača veru? Naravno, ne očekujemo da Jehova i nas izbavlja putem čuda. Međutim, čvrsto verujemo da on koristi svoju moć za dobrobit svog naroda (2. Let. 16:9). Posredstvom svog moćnog svetog duha, on nam daje snagu da se izborimo sa svakom kušnjom (2. Kor. 4:7; 2. Petr. 2:9). Jehova će uskoro preko svog Sina osloboditi bezbrojne milione ljudi koje smrt nepopustljivo drži u ropstvu (Jov. 5:28, 29). Vera u Božja obećanja može nam dati izuzetnu hrabrost kada se u današnje vreme suočavamo s kušnjama.
TEMELJNO SU SVEDOČILI UPRKOS PREPREKAMA
17. Kako je Pavle ostavio izvanredan primer propovedajući revno i sa osećajem hitnosti?
17 Ovo je treća pouka o budnosti koju učimo od apostola: Oni su nastavili da temeljno svedoče uprkos preprekama. Da bismo ostali budni, veoma je važno da propovedamo revno i sa osećajem hitnosti. Apostol Pavle je izvanredan primer u tome. Bio je veoma revan, mnogo je putovao i osnivao je brojne skupštine. Podnosio je mnoge teškoće, ali nikada nije izgubio revnost niti osećaj hitnosti (2. Kor. 11:23-29).
18. Kako je Pavle nastavio da svedoči dok je bio u pritvoru u Rimu?
18 Pogledajmo šta nam Dela apostolska poslednje kažu o Pavlu, što je zabeleženo u 28. poglavlju. Pavle je stigao u Rim, gde je trebalo da se pojavi pred Neronom. Bio je u pritvoru, možda lancem vezan za jednog od stražara. Međutim, ni lanci nisu mogli da ućutkaju tog revnog apostola! On je i dalje pronalazio načine da svedoči. (Pročitati Dela apostolska 28:17, 23, 24.) Posle tri dana, Pavle je sazvao istaknute Judejce da bi im svedočio. Zatim je dogovorenog dana dao još veće svedočanstvo. U 23. stihu čitamo: „Tako su [tamošnji Judejci] s njim ugovorili dan, a došlo ih je u njegovu kuću veoma mnogo. On im je govorio i temeljno svedočio o Božjem kraljevstvu, pa im od jutra do večeri iz Mojsijevog zakona i iz Prorokâ iznosio uverljive dokaze o Isusu.“
19, 20. (a) Zašto je Pavle delotvorno svedočio? (b) Kako je Pavle reagovao kada nisu svi prihvatili dobru vest?
19 Zašto je Pavle tako delotvorno svedočio? Zapazimo da se u 23. stihu ističe više razloga: (1) bio je usredsređen na Božje Kraljevstvo i Isusa Hrista; (2) pokušao je da zainteresuje slušaoce tako što je „iznosio uverljive dokaze“; (3) rezonovao je na temelju Božje Reči; (4) bio je samopožrtvovan, svedočeći „od jutra do večeri“. Pavle je dao snažno svedočanstvo, ali nisu svi pozitivno reagovali. „Neki su poverovali njegovim rečima, a drugi pak nisu verovali“, kaže se u 24. stihu. Zatim su se pojavile nesuglasice i ljudi su se razišli.
20 Da li se Pavle obeshrabrio zato što nisu svi prihvatili dobru vest? Naravno da nije! U Delima apostolskim 28:30, 31 čitamo: „Tako je ostao pune dve godine u kući koju je iznajmio, gde je rado primao sve koji su dolazili k njemu, i propovedao im Božje kraljevstvo i poučavao ih o Gospodu Isusu Hristu sa svom slobodom govora i bez ikakvih smetnji.“ Ovim zaista ohrabrujućim rečima završava se nadahnuti izveštaj iz Dela apostolskih.
21. Šta učimo od apostola Pavla dok je bio u kućnom pritvoru?
21 Šta učimo iz Pavlovog primera? Dok je bio u kućnom pritvoru, nije mogao da svedoči od kuće do kuće. Ipak, zadržao je pozitivan stav i svedočio je svima koji su došli da ga vide. Slično tome, mnoge današnje Božje sluge se trude da sačuvaju radost i nastave da propovedaju iako su nepravedno zatvoreni zbog svoje vere. Neka naša draga braća i sestre su zbog bolesti ili starosti vezana za kuću ili pak žive u staračkom domu. Kad god mogu, oni propovedaju lekarima i osoblju, onima koji ih posećuju i drugima s kojima dolaze u kontakt. Oni svim srcem žele da temeljno svedoče o Božjem Kraljevstvu. Stvarno cenimo njihov primer!
22. (a) Koja nam publikacija pomaže da izvučemo korist iz biblijske knjige Dela apostolska? (Videti gornji okvir.) (b) Šta si odlučan da činiš dok čekaš kraj starog poretka?
22 Zaista mnogo toga možemo naučiti o budnosti od apostola i drugih hrišćana iz prvog veka koji se pominju u biblijskoj knjizi Dela apostolska. Dok čekamo kraj starog poretka, budimo odlučni da poput hrišćana iz prvog veka odvažno i revno svedočimo. Nema veće časti od toga da dajemo ’temeljno svedočanstvo‘ o Božjem Kraljevstvu! (Dela 28:23).
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 13. strani]
„TEK SADA MOGU DA KAŽEM DA RAZUMEM DELA APOSTOLSKA“
Nakon što je pročitao knjigu ’Temeljno svedoči‘ o Božjem Kraljevstvu, jedan putujući nadglednik je rekao: „Tek sada mogu da kažem da razumem Dela apostolska. Više puta sam ’išao‘ tragom tih događaja, ali kao da sam to činio uz svetlost sveće i sa zamagljenim naočarima. Sada sam srećan što vidim lepotu ove biblijske knjige na blistavoj sunčevoj svetlosti.“
[Slika na 12. strani]
Anđeo je izveo Petra na ogromna gvozdena vrata
