Natan — verni zastupnik istinitog Boga

Nije lako otići kod čoveka na visokom položaju i uveriti ga da je uradio nešto što je pogrešno i da treba da se promeni. Da li bi ti imao hrabrosti da razgovaraš s nekim ko je tako uticajan ako bi znao da je ubio čoveka da bi sačuvao svoj obraz?

David, kralj drevnog Izraela, počinio je preljubu s Vitsavejom i ona je zatrudnela. Da bi sakrio njihov greh, organizovao je ubistvo njenog muža i potom je uzeo Vitsaveju za ženu. David je mesecima živeo kao da se ništa nije dogodilo i nastavio je da izvršava svoje kraljevske dužnosti. Ali Jehova nije dozvolio da njegovi gresi prođu nezapaženo. Poslao je proroka Natana da se suoči s njim.

To nije bio nimalo lak zadatak. Zamisli da si na Natanovom mestu. Natan je bio veran Jehovi i čvrsto se držao njegovih merila i nesumnjivo je zbog toga želeo da ukaže Davidu na njegove grehe. Kako je ovaj prorok mogao to da izvede i da uveri kralja Davida da treba da se pokaje?

TAKTIČAN UČITELJ

Zašto ne bi izdvojio nekoliko minuta i pročitao 2. Samuilovu 12:1-25? Zamisli da si se nalazio na Natanovom mestu dok je pričao Davidu sledeću priču: „U jednom gradu živela su dva čoveka, jedan je bio bogat, a drugi siromašan. Bogataš je imao veoma mnogo ovaca i goveda, a siromah nije imao ništa osim jedne ovčice koju je kupio. Hranio ju je i ona je rasla uz njega i njegove sinove. Jela je od njegovog zalogaja, pila iz njegove čaše i spavala mu na nedrima. Bila mu je kao kći. Posle  nekog vremena, jedan čovek je došao kod bogataša u posetu. Bogatašu je bilo žao da dira u svoje ovce ili svoja goveda da bi pripremio nešto za putnika koji je došao kod njega, pa je uzeo ovčicu onog siromaha i pripremio jelo tom čoveku koji je došao kod njega“ (2. Sam. 12:1-4).

David, koji je i sam bio pastir, očigledno je mislio da se to stvarno dogodilo. Jedan stručnjak kaže: „Možda je Natan već imao tu praksu da dolazi kod njega i zastupa interese oštećenih koji nisu mogli drugačije da ostvare svoja prava i David je mislio da je to sada njegova dužnost.“ Čak i da je bilo tako, Natan je morao biti veran Bogu i hrabar da bi razgovarao s kraljem na takav način. David se razljutio kada je čuo ono što mu je Natan ispričao. Povikao je: „Tako živ bio Jehova, čovek koji je to učinio zaslužuje smrt!“ Zatim je Natan izneo tu poražavajuću činjenicu: „Ti si taj čovek!“ (2. Sam. 12:5-7).

Razmisli zašto je Natan na takav način izložio taj problem. Osobi koja razvije neprikladne emocije prema nekome nije lako da objektivno gleda na svoju situaciju. Svi imamo sklonost da pronalazimo izgovore kako bismo opravdali svoje postupke koji bi se mogli dovesti u pitanje. Ali Natanova priča je navela Davida da nesvesno osudi sopstvene postupke. Kralj je jasno video da je ponašanje o kom je Natan govorio potpuno neispravno. Međutim, Natan je otkrio na koga se njegova priča odnosi tek nakon što je David i osudio to ponašanje. Tada je David mogao da vidi koliko je ozbiljan njegov greh. Bio je spreman da prihvati ukor. Priznao je da je zaista „prezreo“ Jehovu onim što je uradio s Vitsavejom i da zaslužuje ukor (2. Sam. 12:9-14; Ps. 51, uvod).

Šta iz ovoga možemo naučiti? Osoba koja poučava druge o Bibliji ima cilj da im pomogne da donesu ispravne zaključke. Natan je poštovao Davida i zato je taktično razgovarao s njim. Znao je da je David pravdoljubiv. Stoga je ispričao priču kojom je apelovao na tu osobinu. I mi možemo pomoći iskrenim osobama da razumeju kako Jehova razmišlja. Na koji način? Tako što ćemo apelovati na njihov osećaj za ispravno i neispravno, pazeći pri tom da ne steknu utisak da smatramo da smo bolji od njih ili da imamo pravo da im kažemo šta treba da rade. Biblija, a ne naše lično mišljenje, treba da im bude merilo za to šta je ispravno, a šta pogrešno.

Zahvaljujući ponajviše svojoj vernosti Bogu, Natan je mogao ukoriti moćnog kralja (2. Sam. 12:1). Ako smo i mi verni Bogu, isto ćemo imati hrabrosti da zastupamo Jehovina pravedna načela.

UVEK NA STRANI ISTINITOG BOGA

Izgleda da su Natan i David bili dobri prijatelji, jer je David jednom svom sinu dao to ime (1. Let. 3:1, 5). Prvi put kada govori o Natanu, Biblija navodi da je on bio u Davidovom društvu. Obojica su volela Jehovu. Kralj je očigledno imao poverenja u Natanovu procenu, jer mu je otkrio da želi izgraditi hram Jehovi. David je rekao: „’Gle, ja živim u dvoru od kedrovine, a kovčeg istinitog Boga nalazi se pod šatorom.‘ Tada Natan reče kralju: ’Idi i učini sve što ti je u srcu, jer je Jehova s tobom‘“ (2. Sam. 7:2, 3).

Natan je bio veran Jehovin sluga i sa oduševljenjem je podržao Davida u nameri da izgradi prvi hram na svetu u kom bi se obožavao Jehova. Međutim, Natan je tada očigledno izneo svoje mišljenje, a ne ono što mu je Jehova rekao da kaže. Te noći, Bog je rekao svom proroku da prenese kralju drugačiju poruku: David neće izgraditi Jehovin hram. To će učiniti jedan od njegovih sinova. Ali, Natan je objavio i da Bog sklapa savez s Davidom po kom će njegov presto ’doveka čvrsto stajati‘ (2. Sam. 7:4-16).

Natanovo gledište o tome ko će izgraditi hram nije bilo u skladu s Božjom voljom. Međutim, ovaj ponizni prorok je bespogovorno prihvatio Jehovinu nameru i postupao u skladu s njom. Natan predstavlja  odličan primer koji treba da sledimo ako Bog na neki način nas ispravi. Ono što kasnije saznajemo o Natanu pokazuje da nije izgubio Božju naklonost. Zapravo, izgleda da je Jehova nadahnuo Natana, kao i videoca Gada, da uputi Davida da organizuje 4 000 muzičara koji će služiti u hramu (1. Let. 23:1-5; 2. Let. 29:25).

VERAN KRALJU

Natan je znao da Solomon treba da nasledi presto ostarelog Davida. Zato je odlučno reagovao kada je Adonija pokušao da otme presto pred kraj Davidovog života. Natan je ponovo bio taktičan i veran. Najpre je podstakao Vitsaveju da podseti Davida da je obećao da će njenog sina Solomona postaviti za kralja. Zatim je sam Natan ušao kod kralja i pitao da li je David izabrao Adoniju za naslednika prestola. Kada je shvatio koliko je situacija ozbiljna, ostareli kralj je naložio Natanu i drugim vernim slugama da pomažu Solomona i proglase ga za kralja. Adonijin plan je propao (1. Kralj. 1:5-53).

SKROMNI ISTORIČAR

Uglavnom se smatra da su Natan i Gad napisali 1. Samuilovu od 25. do 31. poglavlja, kao i celu 2. Samuilovu. U vezi sa istorijskim zapisom u tim knjigama navodi se sledeće: „Dela kralja Davida, od početka do kraja, zabeležena su u zapisima videoca Samuila, u zapisima proroka Natana i u zapisima videoca Gada“ (1. Let. 29:29). U Bibliji se navodi da je Natan pisao i o ’Solomonovim delima‘ (2. Let. 9:29). To najverovatnije znači da je Natan nastavio da služi na dvoru čak i nakon Davidove smrti.

Veliki deo onoga što znamo o Natanu možda je napisao lično taj prorok. Međutim, i to što neke stvari nije zabeležio otkriva nam dosta toga o njemu. Natan je očigledno bio skroman istoričar koji nije želeo da veliča sebe. U jednom biblijskom rečniku se kaže da se u Bibliji ni na koji način prethodno ne ukazuje na njega niti se spominje njegovo poreklo. Ništa ne znamo o njegovom privatnom životu.

PODSTAKNUT VERNOŠĆU JEHOVI

Na osnovu nekoliko detalja o Natanu koje nalazimo u Pismu jasno vidimo da je on ponizno, ali snažno zastupao Božju volju. Jehova Bog mu je poverio velike odgovornosti. Razmišljaj o Natanovim osobinama, kao što su vernost Bogu i duboko cenjenje prema Božjim merilima. Trudi se da ga oponašaš u tome.

Verovatno nećeš morati da ukoravaš nemoralne kraljeve ili da sprečavaš državne udare. Međutim, Bog ti može pomoći da mu ostaneš veran i da podupireš njegova pravedna merila. I ti možeš hrabro, a ipak taktično poučavati druge istini i braniti ispravan način obožavanja Boga.

[Slika na 25. strani]

Natan je bio veran kralju i taktično je razgovarao s Vitsavejom