Osećanje koje može zatrovati naš um — zavist

Napoleon Bonaparta je bio zavidan. Julije Cezar takođe. Aleksandar Veliki isto. Uprkos svoj njihovoj moći i slavi, ovi ljudi su u svom srcu gajili osećanje koje može zatrovati um. Sva trojica su zavidela nekome.

„Napoleon je zavideo Cezaru, Cezar Aleksandru [Velikom], a Aleksandar verovatno Herkulu, koji nikada nije postojao“, napisao je engleski filozof Bertrand Rasel. Zavist može obuzeti svakoga, bez obzira na to koliko je bogat, kakve vrline poseduje i koliko je uspešan u životu.

Zavist je osećanje ozlojeđenosti prema drugima izazvano njihovim posedom, napretkom, prednostima i drugim što imaju. Praveći razliku između zavisti i ljubomore, jedno biblijsko delo kaže: „’Ljubomora‘ [...] se odnosi na želju da budemo poput drugih, dok se izraz ’zavist‘ odnosi na želju da drugima oduzmemo ono što imaju.“ Zavidna osoba ne samo što se ne raduje tome što drugi imaju nešto već želi da im to i uzme.

Mudro je da osmotrimo kako se zavist može probuditi u nama i do kakvih posledica vodi. Posebno treba da znamo koje korake možemo preduzeti kako bismo sprečili da zavist ovlada našim životom.

STAV KOJI MOŽE RASPIRITI ZAVIST

Premda nesavršeni ljudi imaju „duh zavisti“, to jest sklonost ka zavisti, različiti faktori je mogu pothranjivati i jačati (Jak. 4:5). Govoreći o jednom od njih, apostol Pavle je napisao: „Ne budimo sujetni, ne nadmećimo se jedni s drugima, ne zavidimo jedni drugima“ (Gal. 5:26). Takmičarski duh može čak pogoršati našu nesavršenu sklonost ka zavisti. Dvoje hrišćana po imenu Kristina i Jovan a lično su se uverili u to.

Kristina, koja je opšti pionir, kaže: „Često zateknem sebe kako zavidno gledam na druge. Upoređujem šta oni to imaju a ja nemam.“ Jednom prilikom, Kristina je ručala s jednim bračnim parom koji je u putujućoj službi. Shvativši da su ona i njen suprug Luka otprilike istih godina kao taj bračni par i da su ranije imali slične dodele, rekla je: „Moj muž je takođe starešina! Kako to da ste vi u putujućoj službi, a mi nismo?“ Zbog zavisti, podgrejane takmičarskim duhom, nije videla da ona i njen suprug takođe rade ono što je dobro i nije bila zadovoljna svojim životom.

Jovan je želeo da služi kao sluga pomoćnik u svojoj skupštini. Kada su drugi bili naimenovani, ali ne i on, počeo je da im zavidi, a prema koordinatoru starešinstva je razvio negativna osećanja. „Zavist me je navela da osećam mržnju prema tom bratu i da pogrešno tumačim  njegove namere“, priznaje Jovan. „Kada zavist preuzme kontrolu nad vašim životom, postanete egocentrični i ne možete racionalno da razmišljate.“

BIBLIJSKI PRIMERI IZ KOJIH MOŽEMO IZVUĆI POUKU

Biblija sadrži mnoge upozoravajuće primere (1. Kor. 10:11). Neki od njih pokazuju ne samo kako se zavist razvija već i kako truje osobe koje dozvole da ona ovlada njima.

Na primer, Adamov i Evin prvi sin Kain bio je ljut na Jehovu zato što je prihvatio Aveljevu žrtvu, a njegovu ne. Kain je mogao da ispravi tu situaciju, ali je postao toliko zaslepljen zavišću da je ubio svog brata (Post. 4:4-8). Nije čudo što Biblija za njega kaže da je „poticao od Zloga“, to jest Satane! (1. Jov. 3:12).

Desetorica Jakovljevih sinova zavidela su svom bratu Josifu zbog bliskog odnosa koji je imao sa ocem. Njihova mržnja bila je još veća kada im je ispričao svoje proročanske snove. Čak su želeli da ga ubiju. Na kraju su ga prodali u roblje i naveli oca da poveruje da je Josif mrtav (Post. 37:4-11, 23-28, 31-33). Godinama kasnije, priznali su svoj greh, rekavši jedan drugom: „Sigurno snosimo krivicu zbog našeg brata, jer smo videli nevolju njegove duše kad nas je preklinjao za milost, a mi ga nismo poslušali“ (Post. 42:21; 50:15-19).

Korej, Datan i Aviron su postali zavidni kada su svoja zaduženja uporedili s Mojsijevim i Aronovim. Optužili su Mojsija da ’izigrava kneza‘ i da se uzdiže iznad drugih (Br. 16:13). To su bile neosnovane optužbe (Br. 11:14, 15). Sam Jehova je postavio Mojsija za vođu naroda. Ali, ovi buntovnici su mu zavideli na položaju. Na kraju su zbog zavisti stradali od Jehovine ruke (Ps. 106:16, 17).

Kralj Solomon je svojim očima video do čega zavist može dovesti. Žena čija je novorođena beba umrla nameravala je da prevari drugu ženu i ubedi je da je njena beba umrla. Tokom suđenja, žena koja je lagala čak se složila da ubiju bebu koja je ostala živa. Međutim, Solomon je to prozreo i dete je dato pravoj majci (1. Kralj. 3:16-27).

Zavist može imati razorne posledice. Prethodno pomenuti biblijski primeri pokazuju da može voditi do mržnje, nepravde i ubistva. Osim toga, u svakoj od tih situacija žrtva nije učinila ništa zbog čega bi zaslužila ono što joj se desilo. Postoji li nešto što možemo učiniti kako zavist ne bi preuzela kontrolu nad našim životom? Koje su mere protivotrov za zavist?

SNAŽNI PROTIVOTROVI!

Razvijaj ljubav i bratsku naklonost. Apostol Petar je podstakao hrišćane: „Sada, kada ste poslušnošću istini očistili  svoje duše da biste mogli pokazivati nelicemernu bratsku ljubav, volite jedan drugog žarko od srca“ (1. Petr. 1:22). A kako se takva ljubav ispoljava? Apostol Pavle je napisao: „Ljubav je dugotrpljiva i dobra. Ljubav nije zavidna, ne hvali se, ne uzvisuje se, ne ponaša se nepristojno, ne gleda svoju korist“ (1. Kor. 13:4, 5). Zar ne bismo razvijanjem takve ljubavi u svom srcu ugušili negativnu sklonost ka zavisti? (1. Petr. 2:1). Jonatan nije zavideo Davidu, već ga je „zavoleo kao svoju dušu“ (1. Sam. 18:1).

Druži se s bogobojaznim osobama. Pisac 73. psalma je zavideo zlima koji su vodili udoban život bez problema. Međutim, on je pobedio zavist tako što je otišao u „svetilište Božje“ (Ps. 73:3-5, 17). Druženje s drugim Božjim slugama pomoglo je ovom psalmisti da prepozna blagoslove koje ima zato što je „blizu Boga“ (Ps. 73:28). Redovno druženje sa suvernicima na skupštinskim sastancima može pomoći i nama.

Teži da činiš dobro. Videvši kako se zavist i mržnja razvijaju u Kainu, Bog mu je rekao: ’Počni da činiš dobro‘ (Post. 4:7). Šta za jednog hrišćanina znači da ’čini dobro‘? Isus je rekao da treba da ’volimo Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom i da volimo svog bližnjeg kao samog sebe‘ (Mat. 22:37-39). Zadovoljstvo koje osećamo kada svoj život usmerimo na službu Jehovi i pomaganje drugima predstavlja jak protivotrov za zavist. Redovno učešće u propovedanju i stvaranju učenika dobar je način da služimo Bogu i bližnjima i to će nam doneti „blagoslov od Jehove“ (Posl. 10:22).

’Raduj se s onima koji se raduju‘ (Rimlj. 12:15). Isus se radovao uspehu svojih učenika i rekao im je da će postići i više od onoga što je on postigao u propovedanju (Luka 10:17, 21; Jov. 14:12). Pošto smo ujedinjeni kao Jehovine sluge, uspeh svakog od nas je blagoslov za sve (1. Kor. 12:25, 26). Zar ne bi onda trebalo da se radujemo umesto da zavidimo drugima kada dobiju veće odgovornosti?

TEŠKA BORBA!

Borba protiv zavisti može dugo trajati. Kristina priznaje: „Još uvek imam snažnu sklonost ka zavisti. Iako prezirem taj osećaj, on je tu i stalno moram da ga suzbijam.“ Jovan vodi sličnu borbu. On kaže: „Jehova mi je pomogao da cenim dobre osobine koordinatora starešinstva. Pokazalo se da je dobar odnos s Bogom od neprocenjive vrednosti.“

Zavist spada u „dela tela“ protiv kojih svaki hrišćanin treba da se bori (Gal. 5:19-21). Ako ne dopustimo zavisti da ovlada nama, bićemo srećniji u životu i obradovaćemo našeg nebeskog Oca, Jehovu.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 17. strani]

’Raduj se s onima koji se raduju‘