Ne osvrći se na „ono što je iza“
Ne osvrći se na „ono što je iza“
„Niko ko stavi ruku na plug pa se osvrće na ono što je iza, nije prikladan za Božje kraljevstvo“ (LUKA 9:62)
KAKO BI ODGOVORIO?
Zašto treba da se ’sećamo Lotove žene‘?
Na koje tri stvari ne treba da se zadržavamo?
Kako idemo u korak s Jehovinom organizacijom?
1. Koje je upozorenje Isus dao i šta je time želeo da kaže?
„SETITE se Lotove žene“ (Luka 17:32). Ovo upozorenje koje je Isus dao pre skoro 2 000 godina, sada je važnije nego ikad ranije. Ali šta je Isus time želeo da kaže? Judejcima kojima se obraćao nije trebalo ništa dodatno objašnjavati. Oni su znali šta se dogodilo s Lotovom ženom. Ona nije bila poslušna Jehovi pa se okrenula kada je sa svojom porodicom bežala iz Sodoma i zbog toga se pretvorila u stub soli. (Pročitati Postanak 19:17, 26.)
2. Zašto se Lotova žena možda osvrnula i koliko ju je koštala ta neposlušnost?
2 Ali zašto se Lotova žena osvrnula? Da li zato što ju je zanimalo šta se dešava? Da li se osvrnula zato što nije imala veru? Ili zato što je čeznula za svime što je ostavila iza sebe u Sodomu? (Luka 17:31). Iz kojeg god razloga da se osvrnula, neposlušnost je platila svojim životom. Zamisli! Umrla je istog dana kao i ti izopačeni stanovnici Sodoma i Gomore. Nije čudo što je Isus rekao: „Setite se Lotove žene“!
3. Kako je Isus naglasio da ne treba da se osvrćemo u simboličnom smislu?
3 I mi živimo u vreme kada je neophodno da se ne osvrćemo u simboličnom smislu. Isus je to naglasio kada je odgovorio čoveku koji ga je pitao da li može da se vrati kući i pozdravi sa ukućanima pre nego što postane njegov učenik. Isus je rekao: „Niko ko stavi ruku na plug pa se osvrće na ono što je iza, nije prikladan za Božje kraljevstvo“ (Luka 9:62). Da li je Isus bio grub ili nerazuman pa je tako odgovorio? Nije, pošto je znao da je molba tog čoveka bila samo izgovor da bi se izbegla odgovornost. Isus je takvo odlaganje opisao kao osvrtanje na „ono što je iza“. Ima li razlike u tome da li se osoba koja ore osvrće za sobom ili čak pusti plug kako bi se okrenula? U oba slučaja bi joj bila skrenuta pažnja sa onoga što radi i to bi se na njen posao loše odrazilo.
4. Na šta treba da budemo usredsređeni?
4 Ne treba da razmišljamo o prošlosti, već moramo ostati usredsređeni na ono što je pred nama. Zapazi kako se u Poslovicama 4:25 jasno ukazuje na to: „Oči tvoje neka gledaju pravo napred, pogled svoj usmeri pravo ispred sebe.“
5. Zašto ne treba da se osvrćemo na ono što je iza?
5 Imamo dobar razlog zašto ne treba da se osvrćemo na ono što je iza. Koji je to razlog? Živimo u „poslednjim danima“ (2. Tim. 3:1). Predstoji uništenje ne samo dva grada ispunjena zlom, nego celokupnog svetskog poretka. Šta će nam pomoći da izbegnemo bilo šta poput onoga što se desilo s Lotovom ženom? Pre svega, treba da utvrdimo šta bi to moglo da nas dovede u iskušenje da se osvrćemo (2. Kor. 2:11). Pogledajmo zato šta bi to moglo da bude i kako možemo izbeći da se usredsredimo na to.
DOBRA STARA VREMENA
6. Zašto naše sećanje nije uvek pouzdano?
6 Posebnu opasnost predstavlja nerealno gledište o dobrim starim vremenima. Naše sećanje nije uvek pouzdano. Mogli bismo nesvesno umanjiti probleme koje smo imali u prošlosti, a istovremeno preuveličavati lepe trenutke, tako da sve deluje mnogo lepše nego što je zaista bilo. Zbog takvog nerealnog sećanja možemo čeznuti za dobrim starim vremenima. Ali Biblija nas upozorava: „Ne govori: ’Zašto su pređašnja vremena bila bolja od ovih?‘, jer nije mudro da to pitaš“ (Prop. 7:10). Zašto je takvo razmišljanje opasno?
7-9. (a) Šta se desilo sa Izraelcima u Egiptu? (b) Koje su razloge za radost imali Izraelci? (v) Zbog čega su Izraelci počeli da prigovaraju i gunđaju?
7 Razmisli o onome što se desilo sa Izraelcima koji su živeli u Mojsijevo vreme. Iako su prvobitno bili gosti u Egiptu, Egipćani su nakon Josifove smrti „postavili [...] nad njima nadzornike da ih tlače i da ih teraju da teško rade“ (Izl. 1:11). Božji narod je na kraju bio žrtva jedne vrste genocida jer je faraon naložio da se ubije svako novorođeno muško dete (Izl. 1:15, 16, 22). Zato uopšte ne čudi što je Jehova rekao Mojsiju: „Video sam nevolju svog naroda u Egiptu, čuo sam njihov vapaj zbog onih koji ih teraju na rad i dobro znam muke koje podnose“ (Izl. 3:7).
8 Možeš li zamisliti koliko su Izraelci bili radosni kada su zemlju svog ropstva napustili kao slobodan narod? Oni su na izvanredan način videli Jehovinu moć kada je naneo deset nevolja oholom faraonu i njegovom narodu. (Pročitati Izlazak 6:1, 6, 7.) Zapravo, Egipćani ne samo što su dozvolili Izraelcima da odu kao slobodni ljudi nego su čak i navaljivali da odu što pre, i dali su im toliko zlata i srebra da se moglo reći da ih je Božji narod oplenio (Izl. 12:33-36). Potom su se Izraelci radovali kada su videli kako je Jehova uništio faraona i njegovu vojsku u Crvenom moru (Izl. 14:30, 31). Njihova vera je sigurno bila veoma snažna nakon što su videli sve što je Jehova učinio!
9 Zvuči neverovatno, ali taj isti narod je ubrzo nakon što je čudom bio oslobođen počeo da prigovara i gunđa. Zbog čega? Zbog hrane! Postali su nezadovoljni onim što im je Jehova pružao i žalili su se: „Dobro se sećamo riba koje smo zabadava jeli u Egiptu i krastavaca, lubenica, praziluka, crnog i belog luka. A sada nam je duša usahnula. Naše oči ne vide ništa osim mane“ (Br. 11:5, 6). Njihovo gledište je postalo nerealno do te mere da su čak želeli da se vrate u zemlju u kojoj su bili robovi! (Br. 14:2-4). Izraelci su se osvrtali na ono što je iza i razgnevili su Jehovu (Br. 11:10).
10. Šta učimo od Izraelaca?
10 Šta učimo iz toga? Kada naiđemo na teškoće i probleme, nemojmo se usredsrediti na nešto iz prošlosti što izgleda kao da je bilo dobro — možda čak i iz vremena pre nego što smo upoznali istinu. Iako nije pogrešno ako razmišljamo o poukama koje smo izvukli iz nečega što smo ranije doživeli ili da se prisećamo lepih uspomena, potrebno je da zadržimo uravnoteženo, realno gledište o prošlosti. U protivnom bismo mogli postati još nezadovoljniji zbog sadašnjih okolnosti i doći u iskušenje da se vratimo ranijem načinu života. (Pročitati 2. Petrovu 2:20-22.)
ŽRTVE KOJE SMO ČINILI U PROŠLOSTI
11. Kako neki gledaju na žrtve koje su načinili u prošlosti?
11 Nažalost, neki se osvrću na žrtve koje su učinili u prošlosti i voleli bi da su drugačije postupili. Možda si imao priliku da stekneš visoko obrazovanje, da postaneš slavan ili da se materijalno obezbediš, ali si odlučio da ne težiš za tim. Mnoga naša braća i sestre su ostavili iza sebe unosnu karijeru u svetu biznisa, zabave, obrazovanja ili sporta. Prošle su godine, a kraj još uvek nije došao. Da li maštaš o tome šta si sve mogao postići da nisi načinio te žrtve?
12. Šta je Pavle mislio o onome što je ostavio iza sebe?
12 Apostol Pavle se odrekao mnogo toga da bi postao Hristov sledbenik (Fil. 3:4-6). Šta je on mislio o onome što je ostavio iza sebe? On nam kaže: „Ono što mi je bilo dobitak, to zbog Hrista smatram gubitkom.“ A zašto? On dalje kaže: „Čak sve smatram gubitkom u poređenju sa nenadmašnom vrednošću poznavanja Hrista Isusa, mog Gospoda. Radi njega sam pristao da sve izgubim i sve to smatram smećem, samo da dobijem Hrista“ a (Fil. 3:7, 8). Kao što neko ko baca smeće kasnije ne žali zbog tog gubitka, tako ni Pavle nije žalio ni za čim što je ostavio iza sebe a što mu je ovaj svet nudio. Nije više smatrao da to ima neku vrednost.
13, 14. Kako se možemo ugledati na Pavla?
13 Šta će nam pomoći ako primetimo da počinjemo razmišljati o takozvanim propuštenim prilikama? Ugledajmo se na Pavla. Kako? Razmišljajmo o tome koliko je vredno ono što sada imamo. Imamo dragocen odnos s Jehovom i on na nas gleda kao na verne osobe (Jevr. 6:10). Ništa što svet može da nam ponudi ni iz daleka nije vredno kao blagoslovi koje sada imamo i koji nas još očekuju u budućnosti. (Pročitati Marka 10:28-30.)
14 Pavle zatim spominje nešto što nam može pomoći da ostanemo verni Jehovi. On kaže: „Zaboravljam ono što je iza mene i trudim se da dosegnem ono što je ispred mene“ (Fil. 3:13). Zapazi da Pavle naglašava dva koraka, a oba su neophodna. Kao prvo, moramo zaboraviti ono što smo ostavili iza sebe i ne trošiti dragocenu snagu i vreme na preteranu brigu oko toga. Kao drugo, poput trkača koji se nalazi pred ciljnom linijom, treba da se trudimo da dosegnemo ono što je ispred nas, to jest da budemo usredsređeni na to.
15. Zašto je dobro da duboko razmišljamo o primeru vernih Božjih slugu?
15 Kada razmišljamo o primeru vernih Božjih slugu — kako onih iz prošlosti tako i onih koji danas žive — možemo biti dodatno motivisani da i dalje verno služimo Jehovi umesto da se osvrćemo na ono što je iza. Na primer, da su Avraham i Sara stalno razmišljali o Uru, „još bi imali priliku da se tamo vrate“ (Jevr. 11:13-15). Ali nisu se vratili. Kada je Mojsije pobegao iz Egipta, ostavio je za sobom daleko više nego bilo koji drugi Izraelac kasnije. Pa ipak, u Bibliji nigde ne piše da je čeznuo za tim. Umesto toga, Biblija nam kaže da je on to „činio zato što je sramotu koju je trpeo kao pomazanik smatrao bogatstvom većim od egipatskog blaga, jer je usmerio pogled na nagradu koju će dobiti“ (Jevr. 11:26).
TEŠKOĆE KOJE SMO DOŽIVELI U PROŠLOSTI
16. Kako na nas može uticati ono što smo doživeli u prošlosti?
16 Možda smo u prošlosti doživeli i nešto ružno. Na primer, možda nas opterećuje razmišljanje o gresima ili propustima koje smo načinili u prošlosti (Ps. 51:3). Možda nas još uvek boli što smo dobili neki ozbiljan savet (Jevr. 12:11). Možda ne možemo prestati da razmišljamo o nekoj nepravdi koju smo doživeli — stvarnoj ili umišljenoj (Ps. 55:2). Šta možemo uraditi kako ne bismo dozvolili da se zbog toga osvrćemo na ono što je iza nas? Osmotrimo tri primera.
17. (a) Zašto je Pavle rekao za sebe da je ’najmanji od svih svetih‘? (b) Šta je pomoglo Pavlu da ga ne obuzmu negativne misli?
17 Greške iz prošlosti. Apostol Pavle je rekao za sebe da je ’najmanji od svih svetih‘ (Ef. 3:8). Zašto se on tako osećao? „Jer sam progonio Božju skupštinu“, kaže on (1. Kor. 15:9). Možeš li zamisliti kako se Pavle verovatno osećao kada bi sreo nekoga koga je ranije progonio? Međutim, umesto da dozvoli da ga te negativne misli obuzmu, Pavle se usredsredio na nezasluženu dobrotu koja mu je pokazana (1. Tim. 1:12-16). Zahvalnost koju je osećao zbog toga podsticala ga je da nastavi sa službom. Kada je rekao da želi da zaboravi ono što je iza, mislio je i na svoje ranije greške. Ako se i mi usredsredimo na milosrđe koje nam je Jehova pokazao, nećemo gubiti snagu zbog preterane zabrinutosti oko događaja iz prošlosti koje ne možemo promeniti. Tu snagu možemo koristiti u službi koja nam je poverena.
18. (a) Šta se može dogoditi ako negativno razmišljamo o savetu koji smo dobili? (b) Kako možemo poslušati ono što je Solomon rekao o prihvatanju saveta?
18 Ozbiljan savet. Šta ako se sa ogorčenjem osvrćemo na neki savet koji smo dobili? To može biti ne samo bolno već i iscrpljujuće, jer bismo mogli „klonuti“ (Jevr. 12:5). Bilo da ’potcenjujemo‘ savet time što ga odbacujemo ili da smo ’klonuli‘ time što smo ga prihvatili ali ga nismo primenili, rezultat je isti — nismo zaista dozvolili da nam savet koristi. Mnogo je bolje ako poslušamo ono što Solomon kaže: „Prihvati opomene, ne ostavljaj ih. Čuvaj ih, jer su ti one život“ (Posl. 4:13). Kao što vozač poštuje saobraćajne znakove, tako i mi prihvatimo savet, primenimo ga i nastavimo dalje (Posl. 4:26, 27; pročitati Jevrejima 12:12, 13).
19. Kako možemo oponašati Avakumovu i Jeremijinu veru?
19 Nepravde — stvarne ili umišljene. Ponekad se možda osećamo kao Avakum, koji je vapio Jehovi za pravdu jer nije razumeo zašto Jehova dozvoljava izvesne nepravde (Avak. 1:2, 3). Koliko je samo važno da pokažemo veru kao taj prorok, koji je rekao: „Ja ću ipak klicati Jehovi, radovaću se Bogu mog spasenja“ (Avak. 3:18). Ako i mi kao Jeremija ’spremno čekamo‘ s potpunom verom u Jehovu, Boga pravde, bićemo uvereni da će Jehova sve ispraviti u pravo vreme (Tužb. 3:19-24).
20. Kako možemo pokazati da se ’sećamo Lotove žene‘?
20 Živimo u posebnom vremenu. Već sada se dešava puno toga lepog, a još više toga nas očekuje u neposrednoj budućnosti. Neka svako od nas ide u korak s Jehovinom organizacijom. Sledimo biblijski savet da gledamo napred, a ne na ono što je iza. Tako ćemo pokazati da se stvarno ’sećamo Lotove žene‘!
[Fusnota]
a Izvorna reč koja je ovde prevedena kao ’smeće‘, takođe znači „ono što je bačeno psima“, „balega“, „izmet“. Jedan biblista kaže da reč koju je Pavle upotrebio ukazuje na „odlučno odbacivanje onoga što je bezvredno i odvratno, s čim osoba više ništa ne želi da ima“.
[Pitanja za razmatranje]
